Operacija srca

Zdravo svima!
Evo mene kući, potpuno remontovanog i u odličnom stanju i raspoloženju, zahvaljujući medicini, mom hirurgu i med. osoblju i vašoj podršci sa foruma.
Dr. Perić mi je rekonstruisao mitralnu valvulu (nije ugradio veštačku), a usput su na koronorografiji, u zadnjem prolazu iz drugog ugla, otkrili suženje na koronarnoj arteriji, pa mi je i to ‚‚bajpasovao‚‚, preventivno, nekom venom koja je tu oko srca slobodna, tako da mi nije vadio vene iz nogu ili ruku. Svako hvali svog hirurga, svi su vrhunski stručnjaci, a ja naravno, hvalim do neba svog hirurga.
Prezadovoljan sam i svima koji razmišljaju ili se plaše mogu da prenesem moje lično iskustvo, a i većine pacijenata sa kojima sam se tamo družio, da nas ništa nije zabolelo, niti sada boli, osim malo pri kašljanju, ako se ne stegnu pluća rukama i treće noci po operaciji kada leđa i teme, nenaviknuti na spavanje na leđima, bole od ležanja, dok se nisu od četvrte noći navikla.
Bilo je u manjini ljudi koje je boleleo, ali se odmah nude i ubrizgaju lekovi protiv bolova, jer sestre kažu da nema potrebe da nikoga boli kada već mogu to da spreče. I naravno, svi su divni i veoma profesionalni. Verovatno je bilo i par ekstremnih slučajeva koji su imali veće teškoće, ali u globalu, četvrtog dana smo svi šetali po sobama i ne sećam se da sam video nekog ko je bio u bitno lošem stanju.
One koje čeka bajpas ili operacija valvule, neka znaju da najveci bol koji sam osetio je nivoa uboda injekcije, i to kod vadjenja drena, ali to je na sekund, kao i ubod injekcije, uostalom. Naravno, ima tu stalnog bockanja, vadjenja krvi, ali to su beznačajni bolovi, nekad se i ne osete, a i navikne se na njih i ne obraća pažnja.
U optimalnom slučaju, par dana, ako su nalazi u redu, traje priprema, 2 dana šok soba, koje uglavnom prespavaš, jedna noć u kojoj otpadaju leđa od ležanja i noć nikako da prođe i pored sredstava za spavanje, dva dana u poluintenzivnoj nezi, i 2-3 dana u izlaznoj sobi, gde se svi parametri doteruju na neku normalu za otpust, i 11. dana kući piješ kafu i pišeš nešto slično ovome.
Ako ulazni ili izlazni nalazi nisu u redu (bakterije, temperatura, pritisak, ekg, INR, rentgen pluća, završni eho i sl.) boravak se može znatno produžiti ali to je viša sila, i malo smo videli takvih tamo, ali ih ima.
Odmah sam se kretao normalno, naravno uz brže zamaranje nego inače, nemam nikakve bolove ni tegobe, i presrećan sam što sam to pregrmeo i sada smišljam način kako da odem do obližnje samoposluge, a de me ne gledaju bledo onako obrijanog.
I to brijanje, nije nikakav bauk, ne brinite uopšte, brica je dusa od čoveka i nećete ga skoro ni osetiti, a niko vas ne sprečava da se kući sami obrijete/depilirate gde god možete a da se spolja ne vidi, dok putujete. Skraćujete mu i olakšavate posao, i njemu i sebi..
Sapatnici, ne plašite se, pročitajte sve, pa i moje ranije postove i sretno svima koji moraju da idu.
Dva-tri dana na pripremi pravili smo mini žurke, kuvali kafu ( ako ponesete kuvalo), gledali Đokovića i finale Farme kolektivno u našoj sobi (ako ponesete TV), a posle vađenja drena i svih katetera produžili skoro isto to i zbijali šale na račun našeg ‚‚remonta‚‚.
I svakako ne zaboravite da se zahvalite toplim rečima sestrama, one su sve odreda, i par muških sestara, anđelćići koji samo zuje oko vas i brinu da li se nešto neuobičajeno ne dešava sa vama.
O svim doktorima, počev naravno od vašeg hirurga, imaćete samo reči doživotne zahvalnosti. Oni će vas svakog jutra pojedinačno obići, pogledati rezultate, uputiti toplu reč i reći kada možete da očekujete da idete kući.
Naravno, moramo biti zahvalni i državi, odnosno zdravstvu, koje to sve organizije i finansira i produžava nam život, i pored svih nedaća koje i samo ima zbog dugotrajne ekonomske krize.
Rado ću i ja, kao i ostali članovi foruma, odgovoriti na svako konkretno pitanje iz domena mog ličnog iskustva ako neko ima.
Inače, kako stoji stvar sa Farinom, ima li ga, treba mi za tri meseca, posle ne?
 
Siniškoviću, dobro ti nama došao nazad.:zag:

Baš mi je drago što si dobro prošao, sad ćeš imati samo one prolazne tegobe dok se organizam ne privikne i rane zarastu, ali u globalu - ramontovan si i produžena ti je garancija.
Za Farin nemam lepe vesti, nema ga, ali otvorila sam temu o tome pa pogledaj kako stvari stoje. U principu, nemoj ni da ga tražiš nego odmah od svog doktora traži da ti prepiše nešto od uvoznih lekova koji se kupuju. Određivanje doze antikoagulanta dugo traje ali pošto tebi treba samo 3 meseca nemoj uzalud da se mučiš.
 
Još sam zaboravio i ovo da kažem, da ohrabrim ljude, koronarografiju na Dedinju izvode prvenstveno kroz minijaturni prorez na članku desne ruke i nisam osetio apsolutno ništa, čak sam sa doktorom gledao u monitor kako pulsiraju koronarne arterije.
 
Ja sam dobila snimak sa koronarografije da ga odnesem kod mog kariologa. Suprug mi je kopirao CD pa sam polako na svom kompu odgledala celo snimanje. Bilo je zanimljivo, ali ja od toga ništa nisam razumela.
 
baki-caki:
Dragi Forumasi, nisam se dugo javljao ali sada imam jedan veliki problem. Zbog upale primam inekcije Longacef. Stvorili su mi se stravicni podlivi, s obzirom da sam na Sintromu, ne znam da li to ima neke veze. Na odmoru sam, a subota je, ne znam sta da radim. Da li ja uopste smem da primam inekcije. Sutra bi trebalo da nastavim terapiju, a kod lekara mogu tek u ponedeljak. Bojim se da se nesto ne iskomplikuje. Podlivi su zaista stravicni. Da li neko zna nesto o tome.
Kliknite za proširenje...

E bre ljudi.....
Ajde prvo da kazem da mi je drago da gostujes i da mi je zao sto ja dugo nisam bila...a jos zalije kad cujem za problem. Na 66-oj strani sam okacila kompletno uputstvo o SINTROM-u samo i tamo lepo pise da ne smeju da se primaju injekcije ali to ne citamo ni mi ni nasi dr.!!!
A ja sam prosle godine zaglavila tromboflebit od infuzija, bas gadan.Sve od zvanicne med. isprobala, na kraju mi je pomogao gavez gel, hvala mu :worth:
Probaj, zelim ti srecu.
I odstampaj sebi ono uputstvo pa ga nosaj kad god ides kod dr :rtfm:
Nadam se da si bar ozdravio :heart:
 
:heart:Dragi moji srčani, vidim da pobedjujemo. Baš me raduje da ste dobro i da ova tema traje. I kod mene manje više sve ok, osim naravno, nestašice farina i sinkuma (toga tek nema reče mi jedna simpatična apotekarka juče). Znam da postoji sintrom (sinkum) i da se nabavlja iz inostranstva jer se ne uvozi. Kako doći do toga? Apoteka Galen Pharm u kojoj sam ranije bez problema naručivao i dobijao neke antiaritmike više ne radi takve usluge. Takodje ne mogu da dobijem odgovor na pitanje da li iko zna za neki strani preparat koji je warfarin? Kardiolog mi je rekao da slobodno tražim da mi moj lekar prepiše sinkum - šema je ista. Međutim, ja mislim da bi bilo bolje ne menjati osnovnu supstancu (menjati farin sa sintromom) jer se plašim onog što smo svi preživeli - mučnog "štimovanja" INR-a. Mislim da bi to najbolje znala ministarka zdravlja, ali nemam njen telefon - to mi je dodatno pitanje, ima li neko mobilni ili stabilni, svejedno mi.
Pozdrav i najlepše želje svima :heart:
PS Baki-caki i ja zamalo proletos da nadrljam kao Ti. Dobijem upalu lakta - katastrofa koliko boli i otiče. I ortoped mi prepiše dva antibiotika, jedan intravenski i drugi intramuskularno. I da mi kardiolog nije rekao da ne primam intramuskularno injekcije ne bih reagovao. Ovako sam ortopedu to i rekao - čovek mrtav ladan slegne ramenima i kaže "kako vi hoćete". 12 infuzija i bio sam modar ko da su me mastilom polivali. Ali to najviše zavisi od sestre koja bode - nisu sve isto vešte. Ima i dalje... Pošto sam morao u privatnu kliniku (sve se dešava u petak uveče) koštalo me onoliko. I na kraju - znate moramo da operišemo da izvadimo taj sadržaj, ali to bi vas koštalo okolo 300 evra. E pa hvala,kažem ja i odem pravo kod nekog prof. dr. (naravno preko veze iliti ličnog poznanstva) na traumatologiju KCS. Profa pogleda i kaže "kakva bre operacija i bakrači, lezi tu da ispunktiram...". I gotovo za 10 minuta. Eto...
 
Dragi nas druze :heart:, lepo te je citati opet
Farina ni za lek :zcepanje::zcepanje::zcepanje: kako se kaze.
A da ne bih pisala sad opet tamo, samo da ti kazem da postoji marivarin (krka slovenija)koji jeste registrovan kod nas ali da li ga ima nemam pojma. Postoji varfarin (nije registrovan kod nas i kupuje se ispod tezge) a bude madjarski ili italijanski.
Sinkum 4 ne postoji bar 6 meseci a on je registrovan ali je to acenokumarol kao i Sintrom.
Te dve vrste rade isti posao (varfarin i acenokumarol) ali preko drugih receptora i potrebno je opet kao na pocetku juriti INR na svakih par dana. A ako ipak predjes na sintrom, opet ti trebaju poznanstva i veciti je strah hoces li ga imati jer nije registrovan.
Pored toga sto ga placas.
 
Kad sam videla mspopovica, naseg "starog" druga, morala sam I ja da se javim. Bas me raduje da si dobro. Da li je uobicajeno za nas, razblazene krvi, da dobijamo otoke ekstremiteta. Ja sam na moru nagrabusila, noga mi je od udarca u stenu natekla, poplavila, pocrvenela, upalila se, tako da sam tri nedelje primala antibiotike I naravno dobila teget podlive. Masirala sam "taj deo" sa Hepatronbinom I uspesno obavila akciju. Noga mi I dalje otice, kad duze stojim, tj. stalno mi je natecena jer vrlo malo sedim. Ja pijem Sintrom jer imam srecu da mi sestra zivi u inostranstvu. Znam za neke apoteke u Zemunu gde se moze poruciti. Raspitacu se. Veliki pozdrav:D
 
Kaja, Sanjka i ostali, hvala na lepim zeljama za oporavak..
Prvo da ponovim ono sto sam vec napisao, za sve koji se interesuju za farin.
Ja sam kod mog doktora u Domu zdravlja kod Merkatora bez problema dobio i recept i podigao Farin u njihovoj apoteci, pa ako ta informacija nekome znači nega proba tamo da uzme Farin. Nadam se samo da se za ovih desetak dana situacija nije izmenila.
Inace sam odlicno, skoro normalno, cak sam i auto poceo da vozim, kada moram, ali ne preporucujem nikome, pogotovo ako nema servo volana, kao sto je moj slucaj. Naravno, izvezbao sam pokrete okretanja volana sa minimalnim pokretima ruku, ali ipak se oseca zatezanje grudne kosti. Ima propratnih teskoca, ne mogu da kazem da nema, ali nista ozbiljno. Ne smem da se zaboravim pa da naglo ustanem ili se naglo sagnem, jer mi se tada malo yavrti u glavi, ali i to svakim danom sve bolje podnosim. Dioptrija mi se pogorsala za jedan broj pa me to stvarno nervira, iako doktorka kaze da je to za pola godine prolazno, ali mislim da ako se oko navikne na novu dioptriju, da ce se tesko vratiti na staru. I naravno, Farin pijem ali kao da pijem placebo, INR uvek 1, i pored povecanja doze. Doktorka kaze da nije nista strasno, to je u mom slucaju sa rekonstrukcijom zaliska inace privremeno i preventivno, tako da sam povecam dozu za pola ili celu tabletu dok ne primetim da se INR povecao na 2..
Sve ostalo je, ne zelim da budem neskoroman, odlicno, nemam nikakve bolove ni teskoce, stalno sam napolju sa drugom, krecem se bez problema i sl. Prvih dana sam hodao onako malo zombijevski, pazio na sporiji ritam, a sada, 20 dana posle operacijeskoro da i ne razmisljam o koracanju. Samo kada prelazim ulicu pazim da bude izdaleka prazan prostor, jer ako treba da ispred nekog auta naglo potrcim znam da ne bih to mogao bas da izvedem bes posledica. I naravno, strasno me nervira sto nauka nikako da pronadje zamenu za so, da bude slano a da nije so. Ima ta kalijumova so da se kupi u radnjama, ali i ona je mesavina sa obicnom solju. Ljudi idu na Mesec, otvaraju i zatvaraju srca a ne mogu da nadju hemijsko jedinjenje koje ima ukus soli. Nesto vidim da Nestle trazi zamenu, ali nisam cuo da je nesto nasao, bar ne komercijalno.
Sve u svemu, kako sam otisao na operaciju, sve pod salom i osecajem da se to dogadja nekom drugom, a ne meni, tako i sada kada vidim rez na grudima pomislim da to nije na mojim grudima. Ako i dalje sve bude ovako i bolje, onda mogu da kazem da sam presrecan i neizmerno zahvalan medicini, zdravstvu i mom hirurgu.
Ako to uopste zavisi od ljudske volje, preporucujem takav stav svima. U bolnici je ogromna vecina pacijenta posle par dana hodala i izasla iz bolnice na sopstvenim nogama pa svima koji ocekuju takvu operaciju porucujem da odbace svaku brigu i strah jer ce uz pomoc svih onih andjela u bolnici brzo prohodati sopstvenim nogama.
Da podsetim, nisam ja neki mladic, njima je to jos mnogo lakse, imam 62 godine, a vidjao sam tamo i mnogo starije ljude i svi su prohodali za par dana.
pozdrav svima.
 
Svaka tebi čast, ja sam operisana sa 43 godine i mnogo sam teže podnela oporavak.
Najveći problem mi je bio iznenadni, veliki pad oba pritiska. Sedim tako u svojoj fotelji, gledam TV i samo mi iznenada pozli, padne pritisak na 30/50. Soba se okreće oko mene, skliznem sa fotelje - ma, samo što ne umrem.
Drugo zlo je bila mučnina. Recimo, pijem kafu sa društvom, super se osećam, i odjednom mi se sav sadržaj iz stomaka vrati. Jedva dotrčim do kupatila, povratim, i posle mi opet nije ništa. Kao da ničeg nije ni bilo.
Zbog toga sam mesecima izbegavala da sama izlazim iz kuće i odlazim bilo gde u goste.
Neverovatno je kako ljudi različito reaguje na iste operacije.
 
Eto, pojavim se ponekad, nisam vas zaboravio.:D
Otoci i modrice - uobicajeno ali treba izbegavati (pitanje kako?).:neutral:
Farin se pojavljuje - na kasicicu - pravim rezervu prvi put u zivotu....
I sad me tvoja slika potseti - postao sam deda. Dva momka odjedared. Sve je drugo otislo u drugi plan ...
:heart:
 
Juhu, cestitamo :super: mspopovic tek sad ces imati modrice. Meni su noge ko balvani, nisam ni znala da je moguce dobiti tolike otoke. Unuci su cudo:hahaha::hahaha: Sada ces biti u najlepsoj fazi u zivotu. To ti iz sveg srca zelim :heart:
 
Zdravo svim srcanima, a posebno Sanjki i Kaji, koje mi se direktno obraćaju preko ovog foruma!

Nisam se javljao jer sam bio na moru, a posle u Makedoniji, ukupno 20-tak dana. Naravno, nisam ja vozio, niti sam se kupao i suncao, iako nisam video neki jak razlog za to. Zbog putovanja morao sam da tražim raniji ili kasniji prvi kontrolni pregled. To sam sve obavio mejlom, i odobrili su mi kasniji pregled, koji sam juče obavio i, prema onome što su kontrolisali, pritisak i EKG, doktor me je ohrabrio i rekao da mi je EKG kao kod momka i dao predlog za rehabilitaciju u nekom od centara. Čuo sam da su ranije pacijenti iz Beograda išli u Nišku banju, a sada obratno, u Beograd, u Sokobanjsku. Molim one koji su bili tamo za njihova iskustva.
Inače sam odlično, prestale su i one usputne teškoće (vrtoglavica pri naglom ustajanju, vratila mi se i ranija dioptrija i nosim stare naočare). Prema onome što osećam, ostalo je samo još ono zatezanje oko rebara kada se čine pokreti dizanja, guranja, povlačenja i sl. ali i to je slabog intenziteta. Počeo sam da spavam i na boku i ne osećam da mi to nešto smeta. Auto odavno vozim, hodam mnogo i bez napora, mogu i da trčim neko vreme i sve u svemu, mnogi i ne veruju da mi je otvarano i zatvarano srce, a komšije u zgradi nisu ni primetili da sam bio na operaciji. Čak i u porodici i šire, u familiji i društvu, zbog toga me nesvesno tretiraju kao da sam bio na nekoj vakcinaciji, a ne na operaciji srca i opterećuju me skoro isto kao i pre operacije (znate ono, dedovski zadaci oko unuka, održavanja stana, auta, nabavke i sl.). Iskreno, podnosim skoro iste napore kao pre, ali nisam još testirao i osetio gde su mi krajnje granice podnošenja fizičkih napora. U svakodnevnom životu nisam ih dostigao, osetio napor, mučninu, preopterećenje, bol i sl. a veoma sam fizički aktivan preko celog dana.
INR sam nekako podigao na 2,3, sa po 1,5 tabletom farina, ali nestalo mi je zalihe i nema ga više nigde, ovih dana. Imao sam kutiju viška ali sam je poklonio poznaniku iz unutrašnjosti, računajući da ću ga lakše ja nabaviti u Beogradu, ali sada ga nema. Skoro sam bio u Sremskoj Mitrovici i video da imaju, pa ću probati opet danas da ga kupim tamo, jer trebam opet da idem. Inače, doktor mi je rekao da se mnogo ne uzbuđujem oko toga, jer ionako trebam još samo mesec dana da pijem, preventivno, a neki hirurzi ga i ne propisuju u meni sličnim slučajevima.
Juče posle kontrole, sednem u onaj kafić ispod bolnice i popijem pivo, gledajući na terasu na kojoj smo se okupljali za vreme pripreme, pili kafu, pušači pušili (ja sam nepušač) i posmatrali ljude kako sede na njegovoj terasi i piju pivo.
Eto, to su moja iskustva i ako nekome pomognu da razbije strah od operacije, biću sretan.
Pozdrav svima.
 
Nasao sam danas, lično, za 150 din. farin u Sremskoj Mitrovici. Apoteka Janković. odmah iza iskopina Sirmijuma. Imaju neke zalihe pa evo telefon, ako neko nema drugo rešenje, a hitno mu je.

022/611-091 a možda imaju i u njihovim apotekama :

021/519-817
023/542-640
 
Poslednja izmena:
Poštovani, evo i ja da se javim da iznesem svoj problem. Naime, mom suprugu je zakazana bypass operacija u KCS za kraj ovog meseca. E sad, on je imao već tri infarkta, zadnji je bio u maju ove godine.Mene zanima koliko je rizična operacija kod njega, još pored svega dijabetičar je (tip II). Operaciju treba da mu uradi dr. Kočica. Mene je užasno strah jer mu je srce već dosta oslabljeno, rekli su mu da mu radi sa 38% snage. Na forumu nisam našla nikoga ko je imao ovako slično iskustvo, pa bih vas molila da mi odgovorite u što kraćem roku.
 
Tu smo Vanja, samo ne znamo šta da ti kažemo.
Ali jedno znam sigurno: ako se operiše ima šansu - ako ne, znaš i sama šta ga čeka. Uostalom, šta bi uradio kada bi rekli da je operacija rizična, odustao bi?
A doktor Kočica je sjajan hirurg (i mene je operisao), odradio je posao perfektno. Ipak, njegov stav je da pacijent ne treba ništa da zna pa ako hoćeš bilo šta da saznaš o samoj operaciji, riziku pre i posle i na šta da obratiš pažnju kasnije, moraš ga pitati i insistirati na odgovoru.
 
Poslednja izmena:
Hvala Kaja na brzom odgovoru. Ja sam iz unutrašnjosti, i zadnji put kada smo se videli sa dokoktorom nije bio baš nešto pričljiv, odnosno ni ovde kod nas na internom nisu baš neššto mnogo pričljivii, ili ne znaju ili ne žele da kažu.Samo mi dr ovde kod nas reko da se nada najboljem, ali uvek postoji ono "ali". On se inače oseća dobro, jedino su nam u BG-u rekli na kardiologiji (dr koji ga je pergledao) da ima izuzetno jako srce i da ga je sam Bog sačuvao posle ova tri preležana infarkta. Prvo čovek nije mogao da veruje da je imao tri inafarkta, mislio je u početku da je to ovaj jedini, dok mu nisam pokazala sve tri otpusne liste.
 
Nema svrhe, jer te ionako neće pustiti u posetu sve dok ga ne puste sa intenzivne nege. Neće imati ni telefon da se čujete, ali ne boj se, sve dok je na intenzivnoj biće izuzetno dobro čuvan i Kočica će ga stalno obilaziti, a sestre su stalno tu i vrlo su ljubazne. Biće prikopčan na mnogo aparata koji će ga non-stop pratiti. I osoblje i oprema su na tom odeljenju odlični, biće mu prijatno, udobno i biće pod sedativima da ne oseća bol. Tek na poluintenzivnoj počinje pakao.
Niko u KCS nije baš pričljiv, bar kad sam ja operisana (2007.) niko ništa pacijentima nije govorio. Čak ni to šta da ponesu i koje lekove da ne piju pre operacije.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top