Osporavanje Biblije

[snouden]

Upravo zato smeta jedna drugoj - što nema interakcije.

ako nisi znao smetanja/uticaj i interakcija su isti pojam .

 

[teletabis56]

ama bre za vlasnika dva računara u njegovom vremenu svaki isti program se dešava u poznatom trenutku.
tako, nalogno, ako je "sin svet" nastao iz drugoga sve u njemu je i dalje merljivo u "očevom svetu".
i dalje postoji veza izmredju oca (uzeoka) i sina (posledice) koju eto "sin svet" moože i ne mora uočiti.

To nije sporno, ali se tvoja tvrdnja nije odnosila na vezu Oca i Sina, nego da Sinovi utiču jedan na drugi i da dešavanja u jednom imaju posledice na dešavanja u onom koji će kasnije nastati.

svet ne može da nestane.

Materijalni može i to se stalno dešava.
Naš Sunčev sistem je nekada nastao i nekada u budućnosti će nestati.

 

[teletabis56]

ako nisi znao smetanja/uticaj i interakcija su isti pojam .

» interakcija • ženski rod Uzajamno dejstvo; dejstvo dva ili više sistema ili pojava jednih na druge, međudejstvo (lat.)
Smetnja u dejstvu nekom drugom nije interakcija kada se govori o talasnim pojavama.
Talasi mogu da se sabiraju ili oduzimaju, dok svetlost samo može da sprečava širenje drugoj svetlosti, bez ikakvog mešanja njih dve.

 

[snouden]

To nije sporno, ali se tvoja tvrdnja nije odnosila na vezu Oca i Sina, nego da Sinovi utiču jedan na drugi i da dešavanja u jednom imaju posledice na dešavanja u onom koji će kasnije nastati.

pa mogu preko oca zar ne? kao molitva što je religija zamišlja.

Materijalni može i to se stalno dešava.
Naš Sunčev sistem je nekada nastao i nekada u budućnosti će nestati.

pa govorimo o svetu a ne konverziji jednog oblika energije u drugi.

pod svetom najpre podrzumevamo prostor u kome se nalazi jedna ista energija.

 

[snouden]

» interakcija • ženski rod Uzajamno dejstvo; dejstvo dva ili više sistema ili pojava jednih na druge, međudejstvo (lat.)
Smetnja u dejstvu nekom drugom nije interakcija kada se govori o talasnim pojavama.
Talasi mogu da se sabiraju ili oduzimaju, dok svetlost samo može da sprečava širenje drugoj svetlosti, bez ikakvog mešanja njih dve.

dejstvo ili uticaj ili smetati.

-jedno telo smeta drugom. jedno telo utiče na drugo. jedno telo deluje na drugo. ovaj uticaj zovemo silom.

-jedan foton ne utiče na drugi. jedan foton ne deluje na drugi. jedan fotom ne smeta drugome. ovo kažemo nema sile izmedju dva različita talasa..

 

[teletabis56]

pa mogu preko oca zar ne? kao molitva što je religija zamišlja.

Obrazloži to u materijalnom svetu.

pa govorimo o svetu a ne konverziji jednog oblika energije u drugi.
pod svetom najpre podrzumevamo prostor u kome se nalazi jedna ista energija.

Bilo je reči o materijalnim svetovima.

 

[teletabis56]

dejstvo ili uticaj ili smetati.

-jedno telo smeta drugom. jedno telo utiče na drugo. jedno telo deluje na drugo. ovaj uticaj zovemo silom.

-jedan foton ne utiče na drugi. jedan foton ne deluje na drugi. jedan fotom ne smeta drugome. ovo kažemo nema sile izmedju dva različita talasa..

I opet dolazimo da svetlost ne može da putuje.
To je bio početak rasprave.

 

[snouden]

Bilo je reči o materijalnim svetovima.

pa ne može da nestane. energija je nuništiva. kako to zamišljaš da pouništavaš sve čestice u univerzumu?

 

[snouden]

I opet dolazimo da svetlost ne može da putuje.
To je bio početak rasprave.

pa kako ne može. šta joj smeta. foton je samo manja talasna dužina od radio talasa. još manj neutrino i gama zraci. svi putuju ko mutavi a ti čitao hari potera.

 

[teletabis56]

pa ne može da nestane. energija je nuništiva. kako to zamišljaš da pouništavaš sve čestice u univerzumu?

Energija nije materija, ona je neuništiva (I zakon Termodinamike).
Materija nastaje od energije i vraća se u energiju, ona je podložna nastanku i nestanku (to je sve zvanična nauka).

 

[teletabis56]

pa kako ne može. šta joj smeta. foton je samo manja talasna dužina od radio talasa. još manj neutrino i gama zraci. svi putuju ko mutavi a ti čitao hari potera.

Valjda sam to već objasnio.
Svemirom može da putuje samo svetlost najbliže zvezde.
Sve ostale zvezde nemaju kuda da pošalju svoju svetlost, jer im ova smeta.
Što u stvari znači:
svaka zvezda može da osvetljava samo svoj sistem.

 

[snouden]

Obrazloži to u materijalnom svetu.

odgovor na pitanje koju vezu je "otac svet" ostavio ovom našem "sinu svetu" vredi kao svi nobeli u svim vremenima. ali na primeru kompjuterskog programa koji simulira svet lako možeš zapaziti da u slučaju namerne kreacije sveta tako što je najmanji posao.

 

[snouden]

Valjda sam to već objasnio.
Svemirom može da putuje samo svetlost najbliže zvezde.

Sve ostale zvezde nemaju kuda da pošalju svoju svetlost, jer im ova smeta.
Što u stvari znači:
svaka zvezda može da osvetljava samo svoj sistem.

majko. a gde je ta granica oko neke zvezde?

 

[teletabis56]

odgovor na pitanje koju vezu je "otac svet" ostavio ovom našem "sinu svetu" vredi kao svi nobeli u svim vremenima. ali na primeru kompjuterskog programa koji simulira svet lako možeš zapaziti da u slučaju namerne kreacije sveta tako što je najmanji posao.

Tvoja postavka je, da dogadjaji u jednom materijalnom sistemu imaju posledice po dogadjaje u drugom materijalnom sistemu (a da nisu susedni u istom vremenu).
Neki zvezdani sistem nestane (Bogu iza nogu) i to ima posledice na ono što se dešava u našem sistemu, koji je nastao hiljadama godina kasnije.
I to na dogadjaje u smislu našeg života i pri tom ne mislim na neku radijaciju koja može da stigne do nas, ili nešto slično.

 

[teletabis56]

majko. a gde je ta granica oko neke zvezde?

Veličina njenog zvezdanog sistema.
Ako ne veruješ, onda objasni:
zašto je noćno nebo tamno?

 

[snouden]

Veličina njenog zvezdanog sistema.
Ako ne veruješ, onda objasni:
zašto je noćno nebo tamno?

Objasnio sam ti ali zabadava.

 

[teletabis56]

Objasnio sam ti ali zabadava.

Nisi ništa objasnio, dao si pogrešne odgovore.

 

[snouden]

Nisi ništa objasnio, dao si pogrešne odgovore.

Kolika je zapremina hipersfere precnika od 1m u ndimenzionom sistemu gde n tezi beskonacnosti.

Kolika je zapremina hiper kocke strana od 1m u tom istom sistemu.

Googlaj.

 

[teletabis56]

Kolika je zapremina hipersfere precnika od 1m u ndimenzionom sistemu gde n tezi beskonacnosti.

Kolika je zapremina hiper kocke strana od 1m u tom istom sistemu.

Googlaj.

Kakve to ima veze sa tamnim noćnim nebom?

 

[snouden]

Kakve to ima veze sa tamnim noćnim nebom?

pa dokazi da ce nebo biti dovoljno svetlo s konacnim brojem zvezda u svemiru.

U gornjem primeru zapremina hipekocke je 1. A hipersfere precnika 1m jednaka 0. Ako ne verujes guglaj. Uci matematiku.

 

[teletabis56]

pa dokazi da ce nebo biti dovoljno svetlo s konacnim brojem zvezda u svemiru.

Čekaj...razumeš li ti u čemu je problem?

U gornjem primeru zapremina hipekocke je 1. A hipersfere precnika 1m jednaka 0. Ako ne verujes guglaj. Uci matematiku.

Kakvim se sve matematika glupostima bavi ... ne bih da gubim vreme.

 

[snouden]

Čekaj...razumeš li ti u čemu je problem?

Pa postavio si pitanje intezitets svetlosti s neosvetljene strane zemlje.

 

[teletabis56]

Pa postavio si pitanje intezitets svetlosti s neosvetljene strane zemlje.

Nema je, te svetlosti.
Gde je?

 

[snouden]

PaNema je, te svetlosti.
Gde je?

Pa nije tacno da je nema. Ima je tacno onoliko koliko odgovara broju zvezda i njihovoj udaljenosti.

 

[teletabis56]

Pa nije tacno da je nema. Ima je tacno onoliko koliko odgivara broju zvezda i njihovoj udaljenosti.

Opet ti ne razumeš.
To je problem koji je sama zvanična nauka priznala - problem tamnog noćnog neba.
Svetlost se kreće Svemirom brzinom od 300.000 km/s i ta njena brzina ne opada sa udaljenošću.
Kako joj je i masa ista (jer je čestično-talasne prirode), to je i njen intenzitet pri dolasku do nas isti, bez obzira koliko je udaljen izvor.
Noćno nebo bi trebalo da blešti kao i po danu, ali te svetlosti nema.
Dakle, svetlost zvezda koje vidimo nije stigla do nas (da je stigla - nebo bi bleštalo).
A opet, te zvezde vidimo na nebu i to je misterija za zvaničnu nauku.