Бездомни
Zainteresovan član
- Poruka
- 254
Не сматрам да сам се `поправио` тиме што сам апстраховањем дошао до вјере до које сам могао доћи вјеровањем.Dobro,sad si se ,recimo,popravio u odnosu na Boga...I kakav je sad taj tvoj novi status kod njega?
Da li bi on trebao da bude zadovoljan tvojim shvatanjem ili bi još po njemu trebao da poradiš na tome?
Ili mu je svejedno jer on i ne očekuje da shvatiš i čak i nije mu važno da li će neko verovati u njega ili nešto drugo,ako tim verovanjem ne menja istinu?
I jesi li svojim novim uverenjem,znanjem,verovanjem,otklonio baš i poslednju primisao straha od nestajanja i jesi li baš siguran u večnost?
Uvek me je zbunjivalo:zašto ON ,a ne ona ili ono?Je li samo zato što u Bibliji tako piše?I da li je i Mojsije mogao znati Božiji "pol"?
Не плаши ме нестајање – нема ничег страшног у ништавилу јер нема ничег у ништавилу – напротив, било је часова када сам очајнички хтио да нестанем. Чињеница је, ипак, да својом вољом, човјек – мада се може унаказити, изопачити, развратити, чак и убити – не може се уништити ма колико то понекад хтио.
Помисао на вјечност мене плаши. Добро хоће извојевати побједу над злом, али ужасава ме то што ја нисам сигуран којој страни ћу припасти кад се све објелодани. Недавно сам чуо дивну и страшну мисао, да ћемо Бога, вјероватно, молити да нам опрости наша `добра дјела`; толико су данас ишчашена мјерила вриједности.
Свe мaњe je рaзлoгa зa дoбрo и свe вишe je oпрaвдaњa зa злo aкo сe чoвjeк свojoм вoљoм oдричe слoбoднe вoљe; пa прими влaдajућe сивилo, у кoмe су `свиjeтлoцрна` и `тaмнoбиjeлa` вoдeћe `бoje`, кao нeштo прирoднo.
Бог је Љубав и волио би спасење свих нас, али управо из Љубави, никога ни на шта не присиљава.
Не бих се упуштао у разматрање граматичког рода и, уопште, граматичких ознака именице бог, али чини ми се да је владика Атанасије (Јевтић) писао о томе па можеш потражити ако те занима.
Poslednja izmena:






