Паралелни светови и... смрт

[ranjeni Zoro]

jel to je reko pre ili posle odapinjanja strele, dal se zna..

 

[mulat]

zavisi s' kojim ciljem ju je odapeo... ako je bio vizionar iza luka u sta ne sumnjam i zeleo da dosegne zvezde, mozda je ispaljivanjem ispalio deo svojih nadanja iako nije bio svestan kolko daleko ce strela koja je njegov simboloski duhovni zivot daleko dogurati

yebes zivot bez duha...zivi mrtvac je najgora mora

 

[mulat]

paradoks zoki.. to sam hteo da rechem...zivot, ovaj nas koga mislimo da poznajemo je jedan veliki paradoks i sa svakom godinom dalje shvatis da sto vise mislis da znas nesto neobjasnjivo te uvek pokrene i kaze ti da konceptualno gresis...

 

[Агарта]

Na osnovu cega pravis klasifikaciju sta je cudo a sta nije?

Живот је чудо, лепо реко Немања, односно филм је тако назвао

 

[Агарта]

bro... a sta je garancija, mislim koja ti je garancija da ne zivimo u njemu? koliko mozes da kontrolises nesvesno i da imas apsolutni upliv u sopstvenu pustinju neistrazenog?

Си хтео рећи која је гаранција да живимо у њему?
Е сад, има неколико објашњења квантних парадокса, једно су паралелни светови, друго матрикс... Ја скренуо на другу тему, има на оном тјубу математички доказ.
А ако баш хоћеш доказ да НЕ живимо у томе, узми плаву пилулу

 

[mulat]

Си хтео рећи која је гаранција да живимо у њему?
Е сад, има неколико објашњења квантних парадокса, једно су паралелни светови, друго матрикс... Ја скренуо на другу тему, има на оном тјубу математички доказ.
А ако баш хоћеш доказ да НЕ живимо у томе, узми плаву пилулу

a zamisli da se jednog dana probudis a oko tebe sve belina i iz nicega nailazi nesto i neki, mislis ljudi, a pitas ih, a ko ste vi, a oni kazu mi smo hologrami... parafraziram lukasov thx ali nijedna utopija ma kako smesna ili dekadentna bila nije za obacivanje. jer mnogima je sam orvel bio fantazija a danas smo svedoci njegove neponovljive surove stvarnosti kojoj je on dao samo smernice... umetnici uvek vide ispred sebe i oko sebe ono sto ostali ne vide, zato ni matriks ne deluje kao da je fatamorgana brace koja su ga osmislila. ne mogu da sudim o svetovima koje ne razumem, jer izvini ali meni matematika ne moze objasniti sustinu necega, jer apstraktno umom ne mozes doziveti na apstraktan nacin u realu a to je takodje paradoks...zato je za ljude i bolje neznanje ili ono poznato da zvezde nisu za coveka.. dal zbog algoritma mozga gde imamo davno usadjenu virusnu blokadu da ne vidimo ono sto nije za nas, ili zbog neceg drugog, svejedno...

 

[cvrle77]

Живот је чудо, лепо реко Немања, односно филм је тако назвао

Nije cudo, vise je moranje obzirom na zadate zakone u svemiru.

 

[znatizeljni mislilac]

Nije cudo, vise je moranje obzirom na zadate zakone u svemiru.

Mogao bi da spustis loptu sa tim tvojim praskovima i evolucijom bar na filosofiji.

 

[JA KOJI JESAM]

a sta kaze ta vasa matematika na situaciju kad kamion od 10 tona zgazi dete a majka pritrci podigne kamion dok si rekao keks i izvuce dete?

kako ukopiti u celu pricu nesto sto nema veze sa modelom poznatim iz bilo koje discipline kojom se dicimo da smo dotakli samu granicu tog univerzuma a objektivno jos smo u kamenom dobu za civilizacije koje nas posecuju i tako nas tretiraju?

ko od zivih danas zna i poseduje saznanje sta je iza zida zivota? jel' to preneo nekome? da li je to najveca tajna koju znaju samo posveceni i zahvaljujuci njoj vrse maskontrolu i selekciju mozgova na planeti za samo njima znane ciljeve?

neko spomenu molera na drugoj temi, adolf je mozda bio moler, ali adolf nije bio ono sto svi misle da je bio… pre ce biti da je bio jedan od mnogih iz nekog paralelnog sveta o kome nemamo pojma, ili mislimo da imamo... kada dotaknemo samo ovlas granice tih svetova koje ne mozemo nijednim matematickim zakonom valjano objasniti, mozda imamo sansu da postanemo nesto vise od onoga sta smo danas.

inace, jedina i najveca misterija sveta nije nikad bila zivot i ono sto ga cini, vec samo i jedino smrt.

Smrt, bro, ne postoji.
SVE JE ŽIVOT i njegove manifestacije. Život JESTE... apsolut.
Misterije nema... do u razumu onog koji je njim (razumom) ograničen.
.
.
.
A na ovo pitanje "ko od zivih danas zna i poseduje saznanje sta je iza zida zivota?"... odgovor se ne može dati, jer.... to što ti smatraš Životom, Život nije; 'to' je samo jedno Životno iskustvo.

 

[ranjeni Zoro]

Smrt, bro, ne postoji.
SVE JE ŽIVOT i njegove manifestacije. Život JESTE... apsolut.

okej, gde sad živi Merlin Monro?

 

[JA KOJI JESAM]

okej, gde sad živi Merlin Monro?

Eto, za početak, kao Ideja, manifestuje se u tvojoj 'glavi'.
Život JESTE.

Suština njenog izraza... nije u 'gdje'.

 

[ranjeni Zoro]

Eto, za početak, kao Ideja, manifestuje se u tvojoj 'glavi'.
Život JESTE.

Suština njenog izraza... nije u 'gdje'.

okej to je slika, a njen miris i ukus?

 

[JA KOJI JESAM]

okej to je slika, a njen miris i ukus?

'Njen miris i ukus' ti nikada i nije bio dostupan. Sve što si i do sad imao, sve je bilo sdaržano u slici i zvuku filma.

Odo' da crtam.

 

[ranjeni Zoro]

'Njen miris i ukus' ti nikada i nije bio dostupan. Sve što si i do sad imao, sve je bilo sdaržano u slici i zvuku filma.

Odo' da crtam.

ako mi nije bio dostupan, to znači da ona nikad i nije bila živa, jer život ima i te kvalitete.
to što ih ja nisam spoznao, ne znači da ih M.M. nije imala.


dakle, kada bi se oslonili na ličnu pecepciju stvarnosti, ne bi mogli da dokažemo da je npr Monika Beluči živa, jer od nje imamo samo sliku.

vidiš kako pogrešno primenjena logika u filosofiji ne znači ništa više nego obična osmosmerka?

 

[oziman]

okej, gde sad živi Merlin Monro?

У мојој представи тј објективном свету који ствара моја свест.. њено тело се налази овде:

То тело више не изражава њену идеју у мојој представи , већ само идеју материје из које је састављено. У њему се дакле више не објективише у мојој представи животна сила Мерлин Монро, њена метафизичка идеја, већ у том телу тренутно делују сила теже, кохезије и свих оних сила иманетних неживој материји.

А њен субјекат, њена метафизичка идеја која се некада објективисала у том телу, тренутно је онде где је увек и била, и где је сваки субјекат...свака идеја.... изван времена и простора. Тј изван моје представе.

 

[ranjeni Zoro]

oćešda kažeš, živ si dok postojiš u nečijem sećanju?

 

[oziman]

oćešda kažeš, živ si dok postojiš u nečijem sećanju?

Ма да. Те твоје небулозне закључке "шта ја хоћу да кажем"...задржи за себе. Ја кажем оно што сам рекао тј написао у претходном посту.

Идеја је неуништива као што су силе неуништиве, јер идеја неког појединца је исте врсте што и силе у природи, То је испољење животне силе, елан витала..воље ..на извсном ступњу њене објективације.

Тако да сваки облик тог испољења мења се у нашој представи, разне идеје презуимају облике исте, али сама сила, сама идеја, нити је део те представе нити она сама по себи настаје или нестаје.

 

[ranjeni Zoro]

kako znaš da je ideja neuništiva, kada imaš mozak koji je uništiv i iz koga ideje jedino i nastaju?

 

[oziman]

kako znaš da je ideja neuništiva, kada imaš mozak koji je uništiv i iz koga ideje jedino i nastaju?

Када кажем "идеја" мислим на идеје у Платновом смислу или степене објективације воље у Шопенхауровом. Идеје узете у том смислу нису исто што и мисли...већ представљају метафизичку суштину човека. Његову животну силу...елан витал.

Узгред, што се тиче мозга. Немој тај наивни апсурд да постваљаш као аксиом.

Већ сам ти рекао да појам "мозак" у себи садржи само садржаје наше свести, осете његове боје, чврстоће , облика.... и да када то одузмемо појму мозак, не остаје нешто што бисмо и даље тако звали. Тако да немој оно што је део свести постављати као оно што свест садржати или што је узрок исте.

Немој да износиш део као садржиоца целине. Стављати океан у талас.

 

[TheBladeOfThe Light]

znaci po tebi ozimane covek nije nista kreativan i ne stvara nikakave ideje svojim umom....vec sve te ideje postoje od vajkada?

 

[JA KOJI JESAM]

ako mi nije bio dostupan, to znači da ona nikad i nije bila živa, jer život ima i te kvalitete.
to što ih ja nisam spoznao, ne znači da ih M.M. nije imala.


dakle, kada bi se oslonili na ličnu pecepciju stvarnosti, ne bi mogli da dokažemo da je npr Monika Beluči živa, jer od nje imamo samo sliku.

vidiš kako pogrešno primenjena logika u filosofiji ne znači ništa više nego obična osmosmerka?

Prije svega, kako se vidi iz priloženog, čak i na osnovu tvog saznanja da 'Monika Beluči' postoji... ona ZA TEBE postoji samo kao informacija iz treće ruke. Dakle, ti moraš da vjeruješ u njeno postojanje... a to znači da može da bude i izmišljeni karakter nečije priče. Toliko o tome.



...a o Merilin Monroe...Ja ti i nisam objašnjavao šta je ona imala... u svom iskustvu za Sebe... već kakvu predstavu ti ili ja (koji opažamo ikakvu informaciju o 'njenom' postojanju) stvaramo kada posmislimo šta je 'ona'.

Ti nisi imao mogućnost da nju omirišeš niti opipaš... tako ni ja. Sve što si svojim čulima mogao i još uvijek možeš da zaključiš o njenom postojanju je bazirano na memoriji sačuvanoj na filmu i slikama.

 

[oziman]

znaci po tebi ozimane covek nije nista kreativan i ne stvara nikakave ideje svojim umom....vec sve te ideje postoje od vajkada?

Када кажем "идеја" мислим на идеје у Платновом смислу или степене објективације воље у Шопенхауровом. Идеје узете у том смислу нису исто што и мисли...већ представљају метафизичку суштину човека. Његову животну силу...елан витал.

То сликовтио можемо да прикажемо уз помоћ аналогије пећине. Идеје су ови предмети који се преносе иза људи свезаних у пећини и чије одразе, сенке они виде на зиду исте

 

[TheBladeOfThe Light]

Kako je onda covek recimo konstruisao raketu kada takva ideja se nija nalazila na ,,zidu pecine,,?Ajde recimo avion..to je mogao da vidi kroz pticu kao ,,senku,, ali kako raketu?Kako je recimo dosao na ideju piramide?Piramida nije bila nesto sto se moglo videti u prirodi kao ideja ili kao kako ga ti nazivas elan vital?

 

[JA KOJI JESAM]

kako znaš da je ideja neuništiva, kada imaš mozak koji je uništiv i iz koga ideje jedino i nastaju?

Mozak nije Izvor ideja... HALO...

Mozak je projketovana, 'matrijalizovana', slika dijela razuma, dakle čulima obrađena predstava centra 'nervnog sistema. Ono što ti vidiš kada gledaš mozak nije ono što upravlja mislima i idejama, iako operacijom na mozgu recimo, (gledajući je) i vršeći je, možeš da pomisliš kako mijenjaš stanje bitsanja u tijelu... zašto? Zato što je biće-koje-jesi, svojom Svjesnošću i pažnjom prisutno u toj slici te na metafizičkom nivou biva uvjereno da učešćem u slici (mozga) u 'materijalnoj realnosti' dakle, učestvuje i u stvaranju te realnosti, koju pokreće 'mozak'.
Mozak ne pokreće ništa.
Mozak je slika već pokrenuta i projektovana.
Ideja mozga pokreće sliku mozga.
Ideju pokreće biće-koje-jesmo svojim prisustvom u njoj.

 

[oziman]

Kako je onda covek recimo konstruisao raketu kada takva ideja se nija nalazila na ,,zidu pecine,,?Ajde recimo avion..to je mogao da vidi kroz pticu kao ,,senku,, ali kako raketu?Kako je recimo dosao na ideju piramide?Piramida nije bila nesto sto se moglo videti u prirodi kao ideja ili kao kako ga ti nazivas elan vital?

Artefakti, тј. вештачке творевине човека не објективишу метафизичке идеје. Не постоји идеја авиона. Или ракете. То су вештачке неживе творевине. Које објективишу једино идеје садржане у њиховом матерјалу. Тј тежи, отпорности, кохезији, А не идеју која припада вишим објективацијама тј животу.

Ево шта је Шопенхауер рекао о томе:

Mi se, međutim, ne možemo složiti sa Platonom kad on (Država X, str. 284-285, i Parmen., str. 79, ed. Bip.) tvrdi da sto i stolica izražavaju ideje stola i stolice, već kažemo da oni izražavaju ideje koje se već ispoljavaju u njihovom materijalu kao takvom. Po Aristotelu (Metaph., XI, pog. 3), sam Platon ipak dopušta ideje jedino prirodnih bića: a u petom se poglavlju veli da - prema platonovcima - ne postoje ideje kuće i prstena. U svakom slučaju, već su Platonovi najbliskiji učenici - kako nas obaveštava Alkin poricali da postoje ideje artefakata.
Ovom prilikom može se pomenuti još jedna tačka u kojoj naše učenje o idejama sasvim odstupa od Platonovog. Naime, on (Država, X, str. 288) uči da predmet koji lepaumetnost namerava da prikaže, uzor u slikarstvu i poeziji, nije ideja, već pojedinačna stvar. Iz našeg dosadašnjeg razmatranja proizlazi baš suprotno, i Platonovo mišljenje ne treba da nas zbunjuje, jer je ono izvor jedne od najvećih i opštepriznatih grešaka tog velikog čoveka, odnosno izvor njegovog potcenjivanja i odbacivanja umetnosti, naročito poezije. Platonov pogrešan sud o umetnosti neposredno se nadovezuje na pomenuto mesto.

Svet kao volja i predstava 1, 41