Književnost Odlomci iz knjiga

„Volim te bez da znam kako, ili kada, ili otkud. Volim te jednostavno, bez problema ili ponosa: volim te na ovaj način jer ne znam nijedan drugi,
na koji ne bi postojali ti ili ja, tako intiman da tvoja ruka na mojim grudima je moja ruka, tako intiman da kad ja zaspim zatvore se tvoje oči.“ –

Pablo Neruda, 100 Love Sonnets
 
Kiši. Sitna i ledena kiša pada po kućama, po krošnjama drveća, po grobovima. Kada su ONI došli da me vide, kiša se slivala po njihovom rastočenom, fluidnom licu. ONI me gledaju, a hladnoća biva intenzivnija, moji beli zidovi me ne štite. Njihova čvrstina samo je iluzija, a njihova belina je isprljana.
Juče sam imao trenutak neočekivane sreće, bez ikakvog razloga. Došao mi je kroz kišu i maglu, osmehnuo se, zalebdeo iznad drveća, igrao preda mnom, okružio me.
Prepoznao sam ga.
Bila je to sreća iz nekog veoma dalekog vremena kada smo dete i ja bilo jedno. Bio sam on, imao sam šest godina i sanjario sam uveče, gledajući u Mesec.

Agota Krištof - Juče
 
Misel Uelbek motivaacija.jpg
 
"Do ovog trenutka oko mene su se razvijale razne stvari čiju uzajmanu povezanost ne znam. Nisam čestito uspela ni da ustanovim njihove uzroke, ni smer u kome se kreću. Ja sam u sve to posledično bila upletena. Ali sad je dosta. Od sada nadalje će biti drugačije od ovoga do sada. Više neću da budem marioneta ničije samovolje. Od sada nadalje, postupaću sledeći samo jedno pravilo koje za mene postoji, odnosno samo svoju volju. Ma šta u tome bilo dobro, a ma šta bilo loše, od sada nadalje ja sam uzrok, i ja sam pravac."

Haruki Murakami "1Q84"
 
"Jedan moj poznanik je govorio da zlo u našem životu može da se pobedi jedino novcem. To je zanimljivo zapažanje, treba govoriti ne o pobedi nad zlom, već o mogućnosti otkupa od njega."

"Znaš u čemu je potajni užas ovdašnjih života? Kada kupuješ sebi bluzu ili kola, ili bilo šta drugo, u tvojoj glavi već se nalazi predstava mesta na koje ćeš otići u toj bluzi ili u tim kolima, koje ti je nametnula reklama. Ali takvog mesta nema nigde, osim u reklamnom spotu, i tu crnu rupu u realnosti, oplakuju svi ozbiljni filozofi Zapada. Kroz radost šopinga nazire se nepodnošljiva svest o tome da je ceo naš svet - ogromna prodavnica skijaške opreme koja se nalazi usred Sahare: treba kupiti ne samo skije, već i imitator snega."

Viktor Peljevin "Sveta knjiga vukodlaka"
 
"Razabrao sam bolje nego igde zadah smrti i nečovečnosti. Da, ta punoća bez suza, taj mir bez radosti koji me ispunjavao, sve je to proizlazilo samo iz vrlo jasne svesti o onom što me inače nije često zaokupljalo: o odricanju i ravnodušnosti. Kao što se čovek koji je na samrti i koji to zna, ne zanima za sudbinu žene, osim u romanima, on shvata da je čoveku svojstveno da bude sebičan, to jest, očajan."

Alber Kami "Naličje i lice"
 
"U početku se zaljubiš u sve ono novo, svakog jutra se iščuđavaš što pripada tebi, kao da se plašiš da će neko odjednom uleteti na vrata i saopštiti da je došlo do krupne greške i da nije predviđeno da živiš na tako lepom mestu. Ali kako godine prolaze, fasada se kruni, drvo puca tu i tamo, i počinješ da voliš kuću ne toliko zbog svega onog što je čini savršenom, već zbog svega onog drugog. Upoznaš sve njene uglove i budžake. Kako da izbegneš da ti se ključ zaglavi u bravi kada je napolju hladno. Koje podne daske se pomalo ugibaju kada staneš na njih i kako tačno treba da otvoriš vrata plakara da ne bi škripala. Upravo sve te sitne tajne čine kuću tvojim domom."

“Čovek po imenu Uve", Fredrik Bakman
 
"I vreme je čudno. Većina nas živi samo zbog onoga što se nalazi pred nama. Za nekoliko dana, nekoliko nedelja, nekoliko godina. Jedan od najmučnijih trenutaka u životu svakog čoveka verovatno je spoznaja o tome da ste dostigli godine u kojima se više toga nalazi iza nego ispred nas. A kada se vreme više ne nalazi ispred nas, moramo pronaći nešto drugo za šta ćemo živeti. Možda uspomene. Sunčana popodneva sa nečijom rukom u svojoj. Ljudi pronalaze način da žive za budućnost nekog drugog. Uve nije takođe umro kada ga je Sonja napustila. Jednostavno je prestao da živi."

“Čovek po imenu Uve", Fredrik Bakman
 
"Ljudi danas više ne znaju da skuvaju poštenu kafu. Baš kao što niko više ne ume da piše rukom. Jer sada su sve preuzeli računari i aparati za espreso.
A kuda ide društvo u kom ljudi više ne umeju da pišu i kuvaju kafu? Kuda?"

“Čovek po imenu Uve", Fredrik Bakman
 
"Jedna od najpametnijih odluka u mom životu je odluka da ponovo počnem da pišem dnevnik.
Dnevnik je prijatelj koji neće pobeći, čak ni ako počnemo da ga smaramo. Osim toga, čak ni najbolji prijatelji ponekad nisu tu onda kada je nama do razgovora. Najzad, oni imaju dovoljno svojih problema, pa ih naši ne zanimaju - ali, zato što nas vole, ponekad se potrude da odglume zainteresovanost.
A ni mi nismo ništa bolji od njih. Budimo iskreni; samo u (retkim) trenucima kada nam se svest malo proširi, pa nam iznenada dopre do mozga da se svet ne okreće oko nas, spremni smo da pažljivo saslušamo druge. Naravno, ako ništa zabavnije nema na televiziji. Ali, obično smo svi u haosu, pa jedva čekamo da na nekog izručimo svoju mentalnu zbrku, a slušamo samo da bismo u pravom trenutku mogli da kažemo: "Da, a kad već pričaš o tome, eto ja na primer..." I onda skrenemo priču na ono što nas stvarno zanima, to jest, na sebe.
Sa dnevnikom je drugačije; možemo da brbljamo do mile volje, jer druga strana ne pruža otpor (papir trpi sve). Potpuno bezbedni od tuđe osude, možemo da izjavimo šta god hoćemo, da ogovaramo druge, ponavljamo ono što smo već rekli, maštamo, i do mile volje budemo subjektivni.
Zato, u suštini nije preporučljivo ponovo čitati ono što ste napisali - izgledaće vam kao da je sve te gluposti pisao neko drugi. Poenta dnevnika nije čitanje, već pisanje.
I, naravno, zbog raznih kompromitujućih stvari koje ćete napisati, preporučljivo je da se ta sveska drži na nekom skrivenom mestu...."


Nataša Ikonić "Ponovo s njim"
 
Poslednja izmena:
Ne znam šta je vreme. Ne znam koja je njegova prava mera, ako je uopšte ima. Za satove znam da lažu: oni vreme dele prostorno, spolja. I osećanja su takođe pogrešna: ona ne dele vreme, već subjektivni osećaj o njemu. I snovi greše; u njima u prolazu dotaknemo vreme, nekada dugo, nekad užurbano, a ono što doživimo brzo je ili sporo u zavsnosti od nekakvog drugačijeg toka čija mi priroda izmiče.

Pomislim ponekad kako je sve lažno, i kako vreme nije ništa drugo do okvir u koji stavljamo nešto što mu ne pripada. U mom sećanju na protekli život, različiti trenuci u vremenu raspoređeni su u besmislenim nivoima i ravnima, tako da sam u epizodi koja mi se dogodila sa ozbiljnih petnaest godina mlađi nego u nekoj drugoj u kojoj sam tek detence koje sedi među igračkama.

Fernando Pesoa - Knjiga nespokoja
 
"Ima osoba na ovom svetu kojima je suđeno da same sebe unište, i nikakvo razumno dokazivanje ne može da im pomogne. Što se mene tiče, Justina me je uvek podsećala na mesečara koga su spazili kako korača po opasnom ravnom olovnom krovu na visokoj kuli; svaki pokušaj da je čovek probudi vikanjem mogao bi dovesti do nesreće. Čovek je jedino mogao da je nečujno prati u nadi da će je postepeno odvući od dubokih mračnih bezdana koji su zjapili sa svih strana. Ali nekim čudnim paradoksom, baš ovi nedostaci u karakteru - ove niskosti duše - predstavljali su za mene najveću draž ove kobne dinamičke ličnosti. Pretpostavljam da su se oni nekako podudarali sa slabostima u mom sopstvenom karakteru kojima sam srećom mogao bolje da vladam nego ona. Svestan sam da je za nas ljubavni čin bio samo mali deo celovite slike koju je projektovala duševna prisnost što je svakodnevno bujala i granala oko nas. Dok smo razgovarali neosetno bismo se približili jedno drugom sve dok se ne bismo uhvatili za ruke, ili skoro pali jedno drugom u zagrljaj: ne iz uobičajene čulnosti koja muči ljubavnike, nego kao da je telesni dodir mogao da ublaži bol istraživanja po sopstvenoj duši."

Lorens Darel "Aleksandrijski kvartet"
 
"Ako ne možeš da izdržiš, reče sebi, onda pokušaj da pronadješ snagu misleći na nešto važno... Misli na ono zbog čega si se odlučio da živiš!"
"Hoće li umeti da u svemu onome što celoga života nije primećivao - odjednom pronadje lepotu u kojoj će uživati? Hoće li za to kratko vreme moći da pati i bude srećan onoliko koliko je potrebno da bi poverovao da je stvarno proživeo svoj ljudski vek?"

Branimir Šćepanović "Usta puna zemlje"
 
Život je eksperimentalno putovanje, na koje polazimo protiv svoje volje. To je putovanje duha kroz materiju, a kako je duh taj koji putuje, u njemu zaista živimo. Zato postoje neke promišljene duše koje su živele jače, opširnije, burnije od nekih drugih koje su živele samo spolja. Rezultat je sve. Ono što smo osetili, bilo je ono što smo proživeli. Jednako nas umara san kao i vidni, fizički rad. Nikada nismo živeli onoliko koliko živimo kada intenzivno razmišljamo.

Onaj ko sedi u uglu plesne dvorane pleše sa svima onima koji plešu. Vidi sve, a kako sve vidi, sve i doživi. Kako je sve, na kraju krajeva, samo naše subjektivno osećanje, dodir sa telom vredi isto koliko i pogled, ili čak jednostavno sećanje na njega. To znači da plešem kad vidim drugekako plešu. Slažem se sa engleskim pesnikom koji je, ležeći na travi, posmatrao trojicu kosaca u daljini: „Tu je i četvrti koji kosi, a taj četvrti sam ja.ˮ

Fernando Pesoa - Knjiga nespokoja
 
"It makes no difference what men think of war. War endures. As well ask men what they think of stone. War was always here. Before man was, war waited for him. The ultimate trade awaiting its ultimate practitioner. That is the way it was and will be. That way and not some other way."

Cormac McCarthy - Blood Meridian
 
"Ako išta pogodi Beograd, pogodiće ga to što više neće moći da priča sa svetom! U ovom gradu, naime, gotovo da nema porodice koja nema nekog od bližnjih u inostranstvu. I ne postoji grad na planeti gde se više priča preko telefona!

Naravno, više zovemo mi, nego naši nas! Naši u belom svetu su se već navikli da štede novac, impulse i osećanja. Prezaduženi preko guše, s neplaćenim kirijama i telefonskim računima, kada nas uhvati sentimentalno raspoloženje zovemo koga stignemo u Americi, Australiji ili Francuskoj."

Momo Kapor "011"
 
- Stvarno, nikada ne pitaš šta radim kada nisam sa tobom? - rekla je razbacujući odeću na sve strane.

Klekla je nad gramofon i počela da namešta jednu na drugu čitav svežanj ploča. Billie Holiday za buđenje ljubavi, Charles Aznavour za maženje.
Dawn Summer kao uvod u erotiku. I neizbežni, Mocartov Koncert za flautu i orkestar, kao očišćenje.

- Ne - reče - kad si samnom, samnom si!
- Volim te što nisi posednik! - kazala je - Volim što ne polažeš nikakvo pravo na mene. A u isto vreme mi je i krivo zbog toga! Šta da radim..."

Momo Kapor Zoe
 
Aristotel kaže: ako zamislimo dve suprotne stvari u njihovome rodu, kao što su dobro i zlo, vrlina i porok, hladno i toplo, belo i crno, slast i bol, radost i žalost, i tako druge, pa ih sparujemo tako da se suprotna od jedne dobro prilagođuje drugoj, onda je očevidno da se i druga suprotna stvar slaže sa preostalom. Primer: vrlina i porok su u svome rodu suprotni; isto tako dobro i zlo. Ako se prvi suprotnik prve vrste slaže sa onim iz druge vrste, kao vrlina i dobro, jer sigurno je da je vrlina dobra, onda će se složiti i ona druga dva suprotnika: zlo i porok, jer porok je zlo.

Primivši ovo pravilo logike, uzmite ova dva suprotnika: radost i tuga, zatim ova dva: belo i crno, jer su fizički suprotni. Ako crno znači žalost, belo, sasvim ispravno, — označavaće radost. Ovo značenje nije ni nametnuto ni ustanovljeno od strane jednog čoveka, nego je primljeno opštom privolom koju filozofi
zovu jus gentium, koja važi za sve zemlje.

Vi znate takođe da svi narodi, sve nacije (izuzimam drevneSirakužane i neke Argivce, koji su imali naopaku dušu), hoteći da spoljnim vidom prikažu svoju tugu, nose crnu odeću, i zato je svaka žalost istaknuta crninom. Ovo sveopšte slaganje primljeno je samo onda kad nam priroda pruža dokaz i razlog, koje svako može shvatiti, bez ikakva obrazovanja; to mi zovemo prirodno pravo.

Fransoa Rable - Gargantua i Pantagruel
 
"Svaka biografija je zaludna u istoj meri u kojoj autobiografija polaže pravo na istinu. Jedan svedok nije dovoljan, a iskaz dva svedoka se nikad neće podudarati. Prava biografija zahteva ceo život, ili bar onoliki život koliki je subjekt biografije proživeo. Mereno dimenzijama knjige, bila bi nam potrebna onolika knjiga kakvu još niko od nas nije video, a ni ona ne bi odgovarala na najjednostavnija pitanja. O složenima i da ne govorimo."

David Albahari "Cink"
 
"Čovek ima u sebi deset hiljada pari gena; nije u stanju, međutim, da kontroliše nijedan od njih, oni sami donose sve svoje odluke,
i premda se može učiniti da čovek nosi gene, geni su ti koji nose čoveka, čovek je samo njihova životna stanica, obličje koje trenutno zauzimaju."

David Albahari "Kratka knjiga"
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

VranV
Srđan Valjarević - stihovi, pesme, odlomci iz romana
Odgovora
17
Pregleda
436
Džudi S
Džudi S
VranV
Meša Selimović - Knjige, odlomci, citati
Odgovora
6
Pregleda
285
Стари пароброд
Стари пароброд
suave
Sajam knjiga u Beogradu 2025.
Odgovora
22
Pregleda
663
Džudi S
Džudi S

Back
Top