Plaču li kad ih ostavljate u vrtiću?

[-Rocket_Queen-]

Joj, ja sam kukala i plakala kad je dolazilo vreme za vrtic. Majka me zove a ja lezim u krevetu i placem...eh...

 

[pinkzelena]

Pozdrav svim mamama

Jedno je istina ....mi mozemo i zelimo njih u novine al novine ne zanima to, nije dovoljno skandalozno .

A mozda bas tu lezi resenje problema , kad bi neke novine htele da objave sve ove price onda se takve stvari vise ne bi dogadjale ....jer ko bi ikad upisao dete u vrtic o kome je npr press pisao lose .

Upravo. Vjeruj da su mediji bič božiji u ovakvim i sličnim situacijama.Meni jako bliska osoba je imala problem sa pedijatricom, zbog čijeg propusta je dijete završilo u bolnici, a pored toga je izuzetno drska,bezobrazna i tražila je da joj se plati mimo njenog radnog vremena za nešto što je dužna kao ljekar da objasni.Kada se dotična osoba žalila na doktoricu njenim nadredjenim, pričali su priču kako jedino što mogu je pokrenuti disciplinski postupak, dok nije zaprijetila da će se obratiti medijima.E tu su počeli da je kume i mole da to ne radi. Na zadovoljstvo mog djeteta i moje, i na kraju krajeva mnoge djece i njihovih roditelja, ona ne samo da je otišla sa pričom u novine već je potegla sve ono na što po zakonu ima pravo. Rezultat svih njenih napora je to, da dotična pedijatrica više ne radi i vjerovatno će u prijevremenu penziju. Dakle treba pokušati sve što je moguće, ako ništa priču objaviti u rubrici "pisma čitalaca".

sorry na off topicu, a na temu plača...

Moja kćerka ima 4 godine i od februara ide u vrtić. U početku su to bila bacanja po podu,vriska i frasevi...a sada je to tuga... ona plače svako jutro kad je dovedem u vrtić ali tako kao da je ostavljam u domu za nezbrinutu djecu..užas. Da se bar otima i vrišti lakše bi mi bilo
Ja pričam samo najosnovnije, "dolazim čim popapaš užinu" poljubim je, pozdravimo se i to je to, a ona ostane plačući bez glasa i sjedeći šćućurena na klupi. Umirem.
Ja bih majkama davala beneficirani radni staž, majke mi.

 

[njicata]

Pozdrav svim mamama


Ja bih majkama davala beneficirani radni staž, majke mi.

Ja sam razmisljala o penziji
Moj sin je krenuo u privatni vrtic sa skoro 3.5 godine, i bilo je jako traumaticno, strasno je plakao, buncao nocu, cim se probudi, on krece sa tako tuznim placem i molbama da ga ne vodimo u vrtic, da mi se srce cepalo. Isao je tako jedno mesec dana, plakao bez izuzetka, onda se razboleo, jedna infekcija za drugom, i tako bar mesec dana. Vise ga nismo ni vracali u taj vrtic.
Onda je pocetkom ove godine krenuo ponovo, drzavni vrtic, ali sticajem prilika manje grupe, nije bilo nikakvih problema, super se uklopio. Da sam znala, ne bih ga ni davala sa 3 godine.
Ali, mi imamo bake na raspolaganju, i ja sam radim u prosveti, pa smo mogli da se organizujemo tako.

 

[Becky Thatcher]

E Beki, tek sad sam videla šta ti se izdešavalo u međuvremenu i otkačila skroz!
Ma ja bih ispod zemlje iskopala novine koje bi mi objavile priču, stavila bi ih na internet, mm bi mi pomogao, ma zapalila bih im vrtić!
I rekla bih ti da ne filozofiraš nego da lepo pošalješ dete u državni vrtić, ali vidim da si to već sama uradila.
Ja sam ubeđena da je za decu tamo mnooogo bolje jer rade ljudi koji imaju jako puno iskustva i umeju sa decom.
Kakvi su to bre vaspitači koji ne umeju da smire dete koje plače kad krene u obdanište kad se to dešava sa svakim detetom?
Čudi me da si ti to tek tako pustila. Mislim, ipak si ti svađalački tip i ne daš da te zajebava ko kako stigne!
Što kaže Mirka, daj vamo telefon da im ja kažem!

Na moju inicijativu, drugarica i ja upisale decu zajedno, njena mala je ostala tamo... U tom čuču grmi zec... Znam da sam mogla da im napravim sto sranja ali ona me je onako gledala i stalno ponavljala ,,Baš mi je žaoooo al prema mom detetu su drugačiji"

Nismo se videle od tad.

Ne vredi - obe smo prvenstveno majke, morala sam da pustim to iz tog razloga

 

[gost133745]

Na moju inicijativu, drugarica i ja upisale decu zajedno, njena mala je ostala tamo... U tom čuču grmi zec... Znam da sam mogla da im napravim sto sranja ali ona me je onako gledala i stalno ponavljala ,,Baš mi je žaoooo al prema mom detetu su drugačiji"

Nismo se videle od tad.

Ne vredi - obe smo prvenstveno majke, morala sam da pustim to iz tog razloga

Mislim da je bolje sto su ti lepo rekli da nisu u fazonu da se bave sa njom... nego da su je zapostavljali i pustali da tako place i da vidi da se vise trude sa drugom decom. Nije svaki vaspitac za svako dete, to nema veze sa njihovim profesionalizmom, jednostavno sa nekim prosto kliknes... a sa nekim se ne mirises od starta. Na tvom mestu bih bila zahvalna tim vaspitacicama iz vrtica sto su postupile korektno.

 

[gost133745]

Mislim, razumem da ti nije prijatno i da si nezadovoljna, ali za Lenu je bolje da ne bude tamo.

 

[Becky Thatcher]

Apsolutno. Ne bi je u životu ostavila tamo više...


Nego - kako da ti objansim...... Ja je ne bi davala u vrtić da ne moram - pripremila sam se za to da će se buniti i plakati al da će se, pošto svi radimo morati da se navikne. I nju sam pripremala za to. I bila je tamo cela 4 dana etotako od čega prva dva nije plakala uopšte, međutim radoznala je, nemirna, sve oće da pipne, dohvati, pogleda... možda im je to bilo dovoljno da skontaju da ona nije za njih al meni ni na kraj pameti nije bilo da to može tako, razumeš? Nikome se to nije dogodilo da mu izbace dete iz vrtića
Samo baksuznoj meni...

Kontam šta hoćeš da kažeš - ali ja sam se šokirala skroz
Sad do septembra plaćam jednu devojku da je čuva od 8 do 12 - to je tek ludilo bilo, pronaći nekog... dovesti ga na gajbu... i opet mislim da bi joj bilo bolje da je ta 4 sata s klincima.

 

[gost133745]

Ko zna kakva je bila prema njima, to što je ona dobro i slatko dete sa tobom uopšte ne mora da znači, niti treba da znači da bi pokazala tu svoju stranu u tako ekstremnim okolnostima, pošto ste je ostavili sa nepoznatim ljudima i nepoznatom decom...

Išli smo u obilazak nekih zabavišta nedavno. Uopšte nije hteo ni da im da neku šansu. Ma plakao je i vrištao pre nego što smo prišli zgradi... Nemam pojma odakle je znao, previše me dobro kapira, očigledno je osetio moje anticipiranje njegovog straha.

 

[gost133745]

Meni sin čita misli, zna tačno gde sam, čak i kada spava. Hoće li pući ta pupčana vrpca i kada???
I ja uopšte nemam pojma kako ću ga ikada ostaviti u školici, a treba da krene u preškolsko u oktobru, ovde je to već prava školica, obavezno je... Ostaje mi samo da se nadam da će u oktobru biti još drekavaca poput njega i da će se onda naći jedni drugima na muci, pa će se zgariti sa nekim klincima,... i tako...

 

[Becky Thatcher]

Mene ova anketa umiruje... 80% dece plače

Inače sam na njene suze laka, al kad je ovo u pitanju ne dotiče me previše... mislim, dotiče - al sam joj okrenula leđa i ostavila je tamo. Nisam je vratila kući kad je počela da plače... Niti ću. Ceo dan može da plače slobodno... Al mislim da nisu tako glupi skontaće da nema vajde od plakanja ovaj put..... Navići će se........ Navikavaju se na ok stvar, deca, igranje, delenje, ručanje, spavanje, učenje - zajedno... Nije sama na celom svetu i nije samo ona dete

...... Šta znam....... možda je guram previše

.... Sama je u svom kevetcu, u svojoj sobici, sama jede, pije iz čaše, uspavljuje se, bez mene je i onako po ceo dan, sad još i vrtić........... Al kod nas se tako živi sad etotako.... Ne možeš da upišeš dete u vrtić a da ne potegneš vezu, jel zaš kakva je navala..... standard je lošiji, oba roditelja moraju da rade, ko ima baku na konju je... al ne mogu ni bake po ceo dna... Nije da ne bi volela da je drugačije, kao kod vas - kućica na moru, mama koja je tu sve vreme... to je predivno, nezamislivo predivno

... Posle toliko vremena koje je Fića proveo s tobom, uopšte me ne čudi što može da ti čita misli

 

[gost133745]

ja sam toliko slaba na njegove suze da on više ne mora ni da plače, nego mi sami kaže:
Fića, plače sa pretećim podizanjem tona na poslednjem slogu obe reči.

vratim se

 

[gost133745]

Sada, kada se moja uloga u njegovom životu smanjuje i kada sve te stege popuštaju meni nije krivo što sam sve to žrtvovala... a jeste žrtva, možda više investicija... i što ga nisam gurala od sebe nego mu davala ono što je tražio. Moj život sa njim je pesma... on mene sluša, on mene poštuje i odlično se razumemo...

Meni je danas lakše nego tebi, lakše nego bilo kojoj mami na ovom svetu... a dete mi je konstantni izvor sreće i osmeha... ali nije bilo tako, ja sam odrobijala svoje i to sam radila sa puno ljubavi i vere u bolje sutra, a onda je to sutra došlo... i ja sam jedna strašno srećna žena sa srećnim detetom.

I mogu ti reći da se vidi drastična razlika u sposobnostima mog deteta i nekog deteta koje nije dobijalo tu vrstu podrske od roditelja. Moj sin nije uplaseno i frustrirano dete koje se drži za mamu, nego nasmejano, veselo (i naravno raspušteno) dete koje lako ulazi u komunikaciju sa ljudima i decom... pri tom meni sin kaže milion puta dnevno da me voli, dolazi da me ljubi... zato što sam ga ja tako naučila, a mogla sam jer sam bila pored njega da ga naučim koliko ga volim, koliko je vredan i koliko verujem u njega... to sve nije moguće ako ga ostavljaš babi i odeš na posao. Ne znam da li si mogla da se snađeš nekako i da počneš da radiš eto, ove godine na jesen... kada ti Lena krene u zabavište... možda stvarno nisi mogla, ali nije to bitno... nego nemoj da budeš tako sigurna da to kako si ti uradila je jedini način da se podigne malo dete, tj. da ne može malo da se sačeka da dete samo odluči koliko mu i kako treba mama.

 

[Becky Thatcher]

Kažem ti etotako - da sam mogla i ja bih.
Ne bi se odvajala od nje nikad - volim je isto onoliko koliko ti voliš svoje dete.
A oboma im želim mnogo sreće, ljubavi i zdravlja...

Ali drugačije je nema tu dileme, mora da se radi. Surovo je ali na žalost istinito.

... Mojne pliz da mi nabacuješ grižu savest... kod bake je bila za svo moje radno vreme, nije na nesigurnom i bez ljubavi i pažnje.... i onako mi je teško, dve godine nisam izašla negde - baš svo slobodno vreme posvećujem samo njoj

 

[gost133745]

ma kakava griža savesti
pa i ja sam bila ostavljana tako kao tvoja Lena, pa mi nije ništa... ne radi se o tome, nego sam htela da kažem, ali očigledno neuspešno... da nije meni bilo tako slatko i idilično ko što ti misliš

Htela sam da kažem da sam mnogo svesno i sa verom žrtvovala jer sam verovala da to neće dugo trajati, par godina i onda cvetaju ruže... samo sam htela da kažem da je to vreme konačno tu i da sam srećna i ponosna što sam uspela da budem tako nesebična (par godina)

meni je bilo jako teško i bila sam jako uplašena, nije svima isto... meni nikako nije lako palo to što sam postala nečija mama...hejjjjjjj strašno, najnemajčinski tip.. to sam ja!
ali sam postala bolja osoba, pobedila sam sebe

 

[mirabel]

Izvinite sto upadam u dijalog

Becky, ti nju ne guras, ti noj cinis uslugu, odvajajuci je od sebe u razumnoj meri ti nju osposobljavas za zivot, kreiras atmosferu u kojoj ona moze da uci da gradi svoj zivot i svoje kontakte. Ja u tome ne vidim nista lose, naprotiv, ja u tome vidim majku koja je srucila ogromnu kolicinu ljubavi u svoje dete i nastavlja tako svaki dan do kraja zivota i dozvoljava joj da taj kapital visestruko oplodi.

 

[gost133745]

Izvinite sto upadam u dijalog

Becky, ti nju ne guras, ti noj cinis uslugu, odvajajuci je od sebe u razumnoj meri ti nju osposobljavas za zivot, kreiras atmosferu u kojoj ona moze da uci da gradi svoj zivot i svoje kontakte. Ja u tome ne vidim nista lose, naprotiv, ja u tome vidim majku koja je srucila ogromnu kolicinu ljubavi u svoje dete i nastavlja tako svaki dan do kraja zivota i dozvoljava joj da taj kapital visestruko oplodi.

jao mirabel, što ti imaš potrebu sve da popravljaš i lepiš

pa zar nije OK ostaviti neke stvari da budu sive, nesavršene, komplikovane i pogrešne i jedine moguće
svi mi pravimo kompromise u životu i Beki nije savršena mama, niti sam ja... i zašto nas ne pustiti da budemo tako falične
nego nas terati da budemo savršene i frustrirane kada ne možemo da ispunimo ta očekivanja

 

[mirabel]

Izvini, o cemu ti to?

 

[gost133745]

Izvini, o cemu ti to?

Stvarno smarate sa sugar coat'ovanjem svega što nije po JUS'u
a što ti odmah pošto si rodila dete nisi dala nekom da je čuva i otišla da radiš svoju stvar, dovoljno od tebe, rodila si je.. jel da? Mislim, da se odmah nauči da bude plug and play, da bude convenient

ljudi prave kompromise, zbog ovog ili onog razloga,ljudi prave greške isto tako, nema potrebe da svoje greške nazivamo istinom i najboljom opcijom samo zato što moramo da budemo savršene u svojim očima

Beki spominje neku grižu savesti, to joj nisam ja uradila, nego ona sada neće da priča sa mnom jer kako će posle sebe da pogleda... a druga opcija je da ja držim jezik za zubima i ne govorim svoje mišljenje, ali šta ću onda na forumu.

Lepo sam rekla šta imam, a to što vi imate nerealna očekivanja od sebe je vaš problem. I nemoj da mislite da ću na račun svoje zdrave pameti da gladim vašu savest.

 

[gost133745]

Uvek savršene, nemoj da vas vide komšije kako vam je teško. Osmeh na lice i guraj dalje... ne pokažite slabosti, budite kiborzi, oni nemaju ni bore.

 

[Alisa u zemlji čuda]

Na moju inicijativu, drugarica i ja upisale decu zajedno, njena mala je ostala tamo... U tom čuču grmi zec... Znam da sam mogla da im napravim sto sranja ali ona me je onako gledala i stalno ponavljala ,,Baš mi je žaoooo al prema mom detetu su drugačiji"

Nismo se videle od tad.

Ne vredi - obe smo prvenstveno majke, morala sam da pustim to iz tog razloga

Ali ebote, da je moje dete u tom obdaništu posle svega što su tvom detetu uradili, ja bih je momentalno izvadila odatle. Pa tamo rade kreteni! Njima ne treba dati na čuvanje ni kera, a ne dete.

 

[Alisa u zemlji čuda]

Evo Beki da i ja kažem svoje mišljenje, ako se Etotako neće ljutiti.
Svi različito razmišljamo isključivo slušajući svoj instinkt.
Meni je moj instinkt govorio ono što sam ti već rekla:
dovoljno velik i samostalan dečak (imao je 2 godine) da se socijalizuje, bude sa svojim vršnjacima, odvoji se od mame, tate, babe, dede i svih ostalih kojima je centar sveta da bi shvatio da postoji i drugačiji svet.
Lakše je kad su manji, i nama i njima, jer to ih čeka pre ili kasnije.
Veće dete ima veće traume i daleko se teže prilagođava društvu i odvaja od majčine suknje.
To je moje mišljenje i samo hoću da kažem Beki da ne razmišljaš samo ti tako i da to što činiš za svoje dete nije ništa loše i ne čini te lošom majkom.

 

[november child]

..psiholozi kazu da treba izbeci prvo odvajanje u periodu od 9-12 meseci,
vremenu kada dete postaje svesno da je jedinka za sebe,
a ne "produzetak" mame,
a da je idealno vreme za pravu socijalizaciju izmedju druge i trece godine,
zavisno od sazrevanja deteta..
..i svaka mama koja ima vishe dece ce potvrditi da u tom uzrastu,
takoreci preko noci, detetu vishe nisu dovoljni mama, tata, braca, sestre, baba, deda,
vec trazi svoje vrshnjake i dodatne stimuluse koje nosi kolektiv..
..idealno je podrzati verbalno i neverbalno i propratiti kvantitativno
ovo sazrevanje deteta i zadovoljiti tu njegovu potrebu za novim saznanjima i iskustvima
na takav nachin koji ce mu pruziti oslonac u razvoju, a ne traumu..
..ali svi smo, makar u ovom drugom delu,
imali manjih ili vecih kikseva, zbog ustrojstva rada vrtica ili sopstvene
nemogucnosti da i ovoj fazi razvoja deteta posvetimo par meseci..

..ja sam srecna mama, bila sam full time mom prvih tri godine zivota svoje dece,
propratila sam ih kroz prve mesece socijalizacije
i potrudila se da im pruzim i olaksham ovo novo zivotno iskustvo..
..ni jedan dan toga nisam dozivela kao zrtvu ili kao prorachunatu investiciju,
samo sam davala sve od sebe da ih upoznam sa lepotama i pravilima
chudesnog sveta na koji sam ih dovela..

 

[DIJ]

Prvi mesec kada je sincic krenuo bilo je opste ludilo,... ali upornost,upornost i nista drugo sem upornosti i evo...vec dva meseca ide,ali dnevno pita 1000 puta:JEL IDEMO SUTRA U VRTIC?
I sve tako svakog dana...ali vredelo je muke,navikao se.A nije ni mali,ima tri ipo godine.

 

[srecna mama]

..psiholozi kazu da treba izbeci prvo odvajanje u periodu od 9-12 meseci,
vremenu kada dete postaje svesno da je jedinka za sebe,
a ne "produzetak" mame,
a da je idealno vreme za pravu socijalizaciju izmedju druge i trece godine,
zavisno od sazrevanja deteta..
..i svaka mama koja ima vishe dece ce potvrditi da u tom uzrastu,
takoreci preko noci, detetu vishe nisu dovoljni mama, tata, braca, sestre, baba, deda,
vec trazi svoje vrshnjake i dodatne stimuluse koje nosi kolektiv..
..idealno je podrzati verbalno i neverbalno i propratiti kvantitativno
ovo sazrevanje deteta i zadovoljiti tu njegovu potrebu za novim saznanjima i iskustvima
na takav nachin koji ce mu pruziti oslonac u razvoju, a ne traumu..
..ali svi smo, makar u ovom drugom delu,
imali manjih ili vecih kikseva, zbog ustrojstva rada vrtica ili sopstvene
nemogucnosti da i ovoj fazi razvoja deteta posvetimo par meseci..

..ja sam srecna mama, bila sam full time mom prvih tri godine zivota svoje dece,
propratila sam ih kroz prve mesece socijalizacije
i potrudila se da im pruzim i olaksham ovo novo zivotno iskustvo..
..ni jedan dan toga nisam dozivela kao zrtvu ili kao prorachunatu investiciju,
samo sam davala sve od sebe da ih upoznam sa lepotama i pravilima
chudesnog sveta na koji sam ih dovela..

jao kako ja volim tebe da citam

 

[Ванда]

Наш старији син је кренуо у вртић са 3 године, јер је сам хтео, изјавио је:,,Нећу висе да се двузим са дединим двуговима! Хоћу да имам своје вицне (личне) двугове! ''
После је морао да се испише из тог вртића јер смо се преселили, па је кренуо са братом у други, али то сам већ описала..