milsu
Domaćin
- Poruka
- 3.460
Проф. Лазо М. КОСТИЋ
О ЗАСТАВАМА КОД СРБА
Историска разматрања
https://www.zbor.rs/wp-content/uploads/2019/11/lazo-m.-kosti-o-zastavama-kod-srba.pdf
Цитати са страна 68-71.
О ЗАСТАВАМА КОД СРБА
Историска разматрања
https://www.zbor.rs/wp-content/uploads/2019/11/lazo-m.-kosti-o-zastavama-kod-srba.pdf
У први српски Устав, који је био кратког века, у тзв. Сретењски устав 1835 унео је Димитрије Давидовић посебну главу II са насловoм: Боја и грб Србије, где је стојало: «Боја народна српска јест отворено-црвено, бела, и челикасто-угасита.» Ову последњу боју, по мишљењу проф. Словјова, унео је у пројекат Устава Димитрије Давидовић због тога што «српска огњила треба да буду металне боје.» (Пом. књига стр. 108).
Ускоро је Милош ишао у Цариград; чинио је званичну, давно припреману посету Султану (у јесен 1838). Он је хтео да ово питање реши независно од Устава. И заиста, то му је успело. Издат је царски ферман децембра 1838; то је рођендан српске заставе. Званичне «Српске Новине» од 28 јануара 1839 донеле су ову вест: «Кад је свјетли Књаз наш у Цариграду био, получио је настојањем својим барјак народни, састојећи из три народне боје, одозго црвене, у среди отворено плаветне, а одозло беле ...» (Из Соловјова, цит. дело, стр. 112).
Онда је Депутација покушала да једним посебним актом прокриумчари те одредбе. У Депутацији су били Аврам Петронијевић, Јаков Живановић и Јован Симић. Живановић пише (пом. дело): «Кад смо видели да и Грб и Барјак не могу у Устав да уђу, радили смо на томе одељено, и израдили смо ферман за красну и милу Заставу и Грб Српски, које је нас колико-толико тешило... Ми смо предлагали заставу тробојну — и да се стави српски Грб на сред-среде, и више ништа; а Порта је покрај тога имала вољу на црвеној боји ставити три своја грба, полумесец са зведом. После јасних и опширних објашњења Порта попусти, и споразумесмо се у томе да се ставе на црвеној боји, и то одма до копља четири звездице. — Ту је требало наравно и много објашњења и настојања с наше стране, да би се све тако одобрило, и ударило на препоне јаке: — тек-хвала Богу, све је одобрено. И то су та застава и тај грб српски, о копљу, извајаном народним бојама, црвеном, плавом и белом уз целу дуж тога.»
Цитати са страна 68-71.