Verujem da je Vesna, ulaskom u avion, zaboravila na sve brige. To je kao neko pravilo - dobro da je tako.
Pozelh i ja putovati , ali nemam pojma kako to , u ovakvoj situaciji, izvesti. Boze, kako je sve bilo moguce- kada imas nekoga.
Davno bese kada sam sve sama cinila i sad, ajde ti ponovo kreni sama. Meni to skoro nemoguca misija, a znam da ovako,
kako funkcionisem, ne vodi nigde. Svet i ja smo se zaista mnogo promenili. Poslednje putesestvije devojacko, bilo je stopom Novigrad-Istra pa malo Trst.
Nama to bili bilo skroz normalno i prakticno i nije bilo samota, ali mojoj mami katastrofa....Od 26-te , vec ozbiljnije, brak, posao, stan pa zajedno, i ne cini mi se da je bilo tako davno. Nisam nesto u skladu ni sa godinama - dovoljno ih imam, ali ih ne osecam, a opet , sada ti svasta nesto ne prilici.
Od psihica meni nikakva vajda, sve znam, pa navikavam se istina, jedino sto se bas nesto ne snalazim. Uglavnom , razmisljam o prodaji kuce, kupovini manjeg stana, a sa ostatkom novca da izvedem sama , ono sto smo zajedno planirali. Mozda i uspem, ali mi je muka jer nasi prijatelji imaju sasvim drugacije brige... i
sa njima ne ide...., a da zlo bude vece ,nekako me pronalaze sve udovice .... pa skoro da bi pravile nekakva druzenja - meni za poludeti .Uglavnom, poceh praviti nekakve planove - i to nesto valjda znaci ... i bogu hvala da mogu ovde to pisati. Oni kucu nikako ne bi prodali, zamislite? Pa sta da radim u njoj? Verovatno je logicno cuvati , lisavati sebe svega da bi , pitaj boga kome, kad dodje vreme , to i ostavila. Rekose mi da sam poludela. Ja mislim da nisam , ali jesam zalosna.
I zamislite , to im bas nije jasno, zaboga, pa proslo je vec dovoljno vremena. Kao da je to sve sa nekim rokom. Odustah im objasnjavati - nema svrhe.
Hvala sto me citate.
Radosna sam zbog Vesne . Mene malo opet poremetila neka desavanja u mojoj blizini, pa nocas opet nesto nije za spavanje. Procice vec nekako .
Budite mi dobro i pozdrav svima.
<3
ocekivano .
