Pobuna protiv usamljenosti i izolovanosti

Ja sam član dve Viber grupe. Smetaju ti ljudi koji uzimaju krediti. Smetaju oni koji idu kod psihologa i psihijatra.

Smetaju ljudi koji koriste Instagram, Tviter, Viber. Da..smeta i kada se afirmativno napiše nešto o privatnim preduzetnicima.

Zašto sve ovo smeta i čemu vređanje ljudi?
 
Још је јача ствар када се отворе те групе на Вајберу којима покушавају да замене скупштину станара, родитељске састанке, пословне састанке и др. окупљања где људи морају да дођу и да размене мишљења везано за посао, породицу, децу, образовање,... шта год од значаја.

Мораш да имаш 10 група да би био у току и све да их пратиш. Група за вртић, група за школу, група за скупштину станара, група за посао, група за фудбал/кошарку, група за... Кад?
 
Ja sam član dve Viber grupe. Smetaju ti ljudi koji uzimaju krediti. Smetaju oni koji idu kod psihologa i psihijatra.

Smetaju ljudi koji koriste Instagram, Tviter, Viber. Da..smeta i kada se afirmativno napiše nešto o privatnim preduzetnicima.

Zašto sve ovo smeta i čemu vređanje ljudi?
Зато што постоји другачији начин живљења.
 
Још је јача ствар када се отворе те групе на Вајберу којима покушавају да замене скупштину станара, родитељске састанке, пословне састанке и др. окупљања где људи морају да дођу и да размене мишљења везано за посао, породицу, децу, образовање,... шта год од значаја.

Мораш да имаш 10 група да би био у току и све да их пратиш. Група за вртић, група за школу, група за скупштину станара, група за посао, група за фудбал/кошарку, група за... Кад?
Kad bi postigao sve to fizicki?
 
Kad bi postigao sve to fizicki?
Како сам постизао раније?

Ствар је у томе да је неко у обавези да сазове и организује скупштину станара, где морају сви да дођу, али господа гледа серије, иде у град, пије кафе, "има паметнија посла".

Како су се људи раније налазили да играју фудбал или кошарку?

Како су раније ишли на родитељски састанак?

Некада су на послу били састанци. Некад јутарњи, некад у току рада, некада на крају рада. Каже директор или шеф када. Све је функционисало.

Сада не може ништа без апликације и вајбера.

Неће бити.
 
Како сам постизао раније?

Ствар је у томе да је неко у обавези да сазове и организује скупштину станара, где морају сви да дођу, али господа гледа серије, иде у град, пије кафе, "има паметнија посла".

Како су се људи раније налазили да играју фудбал или кошарку?

Како су раније ишли на родитељски састанак?

Некада су на послу били састанци. Некад јутарњи, некад у току рада, некада на крају рада. Каже директор или шеф када. Све је функционисало.

Сада не може ништа без апликације и вајбера.

Неће бити.
ok a koji je tvoj problem sa sadasnjim vremenom?
 
ok a koji je tvoj problem sa sadasnjim vremenom?
Проблем...

То што све мора преко тога и што је све додатно пребачено на мене.

Раније ниси морао да се договараш са људима око простих ствари, баш као што је спорт. Људи дођу, изађу на терен у одређено време и играју (кошарка, фудбал, одбојка). Данас се окреће 300 телефона или се праве групе и теже се организује све. За неверовати.

Везано за посао... Док није било вајбера и тих ствари, био је састанак на послу. Дођеш, причаш, причају теби, договорите се шта и како и онда на посао. Овако тебе газда, директор, шеф може да цима кад си код куће и да ти даје задатке преко вајбер групе. Треба да буљиш у телефон и да се од куће бавиш тим стварима.

Људи се плаше непосредног контакта. Све иде преко апликација и мрежа.
 
Са друге стране, велика предност вајбера, паметних телефона, друштвених мрежа и сл. ствари је у томе што људи са различитих крајева света могу да размењују информације и то је оно што је јако добро.
 
posto sam ja tehnolog i pionir interneta a kasnije i jeretik - sve sto mogu da kazem jeste da internet sa svime time nema veze.
Analogija je recimo cekic - mozes s njim da zakucas ekster, ostemujes zid ili nekom razbijes glavu. Ako je ovo poslenje - da li je cekic kriv ili osoba koja ga koristi?
problem dakle nije tehnoloski, nego cisto ljudski
tehnologija cak moze da pomogne
Свака технологија има своје предности и мане тј. помаже на одређене начине и одмаже на друге. Неке можда имају само једно од та два а неке ниједно. Поента је да није сва технологија иста. Чекић је чекић, Интернет је Интернет. На чекић је тешко навући се.

Ако технологија не може да буде од користи њеним корисницама, зато што им више наноси штету него што им користи, онда не треба да се користи и треба сачекати да се развије боља верзија исте.

Ако може да буде од користи али корисници не знају да је користе, онда не требају да је користе док не науче како треба да се користи.

Ако би доступност одређене технологије одређеној групи људи нанела огромну штету, и ако није могуће контролисати ко може а ко не може користити ту технологију, онда постоји аргумент да иста не треба да се развија.

Није паметно развијати технологију која превазилази људску способност да користи исту на одговоран начин.

Нагли технолошки развој је итекако допринео уништавању друштву, и не само тако што је омогућио појединцима да неспретном употребом технологије нанесу штету сами себи, већ и тако што је омогућио одређеној групи људи много напреднији начин да утичу како им је воља на друге људе.
 
Са друге стране, велика предност вајбера, паметних телефона, друштвених мрежа и сл. ствари је у томе што људи са различитих крајева света могу да размењују информације и то је оно што је јако добро.
То је предност Интернета. Не треба ти паметни телефон да би приступио Интернету. Сасвим обичан десктоп рачунар је довољан. И не треба ти никаква специјална месенџер апликација као што је Вајбер.
 
Poslednja izmena:
Не сумњам у то да жене све постижу.

Инстаграм је озбиљна зараза, јер је "бржи" од фејсбука, зато што се све фокусира на фотографије. Твитер му више дође за неку политику и те глупости (покрети, странке, "интелектуалци" и др. будале).
Doktorirane budale?
 
Свака технологија има своје предности и мане тј. помаже на одређене начине и одмаже на друге. Неке можда имају само једно од та два а неке ниједно. Поента је да није сва технологија иста. Чекић је чекић, Интернет је Интернет. На чекић је тешко навући се.

Ако технологија не може да буде од користи њеним корисницама, зато што им више наноси штету него што им користи, онда не треба да се користи и треба сачекати да се развије боља верзија исте.

Ако може да буде од користи али корисници не знају да је користе, онда не требају да је користе док не науче како треба да се користи.

Ако би доступност одређене технологије одређеној групи људи нанела огромну штету, и ако није могуће контролисати ко може а ко не може користити ту технологију, онда постоји аргумент да иста не треба да се развија.

Није паметно развијати технологију која превазилази људску способност да користи исту на одговоран начин.

Нагли технолошки развој је итекако допринео уништавању друштву, и не само тако што је омогућио појединцима да неспретном употребом технологије нанесу штету сами себи, већ и тако што је омогућио одређеној групи људи много напреднији начин да утичу како им је воља на друге људе.

glavni problem u ovom domenu su nase sposobnosti i nasa verovanja. Mi smo vrsta na planeti koja ima specificne sposobnosti, te sposobnosti se svode u sustini na IZRAZITU sposobnost razvoja alata do kompletnih tehnologija, ili sa druge (netehnicke) strane, usavrsavanjem zanatstva do proizvodnje remek-dela. Pritom mi imamo cvrsto verovanje da svaka tehnologija koju izmislimo ce se propagirati na neki koristan nacin za covecanstvo, a efektivno imamo kreativne grupe koje iste te tehnologije koriste upravo za suprotnu namenu da nanesu odredjene stetne, opasne, pa i ubistvene posledice.

Primer atomske energije. Krenuli smo od fundamentalnih saznanja o prirodi materije, i sta, odma smo razvili atomsku bombu i takoreci ODMAH je iskoristili da poubijamo silne ljude.

Nije mi poznato da je i jedna tehnologija odbacena u istoriji svet ako je na ikakav nacin mogla da se iskoristi za ratovanje. Znaci, koliko god mi verovali da ce tehnologija da bude pod nasom kontrolom (za dobre namere) ispostavice se vrlo brzo da se odmah pojavljuju izuzetci i da nece.

U doba detinjstva Internet je bio strasno naivan, posle se okrenuo naopacke, a sad je siroko upucan u covecanstvo, nije vise ista situacija. Internet je postao kompleksan ali isto tako izrazito pristupacan do te mere da je usao u listu 'ljudskih prava'.

Ali i dalje, iluzija da tehnologija utice na nas, mislim da nije tacna, mi biramo sta cemo s necim, znaci ljudski je izbor ne tehnoloski - mi se kacimo na drustvene mreze - ne kace se drustvene mreze na nas.

Drustvena mreza je toksicna? Pa zasto je toksicna, i ako jeste koj moj citamo dalje i jos istrazujemo, bice da uzivamo u toksicnosti. Mislim da je ovo zapravo samo jedna perspektiva koja moze da se pogleda drugacije.

Internet je cekic za transport informacija. Malo sofisticiraniji cekic ali i dalje cekic da ne kazem alat.

ti lupas cekicem po tastaturi tamo i saljes meni - a meni zvoni glava i
obrnuto ja lupam cekicem po tastaturi i salje i tebi zvoni glava
obojca lupamo cekicem po tastaturi pa ko procita i njemu ili njoj zvoni glava!

GOOD DOG - ili odlican cekic!
 
Poslednja izmena:
Ali i dalje, iluzija da tehnologija utice na nas, mislim da nije tacna, mi biramo sta cemo s necim, znaci ljudski je izbor ne tehnoloski - mi se kacimo na drustvene mreze - ne kace se drustvene mreze na nas.
Технологија која нема никакав утицај се зове "бескорисна технологија" :kez: Поента технологије је да нам помогне на одређени начин, што ће рећи, да позитивно утиче на наш живот. Но, питање је да ли заиста помаже, колико, коме и на који начин. Наравно, опет понављам, није сва технологија иста. Различите технологије различито утичу. А то како ће да утиче, наравно, не зависи само од технологије већ и од људи на које утиче. Исто као што један те исти ударац нема исти ефекат на свако тело али у сваком случају има ефекат.

Pritom mi imamo cvrsto verovanje da svaka tehnologija koju izmislimo ce se propagirati na neki koristan nacin za covecanstvo, a efektivno imamo kreativne grupe koje iste te tehnologije koriste upravo za suprotnu namenu da nanesu odredjene stetne, opasne, pa i ubistvene posledice.
Да. И то је озбиљан проблем. То значи да људи који раде на технолошком развоју не размишљају о дугорочним последицама употребе онога што желе да направе већ просто наивно верују да ће све да изађе на добро.

Потребно је прво створити услове унутар којих ће негативан утицај технологије коју желиш да направиш бити минималан. То треба да буде први корак. Ако то не можеш да урадиш, онда имаш опцију да изабереш да радиш на нечему што ће бити безбедно унутар постојећих услова. Но, то опет захтева свест о томе шта је безбедно а шта није унутар постојећих услова.
 
Doktorirane budale?
Свеједно.

Твитер је постао нека врста Светог писма. Људи верују у то без поговора. Преко тога се информишу о свему о онда се међусобно свађају око тога ко је рекао шта и ко говори истину.
 
То је предност Интернета. Не треба ти паметни телефон да би приступио Интернету. Сасвим обичан десктоп рачунар је довољан. И не треба ти никаква специјална месенџер апликација као што је Вајбер.
Да, али са паметним телефоном човек је скоро у непрекидном додиру са другим особама. Телефон носи свуда са собом и може да га употребљава напољу док шета, док се вози у аутобусу, док чека код лекара итд.

Вајбер сам навео јер је везан за бр. телефона и зато што ради доста брзо.
 
Razumem. Samo te molim da više ne praviš generalizacije ljudi. Nismo svi isti i ne treba da budemo. Može lepo da se diskutuje bez vređanja, bez onog debili i budale.
Сад ћу да додам још нешто, што обухвата још шири круг људи:

Оно што наивни и заведени не схватају, јесте да нам је живот постао скупљи због свега овога. Како и зашто? Раније је човек могао да живи без компјутера и мобилног телефона. Је л тако? Идеш на посао, идеш у школу, идеш код доктора, идеш на годишњи одмор и не треба ти ништа од овога. Данас имаш да ти се "све налази на интернету". Шта то значи? Да би остварио своја основна права, мораш да имаш приступ интернету. Да би имао приступ интернету, мораш да имаш уређај. Људи су прво имали рачунаре, а сада имају и рачунаре и телефоне. Ако имаш рачунар код куће, мораш да плаћаш рачун за интернет. Ако имаш телефона, највероватније имаш и постпејд број, односно плаћаш сваки месец накнаду за телефон. То су већ два додатна рачуна, на све оне рачуне које већ плаћаш (струја, порези, инфостан, гас,...).

Уређаји морају да се одржавају, а на крају се периодично и мењају. Колико вам траје телефон? Ко купи овај од 10 или 15 хиљада, баца га после годину дана. Ко купи овај од 300 евра, може да тера наредних 2-3 године. Значи у просеку 10-15 хиљада годишње на телефон и то само за уређај, а где су рачуни за постпејд. Колико дуго вам траје рачунар? Кажу да је сваки застарео за 2 године. Наравно, људи знају да их користе знатно дуже, али је предвиђено да за две године узмеш то и бациш. Колико су то трошкови?

Људи су пристали на све ово, не схватајући да су им се трошкови живота повећали и још се хвале тиме шта имају и колико имају.
 
Drustvena mreza je toksicna? Pa zasto je toksicna, i ako jeste koj moj citamo dalje i jos istrazujemo, bice da uzivamo u toksicnosti. Mislim da je ovo zapravo samo jedna perspektiva koja moze da se pogleda drugacije.

Problem je u nama. Mi sami određujemo koliko ćemo vremena provesti na internetu. Sami želimo da pravimo pauzu kada je internet u pitanju ( bar ja pravim te pauze ). Obično to radim posle plaćanja računa putem e-bankinga.

Najpre je internet bio samo navika da bi vremenom postao zavisnost.

Ne znam šta bi se desilo kada interneta ne bi bilo par dana. Loše je zbog banaka i poslova koji se rade online.

Nama, koji ne radimo online i koji samo plaćamo račune preko interneta, bilo bi neobično. Neki bi besneli što nema neta, a neki od nas više bismo se družili uživo i radili sve što smo radili pre dolaska neta u naš život.

Čovek mora da upravlja mašinom, ne može mašina da upravlja čovekom..Tako nekako izgleda veza sa internetom.

Dobar je kada se pravilno koristi i kada nismo zavisnici 🙂

Usput, koristim mobilni za razgovor, za SMS poruku i za Viber..mada Viber imam i na svom računaru.
 
Да, али са паметним телефоном човек је скоро у непрекидном додиру са другим особама. Телефон носи свуда са собом и може да га употребљава напољу док шета, док се вози у аутобусу, док чека код лекара итд.

Вајбер сам навео јер је везан за бр. телефона и зато што ради доста брзо.
То је предност паметних телефона. Ово "паметни" значи да је рачунар, ово "телефон" значи да је уређај изузетно преносив тј. да можеш да га носиш са собом свуда. Самим тми, омогућава ти да имаш приступ рачунару и Интернету где год да си.

Но, колико је то потребно -- а посебно малолетницима? :think:

И колико паметни телефони отуђују људе а колико Интернет?

И шта заправо највише доприноси отуђивању?
 
Све си написао, као да не знам шта је...

Не треба им.

Отуђују и телефони и интернет.

Отуђивању доприноси то што људи могу да разговарају и да размењују информације на даљину, као и лоше организовано друштво.
 

Back
Top