O temeljima religioznosti i vere

[oziman]

Извор религиозности јесте човекова немоћ пред силама природе, пред перспективом смрти и патњама које му прете у овом свету. Као одговор на то човек је прибегао оној психологији која га је водила и у детињству када је био исто тако немоћан и када је његов опстанак зависио од заштите родитеља који су у то време за њега били нешто као богови.

Сада, сусревши се поново са немоћи, али сада пред силама природе и самог живота, човек је прибегао поново том средству или пројекцији ауторитета родитеља коју зове „бог“,и која ће га пазити, која ће га волети, штитити од недаћа и обећавати рај и блаженства. Такође, да би слика била потпуна такође ће га и кажњавати батинама ако није послушан и добар.
Ето, то сада људи зову „вера“ . Умотавају у омоте духовности и метафизике иако у свему томе нека ни "м" од метафизике или праве духовности.

Да би то и схватили довољно је поставити питање таквим верницима а које им може разоткрити суштину њихове „вере“.

Када би вам бог рекао овако нешто: „Моја је воља да сви који ми служите завршите у паклу и то није никакав тест вере, већ ето, мој је ћеф да тако буде.“
Да ли би ви блажени рабови и слуге божји пристали на то?
Нешто ми говори да не би.. а онда се запитајте на чему се заснива вера која тражи и која је заснована на очекивању награде и страха од казне .

Ево једног дијалога на ту тему који сам водио

Dakle,prema tvom filozofskom zakljucivanju,da bismo cinili volju Oca koji je na nebesima moramo izabrati paklene muke?

Морате волети тог вашег бога независно од награде и казне. На то ти указујем!
На питање да ли би пристао да зарад љубави бога доспеш вечним мукама пакла како би одговорио?
Гледај овако: Рецимо, да је мени стало да проверим веру својих поданика како би онима вернима поверио кућу,имање, итд. И као проверу њихове оданости и поштења изнесем овакав тест:

"Свако онај ко ми је веран ... као награду добиће блаженства, богатство и све оно што је икада сањао. А ко ме не воли добиће мучења свих врста."

Да ли би" блажени" који би се јавили били они који заслужују поверење?

Bog nikada ne bi postavio takav uslov. Kakav bi to bio izraz Bozije ljubavi ako bi od nas trazio da idemo u oganj vjecni?

Овде оцењујеш и протествујеш што значи да је твоја љубав према њему условљена. Постоји уговор где ти њега волиш и служиш, а он ти даје плату у виду блаженства раја.
А ако та ставка уговора бива поништена твоја "љубав" претвара се у мржњу

Prvo,materijalno bogatstvo Bog ne bi nudio. Drugo,Bog gleda i vidi sta je u srcu covjeka tako da mu ne trebaju testovi ovakve vrste.

Можеш говорити шта ти не би нудио, а не стављати се у позицију и улогу бога и онда закључивати шта би он нудио а шта не. Бог је по вама свемоћан и слободан и нашем уму недоступан. "Непознати су путеви божји". може данас желети ово, а сутра оно ..откуд ти то знаш.
А питање је када би ти одрекао награду у рају да ли би му служио:
А по свему судећи .твој одговор је не би.. а сада мало контемплирај над тиме.

Bog jeste svemocan i nedostupan u potpunosti nasem umu,ali je otkrio sebe onoliko koliko je bilo potrebno ljudima da shvate Njegov karakter. A u suprotnosti sa Njegovim karakterom bi bilo da postavlja tako zle testove svojim stvorenjima.

Па шта је цела религија него тај тест?
У скоро сваком реду светих књига прети се паклом ако ниси веран богу а мами блаженствима раја ако јеси.
Твој бог је поставио такав тест. Ти машеш тим тестом привлачећи вернике.
Како је онда у супротности са његовим карактером?
Много би паметније било да је бог написао у библији овако нешто.

"И зли и добри доспеће у рај јер сам ја свемоћан а уз то и милосрдан и пун љубави и није ми проблем да наградим и те зле блаженствима раја."

Тек би тај тест дао праву слику блаженства верника..овако... .

Bog ti ne prijeti nego te preko Biblije upozorava da ces postradati ako krenes putem zla,pa te poziva da mu se pridruzis u carstvu nebeskom.
Ako ti to ignorises i krenes svojevoljno putem zla,putem propasti,Bogu ne preostaje nista drugo osim da ti ispuni zelju.

Не прети него упозорава. Није шија него врат.
И какав је то критеријум за добијање улазнице у његово друштво ако је једини мотив тога "да не пострадаш".
Значи немој бити зао да не пострадаш.
Рецимо, неки злочинац крене да убија, мучи, пали и отима и онда наиђе на упозорење. "Ако то радиш бићеш кажњен". Злочинац затим одустаје од тога само зарад страха од казне, и придружује се божјем друштву у царству небеском.
Вала, добро вам је то друштво. Просто човек да пожели да му се придружи. ГОМИЛА ЉУДИ ОГРЕЗЛИХ У ЗЛО а који само зарад страха од казне живе у љубави према богу тј. оном који их је упозорио.

Као што видите, сам темељ који вековима привлачи вернике је заснован на обичном уговору и на један корак је од мржње. И то многи усуђују се назвати неком "духовношћу".
Права духовност нема везе са тиме. Она је заснована на метафизичким искуствима која превазилазе појавни свет и изван су како добра, тако и зла; којa задиру у трансцендентно и не могу се описивати речима.
До тога долазимо знањем а не пројекцијом неког ауторитета.

 

[VoSlavu]

Ja sam mislio da je "super babo" bog davno nestao.

 

[nahash]

jedan moj zanimljiv dijalog oko svemoguceg boga ...obrisan je ali ovo sto cu izneti je bila sustina.....

jedna korisnica je tvrdila da je bog ranije naredio ljudima da radjaju decu iz incesta pa je kasnije promenio zakon i pomerio incest do cetvrtog kolena ....
kad sam je pitala u slucaju da se bog ponovo predomisli i ponovo naredi radjanje dece iz incesta,da li bi ona radjala decu svojim sinovima - korisnica je rekla da to bog od nje nikada nece traziti jer zna sta je za nju dobro ...

 

[gost 102443]

Као што видите, сам темељ који вековима привлачи вернике је заснован на обичном уговору и на један корак је од мржње. И то многи усуђују се назвати неком "духовношћу".
Права духовност нема везе са тиме. Она је заснована на метафизичким искуствима која превазилазе појавни свет и изван су како добра, тако и зла; којa задиру у трансцендентно и не могу се описивати речима.
До тога долазимо знањем а не пројекцијом неког ауторитета

Upravo tako. Reputacija.

 

[gost 202584]

Извор религиозности јесте човекова немоћ пред силама природе, пред перспективом смрти и патњама које му прете у овом свету. Као одговор на то човек је прибегао оној психологији која га је водила и у детињству када је био исто тако немоћан и када је његов опстанак зависио од заштите родитеља који су у то време за њега били нешто као богови.

Сада, сусревши се поново са немоћи, али сада пред силама природе и самог живота, човек је прибегао поново том средству или пројекцији ауторитета родитеља коју зове „бог“,и која ће га пазити, која ће га волети, штитити од недаћа и обећавати рај и блаженства. Такође, да би слика била потпуна такође ће га и кажњавати батинама ако није послушан и добар.
Ето, то сада људи зову „вера“ . Умотавају у омоте духовности и метафизике иако у свему томе нека ни "м" од метафизике или праве духовности.

Да би то и схватили довољно је поставити питање таквим верницима а које им може разоткрити суштину њихове „вере“.

Када би вам бог рекао овако нешто: „Моја је воља да сви који ми служите завршите у паклу и то није никакав тест вере, већ ето, мој је ћеф да тако буде.“
Да ли би ви блажени рабови и слуге божји пристали на то?
Нешто ми говори да не би.. а онда се запитајте на чему се заснива вера која тражи и која је заснована на очекивању награде и страха од казне .

Ево једног дијалога на ту тему који сам водио



Као што видите, сам темељ који вековима привлачи вернике је заснован на обичном уговору и на један корак је од мржње. И то многи усуђују се назвати неком "духовношћу".
Права духовност нема везе са тиме. Она је заснована на метафизичким искуствима која превазилазе појавни свет и изван су како добра, тако и зла; којa задиру у трансцендентно и не могу се описивати речима.
До тога долазимо знањем а не пројекцијом неког ауторитета.

можеш да доказујеш и да ваздух не постоји, да је вода штетна и да без филозофије нема живота...
страх се не лечи самоубеђивањем, које год боје да је јабука тек кад је исереш знаш да је одлична.

 

[Livingstone]

Moja se vera ne temelji ni na kakvoj nagradi ni kazni,niti stavu da sam nemocna, naprotiv,insistira na moci svakog pojedinca i na besmislu ideje o nadnicarenju za nekakvog boga koji ce isplatiti svakog po zasluzi.
Postoji vera roba--onoga ko se plasi kazne,
vera nadnicara-koji bi da trguje sa Bogom misleci da ce zasluziti nagradu,
i vera sina--vera iz ljubavi prema Dobru.To je pravoslavno hriscanstvo.
Bez pbzira na price o paklu,raju,i slicnim idejama, sama srz hriscanstva sadrzana je u Hristovim recima o ljubavi.
Bice da su pakao i raj stanja duha koja sami biramo.

 

[zivan dj]

Stalno ista prica ...Ja , Ja , Ja...Ja sam bolji jer verujem\ne verujem u ...JA bolji , lepsi , pametniji jer razumem nesto drugi ne razumeju...JA , JA , JA ... bolji, inteligentniji , lepsi a kao takav ne mogu da gresim u svojim stavovima i uvrenjima ...JA, JA, JA ponosni ateista\vernik ...da bi na kraju ostalo samo JA, JA , JA ...

 

[oziman]

Moja se vera ne temelji ni na kakvoj nagradi ni kazni,niti stavu da sam nemocna, naprotiv,insistira na moci svakog pojedinca i na besmislu ideje o nadnicarenju za nekakvog boga koji ce isplatiti svakog po zasluzi.
Postoji vera roba--onoga ko se plasi kazne,
vera nadnicara-koji bi da trguje sa Bogom misleci da ce zasluziti nagradu,
i vera sina--vera iz ljubavi prema Dobru.To je pravoslavno hriscanstvo.
Bez pbzira na price o paklu,raju,i slicnim idejama, sama srz hriscanstva sadrzana je u Hristovim recima o ljubavi.
Bice da su pakao i raj stanja duha koja sami biramo.

Свака религија има своју егзотеријску страну намењену масама а она је нажалост онаква какву сам је описао у уводном посту.

Друга страна је езотеријска и њој се приклањају људи који тако размишљају попут тебе и који увиђају сву бесмисао онога што су нам цркве сервирале као догме.

Али боље следи пут који видим интуитивно осећаш уместо што покушаваш да га измириш са догмама неке црквене организације па била она и православље.

 

[R.Žiskar]

Извор религиозности јесте човекова немоћ пред силама природе, пред перспективом смрти и патњама које му прете у овом свету. Као одговор на то човек је прибегао оној психологији која га је водила и у детињству када је био исто тако немоћан и када је његов опстанак зависио од заштите родитеља који су у то време за њега били нешто као богови....

Мислим да полазиш од само једног дела и онда долазиш до закључака који се тичу само тог дела. Далеко од тога да у овоме нема истине али та истина важи за један део верника, да ли је тај део мањи или већи, небитно је, важно је да је део верника у питању. Што не значи да ти верници неће у једном тренутку успети да пронађу извор религиозности у саветима који се тичу морала, љубазности према другима, нечињењу зла и ненаношењу зла другима. Док ће неки бити на некој средини.
Религиозност није ствар одлуке нити ико може да каже "Е, готово, сад сам религиозан!". Религиозност је пут који ослобађа ум и филозофија живота. Многи стану негде на пола мислећи да су стигли до краја. А до краја је стигао само онај ко је наставио да путује.

 

[cobi63]

Evo ga dosao nam jos jedan "dalekoisticni guru'' da nam prica kako smo pod dogmama a on iznese citavu plejadu dalekoistocnih dogmi koje je pokupio od nekog istog kvazi gurua

 

[VoSlavu]

Moja se vera ne temelji ni na kakvoj nagradi ni kazni,niti stavu da sam nemocna, naprotiv,insistira na moci svakog pojedinca i na besmislu ideje o nadnicarenju za nekakvog boga koji ce isplatiti svakog po zasluzi.
Postoji vera roba--onoga ko se plasi kazne,
vera nadnicara-koji bi da trguje sa Bogom misleci da ce zasluziti nagradu,
i vera sina--vera iz ljubavi prema Dobru.To je pravoslavno hriscanstvo.
Bez pbzira na price o paklu,raju,i slicnim idejama, sama srz hriscanstva sadrzana je u Hristovim recima o ljubavi.
Bice da su pakao i raj stanja duha koja sami biramo.

Skoro sam počeo da uviđam neke panenteističke stavove kod hrišćana, pozdravljam to.
Mada još ne shvatam u potpunosti kako se to sve slaže.

Jedan dobar video:

Spojler

ps. možete slobodno premotati do 1:00 Kada Marcus Borg i John Dominic Crossan počinju da govore.

 

[gost 241814]

Извор религиозности јесте човекова немоћ пред силама природе, пред перспективом смрти и патњама које му прете у овом свету. Као одговор на то човек је прибегао оној психологији која га је водила и у детињству када је био исто тако немоћан и када је његов опстанак зависио од заштите родитеља који су у то време за њега били нешто као богови.

Сада, сусревши се поново са немоћи, али сада пред силама природе и самог живота, човек је прибегао поново том средству или пројекцији ауторитета родитеља коју зове „бог“,и која ће га пазити, која ће га волети, штитити од недаћа и обећавати рај и блаженства. .

Sve je to tachno ali takvim projekcijama samo pribegavaju neobrazovani ljudi kao i ljudi koji su obrazovani ali skloni depresijama i nerealnim fantazijama.Oni drugi znaju da su to ,,,svi ti famozni bogovi da jednostavno spadaju u mitove iliti fantaziranje...

Такође, да би слика била потпуна такође ће га и кажњавати батинама ако није послушан и добар.
Ето, то сада људи зову „вера“ . Умотавају у омоте духовности и метафизике иако у свему томе нека ни "м" од метафизике или праве духовности.

Да би то и схватили довољно је поставити питање таквим верницима а које им може разоткрити суштину њихове „вере“.

Када би вам бог рекао овако нешто: „Моја је воља да сви који ми служите завршите у паклу и то није никакав тест вере, већ ето, мој је ћеф да тако буде.“
Да ли би ви блажени рабови и слуге божји пристали на то?
Нешто ми говори да не би.. а онда се запитајте на чему се заснива вера која тражи и која је заснована на очекивању награде и страха од казне .

Ево једног дијалога на ту тему који сам водио



Као што видите, сам темељ који вековима привлачи вернике је заснован на обичном уговору и на један корак је од мржње. И то многи усуђују се назвати неком "духовношћу".
Права духовност нема везе са тиме. Она је заснована на метафизичким искуствима која превазилазе појавни свет и изван су како добра, тако и зла; којa задиру у трансцендентно и не могу се описивати речима.
До тога долазимо знањем а не пројекцијом неког ауторитета.

Jedno je vera jedno su uverenja a realnost neshto potpuno drugachije... ;D

 

[gospodarica]

Moja se vera ne temelji ni na kakvoj nagradi ni kazni,niti stavu da sam nemocna, naprotiv,insistira na moci svakog pojedinca i na besmislu ideje o nadnicarenju za nekakvog boga koji ce isplatiti svakog po zasluzi.
Postoji vera roba--onoga ko se plasi kazne,
vera nadnicara-koji bi da trguje sa Bogom misleci da ce zasluziti nagradu,
i vera sina--vera iz ljubavi prema Dobru.To je pravoslavno hriscanstvo.
Bez pbzira na price o paklu,raju,i slicnim idejama, sama srz hriscanstva sadrzana je u Hristovim recima o ljubavi.
Bice da su pakao i raj stanja duha koja sami biramo.

Lepo receno

 

[gost 268930]

Када би вам бог рекао овако нешто: „Моја је воља да сви који ми служите завршите у паклу и то није никакав тест вере, већ ето, мој је ћеф да тако буде.“
Да ли би ви блажени рабови и слуге божји пристали на то?

Ne znam sta te nagoni da postavljas tako deklasirana pitanja.

 

[oziman]

Bjezi od buncanja i gluposti filosofa koji se ne stide da svoju dušu i dušu psa smatraju za jednake medju sobom i koji govore o sebi da su nekada bili drveće, ribe i majmuni. A ja, premda neću reći da su oni bili nekada ribe i zivotinje, ali sam gotov da potvrdim da su, kada su to pisali, bili gluplji od njih[/I].

Sv. Vasilije Veliki

Ово лепо показује каква је "мудрост" религије. Аутор овог текста очито не размишља него упоређује. Као референцу има црквену догму и све што је у складу са том црквеном догмом он брани и узима као исправно... а шта није.. осуђује.
То је сва "филозофија" верника.
Религија је "филозофија за масе". За масе које не умеју или не желе да размишљају већ да следе и слепо верују у догме које им је неко сервирао као истине. Пре свега у детињству , док је још интелект неразвијен, утувио у главу. Некада су то биле црквене догме а данас научне догме. Тако да нема разлике. И верници и научници су направљени од истог матерјала. Али вратимо се религији и филозофији.

У филозофији не постоји реч "вера". Онај ко мисли нема потребе да верује..он зна. Филозоф може попут Јунга рећи. "Ја не верујем знам!"

Зашто би неко ко може знати веровао у бајке које су му владари света сервирали као истине како би га лакше преводили жедног преко воде. Филозофија данас има знања о којима верници могу само да сањају.

Али морамо рећи да је знање некада било и темељ религија. Гностицизам или пут знања. Али владари света су исти угушили у корену јер народ ,стадо..не треба да мисли, него да верује. Да следи.!.. да прелази жедан преко воде. То је циљ оних који владају и који су религију коју познајемо сервирали народу.
Ипак, то не треба спречити филозофе да теже знању. Онако како се до истине једино може доћи а да све наивности догмата ...било религијских, било научних... баце тамо где им је место.

Нема везе што филозофа има мало а што већина људи следи апсурде. Нека цео свемир рецимо верује да најкраћи пут у равни између две тачке није права линија... то не мења чињницу да јесте. Исто тако,нека цео свет верује да објективан свет постоји као такав изван свести... то не мења чињеницу да не постоји. Не треба ићи за стадом. Не треба следити ону максиму "Где сви ту и луди Мујо".

"Уска су врата и тесан је пут који води у живот и мало је оних који га налазе“ (Матеј 7:13, 14). "

 

[Агарта]

Што се мене тиче, држим се оног - Спознај себе и буди то што јеси. То је писало на улазу у Делфи.
Ако ту има служења Богу, ако се може повезати са хришћанством, користио бих само онај апокрифни цитат: "Царство Божије је у теби..."
Дакле, буди веран себи и испољаваш Царство Божије.
Самим тим.
То је једини облик "служења" који признајем.

А што се тиче праве линије - јеси ли сигуран да је најкраћи пут?!

 

[gost 268930]

Што се мене тиче, држим се оног - Спознај себе и буди то што јеси. То је писало на улазу у Делфи.
Ако ту има служења Богу, ако се може повезати са хришћанством, користио бих само онај апокрифни цитат: "Царство Божије је у теби..."
Дакле, буди веран себи и испољаваш Царство Божије.

To isto kažu i satanisti:

Spojler

Satanists do not believe in the supernatural, in neither God nor the Devil. To the Satanist, he is his own God. Satan is a symbol of Man living as his prideful, carnal nature dictates. The reality behind Satan is simply the dark evolutionary force of entropy that permeates all of nature and provides the drive for survival and propagation inherent in all living things. Satan is not a conscious entity to be worshipped, rather a reservoir of power inside each human to be tapped at will. Thus any concept of sacrifice is rejected as a Christian aberration—in Satanism there’s no deity to which one can sacrifice.
http://en.wikipedia.org/wiki/Laveyan_satanism

 

[Агарта]

Можда су у нечему у праву.
Не знам само шта је та "тамна еволуциона сила ентропије", ја схватам живот као супротно ентропији.
Била је дискусија о томе на другом месту, па нек се људи информишу (а не да читају парцијално).
Ето, кад си сам поменуо.

Spojler

Мени су ово релативно рационална правила понашања. То сам и рекао тамо па је била мала расправа. Јер све ово делује као "света себичност" (Ејн Ранд филозофија), а левичарском уху, да не кажем уву, на тим блоговима то не звучи пријатно.

1. Ne dajte mišljenja i savjete ako niste prethodno upitani.
2. Ne pričajte drugima svoje probleme ako niste sigurni da ih oni žele čuti.
3. Kada u tuđem brlogu, poštuje domaćina ili nemojte ići tamo.
4. Ako vas gost u vašem brlogu ometa, odnosite se prema njemu okrutno i bez milosti.
5. Nemojte se pokušati seksualno nametnuti, ako prethodno niste dobili signal za parenje.
6. Ne uzimajte ono što nije vaše, osim ako to predstavlja teret drugoj osobi koja se očajno toga želi riješti.
7. Priznajte moć magije ako ste ju uspješno upotrijebili da bi ostvarili svoje želje. Ako poreknete moć magije nakon njena uspješna prizivanja, izgubiti ćete sve što se njome stekli.
8. Ne prigovarajte o ničemu što ne morate vi osobno podnostiti.
9. Ne činite zlo maloj djeci.
10. Ne ubijajte ne-ljudske životinje osim ako ste napadnuti ili za hranu.
11. Kada hodate otvorenom teritorijom, ne smetajte nikoga. Ako netko vas smeta, zamolite ih da prestanu. Ako ne prestanu, uništite ih.

 

[Zlatna Iris]

5. Nemojte se pokušati seksualno nametnuti, ako prethodno niste dobili signal za parenje.

signal za parenje moze da se protumaci kao seksualno nametanje

 

[Агарта]

Ако жена обуче нешто са солидним деколтеом који омогућава погледу странца да дубоко зађе у њено сазвежђе (што рече рахметли Ксенија Пајчин кад није обукла гаћице), па онда странац на то све видно обрати пажњу као би се дивио лепотама Мајке Земље - ко ту онда кога заправо узнемирава?!

 

[Стаљинизатор]

Ја студирах теологију.

 

[Zlatna Iris]

Ако жена обуче нешто са солидним деколтеом који омогућава погледу странца да дубоко зађе у њено сазвежђе (што рече рахметли Ксенија Пајчин кад није обукла гаћице), па онда странац на то све видно обрати пажњу као би се дивио лепотама Мајке Земље - ко ту онда кога заправо узнемирава?![/QUOTE]

upravo to...pa u nekim situacijama imamo ono cuveno - sama me je izazivala da je silujem, ali pitanje je postavljeno sa pravom
gde je granica izmedju odasiljanja signala i sekualnog uznemiravanja. da ne pominjem situaciju kada "signali" dolaze od neke osobe za koju onaj kome su namenjeni nema seksualnih afiniteta. takav potez moze da se protumaci kao uznemiravanje dok bi isti takvi signali ali poslati od osobe koja vam je seksualno privlacna bili samo to - signali...dakle gde su granice i ima li ih uopste.

Spojler

zanimljiva mi je bila epizoda ali mekbil gde se jednoj veoma neprivlacnoj zeni sudi za seksualno uznemiravanje a ona je samo odasiljala signale...

 

[Агарта]

Добра је Али Мекбил

Него, занима ме да ли они који овде почињу са моралном паником те "сатанисти" ово, па "сатанисти" оно, мисле да ће нешто постићи тиме!?

 

[Zlatna Iris]

naravno da zele to je jasan cilj - izdignuti sebe iznad drugih, otpadnika od vere, tj. gresnika, tj. satanista

 

[Aaron Hallam]

Извор религиозности јесте човекова немоћ пред силама природе, пред перспективом смрти и патњама које му прете у овом свету. Као одговор на то човек је прибегао оној психологији која га је водила и у детињству када је био исто тако немоћан и када је његов опстанак зависио од заштите родитеља који су у то време за њега били нешто као богови.

Сада, сусревши се поново са немоћи, али сада пред силама природе и самог живота, човек је прибегао поново том средству или пројекцији ауторитета родитеља коју зове „бог“,и која ће га пазити, која ће га волети, штитити од недаћа и обећавати рај и блаженства. Такође, да би слика била потпуна такође ће га и кажњавати батинама ако није послушан и добар.
Ето, то сада људи зову „вера“ . Умотавају у омоте духовности и метафизике иако у свему томе нека ни "м" од метафизике или праве духовности.

ti pouzdano znaš sve ovo (u kom slučaju bih morao da ti zatražim kakav link ili pozivanje na naučnu, dakle dokazom potkrepljenu literaturu) ili veruješ u ono što si pročitao?

Да би то и схватили довољно је поставити питање таквим верницима а које им може разоткрити суштину њихове „вере“.

Када би вам бог рекао овако нешто: „Моја је воља да сви који ми служите завршите у паклу и то није никакав тест вере, већ ето, мој је ћеф да тако буде.“
Да ли би ви блажени рабови и слуге божји пристали на то?
Нешто ми говори да не би.. а онда се запитајте на чему се заснива вера која тражи и која је заснована на очекивању награде и страха од казне .

mislim da je malo glupo pitati da li bi neko pristao na nešto na šta bi ga naterao svemoćni bog jer smrtnik tu ne bi imao mnogo izbora i takođe mislim da se time ruši ova tvoja konstrukcija i poenta.

moja vera se zasniva na postojanju svemoćnog dobrog boga, dakle želim da se potrudim da ostanem na strani dobra i prihvatam kao, da tako kažem, vođu onoga ko je u pravu i ko je dobro i pokušam da sledim delima i mislima koliko sam u stanju. i tu se priča završava.

А ко ме не воли добиће мучења свих врста

ovde je površnost glavni problem filozofskog shvatanja koje si očigledno prihvatio. nije poenta vere voleti boga, prikloniti se strani, taboru, već je poenta vere činiti dobro jer to u stvari bog očekuje od tebe. ne da budeš sluga već da budeš dobar čovek. ne zbog nagrade ili kazne već zato što tako treba.

Овде оцењујеш и протествујеш што значи да је твоја љубав према њему условљена. Постоји уговор где ти њега волиш и служиш, а он ти даје плату у виду блаженства раја.
А ако та ставка уговора бива поништена твоја "љубав" претвара се у мржњу

ne.

ovo, krajnje mediokritetsko, da ne kažem maliciozno, shvatanje odnosa boga i čoveka je potpuno pogrešno. nema tu nikakvog ugovora. čovek je slobodan da radi šta god poželi. bog je golim okom nevidljiv, ne obraća ti se. ti si slobodan da radiš šta god hoćeš. imaš izbor.

Можеш говорити шта ти не би нудио, а не стављати се у позицију и улогу бога и онда закључивати шта би он нудио а шта не. Бог је по вама свемоћан и слободан и нашем уму недоступан. "Непознати су путеви божји". може данас желети ово, а сутра оно ..откуд ти то знаш.
А питање је када би ти одрекао награду у рају да ли би му служио:
А по свему судећи .твој одговор је не би.. а сада мало контемплирај над тиме.

nagrada u raju?


o tome uopšte ne razmišljam. ne interesuju me nagrade. jednostavno ne želim da budem loš čovek, prosto rečeno.

Па шта је цела религија него тај тест?
У скоро сваком реду светих књига прети се паклом ако ниси веран богу а мами блаженствима раја ако јеси.
Твој бог је поставио такав тест. Ти машеш тим тестом привлачећи вернике.
Како је онда у супротности са његовим карактером?
Много би паметније било да је бог написао у библији овако нешто.

"И зли и добри доспеће у рај јер сам ја свемоћан а уз то и милосрдан и пун љубави и није ми проблем да наградим и те зле блаженствима раја."

Тек би тај тест дао праву слику блаженства верника..овако... .

zašto imaš problem sa činjenicom da će zli biti kažnjeni a dobri nagrađeni? da li bi ikako moglo biti drukčije, da li bi trebalo biti drukčije? da li ti želiš da je drukčije? da li ima išta prostije i prirodnije od činjenice da je zlikovac zaslužio kaznu? pa ti još smeta što su takvi upozoreni svetom knjigom? meni to ne zvuči nimalo nelogično niti surovo niti trgovački.

na kraju, šta iko može imati protiv zakona, slova koje preti paklom jajarama? takvo slovo je društveno korisno, ako baš ništa drugo.

Не прети него упозорава. Није шија него врат.
И какав је то критеријум за добијање улазнице у његово друштво ако је једини мотив тога "да не пострадаш".
Значи немој бити зао да не пострадаш.
Рецимо, неки злочинац крене да убија, мучи, пали и отима и онда наиђе на упозорење. "Ако то радиш бићеш кажњен". Злочинац затим одустаје од тога само зарад страха од казне, и придружује се божјем друштву у царству небеском.
Вала, добро вам је то друштво. Просто човек да пожели да му се придружи. ГОМИЛА ЉУДИ ОГРЕЗЛИХ У ЗЛО а који само зарад страха од казне живе у љубави према богу тј. оном који их је упозорио.

tu verovatno misliš na lažna pokajanja radi spasa duše. lepo si to primetio, mada ti je promakla jedna vrlo bitna stavka. bog zna da li si se stvarno pokajao ili nisi, a ako nisi - džaba verbum, greh nisi sprao. tvoje misli za boga su neskrivene.

Као што видите, сам темељ који вековима привлачи вернике је заснован на обичном уговору и на један корак је од мржње. И то многи усуђују се назвати неком "духовношћу".
Права духовност нема везе са тиме. Она је заснована на метафизичким искуствима која превазилазе појавни свет и изван су како добра, тако и зла; којa задиру у трансцендентно и не могу се описивати речима.
До тога долазимо знањем а не пројекцијом неког ауторитета.

ne. tu nikavog ugovora nema. takvo shvatanje vere (a znam i odakle ti sve ovo, poznati su mi pravci, čak i autori) karakteriše krajnja površnost i malicioznost kao i dvodimenzionalna percepcija koja je tako nekarakteristična za ono čime se ti očigledno zanimaš pa me interesuje kako to da si spreman da trodimenzionalno shvatiš i prihvatiš materiju onoga čime se zanimaš (jer sve to je neproverljivo, dakle ti veruješ u ono što si pročitao) dok za veru ne želiš da imaš ni gram razumevanja. tvoje uverenje u tačnost onoga što si prihvatio te ni malo ne razlikuje od nakardno isfabrikovanog prototipa onih koje si pokušao ovde omalovažiti rastežući, ili tačnije rečeno sužavajući, ali u svakom slučaju kvareći koncept verovanja svodeći ga na nivo jednog ugovora.

još nešto, prava duhovnost nikako nema veze sa relativizovanjem i negiranjem, ili kako ti ovde reče - izlazak iz okvira dobra i zla, već upravo sa spoznajom šta je šta kako bi tome prilagodio svoje misli i dela.