Kako je istorija jedan dinamican i beskrajan proces, ona uvek iznova stvara okolnosti u kojima ozivljavaju stare teznje i stvaraju se nove. Jedna od neprolaznih germanskih teznji, sem potrebe za lebensraumom na racun istocnoslovenskih zivotnih prostora, jeste i potreba izlaska na toplo more. Uvlacenjem (kolonizacijom) Slovenije i Hrvatske u EU, vrata su im otvorena, jer, tesko da ce to uraditi na racun Spanije, Francuske ili Italije. Koristeci svoju ekonomsku snagu, finansijski su unistili Sloveniju, a Hrvatska je unistena jos pre svog ulaska u EU, ostaje samo da se taj proces dovrsi i da se postavi zahtev otplate duga teritorijama na Jadranskom moru. Naravno da tu postoji opravdani istorijski interes Italije i da ce taj proces u blizoj buducnosti dobiti na ubrzanju, posto je potrebno zauzeti sto bolje pozicije pre konacnog raspleta stvari na globalnom planu. Prakticno znaci da ce juznoslovenski narodi doziveti sudbinu koju su imali vekovima. Mada se, iskreno receno, radujem tome, problem je sto ce Srbija ponovo da dobije germanske narode kao direktne komsije, a znamo pod kakvim je okolnostima zivela za vreme Austrougarske na svojim granicama. Sa druge strane, Turska ima ambicije da se ponovo vrati na Balkan. U takvoj situaciji je veoma vazno imati mocnog zastitnika, a Srbija ga ima u Rusiji (bez obzira na politiku aktuelne srpske vlasti koja je prolazna) i jedina ima kapacitete da sacuva kakvu-takvu samostalnost i nastavi kao jedina istorijska kategorija medju juznoslovenskim narodima. U takvoj situaciji ce doci do ponovnog okretanja intelektualnih krugova porobljene "brace" ka srpskom Pijemontu i, pre svega, ka Rusiji kao jedinom i mocnom slovenskom zastitniku. Tako ce se i oni koji se danas nazivaju Hrvatima, Slovencima i Bosnjacima, prisetiti svog srpskog porekla, svoje pravoslavne vere i zajdnickog jezika. Nuzda ce im odjenom povratiti pamcenje i ponovo ce Beograd biti utocistem njihove izbegle inteligencije koja ce pisati o jedinstvu juznoslovenskog naroda i kao argumente verovatno vaditi sve ove dokumente koje su ovde fantasticno prezentirali Mrkalj i ostale kolege (kojima se mnogo zahvaljujem za ovoliki trud i naconalnu svest za primer).
Ovo nije nikakva pamet, svakome ko iole poznaje istoriju ovo je jasno kao dan, inace, istorija bi izneverila svoje principe.
O odnosu slovenskih naroda prema Rusiji, o ciklicnom ponavljanju istorijskih procesa, pisao je 1876 i Dostojevski:
“Једнапосебна реч о Словенима”
“Русија неће имати,и никада није имала,таквих завидљиваца,таквих мрзаца,клеветника,чак јавних непријатеља,као сто ће бити сва та словенска племена,чим их Русија ослободи,а Европа пристане да их ПРИЗНА ЗА ОСЛОБОЂЕНЕ!И нека нико не протестује,не спори, и не виче на менеда претерујем. Говорити о томе још опширније,нећу;знам толико да ми никако не треба ни да захтевамо од Словена захвалност,и треба да се припремимо унапред да је неће ни бити.
Једаред ослободјени,почеће они свој нови живот,понављам,баш тиме што ће измолити од Европе,од Енглеске и Немачке,рецимо,јемство и протекторат за њихову слободу;у том концерту европских држава биће и Русија – али они ће баш у смислу заштите од Русије то и измолити.Они ће неизоставно,у себи,ако не и гласно,поставити убеђење:да Русији не дугују ни најмању захвалност;напротив,да су се при закључењу мира једва спасли од властољубља Русије,и то посредством европског концерта; а да се није умешала Европа, Русија би и отевши их од Турака, прогутала сместа “имајући у виду проширење својих граница,и оснивање великог свесловенског царства,ради подјармљивања Словена грамзивом,лукавом и варварском великоруском племену.
И овај садашњи,свеопшти руски рат,рат целог руског народа,с Царем на челу – који је преузет противу душмана Турака за ослобођење несрећних народа – јесу ли ето тај рат барем разумели Словени?Како мислите?Али,у садашњем моменту да и не говоримо о томе; та ми смо још потребни Словенима,ми их још ослобађамо;но потом,када их будемо ослободили,и они се како-тако и среде – да ли ће онда бар признати овај рат за велики подвиг преузет ради њиховог ослобађања – то ми,ето,реците,то? Не,нипошто на свету неће признати!
Напротив,истаћи ће као политичку,а потом и као научну истину: да није било за прошлих сто година ослободиоца Русије,они би се давно идавно сами умели ослободити од Турака,својом храброшћу,или с помоћу Европе,која,да није на свету опет те Русије,не само да не би имала ништа против њиховог ослобођења,већ би их она сама ослободила.Ово лукаво учење сигурно да већ и сада постоји медју Словенима;а доцније ће се неминовно развити у научну и политичку аксиому.Сем тога,почеће и о Турцима да говоре са већим поштовањем него о Русији.
Можда ће за читаво столеће,или још дуже,непрестано стрепети за своју слободу и бојати се властољубља Русије;удвараће се европским државама,клеветаће Русију,сплеткариће и интриговати против ње.Биће и другачијих људи али ти ће се људи нарочито испочетка,јавити у тако беднојмањини,да ће се изложити исмејавањима,мржњи,и чакполитичком прогањању.Нарочито пријатно ће бити ослободјеним Словенима да говоре,и да трубе широм целог света,како су они племена образована,способна за највишу европску културу – док је Русија земља варварска,мрачан северни колос, чак не од чисто словенске крви,тлачитељ који мрзи европску цивилизацију…
Русија треба озбиљно да се припреми за то : да ће сви ти ослободјени Словени са заносом појурити у Европу,заразиће се до губљења своје личности евопским формама,политичким и социјалним,и,на тај начин,мораће да преживе читав,и дуг период европеизма,пре него сто ће постићи бар штогод у свом словенском значају и у свом нарочитом словенском опредељењу у човечанству.Између себе,те ће се земљице вечито свађати,вечито једна другој завидети и једна против друге интриговати.Разуме се,у тренутку неког озбиљног зла,сви ће се ти Словени неизоставно обраћати Русији за помоћ.
Јер,ма колико да су мрзели,сплеткарили и клеветали нас пред Европом,играјући се с њом и уверавајући је у своју љубав,они ће ипак стално и инстинктивно осећати : (наравно у тренутку несреће,не иначе)да је Европа природан непријатељ њиховом јединству,била је то и увек ће остати;а што они ипак постоје на свету,то је наравно,само стога што ено стоји огроман магнет – Русија,која их неодољиво привлачи све себи,и тиме одржава њихову целину и јединство.
Русија не мисли,и никада неће и не сме имати мисао: да на рачун Словена проширује своје територије,да њих присаједини себи политички,да од њихових земаља направи губерније,итд.Сви Словени сумњиче Русију за ту тежњу и сада,баш као и сва Европа,и сумњичиће је још сто година у будуће. Али,Бог нека сачува Русију од таквих тежњи! Што више буде доказивала своје политичко некористољубље према Словенима,тим ће сигурније постићи уједињење њихово ОКО СЕБЕ ДОЦНИЈЕ,кроз векове.
Да,дајући Словенима што се може више политичке слободе од самог почетка,одстрањујући себе од сваког туторства и надзора над њима,дајући им да знају само : да ће она увек потегнути мач на оне који буду дирнули у њихову слободу и националност – тиме ће баш Русија опростити се страшних брига,и старања да снагом одржава туторство,свој политички утицај на Словене,који је њима,наравно,мрзак,а Европи увек сумњив.Баш посредством потпуног некористољубља ће Русија победити,и привући најзад к себи Словене. Спочетка ће је тражити само у несрећи; а потом, кад било, вратиће се к њој и припити се уз њу.
Не буду ли нације живеле у вишим,некористољубивим идејама,и вишим циљевима служења човечанству,већ буду само служиле својим “интересима”,те ће нације несумњиво пропасти,следиће се,обеснажиће се,и умреће.Виших циљева за Русију нема других до ових које је поставила себи служећи Словенима некористољубиво, не тражећи од њих захвалност,служећи њиховом моралном (не само политичком)уједињењу у велику целину. Значи,и ништа “корисније” не може бити за Русију сем да увек има у очима те циљеве,да их све више и више објашњава себи самој,ида се све више и више уздиже духом у том вечитом,непрекидном и врлом свом раду за човечанство”.