Priča -Gospod nam stalno šalje znakove utehe i vere

[Nina]

Monah i seljak je priča o tome kako običan čovek doživljava Boga

U Egiptu, gde je u dubokoj davnoj hrišćanskoj starini bilo dosta velikih manastira, jedan monah družio se s neukim prostodušnim seljakom.
Seljak jednom reče monahu:
– I ja poštujem Boga, koji je stvorio ovaj svet! Svako veče sipam kozje mleko u čanče i stavljam ga ispod palme. Noću Bog dolazi i ispija moje mlekce.
Ono se Njemu jako dopada! Nikada se nije desilo da u čančetu ostane mleka.

Kada je čuo te reči, monah nije mogao da se ne nasmeje. On dobrodušnim i jednostavnim rečima objasni svome prijatelju da Bogu nije potrebno kozje mleko.
Ipak, seljak se tvrdoglavno držao svoje priče.

Onda je monah predložio da sledeće noći krišom prate šta se događa pošto čanče s mlekom ostave pod palmom. Rečeno-učinjeno: te noći su se monah i seljak pritajili malo dalje i po mesečini uskoro videli kako se čančetu prikrala lisica i polaptala mleko do poslednje kapi.

 

[Nina]

Seljaka kao grom da je udario kada je to video.

– Da, skrušeno priznade on – sad vidim, to nije bio Bog!

Monah je pokušao da uteši seljaka pa mu stade objašnjavati kako je Bog zapravo Duh, kako je On potpuno drugačiji od našeg sveta, da ljudi Njega spoznaju na naročit način. Ali seljak je samo stajao pred njim oborene glave. A onda je zaplakao i pošao u svoju kolibu.
I monah se zaputio ka keliji. Ali kad joj se pribižio, kraj vrata, zaprepašćen, ugleda Anđela kako mu preprečuje put. Monah su strahu pade na kolena, a Anđeo reče:

– Taj običan čovek iz naroda nema ni vaspitanja, ni načitanosti, ni mudrosti da bi Boga poštovao drugačije od onoga kako je on to radio. A ti si mu svojom mudrošću i knjiškom načitanošću oduzeo tu mogućnost. Reći ćeš da si nesumnjivo ispravno rasudio? Ali jedno ti ne znaš, o, mudrače: Bog je svake noći, gledajući iskreno srce ovog seljaka, slao lisicu do palme da bi ga utešio i primio njegovu žrtvu.

 

[Ortak2]

To me podseti na priču iz Vukovih zbirki.
Bio jedan ribar koji se svaki put pre nego što isplovi molio: "Ne pomozi Bože!"
Gledali ga drugi ribari, i na kraju odluče da mu kažu da greši, da treba: "Pomozi Bože".
I taj ribar sledeće jutro tako i uradi, i vrati se bez ulova.
I tako nekoliko dana.
Na kraju je ispalo nešto u smislu da treba da se moli punim srcem, nisu bitne reči već šta oseća dok ih izgovara, tako su mornari rekli: "Moli se ti kako si i do sada!"
Ribar se iz srca pomolio "Ne pomozi, Bože!" I vratio se sa punom mrežom ribe