Naravno da se može raspredati priča o korelativnosti subjekta i objekta s koeficijentima korelativnosti od -1 do +1 i u ovoj "temi"...
Ali,ukoliko se priklonimo zdravorazumskom rezonovanju tada ćemo uočiti šta? Šta možemo reči o reči NIŠTA? Ni-šta reč govori da nema tog "šta" (objekta,pojma,reči,broja,subjekta...).Ni tog nema.Nesatalo-pojela maca...I ? O totalnom odsustvu nečega treba raspravljati?
Говориш о приклањању здравом разуму да би онда изнео најобичнију заблуду коју је Бергсон одавно разоткрио као такву, али џаба када људи и после тога следе свој "здрави разум". Поставља се питање чему уопште филозофија када се свако њено откриће разбија о уобичајено мишљење људи ,на кога су навикли и кога зову "здраворазумским" као да никада није ни било изнешено. Од Барклијеве корелативности до Бергсоновог учења о ништа.
Ако се приклонимо здраворазумском резоновању нећемо закључти то што си ти закључио, већ да одсуство сваке појединачне ствари или појединачног искуства можемо замислити..али апсолутно је немогуће замислити, доживети, осетити одсуство СВИХ ствари у целини, или сваког искуства. А када кажеш "после смрти за нас је ништа" мислиш управо на то одсуство свега у целини за нас...а то је оно што је немогуће.
Рецимо, можеш казати.."После смрти за нас нема више ове ствари коју посматрам...значи уклонићу је." Али чим си је уклонио из свести, истог тренутка на њено место долази нешто друго, или друга ствар, или осећај , или сећање. Увек се ради о ЗАМЕНИ а никада о уклањању нечега, да би на његовом месту остало "ништа" које бисмо тада умножавали после сваког уклањања оног "шта" да бисмо на крају дошли до тог фамозног "ништа" у целини.
Појам "НИШТА" једино што означава јесте та заблуда која превиђа замену садржаја свести и мисли да је је могуће за наше искуство одсуство свега целокупне свести.
Kad živo biće prestane da živi-ono više nije živo! To je iskaz!
То је исказ реалиста који гледају а не мисле. Они у лабораторији виде како неко живо биће престаје да живи и закључују из тога да ето тако живот нестаје а та лабораторија као и спољњи свет остају.
Проблем је што такви никада нису обратили пажњу на саме себе и своју свест и запитали се, не шта бива када неко живо биће испред њих умире, већ шта бива када та субјективна њихова свест умире. О томе се ради, а научни метод се тиме не бави.
А да се бави, видели би да је тај субјекат сазнања корелативни, суштински услов постојања објективног света и да без једног нема ни другог. А да су то што посмтарају у лабораторији само односи између објеката а не између субјекта који је услов сваког објекта али није објекат и не улази у такве анализе или зкаључке који се тичу само објеката.
аko život shvatimo kao kretanje materije ili misli-čega god-prestanak tog kretanja bi bio prestanak života. Materija sigurno ne prestaje da se kreće,a za misli baš i nisam tako siguran!
Одакле ли си само извукао ово "сигурно" јел одатле што замишљаш свет или материју која се креће а без икаквог свесног бића које исту опажа.
Такође, када говориш о кретању говориш о субјективном .Изван свести живог бића нема креатања. Кретање је у времену а време је духовна категорија. Напољу нема времена. Време није линија.
Uostalom-sve ideje o vaskrsavanju i reinkarnaciji TEŽE ponovnom TELESNOM nastajanju...Duhovno je duhovnicima,izgleda,manje važno i interesantno...
Одакле ти то? Поновном телесном настајању теже они попут тебе који једноставно не могу да се ослободе заблуде постојња објективног света као таквог и који не могу увидети да је ДУХ оно што је примарно а да је објективан свет само појава.
Такви теже томе ..док они други немају шта тежит вечном животу јер је он чињеница. ПОСТОЈИ САМО нешто за нас, ма шта то било, али не и неко НИШТА.
НЕШТО нема супротност.
Можда бих могао изнети поређење са материјом?
Као што можемо уништити сваки појединачни облик материје али не и материју саму у целини која нити настаје нити нестаје већ само мења облик. Тако исто можемо склонити на страну сваки облик свести, сваки опажај, осећај , мисао. Али не можемо склонити саму свест у целини. То је оно што је немогуће.
Јер дух нити настаје нити нестаје, већ мења начин своје егзистенције.
А материја је управо тај дух у појави. Објективација воље.
