Nije stvar u tome šta ko oseća, ili ne oseća, nego u tome oko čega se ti nerviraš i kidaš živce. Ne kapiram zašto bi se nervirao oko tog dogadjaja rušenja. Ok, možemo doneti sud da je to loše. Ali zašto to utiče na tebe na takav način, zapravo zašto utiče na tebe uopšte? Pa ne ruše tebi nešto u dvorištu, ili nešto u tvojoj državi. Ok, vredne su gradjevine, ono što oni rade nije u skladu sa tvojim sistemom vrednosti. Doneo si sud, i to je to. Slažem se sa tobom. Ali da se ti unosiš u to kao da si tamo, da si frustriran tim, kao da su tebe privezali za stub pa te ruše zajedno sa njim, to je ludilo. I ovo će ti reći svaki član foruma, i onaj dragoljub iznad i svi.Neko je osakaćen u svetu? Ok, smatraš da to ne valja, doneo si sud. Ne kapiram što tebe to dotiče? 90 posto ljudi razmišlja kao ja o ovome, znači 90 posto kad vidi taj članak doneće sud da je to negativno ali neće se ložiti da to na bilo koji način utiče ili se tiče njega. A ti si se uneo u to ko da si lično čuvar tih gradjevina ili lekar tog čoveka pa vidiš kako biva zaklan. U tvojoj državi ok, ali čak i tada ako nemaš efektivnu moć možeš samo da zaključiš da je to loše i da se boriš protiv toga kako znaš i umeš, tj. da osudiš to.
Npr. meni se ne svidja kad vidim kako su se haške sudije i medjunarodna zajednica ophodile prema Šešelju, protiv sam toga, al daleko od toga da se nerviram sad nešto ili tripujem da mene to direktno dotiče. Osudjujem to što su uradili, navijam za Šešelja i to je to. Sve preko toga mi je smešno, podsetio bih samog sebe na onog lika iz filma Rane što ga igra Miki Manojlović, kad krene da se gubi ispred TV-a pa oda na terasu i urla jer je Krajina pala.
Da mogu lično da se borim ili doprinesem na višem nivou, borio bih se. Ovako imam sud o tome.
Овим си описао чистог егоисту. Оног коме је битна само његова индивидуа, његова личност, и било шта што непосредно исту не дотиче, њега не погађа нимало. То се зове егоизам. Надам се да није 90 процената људи такво али бојим се да грешим у томе. У сваком случају егоизам уз злобу спада у антиморалне побуде. То није нешто чиме би се требао поносити.
Ево да научиш шта су антиморалне побуде. Пошто ти јелте егоизам не дозвољава да кликнеш на линк који води ка нечему што сам ја написао. Ево да ти ископирам:
EGOIZAM
Sta coveka i zivotinju pokrece na delovanje ? Nije tesko dati odgovor na to, a on glasi: odrzanje i dobrobit sopstvene egzistencije. Sve sto koristi odrzanju egzistencije pribaviti za sebe, a sve sto steti istoj ukloniti. To je egoizam i on neprikosnoveno vlada. Ako je neko zivo bice negde delovalo, a zelimo znati koji su impulsi volje bili cinioci tog dejstva, videcemo da je u njegovoj osnovi sopstvena dobrobit.
Jedini izuzetak od ovoga jeste teznja za produzenjem vrste, koja lako nadvladava egoizam usmeren ka individui. Ali to je daleko od onog osecanja sazaljenja koje je u osnovi morala, a zasnovano je na metafizickom transcendentnom jedinstvu (ucenje koga je izveo Sopenhauer). Volja za produzenjem vrste je ustvari egoizam na visem stepenu. Egoizam koji je prenet sa individue ... na ideju vrste, pri cemu je vrsta ona koja preuzima ciljeve samoodrzanja i dobiti. Zivo bice koje se brine za svoje potomstvo usmereno je na odrzavanje egzistencije iskljucivo njega. Sta je to nego egoisticki impuls usmeren na dobrobit ,vise ne svoje individue, vec SVOG potomstva . Ovo "SVOG" sustinski odvaja volju za produzenjem vrste od altruizma zasnovanog na metafizickom jedinstvu.
Egoizam je kolosalan: on nadvisuje svet. Jer kada bi svakome ponaosob bilo dato da bira izmeðu vlastitog uništenja i uništenja ostalog sveta, ne moram ni da kažem na šta bi to izašlo kod vecine. Sopenhauer
Sta je u osnovi tog poriva ? Ako stvari pridjemo na jedini ispravan nacin a to je subjektivan nacin uvida u neposredne cinjenice svesti, videcemo da ono sto je jedino realno jeste sopstvena svest, dok je "spoljnji svet" samo skup opazaja u toj jednoj svesti. Pri tome ,ako ne u misli svako ima u osecaju tu istinu, tako da za svakog ponaosob njegova svest je SVE, a objekti oko njega su objekti ... slike formirane u mozgu koje sustinski ne mogu imati takvu objektivnu egzistenciju odvojenu od subjekta (to pokazuje ucenje o korelativnosti subjekta i objekta - videti prvi unos na ovom blogu). Iz te cinjenice i nesvesnog uvida u nju izvire egoizam jer neposrednost tvrdi svoje pravo.
Egoizam je zapravo nesvesna intuicija o korelativnosti subjekta i objekta uz osecaj da je individualna volja subjekt. Transcendentna volja , u svojoj celini, egoisti ostaje strana.
ZLOBA
Ovo je pored egoizma druga antimoralna pobuda. Ona se javlja u susretu sa drugim individuama ali ono sto je razlikuje od egoizma jeste CILJ. Cilj egoizma jeste sopstveno dobro. Tudja nesreca nije u interesu egoizma i on je ravnodudan prema njoj. Patnja i bol ,koji se javljaju kod drugih, kao posledica egoisticnih radnji jesu samo akcidentalni (slucajni).
Kod zlobe cilj je upravo tudja nesreca i ona je ono sto se zeli i sto pribavlja "korist".
Iz ZLOBE radjaju se dve pobude:
zavist i zluradost
ZAVIST
Zavist je zlonamernost pobudjena tudjom srecom, imovinom ili zaslugama. Individua obuzeta zaviscu zeli da "spusti" objekat te zavisti na svoj nivo, kada vec ne moze da ga dosegne.
To je najslabiji oblik zlobe.
ZLURADOST
Zluradost je vec mnogo ozbiljnija.
Onaj ko se raduje tudjoj nesreci ne zeli samo da "spusti" objekat zluradosti na svoj nivo, vec da ga gurne ispod tog nivoa.On zeli da uziva u tudjem bolu i nesreci koje je sam postedjen. I ta tudja bol i nesreca jesu ciljevi sami po sebi.
Tako je u teoriji a u praksi zavist postaje:
PAKOST
A zluradost postaje
OKRUTNOST
Lista antimoralnih pobuda
Zastrasujuca smotra antimoralnih potencijala koja podeseca na onu smotru knezeva tame u Miltonovom Pandemonijumu.
citat "Sopenhauer"
