МАЧАК
Buduća legenda
- Poruka
- 25.542
http://www.politika.rs/rubrike/Kritika/tv-program/Otvaranje-ludih-kuca.sr.html
Однедавно се и овде зна за „паметне куће”. То су она здања у којима су архитекте, грађевинари, дизајнери моћи нових технологија ставили у службу станара, њихове удобности, сигурности, луксуза...
За „луде куће” је, изгледа, задужена телевизија. Навелико је почела сезона њиховог отварања. Прво је виђена она ТВ Кошаве, која је баш тако изриком и названа. Потом је ТВ Пинк најавио усељење у своју сеоску кућу на „Фарми”, а и ТВ Б92 обавештава да се привршава уређивање новог животног простора за још једног „Великог брата”.
Гледалиште нека се припреми: стижу нове и јаче дозе ријалитија који доносе, обећавају уредници, досад невиђена узбуђења, пикантерије, адреналинске шокове.
Кад се боље размисли, све те варијације, као апликације светских „брендова”, овде су већ виђене. Тако и ТВ Кошава признаје да јој је за „Луду кућу” узор био „Спрингеров шоу”, један од свакако најглупљих, најбруталнијих, најболеснијих (а можда и најизвештаченијих) примерака врсте.
Млађани водитељ ове наше локалне лударе Дејан Станковић устврдио је да је то најконтроверзнији шоу у Србији. Има ко да му одмах оспори примат – јер јака је у том погледу конкуренција у земљи. Дотични домаћин пак сматра да су јаки они који се одлуче да му дођу у госте е да би причали с ким су се свађали, кога су варали, с ким се мрзе а с ким ће се, можда, у студију и побити.
Човек који се сам прогласио „кућним љубимцем” поручивши да гледаоце „љуби, поздравља и обожава” био је и према учесницима прве емисије љубазан и мио, као неко „бело кученце” у свом спонзорисаном белом оделу. Мало је бушкао, али није подјаривао на сукоб и гуркао ка скандалу. Готово да се представио као добри дечко који би да помогне свима: црнки коју је момак варао с најбољом другарицом, плавуши која је остала трудна с дечком најбоље другарице, а и дотичном који се нашао између две ватре – частећи га наградним летовањем у Врњачкој Бањи!
Можда Станковић узима ту „помиритељску” улогу с намером да охрабри што више људи за пријављивање у шоу, те ће временом почети да игра мало оштрије и рискантније. А можда је кандидата за улазак у луду кућу, спремних да се свађају и шамарају пред сведоцима, већ толико да је њиховој жестини неопходна водитељева смирујућа „добростивост”.
Но све то што се збива унутар ове и осталих „ТВ исповедаоница”, као знак наопаке потребе за јавним испољавањем приватности кроз обнародовање личних тајни, за провокацијом јавности без обзира на погубност последица, мања је општа невоља од оног што се дешава на улицама.
Нису сви који се саморазоткривају ушли у разноразне куће – много их је остало напољу. Тамо су они којима никад није довољно јавности. И они који очас с вербалних прелазе у физичке обрачуне. И они који заслужују место у кућама затвореног, затворског типа, јер изазивају и прете, вичу и вређају, навијају и пребијају, па и убијају.
Корисно би било што више њих стрпати макар у ријалити програме па да се тамо ослобађају фрустрација, празне и иживљавају, да се препусте егзибиционизму, међусобним чаркама, па и насиљу ако им је до тога.
Свој телевизор је увек могуће искључити. Себе искључити из живота у злом окружењу – није.
Однедавно се и овде зна за „паметне куће”. То су она здања у којима су архитекте, грађевинари, дизајнери моћи нових технологија ставили у службу станара, њихове удобности, сигурности, луксуза...
За „луде куће” је, изгледа, задужена телевизија. Навелико је почела сезона њиховог отварања. Прво је виђена она ТВ Кошаве, која је баш тако изриком и названа. Потом је ТВ Пинк најавио усељење у своју сеоску кућу на „Фарми”, а и ТВ Б92 обавештава да се привршава уређивање новог животног простора за још једног „Великог брата”.
Гледалиште нека се припреми: стижу нове и јаче дозе ријалитија који доносе, обећавају уредници, досад невиђена узбуђења, пикантерије, адреналинске шокове.
Кад се боље размисли, све те варијације, као апликације светских „брендова”, овде су већ виђене. Тако и ТВ Кошава признаје да јој је за „Луду кућу” узор био „Спрингеров шоу”, један од свакако најглупљих, најбруталнијих, најболеснијих (а можда и најизвештаченијих) примерака врсте.
Млађани водитељ ове наше локалне лударе Дејан Станковић устврдио је да је то најконтроверзнији шоу у Србији. Има ко да му одмах оспори примат – јер јака је у том погледу конкуренција у земљи. Дотични домаћин пак сматра да су јаки они који се одлуче да му дођу у госте е да би причали с ким су се свађали, кога су варали, с ким се мрзе а с ким ће се, можда, у студију и побити.
Човек који се сам прогласио „кућним љубимцем” поручивши да гледаоце „љуби, поздравља и обожава” био је и према учесницима прве емисије љубазан и мио, као неко „бело кученце” у свом спонзорисаном белом оделу. Мало је бушкао, али није подјаривао на сукоб и гуркао ка скандалу. Готово да се представио као добри дечко који би да помогне свима: црнки коју је момак варао с најбољом другарицом, плавуши која је остала трудна с дечком најбоље другарице, а и дотичном који се нашао између две ватре – частећи га наградним летовањем у Врњачкој Бањи!
Можда Станковић узима ту „помиритељску” улогу с намером да охрабри што више људи за пријављивање у шоу, те ће временом почети да игра мало оштрије и рискантније. А можда је кандидата за улазак у луду кућу, спремних да се свађају и шамарају пред сведоцима, већ толико да је њиховој жестини неопходна водитељева смирујућа „добростивост”.
Но све то што се збива унутар ове и осталих „ТВ исповедаоница”, као знак наопаке потребе за јавним испољавањем приватности кроз обнародовање личних тајни, за провокацијом јавности без обзира на погубност последица, мања је општа невоља од оног што се дешава на улицама.
Нису сви који се саморазоткривају ушли у разноразне куће – много их је остало напољу. Тамо су они којима никад није довољно јавности. И они који очас с вербалних прелазе у физичке обрачуне. И они који заслужују место у кућама затвореног, затворског типа, јер изазивају и прете, вичу и вређају, навијају и пребијају, па и убијају.
Корисно би било што више њих стрпати макар у ријалити програме па да се тамо ослобађају фрустрација, празне и иживљавају, да се препусте егзибиционизму, међусобним чаркама, па и насиљу ако им је до тога.
Свој телевизор је увек могуће искључити. Себе искључити из живота у злом окружењу – није.
