Pitanje za sve, žene i muškarce, koji su se odselili u inostranstvo.
Koliko se osećate kao "svoj na svome" (Nemci kažu Zuhause, kotkuće) u toj novoj zemlji?
Puca li nostalgija za zavičajem?
Osećate li diskriminaciju jer ste stranci?
Искуства су разна.
И зависе од човекове суштине и потреба.
Нема јединственог одговора.
Моја бакута је дуго живела у Немачкој. Она, деда, ујак, моја мама.
Она је била до коске интегрисана, а деда чак и више, ако је могуће.
До смрти се дописивала са Фрау Ритом. Нису никад једна другој заборавиле да честитају Божић.
Њен менталитет се уклапао са швапским. Баш швапским јер је живела тамо где живе Швабе-Баден Виртенберг. Од потрошње новца, преко рада и зараде, реда.
Од ње сам покупила филозофију да је земља свуда где се гази ногом. Хтела је рећи, разлике нема, где год да си, људи су свуда људи.
Нормално не да Немци у својој земљи не дају на себе/своје, као и сви остали.
Интегриши се у друштво ако желиш остати и нећеш се осећати одбачено.
Е сад, то што се мени не свиђа што је нпр. Аустрија полицијска држава и што је сваки хаусмајстор тастер, то је већ мој проблем ако сам одабрала тамо да живим и задатак ми не да се томе прилагодим.
Свака држава има свој културни образац и то је то.
И наравно да није мачији кашаљ интегрисати се међу хладни западно европски менталитет. Дакле, није све и до нас.
Ја имам теорију да нас на различитим деловима планете очекују и различита дешавања, понуде, искуства.
И ако се неко не осећа добро ту где је рођен, зашто да не проба негде другде?
Једино што ми никад не би било мотив је новац. А коме јесте, па Боже мој.