- Poruka
- 334.965
Upotrebu Lophophora williamsii, povezivao je sa sticanjem mudrosti ili sa saznanjem kako treba živeti. Važnost tih biljaka sastojala se, za don Huana, u njihovoj sposobnosti da čoveka dovedu do stanja naročite percepcije. Tako sam, pod njegovim vođstvom, doživeo niz takvih stanja zato da bi mi on otkrio svoje znanje i da bi ga potvrdio. To sam nazvao “stanjima neobične stvarnosti”.
Na ovaj način Karlos Kastaneda započinje svoje maestralno delo “Učenje don Huana”, koje je sredinom prošlog veka dovelo do revolucije u književnim krugovima, izazivajući osude, ali i razumevanje publike koja se osećala zarobljenom u standardima življenja poteklim od zapadne civilizacije.
Kroz eterične opise načina života starosedelaca Latinske Amerike i savete šamana don Huana Matusa, upoznajemo se sa običajima, verovanjima i ritualima Indijanaca iz plemena Jaki i dejstvom tamo sveprisutnog i čuvenog pejotla.
Kaktus pejotl (Lophophora williamsii) može se naći u severnom Meksiku i južnom Teksasu, u pustinji Čivava. Ova malena biljka sadrži na desetine alkaloida, uključujući i moćan, halucinogeni meskalin. Religijska upotreba pejotla seže u daleku istoriju; najraniji španski osvajači zabeležili su upotrebu ove biljke, dok su istovremeno katolički misionari pokušavali da ograniče njeno korišćenje u verskim obredima lokalnog stanovništva.
Pejotl u ritualima južnoameričkih šamana
Za pleme Hujčol, ne samo kaktus sam po sebi, već i mitsko okruženje pustinje pejotla čine jezgro religije i spiritualizma. Šamani ovog plemena svake godine odlaze u hodočašće u svetu pustinju pejotla, koja uključuje potragu za ovim čudotvornim kaktusom. Tokom potrage šamani personifikuju likove iz mitologije Hujčola. Nakon povratka u selo, šamani koriste dugmiće pejotla u obredima prelaska u paralelnu stvarnost, komuniciranja sa bogovima i duhovima prirode i ispraćanja duša umrlih.
I pripadnici Tarahumara, tradicionalno koriste pejotl. Međutim, šamani ovog plemena do njega dolaze trgovinom sa Hujčolima, koji žive bliže lokalitetima bogatim ovom vrstom.
Kaktus-dugmić
Pejotl je mali, okrugli kaktus bez bodlji koji raste u visinu do 20 cm. Samo okruglasto stablo veoma podseća na dugmiće. Ima crvene ili bele cvetove, a kako veoma sporo raste, do prvog cvetanja može proći i do 30 godina. Vrh kaktusa koji se označava kao kruna, sadrži meskalin, i to obično 0,4% u svežoj biljci i od 3% do 6% u sušenoj formi. Pri prikupljanju odseca se vrh krunice koji viri iz zemljišta, dok donji deo stabla sa korenom ostaje u tlu. Na ovaj način održava se brojnost ovog kaktusa čija je konzumacija mnogo intenzivnija od njegove moći obnavljanja.
Obično raste u grupama i može se naći u isušenim rečnim koritima, kamenitoj podlozi i zemljištu bogatom kalcijumom.
Zbog konstantnog sakupljanja kaktusa, brojnost populacija se drastično smanjuje. Takođe, pretvaranjem terena u agrikulturno pogodno zemljište,
eliminiše se čitava nativna vegetacija na tom području, uključujući i pejotl.
Delovanje i efekat meskalina
Meskalin izaziva halucinogene efekte stimulišući receptore serotonina i dopamina u centralnom nervnom sistemu. Selektivno se vezuje i aktivira serotoninski-5-hidroksitriptamin-2A kao delimični agonist. Još uvek je nejasno kako aktiviranje 5-XT2A receptora dovodi do psihodelije, ali verovatno uključuje ekscitaciju noradrenergičkih neurona u locus coeruleus i područjima prefrontalnog korteksa gde halucinogeni ispoljavaju svoje najznačajnije efekte. Takođe je poznato da se meskalin veže i aktivira serotoninske 5-XT2C receptore.
Pored dejstva na serotoninske receptore, meskalin aktivira i receptore za dopamin, međutim, nije još uvek definisano da li deluje kao agonist ili pospešuje oslobađanje dopamina.Najjači efekat zapaža se 2 sata nakon ingestije, međutim, delovanje može potrajati i do 8 sati. Potrebne su veće količine meskalina za izazivanje psihodeličnih efekata, ne zbog slabog intenziteta ovog alkaloida, već zbog njegove strukture i teškog prolaska kroz krvno-moždanu barijeru.
Konzument doživljava ugodnost, halucinacije različitog tipa, gubitak osećaja za vreme, a veoma česti efekti su i izražena anksioznost i paranoja. Ko bi rekao da ovako pitom kaktus – bez bodlji, mali i lenj u rastu, može dovesti do ovakvih posledica. Međutim, Lophophora williamsii se, osim u obredima, danas koristi i u medicini.
Priču o pejotlu možemo završiti pričom o zakonima. U najvećem broju država, kao npr. u Meksiku, njegova konzumacija i trgovina je ilegalna. Ovo se, naravno, ne odnosi na indijanske šamane koji ga upotrebljavaju u religijskim obredima. Pejotl predstavlja neizostavni deo i centar kulture, tradicije i filozofije latinoameričkih plemena.
link
