Османско порекло српске тробојке?

Screenshot_2.png

Screenshot_3.png
 
Gledston:
Данас ми је један пријатељ послао ово: https://www.bokanews.me/featured/osvanuo-novi-mural-oslikana-trobojka-u-tivtu-na-zupi/

Нисам успео наћи ништа конкретно о овоме. Мени делује нелогично. Сама тврдња да би Диван дизајнирао нечију заставу ми је чудна. Предлог да је ово због тога што је распоред на тробојци Француске и Србије био исти ми је бесмислен, јер је Османско царство одржавало веома добре односе са револуционарном Француском и дозвољавало француским субјектима у Истанбулу и Измиру да носе тробојке, насупрот инсистирањима других великих сила да се ношење тробојке забрани.

Молим вас да се суздржите од идентитетских питања, за то имате другу тему. Интересује ме само ова конкретна тврдња.
Kliknite za proširenje...
...
 
Mita Komita:
дакле, намами ме да гледам. Како је Гугл мој добар пријатељ, ни би ми тешко да нађем одговор.
1848. су дефинисане Пан-Словенске боје, црвена, плава, бела, а на основу Руске заставе.
1696 Царска Русија је почела да користи ту заставу као знак распознавања на својим бродовима. Иначе, Руска застава је инспирисана Холандском заставом.
Kliknite za proširenje...

Kako panslavensko a prepisano od Nizozemaca ? :)
Počeo Petar I da koristi jer su mu Nizozemci pravili brodove, Nizozemci su već korsitili tu kombinaciju za svoje brodove :)
 
Poslednja izmena:
Ево шта доноси Љушић. Не знам откуд му подаци за ово о 140 гроша, претпостављам из архиве, пошто Матић то не објављује. Нажалост, из Љушићевог текста се не види ко је молер и одакле је био (нити ко му је заправо дао 140 гроша).

12.png


ИЗМЕНА: Заправо види се, значи молер је из Истанбула. Само што не видим никакав цитиран рад за ово.

Screenshot_3.png
 
Gledston:
Не бих да будем безобразан, али где је ова застава уопште изашла?
Kliknite za proširenje...
Не знам засигурно, мораћеш да истражујеш. Можда да се напише маил у Сербски институт?
https://www.crwflags.com/fotw/flags/de_sorbs.html


The Sorbs people have officially flown a horizontal blue-red-white striped flag (proportion 3:5) since 23th March 1848. However, the flag was first hoisted in the Village of Lohsa (near to Hoyerswerda, Oberlausitz District) in 1842. It was forbidden by the National Socialist regime, but on 17 May 1945, the flag was again hoisted officially. At the end of World War Two, the Sorbs greeted Polish and Soviet troops with the Sorb flag in April of 1945.
Jens Pattke, 27 March 2001


The flag of the Sorbs was first mentioned in 1842. On 23 March 1848 the order blue (top), red, white (bottom) was established by representatives in Berlin of several Slavic peoples.
Mark Sensen, 16 October 1999


According to source a flag of the Sorbs was first mentioned in the second half of 19th century. At the same time the anthem (Sorb: Rjana Luzica; German: Schöne Lausitz; English: Beautiful Lusatia) had been composed. As German pressure increased at the beginning of the 20th century, the Sorbs tried to gain rights of autonomy within the German Empire. After the end of WW1 there had been made attempts to establish an own Sorbic state. On 1 November 1918 a national committee of the Sorbs was established (German: Wendischer Nationalausschuss), led by Arnošt Bart with the goal of generating autonomous structures for the Sorb people in Germany. As these attempts had been ignored consequently by German government, the position of Sorbs became more radical. Finally at the beginning of 1919 the national committee first suggested either 1) to incorporate the sorb's region into the newly established Czecho-Slovakian Republic or 2) to establish an independent Sorbo-Lusatian Republic. Therefore Bart and his companion Jan Bryl travelled to the negotiations held in Versailles. Though there were many sympathies for the Sorb people, the idea of an own independent republic was not favoured by the winners and the Sorbo-Lusatian Republic never came to existence. The powers were afraid that tensions might increase and destabilize the whole region by establishing an independent state of Sorbs.
Source: email of Dr. Edmund Pech (Serbski Institut/Sorbisches Institut)
Klaus-Michael Schneider; 30 October 2009
 
Gledston:
Ево шта доноси Љушић. Не знам откуд му подаци за ово о 140 гроша, претпостављам из архиве, пошто Матић то не објављује. Нажалост, из Љушићевог текста се не види ко је молер и одакле је био (нити ко му је заправо дао 140 гроша).

Pogledajte prilog 642216
Kliknite za proširenje...

Тај исти Љушић је могао отворено да каже за Анта Старчевића да је Србин, а не да по фусноти одређеног момка тера да кара матору библиотекарку, како би му иста на фору открила микро-филм, који иначе вата буђ у подруму САН-у, који иначе доказује да је овај кукао да буде Србин.
 
cronnin:
Не знам засигурно, мораћеш да истражујеш. Можда да се напише маил у Сербски институт?
https://www.crwflags.com/fotw/flags/de_sorbs.html


The Sorbs people have officially flown a horizontal blue-red-white striped flag (proportion 3:5) since 23th March 1848. However, the flag was first hoisted in the Village of Lohsa (near to Hoyerswerda, Oberlausitz District) in 1842. It was forbidden by the National Socialist regime, but on 17 May 1945, the flag was again hoisted officially. At the end of World War Two, the Sorbs greeted Polish and Soviet troops with the Sorb flag in April of 1945.
Jens Pattke, 27 March 2001


The flag of the Sorbs was first mentioned in 1842. On 23 March 1848 the order blue (top), red, white (bottom) was established by representatives in Berlin of several Slavic peoples.
Mark Sensen, 16 October 1999


According to source a flag of the Sorbs was first mentioned in the second half of 19th century. At the same time the anthem (Sorb: Rjana Luzica; German: Schöne Lausitz; English: Beautiful Lusatia) had been composed. As German pressure increased at the beginning of the 20th century, the Sorbs tried to gain rights of autonomy within the German Empire. After the end of WW1 there had been made attempts to establish an own Sorbic state. On 1 November 1918 a national committee of the Sorbs was established (German: Wendischer Nationalausschuss), led by Arnošt Bart with the goal of generating autonomous structures for the Sorb people in Germany. As these attempts had been ignored consequently by German government, the position of Sorbs became more radical. Finally at the beginning of 1919 the national committee first suggested either 1) to incorporate the sorb's region into the newly established Czecho-Slovakian Republic or 2) to establish an independent Sorbo-Lusatian Republic. Therefore Bart and his companion Jan Bryl travelled to the negotiations held in Versailles. Though there were many sympathies for the Sorb people, the idea of an own independent republic was not favoured by the winners and the Sorbo-Lusatian Republic never came to existence. The powers were afraid that tensions might increase and destabilize the whole region by establishing an independent state of Sorbs.
Source: email of Dr. Edmund Pech (Serbski Institut/Sorbisches Institut)
Klaus-Michael Schneider; 30 October 2009
Kliknite za proširenje...
Последња два уноса сведоче да застава није постојала пре 1848, бар у садашњем облику. Можда та застава из 1842. није била идентична, чим се 1848. помиње њен нови дизајн?
 
Gledston:
Последња два уноса сведоче да застава није постојала пре 1848, бар у садашњем облику. Можда та застава из 1842. није била идентична, чим се 1848. помиње њен нови дизајн?
Kliknite za proširenje...
Не може се рећи. Друга порука само каже да је формално стандардизован редослед боја. Ко зна које су све редоследе користили и од ког су материјала правили боје. То је у суштини небитно. Ваљда је битно је да та комбинација боја постојала код Словена и пре 1848, као што каже у првој поруци. Наравно, и то се може додатно проверавати. Да ли су Сорби имали једну варијанту па решили да промене јер исту имају Словенци или Чеси, или су променили редослед да буде иста као на српској, а онда Срби у једном тренутку година променли редослед да не буде исти као на руској или хрватској, то није од суштинског значаја. Или су можда баш сви хтели да имају исту као што је и руска јер је то у том тренутку деловало национал-романтично? А можда им баш Руси нису дали?

А које је порекло те три боје, то је одвојено питање.
 
cronnin:
Не може се рећи. Друга порука само каже да је формално стандардизован редослед боја. Ко зна које су све редоследе користили и од ког су материјала правили боје. То је у суштини небитно. Ваљда је битно је да та комбинација боја постојала код Словена и пре 1848, као што каже у првој поруци. Наравно, и то се може додатно проверавати. Да ли су Сорби имали једну варијанту па решили да промене јер исту имају Словенци или Чеси, или су променили редослед да буде иста као на српској, а онда Срби у једном тренутку година променли редослед да не буде исти као на руској или хрватској није од суштинског значаја. Или су можда баш сви хтели да имају исту као што је и руска јер је то у том тренутку деловало национал-романтично? А можда има баш Руси нису дали?

А које је порекло те три боје, то је одвојено питање.
Kliknite za proširenje...
Добро, да се вратимо на доказ да је црвено-плаво-бела комбинација постојала пре овог фермана у Србији...
 
Gledston:
Добро, да се вратимо на доказ да је црвено-плаво-бела комбинација постојала пре овог фермана у Србији...
Kliknite za proširenje...
Па логично је да је постојала у неком идејном облику. Ко би је други предложио? Да се султан питао вероватно би им послао зелену заставу са полумесецом?
 
cronnin:
Па логично је да је постојала у неком идејном облику. Ко би је други предложио?
Kliknite za proširenje...
Не знам, очито је да су Срби имали друкчију идеју на Сретењској скупштини.

cronnin:
Да се султан питао вероватно би им послао зелену заставу са полумесецом?
Kliknite za proširenje...
Познавање ширег контекста Османског царства у овом периоду ти очито није јача страна.
 
Gledston:
Не знам, очито је да су Срби имали друкчију идеју на Сретењској скупштини.
Kliknite za proširenje...
Сигурно је било свакаквих идеја. Са чиме је Милош отишао пред султана, вероватно никад нећемо сазнати. Како је био дипломатски настројен, вероватно је имао 5 варијанти у глави, па чак и са идејом да попусти где треба да би добио на другом месту.

Познавање ширег контекста Османског царства у овом периоду ти очито није јача страна.
Kliknite za proširenje...
Није.
 
cronnin:
Не може се рећи. Друга порука само каже да је формално стандардизован редослед боја. Ко зна које су све редоследе користили и од ког су материјала правили боје. То је у суштини небитно. Ваљда је битно је да та комбинација боја постојала код Словена и пре 1848, као што каже у првој поруци. Наравно, и то се може додатно проверавати. Да ли су Сорби имали једну варијанту па решили да промене јер исту имају Словенци или Чеси, или су променили редослед да буде иста као на српској, а онда Срби у једном тренутку година променли редослед да не буде исти као на руској или хрватској, то није од суштинског значаја. Или су можда баш сви хтели да имају исту као што је и руска јер је то у том тренутку деловало национал-романтично? А можда им баш Руси нису дали?

А које је порекло те три боје, то је одвојено питање.
Kliknite za proširenje...

Kod kojih Slovena ?
Postojalo kod Petra I kao pomorska zastava, jer su mu Nizozemci pravili brodove, pa stavili zastavu po uzoru na svoju :)
 
lil_moon:
Valjda je jasno da je ta kombinacija boja bila na pomorskoj zastavi Nizozemske ? I da joj je to porijeklo.
Šta onda tu ima panslavensko, uticaj Rusije na druge zemlje ?
Kliknite za proširenje...
у мом оригиналном посту су били линкови за релевантне ствари. Своди се на следеће: Пан-Словенски покрет је узео три боје за све словене а на основу руске заставе из 17. века. Руси су копирали Холандску заставу. Срби су у међувремену копирали руску заставу на своју руку. Застава је, колико читам, одобрена од туркских власти као легитимна за распознавање српских бродова.
 
cronnin:
Не знамо да ли је тако. То је једна од вероватнијих теорија.
Kliknite za proširenje...

Petar I je i učio od Zapada :)

"Dok se Europa razvija nošena vjetrom prosvijećenog apsolutizma, Rusija stagnira, seljaci su obespravljeni i osiromašeni mnogim nametima, rudna bogatstva leže neiskorištena, tvornice su zastarjele, državni aparat je korumpiran, a vojska, potučena u krimskom ratu, u katastrofalnom stanju. Nijedan ruski brod ne razvija nacionalnu zastavu na moru. Turska vladavina gotovo 340 godina zatvara izlaze na Crno i Azovsko more, a Švedska kontrolira plovidbu Baltikom.

Petrov dolazak na vlast

Za to vrijeme Petar rijetko boravi u Kremlju uz koji ga vežu nemile uspomene. Vrijeme provodi u Preobraženskom ili u moskovskom predgrađu naseljenom strancima, poznatijem kao “Njemačko predgrađe”. Družeći se sa stranim vojnicima, trgovcima i intelektualcima, tamo se upoznaje s europskim postignućima u kojima vidi spas za rusku državu. U pustolovu Lefortu iz Švicarske nalazi učitelja koji mu usađuje nove ideje, a od prekaljenog škotskog generala Gordona dobiva savjete za preustroj vojske. Dok od nizozemskih pomoraca sluša priče o dalekim morima, postaje svjestan nepostojanja trgovačke flote koja bi plovila pod ruskom zastavom.

Godine 1689. zbivaju se sudbonosni događaji koje je pokrenuo stvarni ili navodni pokušaj Sofije da pogubi Petra. U općoj pomutnji većina snaga prelazi na Petrovu stranu. On postaje car, a Sofija je prisiljena povući se u samostan. Iako je formalno vladar trebao biti njegov slaboumni polubrat Ivan, Petar preuzima prijestolje. No, uvijek će prema Ivanu iskazivati iskrenu ljubav i brigu.

Putovanja po Europi

Ovi će burni događaji u Europi imati tek neznatan odjek, jer Rusija je daleko od europskih političkih i kulturnih zbivanja. Konačno slobodan, Petar se želi upoznati s naprednom Europom. No prije toga odlučuje se na vojni pohod koji će njemu i Rusiji pribaviti ugled, jer ne želi putovati kao nepoznati vladar daleke i nepoznate zemlje. Cilj je osvajanje Azova, luke na Azovskom moru, na ušću rijeke Don. Ova pomorska vrata Rusije prema Crnom, a onda i Sredozemnom moru bila su u turskim rukama.

Krajem 1694. Petar kreće na svoj prvi pohod na Azov. Pohod neslavno propada, ali će se tu pokazati jedna od osnovnih Petrovih karakternih crta – neuništiva ustrajnost u izvršavanju nauma. U drugom pokušaju, 1697. godine, uz pomoć hrabrih Kozaka, Azov je osvojen.

Nakon ove pobjede izaslanstvo od 270 osoba 10. ožujka 1697. godine napušta Moskvu i kreće na put po zapadnoj Europi. No, Petar Veliki ne putuje kao car, nego kao običan kapetan – Petar Mihail. On ni tada, a niti kasnije nije osjećao nikakvu potrebu da se ističe svojim položajem. Za sebe nije tražio poseban smještaj, bio je zadovoljan potkrovljem ili sobom za poslugu. U kasnijim bitkama sudjelovat će kao niži časnik, a vrhovno zapovjedništvo prepuštat će svojim generalima; na brodovima će sebi dodjeljivati položaj kormilara ili topnika.

Izaslanstvo putuje polagano jer Petra sve zanima: u Nizozemskoj radi u brodogradilištima, radionicama jedara, kormila, raznim manufakturama, tiskarama, uči uz nakovanj, posjećuje muzeje, zanima ga umjetnost, zalazi u obiteljske kuće da upozna način života. U Engleskoj prisustvuje zasjedanjima Parlamenta, gdje se čudi što kralj nema vrhovnu moć u upravljanju novčanim sredstvima, već o tome mora raspravljati sa, po njemu, previše ljudi.
ZimskaPalacaDvoglavi Orao

Ali, od svega viđenog i doživljenog na ovom putovanju, najsnažnije ga se dojmila brodogradnja. Još od godina u Preobraženskom, kada je pronašao neku staru englesku lađu, brodovi su njegova strast. Tako je u drugom pohodu na Azov plovio na galiji koju je dobrim dijelom sam izgradio. Ta brodograditeljska strast držat će ga cijeloga života.

Njegovo putovanje prolazi više-manje nezapaženo. Njegovi pokušaji da vladajuće krugove Nizozemske, Francuske, Engleske i Austrije pridobije za svoje političke ciljeve prolaze bez osobitog uspjeha. Na putu prema Veneciji dostigla ga je poruka iz Moskve: Strijelci su podigli ustanak. Izaslanstvo se hitno vraća natrag.

Posjeta Europi bila je presudna i važna pouka koja je odredila tijek Petrovog života, a pravi rezultati ovog “studijskog” putovanja pokazat će se tek kasnije kroz goleme promjene koje će Rusija proći.
...
Izmijenio je čak i način odijevanja: zapovjedio je da se tradicionalna ruska nošnja zamijeni europskim načinom odijevanja. Naredio je i brijanje brada koje su u staroj Rusiji bile obilježje muževnosti – prestrašenim je ljudima sam rezao brade i uređivao brkove po zapadnoj modi. Ženama iz viših staleža naređeno je da se pojavljuju na društvenim zabavama, što je ranije bilo nezamislivo.
..."
https://nova-akropola.com/kulture-i-civilizacije/tragom-proslosti/petar-veliki-otac-moderne-rusije/
 
Mita Komita:
у мом оригиналном посту су били линкови за релевантне ствари. Своди се на следеће: Пан-Словенски покрет је узео три боје за све словене а на основу руске заставе из 17. века. Руси су копирали Холандску заставу. Срби су у међувремену копирали руску заставу на своју руку. Застава је, колико читам, одобрена од туркских власти као легитимна за распознавање српских бродова.
Kliknite za proširenje...

Koji je to panslavenski pokret ? Nešto ne znam je bio neki panslavenski pokret , bio je onaj Čeha Františeka Zaha, da su ujedine Slaveni da bi bili nezavisni od Austrije i Rusije.

Po Sretenjskom ustavu je bio drugi raspored boja, i grb na sredini, ta nije odobrena.
 
Gledston:
Добро, да се вратимо на доказ да је црвено-плаво-бела комбинација постојала пре овог фермана у Србији...
Kliknite za proširenje...


Ето их те боје 1807.

Aranko:
Иначе те боје само са другачијим распоредом се користе од раније, пре 1835.

Pogledajte prilog 642067

Pogledajte prilog 642068

Војне заставе Срба до 1918

https://www.vojnaknjizara.com/shop/vojne-zastave-kod-srba-1918/
Kliknite za proširenje...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Pumpaj Dinstanović
Prokletije. Naziv i njegovo poreklo
2
Odgovora
30
Pregleda
620
Pumpaj Dinstanović
Pumpaj Dinstanović
Neno
Kulturno osvajanje srpske zemlje
Odgovora
3
Pregleda
262
Casual Observer
Casual Observer
P
Velike srpske pobede u devedesetim godinama
19 20 21
Odgovora
518
Pregleda
6.649
Povijest
P

Back
Top