Quantcast

Nesumnjivo Hrvati

sumljiv_tip

Ističe se
Poruka
2.487
Присуство православља западно од Врбаса прије Османлија је факат, то што се Хрвати боре рукама и ногама да то негирају не не значи да су они у праву https://sr.wikipedia.org/wiki/Срби_у_Далмацији#После_битке

12.09.1435 у Косову (јужно од Книна) се помињу Никола Дујановић и Милутин Купеор, а у Уздољу (такође јужно од Книна) Јован Влатковић и Симеон Будојевић. Док се 23.07.1487 се помиње Ђорђе Марковић из Уздоља.
Задње поглавље кад отвориш линк https://sr.wikisource.org/sr-el/Кни...ЕД_И_ПОРИЈЕКЛО_СТАРОГ_И_ДАНАШЊЕГ_СТАНОВНИШТВА
Косово поље код Книна је до 1995 имало апсолутну српску већину, чак и данас Срби су тамо већина али је њихов број пуно мањи. Презимена Дујановић, Купеор, Влатковић, Будојевић и Марковић се не јављају код данашњих Срба Косовљана (становници Косова Далматинског су Косовљани, а не Косовци као становници Косова у Србији), јер је извесно да се старији пред-османски слој српског становништва тог краја иселило 1522. године заједно са локалним Хрватима кад су Турци освојили те крајеве https://sr.wikipedia.org/wiki/Косово_поље_(Далмација)

У Книнској Крајини има неколико православних цркава које су из 15-ог в, из периода прије Османлија (који су 1522. освојили те крајеве) https://sr.wikisource.org/sr-el/Книнска_крајина#XI_СТАРИНЕ

Чак ни Хрвати не негирају да је православни манастир Драговић код Врлике подигнут 1395. и да је од оснивања православни манастир https://hr.wikipedia.org/wiki/Manastir_Dragović#Povijest

Већа концентрација православних Срба у Книнској и Врличкој Крајини у 14-ом и 15-ом в. је историјски факат, само хрватска историографија покушава те људе да представи као Влахе. То је апсурд, али они имају дугу традицију негирања постојања Срба говорећи да су Срби Власи, турска копилад, Цигани, православни Хрвати и друге бљувотине.
Марио Петрић (Хрват) у књизи о становништву Ливањског поља под Срби икавци се осврће на присуство и трагове Срба око Врлике у 14-ом в.
Pogledajte prilog 701648
Ima bese ono papino pismo iz 14. valjda veka gde se zali na sizmatike u Lici?
 

Mej bregami

Poznat
Poruka
9.694
12.09.1435 у Косову (јужно од Книна) се помињу Никола Дујановић и Милутин Купеор, а у Уздољу (такође јужно од Книна) Јован Влатковић и Симеон Будојевић. Док се 23.07.1487 се помиње Ђорђе Марковић из Уздоља.
Задње поглавље кад отвориш линк
Ti sad nabrajaš par Srba ovdje, par ondje i pleteš priču kako je to srpsko oduvijek.
Naravno da je bili pravoslavaca u Dalmaciji i zapadno od Vrbasa, ali u broju da to nije vrijedno spomena, trgovci, zanatlije, od petnaestog stoljeća i izbjeglice itd.

У Книнској Крајини има неколико православних цркава које су из 15-ог в, из периода прије Османлија (који су 1522. освојили те крајеве)
Treba biti oprezan kada se ide tako daleko sa datacijom, pogotovo prije 16.st.
Doseljeni pravoslavci su većinom preuzimali napuštene katoličke crkve, kao i muslimani i vremenom ih pregradili u svoje bogomolje.

Što se tiče crkava u kninskom kraju, vrlo je osjetljivo pitanje kome su one pripadale u
vremenu prije Osmanlija. Kao primjer navodim crkvu Svetog Stefana u Golubiću koja se spominje 1462. godine, Svetog Đorđa iz 1456. u Pañenama, Svetih apostola Petra i Pavla u Polači iz 1458. i Svetog Đorđa na Kninskom polju iz 1468. godine. Za crkvu
Svetog Stefana u Golubiću može se sa sigurnošću utvrditi da se radi o potpuno
pregrađenom srednjovjekovnom gotičkom objektu. Crkva je produžena i podignuta u
visinu, ali njen originalni tlocrt i gabariti još su uvijek vidljivi. Apsida je polukružna, a na
pročelju se nalazi narteks sa zvonikom. Originalni gotički portal vidljiv je unutar
narteksa....

Чак ни Хрвати не негирају да је православни манастир Драговић код Врлике подигнут 1395. и да је од оснивања православни манастир
Manastir Dragović je manastir Srpske pravoslavne crkve koji se nalazi na rijeci Cetini u Dalmaciji, Republika Hrvatska. To je jedan od tri pravoslavna manastira u Dalmaciji, pored manastira Krka i Krupa. Podignut je 1395. godine kao katolički samostan od plemenitog starohrvatskog roda Čubranića (Ciprianicha de Hleuna de Verhrika). Vuk Čubranić je 1400-te jubilarne godine ishodio od splitskog nadbiskupa Gvalda preko 60 dana oproste grijeha za hodočasnike odnosno pohoditelje novosagrađene crkve Svete Marije (Madone, danas pravoslavne 'Gospojine').

Vjerojatno je točan i podatak po kojem je „Godine 1480. turska navala opustošila manastir“ Dragović i da „je nakon toga stajao pust dvadeset godina, a onda je obnovljen“. Međutim, nigdje nije navedeno odakle su – autori teksta - uzeti ti podaci, iz koje kronike iz kojeg zapisa. Naime, novodošli kaluđer Sava početkom 17. stoljeća, još je zatekao rimokatoličke svećenike stare Vrhrike koji su opsluživali uz župnu crkvu Svetog Križa i crkvu Svete Marije. Kada je uslijedio bijeg vrhričkih svećenika na kršćanski teritorij, iz raspoloživih turskih popisa ne možemo utvrditi. No očito su novopristigli kaluđeri naslijedili uz manastir i dotadašnju donatorsku dokumentaciju, knjige i kroniku, a koju monasi kriju do danas, jer bi se iz nje bjelodano vidjela prethodna katolička prošlost i opstojnost manastira. Iz te manastirske kronike vjerojatno su i podaci po kojima „1590. godine njegovi monasi (katolički) napustili manastir zbog gladi“ i da „je iza toga bio pust sedamdeset godina“. Onda ga je 1694. – po dolasku i odobrenju Mletačke vlasti - obnovio episkop Nikodim Busović.
Slijedeći citat u dosadašnjem vašem članku nije istinit: „Četiri godine kasnije manastir je opet napušten, pred turskom najezdom“. Tih godina nakon poraza turske sile pod Bečom 1683. godine nije bilo „turskih najezda“ u Dalmaciju, do Malog rata ili Rata za Sinj 1715. godine, ali je ugovorom o miru u Srijemskim Karlovcima 1699. godine, teritorij Koljana i drugih okolnih sela vraćen pod tursku vlast, pa se je i manastir Dragović ponovo našao u Turskoj državi. Iz turskog popisa 1701. godine nakon provedbi na terenu odredbi Karlovačkog mira saznajemo da u „Selu Prhovu“ ima „crkva …1, u ispravnom stanju“. Da „čifluk Laktač …1“, „od davnina pripada monasima crkve“. Zatim, na kraju popisa „Sela Prhovo“ pisar dodaje „Popovi /rahiban/ crkve. Oni imaju posebnu zemlju /sa drugačijim statusom/. Oni su tu prisutni i zajednički je uživaju“. Dakle, monasi nisu napustili manastir zbog turskih najezda, nego možda, na kratko, iz straha pri povratku turske vlasti, ali su se brzo vratili što svjedoči i turski popis.
Isto tako netočan je navod da je „Manastir poslije Karlovačkog mira 1699. godine i Cetinska krajina je potpala pod mletačku vlast pa su se dragovićki monasi vratili u svoj manastir“. Naime, Dragović je kao i teritorij većeg dijela Otišića, Vinalića, čitavog Ježevića, Koljana, Laktaca i drugih okolnih mjesta tek Požarevačkim mirom 1718. formalno-pravno ušao u sastav Mletačke Republike. Drugi je problem što turska vlast više nije mogla štititi teritorij s dalmatinske strane Dinare pa je to područje de facto bilo na ničijoj zemlji, što se vidi i iz opisa vizitacije splitskog nadbiskupa Cupillija župama sinjske i vrličke krajine 1709. godine i vrilu Cetine.

Zbog nestabilnog tla, na kojem je bio sagrađen manastir, i velike vlage, po dozvoli mletačke vlade 1777. godine je počelo premještanje manastira. Novi manastir je osnovan na mjestu zvanom Vinogradi. Njega je kasnije dovršio iguman Jerotej Kovačević. Osvećenje manastira i nove crkve bilo je 20. avgusta 1867. g......

Већа концентрација православних Срба у Книнској и Врличкој Крајини у 14-ом и 15-ом в. је историјски факат, само хрватска историографија покушава те људе да представи као Влахе. То је апсурд, али они имају дугу традицију негирања постојања Срба говорећи да су Срби Власи, турска копилад, Цигани, православни Хрвати и друге бљувотине.
Марио Петрић (Хрват) у књизи о становништву Ливањског поља под Срби икавци се осврће на присуство и трагове Срба око Врлике у 14-ом в.
Ima zabilježenih seoba pravoslavaca krajem 14. početkom 15.st. , nema zapisa radu sebe ikada nazivali Srbina. Mlečani ih zapisuju kao Morlake ili Vlahe kako je posvjedočeno da i oni sebe tako zovu.
Uporan si sa dokazivanjem da su ikavci zapravo Srbi. Iz 16.st. postoji pismo na ćirilici pisano ikavicom iz područja zapadne Bosne u kojem iskazuju želju da prebjegnu na kršćansku stranu i sebe nazivaju vlaškim sinovima.
Dokazivo da se ikavica javlja samo tamo gdje se gdje se govorila prije dolaska pravoslavnih bilo kao izbjeglice ili su naseljeni od Turaka na granicu prema kršćanskoj strani.

I sam pišeš da "Srbi " postoje samo u tragovima prije nego ih u velikom broju
nasele Turci.
 

sumljiv_tip

Ističe se
Poruka
2.487
Opet ti sa tim satirični tekstom kojim Radić ismijava Starčevićevce.
Naravno da je smisao teksta obrnut.
A to ti je racionalizacija haha... a je l` i Matija Reljkovic isto bio satirican?

"О Славонче! ти се врло вараш,
којигод ми тако одговараш.
Наши стари јесу књигу знали,
сербски штили, а сербски писали;"
 

Slaven777

Buduća legenda
Poruka
47.153
Jedan od naših najuglednijih diplomata: Evo zašto vjerujem da je Iran pradomovina Hrvata

U intervjuu za Večernji list hrvatski veleposlanik u Iranu, liječnik i pjesnik govori o stanju u zemlji koja se, opterećena Trumpovim sankcijama, bori i s teškom virusnom krizom



Gdje biste smjestili teoriju o staroiranskome podrijetlu Hrvata?

Na temelju velikog broja odnedavno dostupnih izvora i činjenica, sklon sam vjerovanju da je u staroj Perziji bila hrvatska pradomovina. Zvala se Harahvatia (grčki Arachosia ili Bijela Indija). Danas je u jugozapadnom Afganistanu zemljopisno opisuju grad Kandahar, rijeka Helmand, te Hamunsko jezero smješteno na jugoistoku današnjeg Irana. Njome je za vrijeme zoroastranske ahemenidske dinastije kraljevao Vivana, saveznik Darija Velikoga, koji je pomogao perzijskom vladaru svladati protivnika Vaishpatu. U Apadani, velebnoj dvorani sa stupovima u Perzepolisu, nalaze se neizrecivo vrijedni kameni reljefi koji predstavljaju i Darijeve hrvatske saveznike, a u stijenama Bistuna, blizu Kermanšaha, klinastim pismom na tri jezika – staroperzijskom, elamitskom i akadijskom – ispod reljefnog prikaza Darija Velikoga urezan je tekst koji spominje Harahvatiju. U Zaratustrinim Gathama prorok se rečenim imenom dvaput obraća našoj vjerojatnoj pradomovini. I etnonim Hrvat staroiranskoga je podrijetla, dok je hrvatski naziv ban, za vladara, također iranska riječ: označava čuvara, narodnoga vođu.

Nedaleko od Teherana grad je Kašan u kojemu opstaje priča o sveta tri kralja koji otuda krenuše pokloniti se djetetu Isusu u Betlehem, a jedan od triju kraljeva bio je Gašpata, Gašpar, koji dođe iz nedaleke Harahvatije. S Teheranskim sveučilištem već dulje se radi na bilateralnoj organizaciji simpozija o iransko-hrvatskim vezama, a ono što me iznimno i osobno dira jest prepoznavanje sličnosti između otočkoga staročakavskoga i staroiranskoga; tako sam se blizu Kašana, dok su mi u prelijepom vrtu nudili plod divlje šljive zvan zardeliu, prisjetio da na mome Braču od vajkada taj plod zovemo zerdelija. U ovom kontekstu i moja Zlatna formula hrvatskoga jezika ča-kaj-što koja ucjelovljuje hrvatski jezik prodire i dublje jer integrirajući čakavski idiom dolazi do naših staroiranskih jezičnih korijena. Na žalost, epidemija krunskog virusa najvjerojatnije će odgoditi ovaj simpozij, kao što se dogodilo i s nizom projekata planiranih za našega predsjedanja Europskom unijom, poput izložbe fotografija Meštrovićevih reljefa i ostvaraja inspiriranih staroiranskom umjetnošću Filipa Beusana i Barbare Vujanović, koju smo već bili dogovorili u Azadi tornju, remek-djelu novije iranske arhitekture; zatim nastupi gitarista Petra Čulića, pa iranskoga Tonalnog zbora koji izvodi hrvatske tradicijske pjesme poput pjesme Letovanić i drugih. Velik je i obećavajući potencijal za međudržavnu gospodarsku suradnju, no sankcije su je praktički zaustavile. Preostaje nam nadati se boljim vremenima.

https://www.vecernji.hr/vijesti/raz...jerujem-da-je-iran-pradomovina-hrvata-1403671
 

Krishna

Iskusan
Poruka
5.912
Ti sad nabrajaš par Srba ovdje, par ondje i pleteš priču kako je to srpsko oduvijek.
Naravno da je bili pravoslavaca u Dalmaciji i zapadno od Vrbasa, ali u broju da to nije vrijedno spomena, trgovci, zanatlije, od petnaestog stoljeća i izbjeglice itd.


Treba biti oprezan kada se ide tako daleko sa datacijom, pogotovo prije 16.st.
Doseljeni pravoslavci su većinom preuzimali napuštene katoličke crkve, kao i muslimani i vremenom ih pregradili u svoje bogomolje.

Što se tiče crkava u kninskom kraju, vrlo je osjetljivo pitanje kome su one pripadale u
vremenu prije Osmanlija. Kao primjer navodim crkvu Svetog Stefana u Golubiću koja se spominje 1462. godine, Svetog Đorđa iz 1456. u Pañenama, Svetih apostola Petra i Pavla u Polači iz 1458. i Svetog Đorđa na Kninskom polju iz 1468. godine. Za crkvu
Svetog Stefana u Golubiću može se sa sigurnošću utvrditi da se radi o potpuno
pregrađenom srednjovjekovnom gotičkom objektu. Crkva je produžena i podignuta u
visinu, ali njen originalni tlocrt i gabariti još su uvijek vidljivi. Apsida je polukružna, a na
pročelju se nalazi narteks sa zvonikom. Originalni gotički portal vidljiv je unutar
narteksa....



Manastir Dragović je manastir Srpske pravoslavne crkve koji se nalazi na rijeci Cetini u Dalmaciji, Republika Hrvatska. To je jedan od tri pravoslavna manastira u Dalmaciji, pored manastira Krka i Krupa. Podignut je 1395. godine kao katolički samostan od plemenitog starohrvatskog roda Čubranića (Ciprianicha de Hleuna de Verhrika). Vuk Čubranić je 1400-te jubilarne godine ishodio od splitskog nadbiskupa Gvalda preko 60 dana oproste grijeha za hodočasnike odnosno pohoditelje novosagrađene crkve Svete Marije (Madone, danas pravoslavne 'Gospojine').

Vjerojatno je točan i podatak po kojem je „Godine 1480. turska navala opustošila manastir“ Dragović i da „je nakon toga stajao pust dvadeset godina, a onda je obnovljen“. Međutim, nigdje nije navedeno odakle su – autori teksta - uzeti ti podaci, iz koje kronike iz kojeg zapisa. Naime, novodošli kaluđer Sava početkom 17. stoljeća, još je zatekao rimokatoličke svećenike stare Vrhrike koji su opsluživali uz župnu crkvu Svetog Križa i crkvu Svete Marije. Kada je uslijedio bijeg vrhričkih svećenika na kršćanski teritorij, iz raspoloživih turskih popisa ne možemo utvrditi. No očito su novopristigli kaluđeri naslijedili uz manastir i dotadašnju donatorsku dokumentaciju, knjige i kroniku, a koju monasi kriju do danas, jer bi se iz nje bjelodano vidjela prethodna katolička prošlost i opstojnost manastira. Iz te manastirske kronike vjerojatno su i podaci po kojima „1590. godine njegovi monasi (katolički) napustili manastir zbog gladi“ i da „je iza toga bio pust sedamdeset godina“. Onda ga je 1694. – po dolasku i odobrenju Mletačke vlasti - obnovio episkop Nikodim Busović.
Slijedeći citat u dosadašnjem vašem članku nije istinit: „Četiri godine kasnije manastir je opet napušten, pred turskom najezdom“. Tih godina nakon poraza turske sile pod Bečom 1683. godine nije bilo „turskih najezda“ u Dalmaciju, do Malog rata ili Rata za Sinj 1715. godine, ali je ugovorom o miru u Srijemskim Karlovcima 1699. godine, teritorij Koljana i drugih okolnih sela vraćen pod tursku vlast, pa se je i manastir Dragović ponovo našao u Turskoj državi. Iz turskog popisa 1701. godine nakon provedbi na terenu odredbi Karlovačkog mira saznajemo da u „Selu Prhovu“ ima „crkva …1, u ispravnom stanju“. Da „čifluk Laktač …1“, „od davnina pripada monasima crkve“. Zatim, na kraju popisa „Sela Prhovo“ pisar dodaje „Popovi /rahiban/ crkve. Oni imaju posebnu zemlju /sa drugačijim statusom/. Oni su tu prisutni i zajednički je uživaju“. Dakle, monasi nisu napustili manastir zbog turskih najezda, nego možda, na kratko, iz straha pri povratku turske vlasti, ali su se brzo vratili što svjedoči i turski popis.
Isto tako netočan je navod da je „Manastir poslije Karlovačkog mira 1699. godine i Cetinska krajina je potpala pod mletačku vlast pa su se dragovićki monasi vratili u svoj manastir“. Naime, Dragović je kao i teritorij većeg dijela Otišića, Vinalića, čitavog Ježevića, Koljana, Laktaca i drugih okolnih mjesta tek Požarevačkim mirom 1718. formalno-pravno ušao u sastav Mletačke Republike. Drugi je problem što turska vlast više nije mogla štititi teritorij s dalmatinske strane Dinare pa je to područje de facto bilo na ničijoj zemlji, što se vidi i iz opisa vizitacije splitskog nadbiskupa Cupillija župama sinjske i vrličke krajine 1709. godine i vrilu Cetine.

Zbog nestabilnog tla, na kojem je bio sagrađen manastir, i velike vlage, po dozvoli mletačke vlade 1777. godine je počelo premještanje manastira. Novi manastir je osnovan na mjestu zvanom Vinogradi. Njega je kasnije dovršio iguman Jerotej Kovačević. Osvećenje manastira i nove crkve bilo je 20. avgusta 1867. g......


Ima zabilježenih seoba pravoslavaca krajem 14. početkom 15.st. , nema zapisa radu sebe ikada nazivali Srbina. Mlečani ih zapisuju kao Morlake ili Vlahe kako je posvjedočeno da i oni sebe tako zovu.
Uporan si sa dokazivanjem da su ikavci zapravo Srbi. Iz 16.st. postoji pismo na ćirilici pisano ikavicom iz područja zapadne Bosne u kojem iskazuju želju da prebjegnu na kršćansku stranu i sebe nazivaju vlaškim sinovima.
Dokazivo da se ikavica javlja samo tamo gdje se gdje se govorila prije dolaska pravoslavnih bilo kao izbjeglice ili su naseljeni od Turaka na granicu prema kršćanskoj strani.

I sam pišeš da "Srbi " postoje samo u tragovima prije nego ih u velikom broju
nasele Turci.
За Драговић нећу да коментаришем, твоје тврдње су чиста хрватска правашка пропаганда.
Ајде сад постави "доказе" да су Срби Власи, православни Хрвати или турска копилад, јербо многи Хрвати су писали читаве књиге о томе укључујући и "оца" домовине Анту Старчевића.

Они из Босанске Крајине односно Поуња што су себе називали "влашким" синовима и писали писмо Аустријанцима 1596. године Ћирилицом на штокавској икавици су били Срби и православци у "влашком" социјално-политичком сталежу. Осим што су себе означили "влашким" синовима да су припадали поменутом сталежу види се и по томе што се у писму наводи: "Ки нас попирају и нашу виру, и тирају да ми кршћену крв проливамо, а ми волимо њих крв проливати него ли своје вире кршћене." То значи да су били принуђени од стране Турака да се боре против хришћана ("да проливају крв кршћену") као припадници влашког/мартолошког сталежа, али они то раде што морају и заправо желе да се боре против Турака и нуде се Аустријанцима за савезнике у борби против Турака ("а ми волимо њих крв проливати него ли своје вире кршћене").
Имена тих "влашких" синова из писма су: Радослав, Милош, Дојчин, Рак, Богдан, Врањеш, Манојло, Новак, Дракула, Томаш, Радохна, Радоје, Живко, Војин, Славуј, Хранислав и Вујин. Скоро сва имена су словенска, а нека искључиво српска. Да су били романофони Власи писмо би било на неком романском језику, а имена скроз другачија. Занимљиво су имена Врањеш и Томаш (у писму се помињу кнез Врањеш и одобаша Томаш),зато што у Крајини (босанској и оној што је привремено под хрватском окупацијом) има Срба или је било до недавно који се презивају Врањеш и Томаш.
Икавица се у средњем в. говорила у Источној Херцеговини и западној Србији.
У Источној Херцеговини има стећака исписаних икавицом, укључујући надгробне споменике српске племићке породице Милорадовић. У западној Србији постоје икавски топоними, а задњи икавци су се одржали у Азбуковици до прије пар деценија кад су екавизирани.
Из Устиколине код Фоче је српски православни род Билинац што јасно указује како су им некад говорили преци, а тај род се сматра стариначким у том крају https://sr.wikipedia.org/wiki/Ранко_М._Билинац
 
Poslednja izmena:

Krishna

Iskusan
Poruka
5.912
@Krishna
Ne vredi sa njima pričati obzirom da preskaču po celu stranu argumenata.

Čije tvrdnje su tačne rekla je genetika. Genetika bosanske krajine nema veze sa Hrvatima.
Ovi ujkani sa Krstarice ne znanju ni najosnovnije stvari o genetici, tako da govoriti njima o y dnk mutacijama ili autosomalnim klasteriranjima je za njih viša matematika.
Ima ujkana koji se što bi oni rekli kuže u genetiku, ali takvi iako vide neke stvari neće to da priznaju nego manipulišu, izvrću i navlače na svoju vodenicu. Tipa da je I2-PH908 došla na Balkan sa Hrvatima i slične gluposti, a postoje gomile dokaza da je ta haplogrupa od iskona vezana za Srbe dok među Hrvate dolazi preko Srba katolika (takozvani štokavski Hrvati).
 

Mej bregami

Poznat
Poruka
9.694
За Драговић нећу да коментаришем, твоје тврдње су чиста хрватска правашка пропаганда.
Ајде сад постави "доказе" да су Срби Власи, православни Хрвати или турска копилад, јербо многи Хрвати су писали читаве књиге о томе укључујући и "оца" домовине Анту Старчевића.
A koji dokumenti pokazuju da je taj manastir sagrađen još 1395. kao pravoslavni manastir, časna pionirska?

Ja ne pišem uvrede koje ti meni podmećeš tako da prestani se valjati u blatu da meni kao napakostiš.

Prebjezi iz Turske su se svakako nazivali, bili je tu i Rašana, Kršćana, Vlaha, neki su se izričito nazivali i Srbima što je zabilježeno kao Sirfen u jednom izvještaju Nikole Jurišića itd., ipak naziv Vlah je bio najčešći.

Treba reći da na kršćanskoj strani nisu voljeli te pravoslavne, čak su staleži iz Austrije tražili da ih se sve pobije jer su puno zla radili za Turke samo par mjeseci prije.
Potreba da se osigura granica je prevagnula i ti prebjezi su postavljeni na granicu prema svojim dojučerašnjim gospodarima i rodbini na drugoj strani granice.

Nisu ni svi prebjezi došli dobrovoljno nego su otimani i sela im paljenja jednako kao što su Turci radili na kršćanskoj strani.
Nekad bi Vlahe uhvacene u pljačkanju, osobito vojvode, potkupili da se vrate među svoje i nagovore ih na napuštanje Turaka.
Uglavnom do kraja 16.st. je završeno naseljavanje pograničnih mjesta sa prebjezima tj. poslije to više nije bilo u tom obimu .


Они из Босанске Крајине односно Поуња што су себе називали "влашким" синовима и писали писмо Аустријанцима 1596. године Ћирилицом на штокавској икавици су били Срби и православци у "влашком" социјално-политичком сталежу. Осим што су себе означили "влашким" синовима да су припадали поменутом сталежу види се и по томе што се у писму наводи: "Ки нас попирају и нашу виру, и тирају да ми кршћену крв проливамо, а ми волимо њих крв проливати него ли своје вире кршћене." То значи да су били принуђени од стране Турака да се боре против хришћана ("да проливају крв кршћену") као припадници влашког/мартолошког сталежа, али они то раде што морају и заправо желе да се боре против Турака и нуде се Аустријанцима за савезнике у борби против Турака ("а ми волимо њих крв проливати него ли своје вире кршћене").
Имена тих "влашких" синова из писма су: Радослав, Милош, Дојчин, Рак, Богдан, Врањеш, Манојло, Новак, Дракула, Томаш, Радохна, Радоје, Живко, Војин, Славуј, Хранислав и Вујин. Скоро сва имена су словенска, а нека искључиво српска. Да су били романофони Власи писмо би било на неком романском језику, а имена скроз другачија. Занимљиво су имена Врањеш и Томаш (у писму се помињу кнез Врањеш и одобаша Томаш),зато што у Крајини (босанској и оној што је привремено под хрватском окупацијом) има Срба или је било до недавно који се презивају Врањеш и Томаш.
U to vrijeme postoji Vlaška kneževina u današnjoj Rumunjskoj, sad ćeš ti objasniti da je to bilo jer je to stočarska država bila?

Ti pravoslavni su naseljeni od strane Turaka sa svoje strane granice iz unutrašnjosti Balkana, normalno da tu budu i Srbi.



Икавица се у средњем в. говорила у Источној Херцеговини и западној Србији.
У Источној Херцеговини има стећака исписаних икавицом, укључујући надгробне споменике српске племићке породице Милорадовић. У западној Србији постоје икавски топоними, а задњи икавци су се одржали у Азбуковици до прије пар деценија кад су екавизирани.
Из Устиколине код Фоче је српски православни род Билинац што јасно указује како су им некад говорили преци, а тај род се сматра стариначким у том крају
Ikavica je bila raširena i u Bosni i danas je u nekim krajevima, ali ne i kod Srba u nekom broju.
Da je ikavica bila raširena u Srbiji nema dokaza jer nema ništa pisano na tom jeziku da bi to potvrdilo.

Tvrdiš da je prvo bila ikavica,potom ijekavica i danas ekavica.
Moguće da su ti ikavci potomci od Turaka odvedenog naroda iz Bosne i Hrvatske jer na njihovo mjesto u krajini se dovodi narod iz tih krajeva Srbije i Hercegovine.
 

Lanselot

Aktivan član
Poruka
1.715
20200519_225450.jpg


Nema ni traga turkijakoj genetici.

Kod Hrvata se ona javlja u Slavoniji i u još nekim krajevima. Mada je oko 1%. Ali opet ako uzmemo u obzir kako su ksenofobično gledali na Srbe, sad bi mi njih trebali zvati turcima narednih 20 godina.
 

banebeograd

Veoma poznat
Poruka
13.076
Zapravo život je pun iznenađenja i udari te u ja*a kad se ne nadaš. Hrvati imaju nešto originalne turkijske genetike, dok kod Srba ona apsolutno ne postoji.
pa ako je tako, onda to u stvari i nije nista cudno, slabiji genetski materijal se uvek , prirodno je odvajao od jaceg , tako su od srpskog korpusa i otpali neki , tj. ex srbi su kao konvertiti odlazili dalje u hrvate, muslimane, montenigerse ... :maramica: :pop:
 

Lanselot

Aktivan član
Poruka
1.715
20200523_182516.jpg


Ove klastere su radili Hrvati, i to ekstremnije prirode.
Malo su preterali sa ovim slovenskim komponentama, čudi me da nisu skroz sakrili i turski trag.

Ovo govorim zato što je tipa pre dve nedelje uzorak za Hrvate iz Dalmacije bio ovakav 58 early slavic% 42% roman. Al nije moja stvar.
 

FDDD

Aktivan član
Poruka
1.031
Zapravo život je pun iznenađenja i udari te u ja*a kad se ne nadaš. Hrvati imaju nešto originalne turkijske genetike, dok kod Srba ona apsolutno ne postoji.
pa da, zanimljivo da se na nekim ostrvima javlja orijentalna semitska haplogrupa. obzirom da bi otocani trebalo da budu originalni Hrvati, namece se odgovor. naravno, mozda je ona stigla i preko moreplovaca ali nama ostaje da se smejemo
 

Lanselot

Aktivan član
Poruka
1.715
pa da, zanimljivo da se na nekim ostrvima javlja orijentalna semitska haplogrupa. obzirom da bi otocani trebalo da budu originalni Hrvati, namece se odgovor. naravno, mozda je ona stigla i preko moreplovaca ali nama ostaje da se smejemo
Ne verujem da je to bio slučaj.
Na ostrvima severne Dalmacije, tačnije Cresu bi trebalo da su autentični Hrvati. Barem veći deo, problem Hrvata je što ih je po svemu sudeći bilo manje od Srba, pa su Srbi stigli maltene svuda dokle i oni. Drugi otoci su dosta više naseljeni Srbima iz raznih krajeva hercegovine.
Na nekim otocima se vidi i uticaj ikavaca i ostalih stokavaca na jezik Hrvata koji su tu vrv bili pre njih.
Ti Q su gotovo izvesno ušli u hrvatski korpus jako rano, može ih se povezati sa ranijim( tj starijim) hrvatskim rodovima, uz dobro profilisane njihove rodove R1a ,,karpatsko Dalmatinse" podgrane.
Većina tih Q su izvorni čakavci.
 

Mej bregami

Poznat
Poruka
9.694
pa da, zanimljivo da se na nekim ostrvima javlja orijentalna semitska haplogrupa. obzirom da bi otocani trebalo da budu originalni Hrvati, namece se odgovor. naravno, mozda je ona stigla i preko moreplovaca ali nama ostaje da se smejemo
Zašto to misliš, kad se na otoke povlačilo rimsko stanovništvo pred barbarima, pored svakakvih naroda od prije koje je tu dolazimo brodovima.
Tek otoci imaju gene koji se u takvim omjerima ne nalaze nigdje više .
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.