Nesumnjivo Hrvati

Zašto to misliš, kad se na otoke povlačilo rimsko stanovništvo pred barbarima, pored svakakvih naroda od prije koje je tu dolazimo brodovima.
Tek otoci imaju gene koji se u takvim omjerima ne nalaze nigdje više .
nista definitivno ni pouzdano nisam zakljucio, nisam povrsan kao vi. a genetika danas moze da da odgovore od kada je ta haplogrupa podgrupa specificno usla u Hrvate
 
Pm


Јопе понављам, Влашка је словенски назив а романофони народ који је живио у тој земљи је назива Ţara Românească https://ro.wikipedia.org/wiki/Ţara_Românească
Јужни Словени су балканске Романе укључујући и претке Румуна називали Власима зато што су се они у огромној већини бавили сточарством. Назив Власи долази од имена словенског бога Велеса који је заштитник шуме, поља, пашњака и стоке https://sr.wikipedia.org/wiki/Велес_(бог)
Власи су оригинално један од словенских сталежа, али су Словени су тако прозвали и романофоне Балканце који нису себе тако звали. Дакле Власи су били словенски сточарски сталеж, Рашани земљораднички сталеж, Серби ратнички сталеж и Венети трговачки сталеж.

У предтурском периоду у западној Србији је доминирала икавица, већи дио османског периода и нешто након Османлија је преовладавала ијекавица, а у задњих 100 година је преовладала екавица.
Задњи остаци икаваца у западној Србији су остали у Азбуковици и Рађевини до прије 60-70 година, а данас су екавизирани. О икавцима у поменутим крајевима је писа Љубомир Павловић у својој књизи "Соколска нахија" https://zsrbija.blogspot.com/2016/01/ikavica.html
Родови из Азбуковице и Рађевине који су говорили икавски се сматрају стариначким у тим крајевима, старинцима су их сматрали ијекавски родови који су живили поред њих.
Могуће је да је икаваца у средњем в. било и у Шумадији. У срцу Шумадије на надгробном споменику из 14-ог в. су написани икавизми "Стипан" и "билиг", око средине текста http://www.politika.rs/sr/clanak/387139/Kultura/Imena-cara-Urosa-i-kneza-Lazara-na-istom-spomeniku
Opet na primjerima koji su toliko rijetki ti gradiš cijeli slučaj. Taj Stipan je mogao biti iz Bosne , Dalmacije. Planina Rudnik je bilo važno i poznato ekonomsko područje koje je privlačilo mnoge ljude iz raznih područja.
 
Opet na primjerima koji su toliko rijetki ti gradiš cijeli slučaj. Taj Stipan je mogao biti iz Bosne , Dalmacije. Planina Rudnik je bilo važno i poznato ekonomsko područje koje je privlačilo mnoge ljude iz raznih područja.

Река сам за Шумадију да је могуће да је тамо у средњем в. било икаваца, али то није сигурно јербо је за сад тај споменик са два икавизма једина индиција.
Што се тиче западне Србије ту већ има јачих доказа. Солидан број икавских топонима нарочито у ужичком крају, као и постојање говорника икавског у Азбуковици и Рађевини до прије пар деценија.
Постоји теорија да су икавци Азбуковице и Рађевине потомци досељеника од Ливна и Сиња у првој половини 17-ог в. Док се за ијекавце у том крају зна да су дошли из Старе и Источне Херцеговине и из Црне Горе у 18-ом в. Тако да би икавци у том случају дуже присутни у тим крајевима, и у очима ијекаваца и јесу старинци.

Повеља Вука Бранковића
Мојим дразим и старишој браћи, кнезу властелом которсцим, поклоњеније од кнеза Вука.
Разумих што ми посласте, и што ми писасте, Бог дај на милости и на правди.
И јоште ви посилам за комат оваке свите, ку ми посласте, по онуј цину, јер сам оно раздилил неколицим,
а друзи ми голи сиде, тере им је с'де веће на ме жал него ли прије, доколе не бих друзим дал.
А то ми все пишите у разлог, јере ја пишу како моји господи.

Што се тиче имена Стипан то име али име Стјепан су код Срба старији него Стеван и Стефан. Код Срба из Далмације се јављају презимена Стипановић (околина Врлике) и Стјепановић (околина Бенковца), док се презимена Стевановић и Стефановић не јављају. Срби из Далмације, Крајине и Херцеговине имају најстарија презимена међу Србима, очито да је Стеван новијег датума код далматинских Срба и да се почело давати у периоду кад су презимена одавно била формирана. Погледам млетачки попис села ми из 1736. године кад оно неколико Стипана, погледам матичне књиге из 19-ог в. и видим пуно Стевана а ниједног Стипана (Стеван је било доста често име до недавно).
 
Река сам за Шумадију да је могуће да је тамо у средњем в. било икаваца, али то није сигурно јербо је за сад тај споменик са два икавизма једина индиција.
Што се тиче западне Србије ту већ има јачих доказа. Солидан број икавских топонима нарочито у ужичком крају, као и постојање говорника икавског у Азбуковици и Рађевини до прије пар деценија.
Постоји теорија да су икавци Азбуковице и Рађевине потомци досељеника од Ливна и Сиња у првој половини 17-ог в. Док се за ијекавце у том крају зна да су дошли из Старе и Источне Херцеговине и из Црне Горе у 18-ом в. Тако да би икавци у том случају дуже присутни у тим крајевима, и у очима ијекаваца и јесу старинци.

Повеља Вука Бранковића
Мојим дразим и старишој браћи, кнезу властелом которсцим, поклоњеније од кнеза Вука.
Разумих што ми посласте, и што ми писасте, Бог дај на милости и на правди.
И јоште ви посилам за комат оваке свите, ку ми посласте, по онуј цину, јер сам оно раздилил неколицим,
а друзи ми голи сиде, тере им је с'де веће на ме жал него ли прије, доколе не бих друзим дал.
А то ми все пишите у разлог, јере ја пишу како моји господи.

Што се тиче имена Стипан то име али име Стјепан су код Срба старији него Стеван и Стефан. Код Срба из Далмације се јављају презимена Стипановић (околина Врлике) и Стјепановић (околина Бенковца), док се презимена Стевановић и Стефановић не јављају. Срби из Далмације, Крајине и Херцеговине имају најстарија презимена међу Србима, очито да је Стеван новијег датума код далматинских Срба и да се почело давати у периоду кад су презимена одавно била формирана. Погледам млетачки попис села ми из 1736. године кад оно неколико Стипана, погледам матичне књиге из 19-ог в. и видим пуно Стевана а ниједног Стипана (Стеван је било доста често име до недавно).

Beograd je pricao jednom vrstom ikavice, nadam se da ima nekih ovde jezikoslovaca koji ce to malo podrobnije objasniti.
 
Река сам за Шумадију да је могуће да је тамо у средњем в. било икаваца, али то није сигурно јербо је за сад тај споменик са два икавизма једина индиција.
Што се тиче западне Србије ту већ има јачих доказа. Солидан број икавских топонима нарочито у ужичком крају, као и постојање говорника икавског у Азбуковици и Рађевини до прије пар деценија.
Постоји теорија да су икавци Азбуковице и Рађевине потомци досељеника од Ливна и Сиња у првој половини 17-ог в. Док се за ијекавце у том крају зна да су дошли из Старе и Источне Херцеговине и из Црне Горе у 18-ом в. Тако да би икавци у том случају дуже присутни у тим крајевима, и у очима ијекаваца и јесу старинци.

Повеља Вука Бранковића
Мојим дразим и старишој браћи, кнезу властелом которсцим, поклоњеније од кнеза Вука.
Разумих што ми посласте, и што ми писасте, Бог дај на милости и на правди.
И јоште ви посилам за комат оваке свите, ку ми посласте, по онуј цину, јер сам оно раздилил неколицим,
а друзи ми голи сиде, тере им је с'де веће на ме жал него ли прије, доколе не бих друзим дал.
А то ми все пишите у разлог, јере ја пишу како моји господи.

Што се тиче имена Стипан то име али име Стјепан су код Срба старији него Стеван и Стефан. Код Срба из Далмације се јављају презимена Стипановић (околина Врлике) и Стјепановић (околина Бенковца), док се презимена Стевановић и Стефановић не јављају. Срби из Далмације, Крајине и Херцеговине имају најстарија презимена међу Србима, очито да је Стеван новијег датума код далматинских Срба и да се почело давати у периоду кад су презимена одавно била формирана. Погледам млетачки попис села ми из 1736. године кад оно неколико Стипана, погледам матичне књиге из 19-ог в. и видим пуно Стевана а ниједног Стипана (Стеван је било доста често име до недавно).
Sad ti opet gradiš slučaj na Srbima za koje se zna kada su doselili u ikavska područja i tamo preuzeli govor i običaje.
Po tvojem ispada da od pravih Srba u Srbiji nije ništa ostalo, sve neki doseljenici.
 
Beograd je pricao jednom vrstom ikavice, nadam se da ima nekih ovde jezikoslovaca koji ce to malo podrobnije objasniti.
Možda neki govor bunjevava koji se već od 16.st u Vojvodinu i Slavoniju.

Recimo prvi statut Subotice 1745. je na Bunjevačkoj ikavici napisan.

f-179-i-38-statut.jpg

statut.jpg
 
Beograd je pricao jednom vrstom ikavice, nadam se da ima nekih ovde jezikoslovaca koji ce to malo podrobnije objasniti.

У више извора из османског периода Београд се помиње као Биоград на Сави, значи икавска верзија.

Код Невесиња постоји село Биоград, али и тврђава Виначац из средњег в. која је тек у новије доба добила и ијекавску варијанту Вјеначац.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Биоград_(Невесиње)
https://sr.wikipedia.org/wiki/Виначац

Већ сам река да постоје докази да се у Источној Херцеговини некад говорило икавски, то су поједини икавски топоними и стећци и надгробни споменици са икавизмима.
Нпр. сви знадемо за српску племићку породицу Милорадовић из Херцеговине, а њихових потомака међу православним Србима има и данас у Херцеговини али исељеника у другим крајевима https://sr.wikipedia.org/wiki/Милорадовићи
Дио Милорадовића се иселио у Војводину, а онда су се средином 18-ог в. из Војводине одселили у Русију и тамо досегли високе положаје у војној служби Руског царства https://sr.wikipedia.org/wiki/Михаил_Милорадовић
На Википедији на првом линку је написано Стјепан Милорадовић, али он се звао Стипан (под Столица у Ошанићима)
28-2b9807b4bf (1).png
 
Po tvojem ispada da od pravih Srba u Srbiji nije ništa ostalo, sve neki doseljenici.

Pa to i jeste donekle tako, doduse "pravi Srbi" kako kazes, nisu samo u Srbiji.

Možda neki govor bunjevava koji se već od 16.st u Vojvodinu i Slavoniju.

Recimo prvi statut Subotice 1745. je na Bunjevačkoj ikavici napisan.

Pogledajte prilog 702165
Pogledajte prilog 702166


"Hronološki dvije prve zamjene se konstituišu ranije, prvo ikavska pa onda ekavska (prva i druga polovina 13. vijeka, kako nam to pisani spomenici mogu pokazati), a kasnije (14.vijek i dalje) ijekavska. " Jovan Vuković, Istorija srpskohrvatskog jezika
 
Na istoj ovoj temi svojevremeno je bilo i ovo:

https://forum.krstarica.com/attachments/ijekavica-u-sumadiji-jpg.318126/

Kako je Mestrovic doziveo Sumadiju.

Врло занимљиво, ето доказа да се у Тополи и околини прије нешто више од 100 година могла чути ијекавица али и икавица. Видим из текста да је аутор поријеклом из Далмације, о коме се тачно ради?
Ијекавица у Шумадији је опште позната ствар, и данас се море чути солидан број ијекавизама код старијих људи из околине Горњег Милановца. Али ово за икавицу нисам зна. Мислио сам да су у новије доба трагови икавице у говору најисточније забиљежени у неким селима око Ваљева (у 19-ом и раном 20-ом в.), Топола је прилично источније.
Не чуди ме да су се у Шумадији у не тако давној прошлости могла чути сва три изговора јата, зато што је Шумадија насељена Србима из разних крајева од Косова до Лике из крајева у којима су се користила сва три изговора јата https://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=86617
 
Pa to i jeste donekle tako, doduse "pravi Srbi" kako kazes, nisu samo u Srbiji.




"Hronološki dvije prve zamjene se konstituišu ranije, prvo ikavska pa onda ekavska (prva i druga polovina 13. vijeka, kako nam to pisani spomenici mogu pokazati), a kasnije (14.vijek i dalje) ijekavska. " Jovan Vuković, Istorija srpskohrvatskog jezika
Logično za ikavicu, Dalmacija je bila po starini do pola današnje Srbije. :cool:
 
Nema ti ikavica neke apriori veze sa Dalmacijom, to je nekakav hrvatski savremeni mit, ikavicu istorijski imas i u Bosni, i u Slavoniji, pa i u Srbiji.

Икавица је у Далмацију дошла са миграцијама из Босне и Херцеговине. Миграције икаваца из БиХ у Далмацију су почеле у 14-ом в. и трајале су до краја 17-ог и почетка 18-ог в.
Штокавско-шћакавски икавски досељеници из БиХ на далматинске отоке су утицали на икавизацију локалне чакавице, која је прије доласка поменутих досељеника имала екавски изговор.
 
Poslednja izmena:
Skoro pa nista, osim vere.
Pazi, oni su heterogeniji od Srba(mi smo relativno homogeni), što je ekstremno neobično, em su duplo manji, em nisu imali Carstvo..To je zaista teško postići.

Nije baš neobično, to ti je slično kao odnos metropole (Srbi) i sela (Hrvati), naravno da će stanovnici sela biti bliži jedni drugima nego oni koji žive u gradu. Iste muke ih spajaju i isti kompleksi.
 
U Hrvatskoj 2/3 stanovnika spada u dvije haplogrupe, 3/4 u tri.
U Srbiji 2/3 su tri haplogrupe, 3/4 šest.
I sad vi govorite o hrvatskoj heterogenosti, valjda prema vašoj homogenosti. :lol:


Pogledajte prilog 702797
Insistiraš na prebrojavanju gena? Tipično za one koji imaju probleme identitetske vrste. Haplogrupska heterogenost nema veze sa kontinuitetom jezgra etnogeneze, ali to nekima neće nikada biti jasno jer su rasistički nastrojeni usled ličnih komplekasa. Tako da - zašto bih ja sa takvima trošio vreme?
 

Back
Top