Misliš čakavice na ostrvima Paganije - Braču, Hvaru, Korčuli? Evo kao dokaz tvoje karte:
Zaista ne znam šta hoćeš da ti dokažem? Pa šta misliš, odakle čakavica na ovim ostrvima?
Uz najbolju volju, ta karta, koja se povlači po ustašopediji, ne može poslužiti kao dokaz.
Igor Ingva, kojem ovom prilikom od srca zahvaljujem, pronašao je njenog autora, mlađahnogvelikohrvatskog nacionalistu i Brozovićevog štitonošu
Ranka Matasovića. Elem, Hrvati nemaju ni dijalektološki atlas (kriju ko zmija noge), a kurčili bi se nekakvom istorijskom dijalektologijom. Kuća se gradi od temelja, ne od krova. Mapom koju sam složio upravo sam hteo da otkrijem čime se autor dijalektološke mape vodio, a vodio se željom da dokaže "povijesne granice" tzv. "zapadne štokavštine" na isoku, tj. granice Velike Hrvatske. Sa druge strane, koliko su te granice u Paganiji povučene odokativno, može se videti po Vojvodini koja je "istočno-štokavska" sve do krajnjeg severa. Toliko o "povijesnoj dijalektologiji".
Dobro, imaš li saznanja koji je najraniji zapis sa područja Paganije (bilo otočne ili kopnene) koji bi dokazao da su čakavci/štokavci naseljavali ostrva Paganije pre seoba uzrokovanih turskim osvajanjima? Imamo ćiriličnu
bračku povaljsku listinu listinu za koju je karakteristično da su gotovo svi protagonisti "vlasi".
Tekst bračke listine iz 1250:
В [јиме] оца и сина и светаго духа! Лĕто од рожденија господа нашего Исухристово тисућно и сто и осьмдесет и [четврто]
Би в дни [краја] Бели, бискупа Микули отоком хварским и брачким Бречко кнез, отоком Првош жупан, судја Десин, брешћик Првослав. Ти вси сут дĕдићи владању оточкому. И в ти дни би Ратко поп и колудьр служе цркви светаго Јоана у Пављах. И би плк брачки и хварски с кнезем Бречком на Болу. И [наче] говорити Ратко калујер: »Кнеже и вси властели! Молстир светаго Јоана јест велик бил прежде, како ви вĕсте, нь је запустил, и јего [земје]. Тако јесьм слишал да сије земље јеже ви држите по Концу, кнеже и жупане, јесу били прĕје светаго Јоана цркве. Мољу ви, властеле, да бисте је дали цркви.« И рече Бречко кнез и Првош жупан: »Будите богу и Светому Јоану прошћени како сут били.« И се сут те земље: на Калих у костĕрне; Драгићьњ дол; од ниже спили до Рујника; оклад Вељак; више јего ниже Буњ оклад; под цркьв светаги Никулу три оклади +. И би потом Себења кнез отоком. И похвали враћен’је кнеза Бречково и жупана Првоша. И потом би кнез отоком Мирослав, син Славомир, унук Всемир, иже би дĕдић владан’ја кнежја оточкога. И приде к цркви светаго Јоана на дьн светаго Јоана с својим родом и потврди такоје ти земље јеже бише Бречко вратил. И бише се удал чловĕк у молстир светаго Јоана [јименем] Смольц, а реки: »Дохрани ме смрти, а моја дĕдина вса буди у цркьв.« И то јего удан’је похвали кнез Мирослав на ть дьн и жупан Видош. И сему удан’ју Смолца бише свĕдоци Десислав, син Грубењин, и брат јего Радош од Гмић; Првослав; Немања од Куросĕм; Драгота од Сплĕћан; Раде Кордијанић од Рогознице; Доброња; Зовидруг; Лукај.
И заведе и сам жупан Првош в цркьв и да му пристава Петриху.
И се сут те земље: на Трĕбошини једин дольц; Иваньч дольц једин; у [Грмачи] два; при пути једин на југ Гримаче; тоже Тĕшењ дольц; од [њега] Длги дольц; под Здав... два; Смркови једин; Кнежи осĕци вси с њивом јаже при пути; тож чьбрјањ дольц; у Хуста все; у Смокове јами три; у Гаће једин; Кравош једин; Лихомир дольц једин; село у капишће цркве свете Марије до Гумна на вечерин Граца, до пути Сутĕске; у Вели луци од Раздоли [бурња] страна до врха, под [Зрјак] од Плоче до Рестинина; тож од Меје до Јапненице; тож Осĕчишћа; тож на Брĕзи оклад, за Наклом печа, Под омендулу дольц, више [Младби] оклад; тож Планикови дольц; тож под Расохи дольц; под Гњилишће печа; у Расохах под стĕнов печа. Приде Поруга с својим сином Тĕхојем у цркьв светаго Јоана. И биста ту колудра и даста село своје на Пражницах, и виногради, и земље, и все достојаније [јију] в цркьв светаго Јоана. И бише тому свĕдоци кнез Себења, и кнез Мирослав, и жупан Драгослав, и жупан Видош. Владиња прĕпрĕ Рашку о локвицу и о њиву до Гумна прĕд жупаном Нĕгојем. Пристав Доброња Миханић. И да Владиња локвицу и њиву до Гумна в цркьв светаго Јоана. Свĕдок брашћик Рестимир, Петрихна, Раде Кордијанић, Милота Драгомирић, Драгота, Влкој. Ратко опат купи у Драготи четврт дола за Локвами, а другу четврт у живини и у Хранца. Свĕдок поп Милко, Првослав Растимирић, свĕдок Доброња Хранотић. А Бокан му да четврти. Радован Миховић прĕ се на Хлмачни у Малих локвах и [сьтвори јими] судбину и [вьзискаше] цлеза за судбину, ушћивене у четири спуди пшенице. Би тому цлезу поручник Доброња Хранотић, Радидруг, Дракшан. И рĕше вси чесници: »Кто не да у ту [прставшћину] Стојан Радешевић, Будилић Радун, Драшко Длгоњић, Мирко Мирешевић.« И продах ја Доброња опату Ратку [јих] чест за то поручје. И би тому свĕдок Станьц и син јего Руцко, Драгој, Прибен, Дружина, Мрчко. Приде Марија, раба Рашћина, исупивши се. И дала јеј бише госпоја всега својега четврту чест. И да ју у молстир светаго Јоана у Пављах. Би Драгоња у Рашке и да му четврту чест од всега својега. И да Драгоња и Марија все у цркьв светаго Јоана: земље на Рудинах о Загони и под Загон до Брусја; под Смрĕчевик [...] њива узгору вса до врха и польг ње[је] оклади; ниже о Гомиле њива; у [Толање] полаче њива; за Прибидружу гомилу њива. Купих у [Веселка] њиву Воларшћик за три брави. Да Рашка за локвицу дольц до Завале. Да Драгоња и Марија с Странах своју чест лозја, а чест јаже бише [Веселкова] купих за пол цлеза. Купих у Храноте, у чрних, у живине за Рујником дольц за цлез. Купих у Речимира всу Влковшћину у Брĕзих до врха. Приде Влкохна Петрешевић у молстир светаго Јоана у Пављах дав своје ждрĕбе земље. И би тому свĕдок Милота Радомирић, и брат јега Драшко, и поп Радидруг. И се земље сут Светаго Јоана в Повљах: оклад Вељак и Јеже обоје, на буру јега и на југ; више јега два оклада; и у Буњах все; горе над Гомиле два оклада: до Миркова, од Миркова до Копелишће; все у Смокове од Горњега студенца долу до Рьца; и Грачишће с Нерĕзи все; пол Деселина долца; под Смокове њива; на [Селцих] земље; над Расохи њива; под Копитље брдо земље; Радовња до Расох; под цркьв Никулину трије оклади; под Смоковје на Брањево печа; жуковик с врха до море; Расохатица вса с всими њивами на југ и на буру је; под Његодраже осĕке дольц; Вошћица од мора до дуба; на буру [Зечева] дольц до врха; [Зечева] все около. Придоста два чловĕка у [молстьр] светаго Јоана, [јименем] Поруга и Смольц и рĕста опату Ратку: »Дохрани на смрт на нају виногради и [земје]. Все будите в цркьв светога Јоана.« И [прије] је с всим својим.
Се би на дьн светаго [Степана] на Вречину. И ту би кнез Крња, син [Крсимир]. Свĕдок жупан Драгослав, чрнеха брашћик, опат Станимир, судја Првослав, Рестимир брашћик, Десислав, син Срдањ, Милота Радомирић, Драгота Влчинић. + Аз Бласи, слишав од [пискупа] Микуле, од кнеза Влашћина, од жупања чепрње, од судје Луке, потврјају и укладају руку моју.
+ Ја Јоан, кануник Светаго Дујма и присежен письц хварски, за повелĕније господње Никуле бискупа хварскога, и кнеза Влашћина, и жупана [чепрење], и суца Луке и мољеније Јоање, опата Светаго Јоана, писах и зламенах учним
зламенијем. что видих писано у стару књигу, то писах. Од роштва Христова лĕт тисућа и дви сти и педесет, и први мĕсеца дечебра.
Naravno, ovo je hrvatska transkripcija sa mnogim proizvoljnostima, npr.
щ = šć umesto
št. Trebalo bi da neko uradi objektivnu transkripciju, budući da imamo opet vizantijsku invokaciju ("i Svetga Duha"), a ne rimsku (i Duha Svetoga) i još nekoliko elemenata kao što su pominjanje Raške, Vlaha, ali i imena kao Jovan, Negoje, Rade itd. Takođe, potreban je dobar prevod na savremeni jezik.
(nastavlja se)
