Religija je za bake, duhovnost za influensere, a ideologija za tviteraše?

[Banovic Strahinja]

U poslednje vreme primećujem zanimljiv trend: među ateistima i “duhovnim“ pojedincima i zajednicama, duhovnost se često smatra legitimnim načinom razumevanja sebe i sveta, dok religioznost uglavnom izaziva podsmeh ili sumnju.

Ponekad imam utisak da je reč “duhovnost“ u javnoj raspravi oteta od strane onih koji kritikuju religiozne vernike, dok se intelektualno lutanje ili agnosticizam prikazuju kao prihvatljivo i “sofisticirano“.

Pomalo mi je čudno kada ljudi koji kritikuju religiozne vernike – često nazivajući ih “fanaticima“ ili “vernicima koji veruju u doslovno tumačenje Biblije“ – sami non-stop propovedaju svoje dogme i nemaju problem s tim da se smatraju “duhovnim“, dok im pojam “religiozan“ smeta.

Takođe- politička scena na Zapadu i njihova ideološka podela na '”levicu ”i “desnicu” sve više mi liči na sukob dve religije nego na pravi politički diskurs.
———————————
Da li su duhovnosti, religije i ideologije u svojoj osnovi iste ili postoji suštinska razlika među njima?

Da li duhovnost ima veću fleksibilnost od religije ili ideologije, ili je to samo varka?

Da li je moguće biti religiozan, ideološki posvećen ili duhovan, a da se pritom izbegne dogmatizam?

Da li je “religija” pojedincima i zajednicama bitnija od materijalnog stanja i materijalizma?

Koji su znakovi da neko mišljenje ili uverenje prelazi u dogmu, i kako ga prepoznati u sebi i u drugima?

 

[VranV]

Religija je jednim delom vickasta, bezgrešno zatrudniš, s tim se ne bi izvukao na sudu.

 

[Banovic Strahinja]

Religija je jednim delom vickasta, bezgrešno zatrudniš, s tim se ne bi izvukao na sudu.

Zavisi ko bi bio sudija.
No, zanima me tvoje misljenje (i misljenje drugih)- da li ima razlike izmedju religija, duhovnosti i ideologija?

 

[Lagerta]

Duhovnost propagira nešto što se temelji na trenutnom trendu. Religija se vekovima sačuvala, možda ne baš u izvornim okvirima ali se donekle prilagodila promenama u društvu. Neke dogme su bez problema i potresa u društvu srušene, dok neke odelevaju vremenu, čak su i prilagođene potrošačkom društvu, uzmimo primer rođenja Hrista.

 

[Samsonight]

Da li su duhovnosti, religije i ideologije u svojoj osnovi iste ili postoji suštinska razlika među njima?

Pojedinac, ukoliko je dovoljno autonoman u odnosu na zajednicu/društvo, može da izgradi šklopociju iz svoje duhovnosti kao urođenog kvaliteta, i sa koječim iz svih svetski manje ili više poznatih religija i ideologija. Može da se reformiše i usklađuje po potrebi, a potreba je sadržana u tome da li šklopocija obezbeđuje pristojan opstanak u ovom i ovakvom svetu ili ne, a da se pritom ne povređuju lične i večne skrupule-koje su, ipak, nečim već kondicionirane, ali je pitanje da li su proistekle iz religije ili ideologije, a zasigurno su veoma važne duhovnom JA te osobe.
Čak i neko ko ne zna o duhovnosti ništa, mora imati svoj duhovni život-pa, kakav mu je, da je.
Ne mora se biti religiozan(?). Ne mora se ideološki nikad postati striktno ono nešto što piše u onoj tamo knjizi. Mislim da je svaki čovek kadar da izgradi svoju sopstvenu ideologiju, i ako primeti da to "šljaka"(Što pre, time gore po njega!), njegova ideologija nije svetski poznata, ali je on sam ima.
Iz ovoga, jedino je pitanje religije proizvoljno i čini se nepotrebno, i to zahvaljujući momentumu u istoriji čovečanstva u kom živimo, a možda zahvaljujući stradalništvu pojedinih i isključivo pojedinih, a onda i religioznih ljudi generalno.
Dakle, mislim da svako od nas ima duhovnost-bar prema onome kako shvatam taj pojam, ali ne moraju svi ljudi-niti se oglašavaju da su religiozni-čak ako u suštini to jesu više od onih koji na sva usta to svima javljaju, a ideologija... ideologija ispada da je instrument koji je u pravim rukama dobar-ne samo za tog čije su ruke.
Ideologija je, po mom mišljenju, najopasnija.

 

[Frederick_]

Religija je skup pravila ponasanja.
Ideologija je skup pravila ponasanja.
Duhovnost je skup pravila ponasanja.

Razlika izmedju njih je u stepenu varanja - to jest "prihvatljivog" krsenja tih pravila.

Ideologija je najrigoroznija, pa religija, pa onda duhovnost.

A sve je to irelevantno jer sve zavisi kakvog je ko kova.

Na kraju svi formiramo neki svoj skup pravila ponasanja, i to nas odlikuje kao ljude.

 

[Samsonight]

Religija je skup pravila ponasanja.
Ideologija je skup pravila ponasanja.
Duhovnost je skup pravila ponasanja.

Razlika izmedju njih je u stepenu varanja - to jest "prihvatljivog" krsenja tih pravila.

Ideologija je najrigoroznija, pa religija, pa onda duhovnost.

A sve je to irelevantno jer sve zavisi kakvog je ko kova.

Na kraju svi formiramo neki svoj skup pravila ponasanja, i to nas odlikuje kao ljude.

Različito mislimo, ali smo ustanovili krajnje slično.
Da li ste ikad razmišljali o tome odakle dolazi to "ko je kakvog kova?"

 

[Frederick_]

Da li ste ikad razmišljali o tome odakle dolazi to "ko je kakvog kova?"

To je vrlo slozeno, kompleksno, dolazi od mnogo toga. Delom genetika, delom vaspitanje od kuce, delom samo-vaspitanje, pa celokupno zivotno iskustvo, stresovi koje dozivimo i prezivimo, nekoga definisu i situacije (ratovi, bolesti...)...mnogo je tu parametra koji uticu na to u sta se iskujemo.

 

[Banovic Strahinja]

Ideologija je najrigoroznija, pa religija, pa onda duhovnost.

Nisam siguran, neke religije su (bile) poprilicno rigorozne, i ako se uzme koliko su trajale…
Pre sam smatrao da su svi ratovi zapravo bili ekonomskog karaktera, a religija je bila samo izgovor- no vise nisam siguran.

Na kraju krajeva mi se cini da se sve pretvori u religiju- i rekao bih da je Staljin to dobro razumeo (kasnije Mao) shvatao da sama (komunisticka) ideologija ne moze opstati pa je pretvorio ideologiju u religiju a sebe pretvorio u bozanstvo- i to je funkcionisalo, kad je ponovo doslo do preobracanja u ideologiju- stvar se ili urusila (SSSR) ili transformisala (Kina).

 

[Samsonight]

To je vrlo slozeno, kompleksno, dolazi od mnogo toga. Delom genetika, delom vaspitanje od kuce, delom samo-vaspitanje, pa celokupno zivotno iskustvo, stresovi koje dozivimo i prezivimo, nekoga definisu i situacije (ratovi, bolesti...)...mnogo je tu parametra koji uticu na to u sta se iskujemo.

Ne, pitanje je "Ko je kakav!".
Prema tome ko je kakav, on će se odnositi isto i prema svojoj duhovnosti, religijama, i ideologijama.
Da li nekom manjka aparata i instrumenata da nauči kako život funkcioniše?
Ubačeni smo u život, prilično nasilno. Imamo roditelje kakve imamo, odrastamo u sredini kakva jeste... i najednom smo: "Pitanje je ko je kakvog kova!"
Meni je to krajnje zanimljivo.
Šta je taj "kov", i zašto se toliko različito šalta? Ima li ipak nešto odozgo da nam je palo na/u glavu, pa smo svako za sebe-ipak, nešto drugačije u odnosu na sve ostale???

 

[Banovic Strahinja]

Da li nekom manjka aparata i instrumenata da nauči kako život funkcioniše?

Prvo postoji genetsko nasledje, zatim okolina i uticaj istog;
po mom misljenju radjanje je kao tombola- neko izvice premiju, a neko izvuce deblji kraj stapa.
Uglavnom- genetika i okolnosti u velikoj meri predodredjuju nas zivot, ne postoji nesto sto bih nazbvao sudbinom- no u odredjenoj meri je nas zivot predodredjen, cak i religija i ideologija koju ce neko slediti je u velikoj meri predodredjena.

 

[Frederick_]

Ne, pitanje je "Ko je kakav!".
Prema tome ko je kakav, on će se odnositi isto i prema svojoj duhovnosti, religijama, i ideologijama.
Da li nekom manjka aparata i instrumenata da nauči kako život funkcioniše?
Ubačeni smo u život, prilično nasilno. Imamo roditelje kakve imamo, odrastamo u sredini kakva jeste... i najednom smo: "Pitanje je ko je kakvog kova!"
Meni je to krajnje zanimljivo.
Šta je taj "kov", i zašto se toliko različito šalta? Ima li ipak nešto odozgo da nam je palo na/u glavu, pa smo svako za sebe-ipak, nešto drugačije u odnosu na sve ostale???

Kad kazem "kov" ne mislim na materijal od kojeg smo napravljeni, vec finalni proizvod (iako proces kovanja traje dok smo zivi).
Ima tu svega.
Dva ista materijala mogu proci kroz ruke istog kovaca i istu vatru, a izaci drugaciji.
Jer vatra je ipak mozda bila malkice drugacija, ruka je malkice zadrhtala, voda u kojoj se hladilo je bila malkice drugacijeg sastava, itd....

 

[Samsonight]

Kad kazem "kov" ne mislim na materijal od kojeg smo napravljeni, vec finalni proizvod (iako proces kovanja traje dok smo zivi).
Ima tu svega.
Dva ista materijala mogu proci kroz ruke istog kovaca i istu vatru, a izaci drugaciji.
Jer vatra je ipak mozda bila malkice drugacija, ruka je malkice zadrhtala, voda u kojoj se hladilo je bila malkice drugacijeg sastava, itd....

Isto je bilo sve, eksperimentalno, pa ipak-imamo različite rezultate.
Vraćamo se na genetiku, a ja sa tim ne znam šta da radim.
Vraćamo se ipak na : "Očevi jedu kiselo grožće, a sinovima trnu zubi!"
U razmeri tri pojma, duhovnost-religija-ideologija, pobeđuje duhovnost. Ne postoji čovek bez svog duhovnog života. Svako u ljudskom obliku ima duhovni život-pod zagarantovano!

 

[Frederick_]

Isto je bilo sve, eksperimentalno, pa ipak-imamo različite rezultate.
Vraćamo se na genetiku, a ja sa tim ne znam šta da radim.
Vraćamo se ipak na : "Očevi jedu kiselo grožće, a sinovima trnu zubi!"
U razmeri tri pojma, duhovnost-religija-ideologija, pobeđuje duhovnost. Ne postoji čovek bez svog duhovnog života. Svako u ljudskom obliku ima duhovni život-pod zagarantovano!

Pa znas kako, po meni nema uopste potrebe za nekim definicijama, jer meni je sve to manje-vise isto.
Jer ce sve da se svede na nas izbor kako cemo i sta da radimo, kakav cemo zivot da vodimo.

 

[Samsonight]

Pa znas kako, po meni nema uopste potrebe za nekim definicijama, jer meni je sve to manje-vise isto.
Jer ce sve da se svede na nas izbor kako cemo i sta da radimo, kakav cemo zivot da vodimo.

Zanimalo me je najviše ono "Ko je kakvog kova.!",
ali izgleda da "kov" nema svoje objašnjenje.
Hvala, @Frederick_ , ali i ne potpuno hvala!

 

[Casual Observer]

U poslednje vreme primećujem zanimljiv trend: među ateistima i “duhovnim“ pojedincima i zajednicama, duhovnost se često smatra legitimnim načinom razumevanja sebe i sveta, dok religioznost uglavnom izaziva podsmeh ili sumnju.

Ponekad imam utisak da je reč “duhovnost“ u javnoj raspravi oteta od strane onih koji kritikuju religiozne vernike, dok se intelektualno lutanje ili agnosticizam prikazuju kao prihvatljivo i “sofisticirano“.

Pomalo mi je čudno kada ljudi koji kritikuju religiozne vernike – često nazivajući ih “fanaticima“ ili “vernicima koji veruju u doslovno tumačenje Biblije“ – sami non-stop propovedaju svoje dogme i nemaju problem s tim da se smatraju “duhovnim“, dok im pojam “religiozan“ smeta.

Takođe- politička scena na Zapadu i njihova ideološka podela na '”levicu ”i “desnicu” sve više mi liči na sukob dve religije nego na pravi politički diskurs.
———————————
Da li su duhovnosti, religije i ideologije u svojoj osnovi iste ili postoji suštinska razlika među njima?

Da li duhovnost ima veću fleksibilnost od religije ili ideologije, ili je to samo varka?

Da li je moguće biti religiozan, ideološki posvećen ili duhovan, a da se pritom izbegne dogmatizam?

Da li je “religija” pojedincima i zajednicama bitnija od materijalnog stanja i materijalizma?

Koji su znakovi da neko mišljenje ili uverenje prelazi u dogmu, i kako ga prepoznati u sebi i u drugima?

Svako verovanje koje ne sme da se kritikuje je po definiciji dogma…

 

[Banovic Strahinja]

Svako verovanje koje ne sme da se kritikuje je po definiciji dogma…

Slazem se, no kad i pod kojim uslovima verovanje postaje dogma, i da li je svako primarno licno verovanje na kraju postaje dogma (bilo da se radi o religiji, duhovnosti i ideologiji ukljucujuci nacionalizam i stranacku i politicku pripadnost)?