"Познатог светског научника Николу Теслу (1856-1943), ненадмашног Србина и истинског православца, многи су раније, а и у новије време означавали по вероисповести као протестанта, католика, будисту или као атеисту, а по националности као Аустријанца, Хрвата, Мађара, Грка, Чеха, или као „Хрвата у ужем смислу, а Мађара у ширем“. Док је као „велики Југословен“ био омиљен комунистима на овим просторима, дотле су га са друге стране океана понекад означавали и као Американца српског порекла!
То не представља никакво изненађење од стране белосветских публициста, али чуђењу нема краја када га, на пример, рођени сестрић (син његове сестре Марице), Сава Косановић (1894-1956), иначе такође син православног свештеника, политичар и дипломата, назива у периоду између два светска рата „Богочовеком“ (часопис Воља,1926), а од 1945. године га је окитио епитетом „оружани револуционар“!!!
Огромна је количина данашњег незнања и непознавања живота и дела Николе Тесле, док су скоро свима познате бројне „чињенице“, полуистине, разне мистификације и погрешне интерпретације, како његовог живота, тако и огромног дела које је подарио човечанству. Деценијама скривано или прећуткивано свештеничко порекло најпознатијег личког Србина, обилато је користило црвеним идеолозима који су по сваку цену желели да од јавности сакрију да му је отац Милутин Тесла (1819-1879) био угледни прота, вероучитељ и национални радник првог реда; да су му деда по мајци Никола Мандић, као и његов отац Тома Мандић, били свештеници, а да не помињемо ујака Тому Мандића (1827-1906), пароха горњограчачког и зрмањског, и другог ујака Николаја (Петра) Мандића (1840-1907), митрополита дабробосанског. Из угледне породице Мандића изашло је око педесет свештеника Српске православне цркве.
Најпознатији биограф Николе Тесле, Џон О’ Нил, записао је: „Тесла није припадао ниједној вери. Рано у животу је раскинуо са црквом и није прихватио њена учења.“ (Ненадмашни геније,1944). Новија и провокативнија америчка биографија од стране Маргарет Чејни каже да „иако сам није био дубок верник, Тесла је другима препоручивао религију као одличну ствар. Хришћанство и будизам, веровао је, постаће најважније религије будућности“. Домаће истраживаче не вреди ни помињати, јер су се они углавном ослањали на поменута дела и заступали сличне ставове. Када овоме додамо идејне смернице за послератна писања о Тесли, која је код нас поставио Сава Косановић још 1945. године у часопису Наука и техника, биће много јасније зашто су комунисти толико својатали овог генија и често користили његово име и речи у своје пропагандне сврхе, а ишли су чак дотле да су му приписивали наводне изјаве које никада није изговорио нити пак написао.
Црвеном оловком су прецртане његове речи из познате депеше Совјетској академији наука, од 2. октобра 1941. године: „То су идеали којима се руководи наш млади краљ Петар II продужавајући ослободилачку борбу из савезничког Лондона, то је суштина борбе српских четника и отпора окупаторским властима целог народа“.
На плакату који је најављивао традиционални Видовдански Конгрес Срба у Америци, који је 4. и 5. јула 1942. године одржан Детроиту, у горњем десном углу је фотографија са ликом Драже Михајловића, а у доњем левом углу је фотографија Николе Тесле, прћена речима: „Поздрав Николе Тесле, чувеног светског учењака и почасног председника Српског народног савеза, сазиву Видовданског Конгреса уједињења Срба против фашизма“.
Рођењу Богочовека и великих Божјих изабраника предходили су необични знаци: Витлејемска звезда, која је дошла са истока најавила је мудрацима рођење Исуса Христа. Прича се да су на кућу Петра „падале луче, тј. светле звезде“, у ноћи када је Марица родила сина Ђорђа Петровића Карађорђа (1768-1817).
Свештеник Захарија, отац светог Јована Крститеља, обнемео је за девет месеци јер није поверовао архангелу Гаврилу да ће његова жена нероткиња Јелисавета родити сина (Лука 1,20).
Лично, прота Милутин Тесла сведочи о томе да се на „Петровдан увече над селом Смиљаном десио „Божји феномен“. Да ли је то био пад повећег метеора или необична визија намењена свештенику Милутину Тесли, као знак да ће до идућег Петровдана добити сина Николу који ће дати нови облик и садржај нашој индустријској цивилизацији и олакшати живот милијардама људи на овој нашој планети као нико пре њега, а ни после. Милутин није могао знати шта ће се десити касније, јер о овом догађају пише одмах у новосадском Србском дневнику (бр.55, од 10. јула 1855. године)!
Никола Тесла је рођен 10. јула 1856. године у парохијској кући православне цркве Светог Петра и Павла у селу Смиљану у Лици, где му је отац, прота Милутин, службовао тих година. Крштен је већ следећи дан. Детињство је провео у цркви и порти и често је помагао оцу у вршењу службе. Српске јуначке народне песме, које је слушао од гуслара који су свраћали код његовог оца, заувек су му остале најдраже. Када је Милутин премештен са службом у Госпић, Никола је тамо наставио школовање. Касније се често сећао разних згода и незгода које је имао као дечак када је покретао велика црквена звона храма Светог Ђорђа, у чијој су близини и становали. Велику реалку похађао је од 1870. до 1873. године у Карловцу, где су га школски другови запамтили по томе што је био прилично повучен и „могли смо га срести једино недељом у цркви“, како сведочи Мојсије Мојо Медић.
Да се Никола Тесла никада није одрекао прадедовске вере православне и да се читавог живота молио Богу, потврђује нам и вајар Мештровић, коме је Тесла тридесетих година прошлог века казивао: „Не молим се као некада, сваке вечери на коленима, али је све то у суштини исто“.
Владика Николај Велимировић сусретао се са Теслом током Првог светског рата, и остала је запамћена прича о томе да је владика упитао Теслу: „Да ли сте Ви видели струју“? „Не“, одговорио је Тесла, „али знам да постоји. То Вам је као са Богом, иако га нико није видео, сви знамо да постоји“. Др Радован Казимировић пише 1940. године: „Још 1916. рекао је Никола Тесла епископу др Николају Велимировићу (тада архимандриту) у Њујорку: „Ја ћу ускоро чути јеку од гусала из моје Лике овде у Њујорку и то седећи на дивану“. Епископ Николај је те речи добро запамтио. Оне су му тада изгледале невероватне, а данас већ и по нашим кућама постоје радио апарати“....
То не представља никакво изненађење од стране белосветских публициста, али чуђењу нема краја када га, на пример, рођени сестрић (син његове сестре Марице), Сава Косановић (1894-1956), иначе такође син православног свештеника, политичар и дипломата, назива у периоду између два светска рата „Богочовеком“ (часопис Воља,1926), а од 1945. године га је окитио епитетом „оружани револуционар“!!!
Огромна је количина данашњег незнања и непознавања живота и дела Николе Тесле, док су скоро свима познате бројне „чињенице“, полуистине, разне мистификације и погрешне интерпретације, како његовог живота, тако и огромног дела које је подарио човечанству. Деценијама скривано или прећуткивано свештеничко порекло најпознатијег личког Србина, обилато је користило црвеним идеолозима који су по сваку цену желели да од јавности сакрију да му је отац Милутин Тесла (1819-1879) био угледни прота, вероучитељ и национални радник првог реда; да су му деда по мајци Никола Мандић, као и његов отац Тома Мандић, били свештеници, а да не помињемо ујака Тому Мандића (1827-1906), пароха горњограчачког и зрмањског, и другог ујака Николаја (Петра) Мандића (1840-1907), митрополита дабробосанског. Из угледне породице Мандића изашло је око педесет свештеника Српске православне цркве.
Најпознатији биограф Николе Тесле, Џон О’ Нил, записао је: „Тесла није припадао ниједној вери. Рано у животу је раскинуо са црквом и није прихватио њена учења.“ (Ненадмашни геније,1944). Новија и провокативнија америчка биографија од стране Маргарет Чејни каже да „иако сам није био дубок верник, Тесла је другима препоручивао религију као одличну ствар. Хришћанство и будизам, веровао је, постаће најважније религије будућности“. Домаће истраживаче не вреди ни помињати, јер су се они углавном ослањали на поменута дела и заступали сличне ставове. Када овоме додамо идејне смернице за послератна писања о Тесли, која је код нас поставио Сава Косановић још 1945. године у часопису Наука и техника, биће много јасније зашто су комунисти толико својатали овог генија и често користили његово име и речи у своје пропагандне сврхе, а ишли су чак дотле да су му приписивали наводне изјаве које никада није изговорио нити пак написао.
Црвеном оловком су прецртане његове речи из познате депеше Совјетској академији наука, од 2. октобра 1941. године: „То су идеали којима се руководи наш млади краљ Петар II продужавајући ослободилачку борбу из савезничког Лондона, то је суштина борбе српских четника и отпора окупаторским властима целог народа“.
На плакату који је најављивао традиционални Видовдански Конгрес Срба у Америци, који је 4. и 5. јула 1942. године одржан Детроиту, у горњем десном углу је фотографија са ликом Драже Михајловића, а у доњем левом углу је фотографија Николе Тесле, прћена речима: „Поздрав Николе Тесле, чувеног светског учењака и почасног председника Српског народног савеза, сазиву Видовданског Конгреса уједињења Срба против фашизма“.
Рођењу Богочовека и великих Божјих изабраника предходили су необични знаци: Витлејемска звезда, која је дошла са истока најавила је мудрацима рођење Исуса Христа. Прича се да су на кућу Петра „падале луче, тј. светле звезде“, у ноћи када је Марица родила сина Ђорђа Петровића Карађорђа (1768-1817).
Свештеник Захарија, отац светог Јована Крститеља, обнемео је за девет месеци јер није поверовао архангелу Гаврилу да ће његова жена нероткиња Јелисавета родити сина (Лука 1,20).
Лично, прота Милутин Тесла сведочи о томе да се на „Петровдан увече над селом Смиљаном десио „Божји феномен“. Да ли је то био пад повећег метеора или необична визија намењена свештенику Милутину Тесли, као знак да ће до идућег Петровдана добити сина Николу који ће дати нови облик и садржај нашој индустријској цивилизацији и олакшати живот милијардама људи на овој нашој планети као нико пре њега, а ни после. Милутин није могао знати шта ће се десити касније, јер о овом догађају пише одмах у новосадском Србском дневнику (бр.55, од 10. јула 1855. године)!
Никола Тесла је рођен 10. јула 1856. године у парохијској кући православне цркве Светог Петра и Павла у селу Смиљану у Лици, где му је отац, прота Милутин, службовао тих година. Крштен је већ следећи дан. Детињство је провео у цркви и порти и често је помагао оцу у вршењу службе. Српске јуначке народне песме, које је слушао од гуслара који су свраћали код његовог оца, заувек су му остале најдраже. Када је Милутин премештен са службом у Госпић, Никола је тамо наставио школовање. Касније се често сећао разних згода и незгода које је имао као дечак када је покретао велика црквена звона храма Светог Ђорђа, у чијој су близини и становали. Велику реалку похађао је од 1870. до 1873. године у Карловцу, где су га школски другови запамтили по томе што је био прилично повучен и „могли смо га срести једино недељом у цркви“, како сведочи Мојсије Мојо Медић.
Да се Никола Тесла никада није одрекао прадедовске вере православне и да се читавог живота молио Богу, потврђује нам и вајар Мештровић, коме је Тесла тридесетих година прошлог века казивао: „Не молим се као некада, сваке вечери на коленима, али је све то у суштини исто“.
Владика Николај Велимировић сусретао се са Теслом током Првог светског рата, и остала је запамћена прича о томе да је владика упитао Теслу: „Да ли сте Ви видели струју“? „Не“, одговорио је Тесла, „али знам да постоји. То Вам је као са Богом, иако га нико није видео, сви знамо да постоји“. Др Радован Казимировић пише 1940. године: „Још 1916. рекао је Никола Тесла епископу др Николају Велимировићу (тада архимандриту) у Њујорку: „Ја ћу ускоро чути јеку од гусала из моје Лике овде у Њујорку и то седећи на дивану“. Епископ Николај је те речи добро запамтио. Оне су му тада изгледале невероватне, а данас већ и по нашим кућама постоје радио апарати“....
Poslednja izmena:
