Quantcast

Nesumnjivo Hrvati

Krishna

Iskusan
Poruka
6.745
Pm
A koji dokumenti pokazuju da je taj manastir sagrađen još 1395. kao pravoslavni manastir, časna pionirska?

Ja ne pišem uvrede koje ti meni podmećeš tako da prestani se valjati u blatu da meni kao napakostiš.

Prebjezi iz Turske su se svakako nazivali, bili je tu i Rašana, Kršćana, Vlaha, neki su se izričito nazivali i Srbima što je zabilježeno kao Sirfen u jednom izvještaju Nikole Jurišića itd., ipak naziv Vlah je bio najčešći.

Treba reći da na kršćanskoj strani nisu voljeli te pravoslavne, čak su staleži iz Austrije tražili da ih se sve pobije jer su puno zla radili za Turke samo par mjeseci prije.
Potreba da se osigura granica je prevagnula i ti prebjezi su postavljeni na granicu prema svojim dojučerašnjim gospodarima i rodbini na drugoj strani granice.

Nisu ni svi prebjezi došli dobrovoljno nego su otimani i sela im paljenja jednako kao što su Turci radili na kršćanskoj strani.
Nekad bi Vlahe uhvacene u pljačkanju, osobito vojvode, potkupili da se vrate među svoje i nagovore ih na napuštanje Turaka.
Uglavnom do kraja 16.st. je završeno naseljavanje pograničnih mjesta sa prebjezima tj. poslije to više nije bilo u tom obimu .



U to vrijeme postoji Vlaška kneževina u današnjoj Rumunjskoj, sad ćeš ti objasniti da je to bilo jer je to stočarska država bila?

Ti pravoslavni su naseljeni od strane Turaka sa svoje strane granice iz unutrašnjosti Balkana, normalno da tu budu i Srbi.




Ikavica je bila raširena i u Bosni i danas je u nekim krajevima, ali ne i kod Srba u nekom broju.
Da je ikavica bila raširena u Srbiji nema dokaza jer nema ništa pisano na tom jeziku da bi to potvrdilo.

Tvrdiš da je prvo bila ikavica,potom ijekavica i danas ekavica.
Moguće da su ti ikavci potomci od Turaka odvedenog naroda iz Bosne i Hrvatske jer na njihovo mjesto u krajini se dovodi narod iz tih krajeva Srbije i Hercegovine.
Јопе понављам, Влашка је словенски назив а романофони народ који је живио у тој земљи је назива Ţara Românească https://ro.wikipedia.org/wiki/Ţara_Românească
Јужни Словени су балканске Романе укључујући и претке Румуна називали Власима зато што су се они у огромној већини бавили сточарством. Назив Власи долази од имена словенског бога Велеса који је заштитник шуме, поља, пашњака и стоке https://sr.wikipedia.org/wiki/Велес_(бог)
Власи су оригинално један од словенских сталежа, али су Словени су тако прозвали и романофоне Балканце који нису себе тако звали. Дакле Власи су били словенски сточарски сталеж, Рашани земљораднички сталеж, Серби ратнички сталеж и Венети трговачки сталеж.

У предтурском периоду у западној Србији је доминирала икавица, већи дио османског периода и нешто након Османлија је преовладавала ијекавица, а у задњих 100 година је преовладала екавица.
Задњи остаци икаваца у западној Србији су остали у Азбуковици и Рађевини до прије 60-70 година, а данас су екавизирани. О икавцима у поменутим крајевима је писа Љубомир Павловић у својој књизи "Соколска нахија" https://zsrbija.blogspot.com/2016/01/ikavica.html
Родови из Азбуковице и Рађевине који су говорили икавски се сматрају стариначким у тим крајевима, старинцима су их сматрали ијекавски родови који су живили поред њих.
Могуће је да је икаваца у средњем в. било и у Шумадији. У срцу Шумадије на надгробном споменику из 14-ог в. су написани икавизми "Стипан" и "билиг", око средине текста http://www.politika.rs/sr/clanak/387139/Kultura/Imena-cara-Urosa-i-kneza-Lazara-na-istom-spomeniku
 

FDDD

Aktivan član
Poruka
1.083
Zašto to misliš, kad se na otoke povlačilo rimsko stanovništvo pred barbarima, pored svakakvih naroda od prije koje je tu dolazimo brodovima.
Tek otoci imaju gene koji se u takvim omjerima ne nalaze nigdje više .
nista definitivno ni pouzdano nisam zakljucio, nisam povrsan kao vi. a genetika danas moze da da odgovore od kada je ta haplogrupa podgrupa specificno usla u Hrvate
 

Mej bregami

Veoma poznat
Poruka
10.198
Pm


Јопе понављам, Влашка је словенски назив а романофони народ који је живио у тој земљи је назива Ţara Românească https://ro.wikipedia.org/wiki/Ţara_Românească
Јужни Словени су балканске Романе укључујући и претке Румуна називали Власима зато што су се они у огромној већини бавили сточарством. Назив Власи долази од имена словенског бога Велеса који је заштитник шуме, поља, пашњака и стоке https://sr.wikipedia.org/wiki/Велес_(бог)
Власи су оригинално један од словенских сталежа, али су Словени су тако прозвали и романофоне Балканце који нису себе тако звали. Дакле Власи су били словенски сточарски сталеж, Рашани земљораднички сталеж, Серби ратнички сталеж и Венети трговачки сталеж.

У предтурском периоду у западној Србији је доминирала икавица, већи дио османског периода и нешто након Османлија је преовладавала ијекавица, а у задњих 100 година је преовладала екавица.
Задњи остаци икаваца у западној Србији су остали у Азбуковици и Рађевини до прије 60-70 година, а данас су екавизирани. О икавцима у поменутим крајевима је писа Љубомир Павловић у својој књизи "Соколска нахија" https://zsrbija.blogspot.com/2016/01/ikavica.html
Родови из Азбуковице и Рађевине који су говорили икавски се сматрају стариначким у тим крајевима, старинцима су их сматрали ијекавски родови који су живили поред њих.
Могуће је да је икаваца у средњем в. било и у Шумадији. У срцу Шумадије на надгробном споменику из 14-ог в. су написани икавизми "Стипан" и "билиг", око средине текста http://www.politika.rs/sr/clanak/387139/Kultura/Imena-cara-Urosa-i-kneza-Lazara-na-istom-spomeniku
Opet na primjerima koji su toliko rijetki ti gradiš cijeli slučaj. Taj Stipan je mogao biti iz Bosne , Dalmacije. Planina Rudnik je bilo važno i poznato ekonomsko područje koje je privlačilo mnoge ljude iz raznih područja.
 

Krishna

Iskusan
Poruka
6.745
Opet na primjerima koji su toliko rijetki ti gradiš cijeli slučaj. Taj Stipan je mogao biti iz Bosne , Dalmacije. Planina Rudnik je bilo važno i poznato ekonomsko područje koje je privlačilo mnoge ljude iz raznih područja.
Река сам за Шумадију да је могуће да је тамо у средњем в. било икаваца, али то није сигурно јербо је за сад тај споменик са два икавизма једина индиција.
Што се тиче западне Србије ту већ има јачих доказа. Солидан број икавских топонима нарочито у ужичком крају, као и постојање говорника икавског у Азбуковици и Рађевини до прије пар деценија.
Постоји теорија да су икавци Азбуковице и Рађевине потомци досељеника од Ливна и Сиња у првој половини 17-ог в. Док се за ијекавце у том крају зна да су дошли из Старе и Источне Херцеговине и из Црне Горе у 18-ом в. Тако да би икавци у том случају дуже присутни у тим крајевима, и у очима ијекаваца и јесу старинци.

Повеља Вука Бранковића
Мојим дразим и старишој браћи, кнезу властелом которсцим, поклоњеније од кнеза Вука.
Разумих што ми посласте, и што ми писасте, Бог дај на милости и на правди.
И јоште ви посилам за комат оваке свите, ку ми посласте, по онуј цину, јер сам оно раздилил неколицим,
а друзи ми голи сиде, тере им је с'де веће на ме жал него ли прије, доколе не бих друзим дал.
А то ми все пишите у разлог, јере ја пишу како моји господи.

Што се тиче имена Стипан то име али име Стјепан су код Срба старији него Стеван и Стефан. Код Срба из Далмације се јављају презимена Стипановић (околина Врлике) и Стјепановић (околина Бенковца), док се презимена Стевановић и Стефановић не јављају. Срби из Далмације, Крајине и Херцеговине имају најстарија презимена међу Србима, очито да је Стеван новијег датума код далматинских Срба и да се почело давати у периоду кад су презимена одавно била формирана. Погледам млетачки попис села ми из 1736. године кад оно неколико Стипана, погледам матичне књиге из 19-ог в. и видим пуно Стевана а ниједног Стипана (Стеван је било доста често име до недавно).
 

sumljiv_tip

Ističe se
Poruka
2.555
Река сам за Шумадију да је могуће да је тамо у средњем в. било икаваца, али то није сигурно јербо је за сад тај споменик са два икавизма једина индиција.
Што се тиче западне Србије ту већ има јачих доказа. Солидан број икавских топонима нарочито у ужичком крају, као и постојање говорника икавског у Азбуковици и Рађевини до прије пар деценија.
Постоји теорија да су икавци Азбуковице и Рађевине потомци досељеника од Ливна и Сиња у првој половини 17-ог в. Док се за ијекавце у том крају зна да су дошли из Старе и Источне Херцеговине и из Црне Горе у 18-ом в. Тако да би икавци у том случају дуже присутни у тим крајевима, и у очима ијекаваца и јесу старинци.

Повеља Вука Бранковића
Мојим дразим и старишој браћи, кнезу властелом которсцим, поклоњеније од кнеза Вука.
Разумих што ми посласте, и што ми писасте, Бог дај на милости и на правди.
И јоште ви посилам за комат оваке свите, ку ми посласте, по онуј цину, јер сам оно раздилил неколицим,
а друзи ми голи сиде, тере им је с'де веће на ме жал него ли прије, доколе не бих друзим дал.
А то ми все пишите у разлог, јере ја пишу како моји господи.

Што се тиче имена Стипан то име али име Стјепан су код Срба старији него Стеван и Стефан. Код Срба из Далмације се јављају презимена Стипановић (околина Врлике) и Стјепановић (околина Бенковца), док се презимена Стевановић и Стефановић не јављају. Срби из Далмације, Крајине и Херцеговине имају најстарија презимена међу Србима, очито да је Стеван новијег датума код далматинских Срба и да се почело давати у периоду кад су презимена одавно била формирана. Погледам млетачки попис села ми из 1736. године кад оно неколико Стипана, погледам матичне књиге из 19-ог в. и видим пуно Стевана а ниједног Стипана (Стеван је било доста често име до недавно).
Beograd je pricao jednom vrstom ikavice, nadam se da ima nekih ovde jezikoslovaca koji ce to malo podrobnije objasniti.
 

Mej bregami

Veoma poznat
Poruka
10.198
Река сам за Шумадију да је могуће да је тамо у средњем в. било икаваца, али то није сигурно јербо је за сад тај споменик са два икавизма једина индиција.
Што се тиче западне Србије ту већ има јачих доказа. Солидан број икавских топонима нарочито у ужичком крају, као и постојање говорника икавског у Азбуковици и Рађевини до прије пар деценија.
Постоји теорија да су икавци Азбуковице и Рађевине потомци досељеника од Ливна и Сиња у првој половини 17-ог в. Док се за ијекавце у том крају зна да су дошли из Старе и Источне Херцеговине и из Црне Горе у 18-ом в. Тако да би икавци у том случају дуже присутни у тим крајевима, и у очима ијекаваца и јесу старинци.

Повеља Вука Бранковића
Мојим дразим и старишој браћи, кнезу властелом которсцим, поклоњеније од кнеза Вука.
Разумих што ми посласте, и што ми писасте, Бог дај на милости и на правди.
И јоште ви посилам за комат оваке свите, ку ми посласте, по онуј цину, јер сам оно раздилил неколицим,
а друзи ми голи сиде, тере им је с'де веће на ме жал него ли прије, доколе не бих друзим дал.
А то ми все пишите у разлог, јере ја пишу како моји господи.

Што се тиче имена Стипан то име али име Стјепан су код Срба старији него Стеван и Стефан. Код Срба из Далмације се јављају презимена Стипановић (околина Врлике) и Стјепановић (околина Бенковца), док се презимена Стевановић и Стефановић не јављају. Срби из Далмације, Крајине и Херцеговине имају најстарија презимена међу Србима, очито да је Стеван новијег датума код далматинских Срба и да се почело давати у периоду кад су презимена одавно била формирана. Погледам млетачки попис села ми из 1736. године кад оно неколико Стипана, погледам матичне књиге из 19-ог в. и видим пуно Стевана а ниједног Стипана (Стеван је било доста често име до недавно).
Sad ti opet gradiš slučaj na Srbima za koje se zna kada su doselili u ikavska područja i tamo preuzeli govor i običaje.
Po tvojem ispada da od pravih Srba u Srbiji nije ništa ostalo, sve neki doseljenici.
 

Krishna

Iskusan
Poruka
6.745
Beograd je pricao jednom vrstom ikavice, nadam se da ima nekih ovde jezikoslovaca koji ce to malo podrobnije objasniti.
У више извора из османског периода Београд се помиње као Биоград на Сави, значи икавска верзија.

Код Невесиња постоји село Биоград, али и тврђава Виначац из средњег в. која је тек у новије доба добила и ијекавску варијанту Вјеначац.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Биоград_(Невесиње)
https://sr.wikipedia.org/wiki/Виначац

Већ сам река да постоје докази да се у Источној Херцеговини некад говорило икавски, то су поједини икавски топоними и стећци и надгробни споменици са икавизмима.
Нпр. сви знадемо за српску племићку породицу Милорадовић из Херцеговине, а њихових потомака међу православним Србима има и данас у Херцеговини али исељеника у другим крајевима https://sr.wikipedia.org/wiki/Милорадовићи
Дио Милорадовића се иселио у Војводину, а онда су се средином 18-ог в. из Војводине одселили у Русију и тамо досегли високе положаје у војној служби Руског царства https://sr.wikipedia.org/wiki/Михаил_Милорадовић
На Википедији на првом линку је написано Стјепан Милорадовић, али он се звао Стипан (под Столица у Ошанићима)
28-2b9807b4bf (1).png
 

sumljiv_tip

Ističe se
Poruka
2.555
Po tvojem ispada da od pravih Srba u Srbiji nije ništa ostalo, sve neki doseljenici.
Pa to i jeste donekle tako, doduse "pravi Srbi" kako kazes, nisu samo u Srbiji.

Možda neki govor bunjevava koji se već od 16.st u Vojvodinu i Slavoniju.

Recimo prvi statut Subotice 1745. je na Bunjevačkoj ikavici napisan.

Pogledajte prilog 702165
Pogledajte prilog 702166

"Hronološki dvije prve zamjene se konstituišu ranije, prvo ikavska pa onda ekavska (prva i druga polovina 13. vijeka, kako nam to pisani spomenici mogu pokazati), a kasnije (14.vijek i dalje) ijekavska. " Jovan Vuković, Istorija srpskohrvatskog jezika
 

Krishna

Iskusan
Poruka
6.745
Na istoj ovoj temi svojevremeno je bilo i ovo:

https://forum.krstarica.com/attachments/ijekavica-u-sumadiji-jpg.318126/

Kako je Mestrovic doziveo Sumadiju.
Врло занимљиво, ето доказа да се у Тополи и околини прије нешто више од 100 година могла чути ијекавица али и икавица. Видим из текста да је аутор поријеклом из Далмације, о коме се тачно ради?
Ијекавица у Шумадији је опште позната ствар, и данас се море чути солидан број ијекавизама код старијих људи из околине Горњег Милановца. Али ово за икавицу нисам зна. Мислио сам да су у новије доба трагови икавице у говору најисточније забиљежени у неким селима око Ваљева (у 19-ом и раном 20-ом в.), Топола је прилично источније.
Не чуди ме да су се у Шумадији у не тако давној прошлости могла чути сва три изговора јата, зато што је Шумадија насељена Србима из разних крајева од Косова до Лике из крајева у којима су се користила сва три изговора јата https://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=86617
 

Mej bregami

Veoma poznat
Poruka
10.198
Pa to i jeste donekle tako, doduse "pravi Srbi" kako kazes, nisu samo u Srbiji.




"Hronološki dvije prve zamjene se konstituišu ranije, prvo ikavska pa onda ekavska (prva i druga polovina 13. vijeka, kako nam to pisani spomenici mogu pokazati), a kasnije (14.vijek i dalje) ijekavska. " Jovan Vuković, Istorija srpskohrvatskog jezika
Logično za ikavicu, Dalmacija je bila po starini do pola današnje Srbije. :cool:
 

Krishna

Iskusan
Poruka
6.745
Nema ti ikavica neke apriori veze sa Dalmacijom, to je nekakav hrvatski savremeni mit, ikavicu istorijski imas i u Bosni, i u Slavoniji, pa i u Srbiji.
Икавица је у Далмацију дошла са миграцијама из Босне и Херцеговине. Миграције икаваца из БиХ у Далмацију су почеле у 14-ом в. и трајале су до краја 17-ог и почетка 18-ог в.
Штокавско-шћакавски икавски досељеници из БиХ на далматинске отоке су утицали на икавизацију локалне чакавице, која је прије доласка поменутих досељеника имала екавски изговор.
 
Poslednja izmena:

veliki krang

Legenda
Poruka
51.790
Skoro pa nista, osim vere.
Pazi, oni su heterogeniji od Srba(mi smo relativno homogeni), što je ekstremno neobično, em su duplo manji, em nisu imali Carstvo..To je zaista teško postići.
Nije baš neobično, to ti je slično kao odnos metropole (Srbi) i sela (Hrvati), naravno da će stanovnici sela biti bliži jedni drugima nego oni koji žive u gradu. Iste muke ih spajaju i isti kompleksi.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.