Farewell i jecaji
1
Iz dna tebe, na kolenima,
dete nas, tužno kao ja, gleda.
Zbog tog života što će u njemu goreti,
moraće da se vežu naši životi.
Zbog ruku tih, čeda ruku tvojih,
moraće moje ruke ubijati.
Zbog njegovih očiju otvorenih na zemlji
videću suze u tvojim jednog dana.
2
Ja to ne čelim, draga.
Neka nas nišhta ne veže,
ništa nek nas ne spaja.
Ni reč što usnom tvojom zamirisa,
ni ono što reč nijedna ne iskaza.
Ni praznik ljubavi što nas mimoiđe,
ni jecaji tvoji kraj okna u kutu.
3
(Volim ljubav mornara
što ljube i odlaze.
Ostavljaju obećanje neko
I nikad ih nema više.
U svakoj luci po jedna žena čeka,
mornari ljube i odlaze.
Jedne noći sa smrću ležu
u ložnicu mora.)
4
Volim onu ljubav što se deli
između poljuba, kreveta i hleba,
Ljubav što može biti večna
a i prolazna može da bude.
Ljubav što se zheli odvojiti
da bi ponovo voleti mogla.
Ljubav obogotvorena što se primiče,
Ljubav obogotvorena što odlazi.
5
Više se moje oči neće očaravati tvojima,
više se moja tuga kraj tebe smirivati neće.
Ali, kuda god budem išao, nosiću tvoj pogled,
kuda god putovala budeš, nosićeš moju tugu.
Beh tvoj, ti beše moja. I šta? Nas dvoje sačinismo
krivinu puta kojim je ljubav prošla.
Beh tvoj, ti beše moja. Pripašćeš onom ko te zavoli,
onom ko u vrtu tvome pokupi plodove moje setve.
Odlazim. Tužan sam, ali tužan sam uvek.
Iz tvog zagrljaja odlazim. Put moj cilja nema.
Iz tvog mi srca jedno dete kaže zbogom.
A i ja njemu kažem zbogom, takođe.
?
