Nesumnjivo Hrvati

[Mrkalj]

Naravno da postoje, od Hrvata su u većem broju Bosanci/Hercegovci te Dubrovčani (poput mene) ijekavci.

A kada su se tvoji doselili u Dubrovnik?

 

[čvrsnica]

A kada su se tvoji doselili u Dubrovnik?

sa arsenijom crnojevicem

 

[gost 226460]

sa arsenijom crnojevicem

hahahaha . . .

 

[Kor]

Naravno da postoje, od Hrvata su u većem broju Bosanci/Hercegovci te Dubrovčani (poput mene) ijekavci.

Imas lepu knjigu da skines sa neta a zove se "Srpstvo Dubrovnika". Da malo procitas o nekim stvarcicama koje se kriju od vas k'o djavo od krsta.

Jedino sto veze Dubrovnik sa ostatkom Hrvatske je katolicizam. Sve ostalo su izmisljotine nedavnog porekla.

 

[Mrkalj]

Milka Planinc

Ovo su ulomci iz memoarske knjige Milke Planinc koju je, uglavnom, uspjela završiti:

Žitnić - Split 1924.-1941. U obitelji Malada u kojoj sam rođena (21. studenog 1924.), odgajana i odrastala nikad nije bila upitna naša hrvatska nacionalnost. Moja mama je bila pravoslavka, Srpkinja, ali je udajom prešla na katoličku vjeru. Mama je, nažalost, rano umrla, bila sam desetogodišnje dijete. Otac Hrvat i to, rekla bih, politički opredijeljen, bio je radićevac, pravi sin Dalmatinske zagore. Ipak je uvijek, posebno u ratnim neprilikama, ostao u dobrim odnosima sa Srbima, susjedima, a zajedno s njima protiv četnika, onih kninskih ili crnogorskih. Odrastala sam u Splitu. U društvu s kojim sam živjela nikada nitko nije spominjao, a kamoli tražio da se odričemo svoje hrvatske nacionalnosti. Pa ni onda kada sam se - strašnog li grijeha, po sudu onih koji broje krvna zrnca - udala za Zvonka Planinca, Slovenca po ocu, koji je rođen i živio u Zagrebu.​

 

[Mrkalj]

Savka Dabčević

Dapčevići, bratstvo u Dobroti u Boki; Dapčevići, bratstvo u Ljubotinju; Dapčevići, muslimani u Nikšićkoj Župi; Dapčevići, staro bratstvo Cetinjskog plemena; Dapčevići, bratstvo na Vranjini; Dapčevići, bratstvo u Limljanima; Dapčić, Krtolska naselja (Grbalj), potomci Dapka (Dapca), u 16. v. doselili iz sela Dapca (Albanija).

Savka Dabčević-Kučar rođena je na Korčuli, 6. prosinca 1926. godine u obitelji koja podrijetlo vuče iz Boke Kotorske. Ime Savka roditelji joj daju po liku iz pjesme Petra Preradovića.

 

[Mrkalj]

Stjepan Mesić je pravoslavac Poslano: 02-22-2010 22:50

http://www.pecatmagazin.com/2010/02/18/stjepan-mesic-krsten-u-pravoslavnoj-crkvi/
"Vesti" objavljuju nepoznate detalje biografije bivšeg hrvatskog predsednika: Pred Drugi svetski rat, pomajka Mileva krstila je tada petogodišnjeg Stjepana u manastiru Orahovica. Bivši hrvatski predsednik Stjepan Mesić, koji je početkom devedesetih izgradio karijeru na antisrpskoj politici, očigledno se svojski potrudio da od javnosti sakrije podatake iz prošlosti. I pored toga, "Vesti" su došle do jednog podatka koji u psihoanalizi može da objasni deo Mesićeve i ličnosti i ponašanja.
Naime, Mesić je kao dečak kršten u pravoslavnoj crkvi Sveti Nikola u slavonskom mestu Orahovica.

DETINJSTVO: Najstarija fotografija Stjepana Mesića (u sredini)​

Mesići su poreklom iz Like a tamo su, po nekim istraživanjima, doselili sa područja Banata gde i danas postoji manastir koji se zove Mesić. U potrazi za boljim životom spuštaju se u slavonsku pitominu.
Stjepan je rođen na katolički badnjak 1934. godine, u slavonskom mestu Orahovica. Bio je toliko sitan i slab da su mu roditelji (Josip i Magdalena) odmah zapalili sveću pored uzglavlja i čekali da umre. Po preporuci lokalnog fratra krstili su ga dva dana po rođenju kako bi, kad ode "gore kod svevišnjeg" mogao da uđe kroz vrata raja. Tako je rekao fratar, verujući da malom Stipi nema spasa.

Kada je iza sebe imao samo 17 meseci života Stjepan Mesić ostaje bez majke, koja umire u 24. godini. Nešto kasnije Josip Mesić se ponovo ženi. Njegova druga supruga bila je Srpkinja iz istog mesta, zvala se Mileva Jović, a koliko je bila predana u odgoju malog Stjepana i dvoje dece rođene u novom braku (Slavko i Jelica) govori podatak da je Stipe kasnije o Milevi nekoliko puta javno govorio kao o majci, sa velikim poštovanjem i neskrivenom ljubavlju.

I tu dolazimo do interesantnog podatka, potpuno nepoznatog široj javnosti. Naime, još uvek ima živih Slavonaca koji svedoče o tome da je Mileva Jović, kasnije Mesić, malog Stjepana krstila u pravoslavnoj crkvi, tačnije u crkvi Sv. Nikole u manastiru Orahovica.​

MESTO KRŠTENJA: Crkva Svetog Nikole u manastiru Orahovica​

Taj manastir iz 16. veka, smešten podno planine Papuk, okružen sa jedne strane šumom sa druge livadama i danas predstavlja duhovno vrelo ono malo Srba koliko je ostalo na tom prostoru nakon svega što im se dogodilo u dve samostalne hrvatske države, onoj Pavelićevoj i ovoj Tuđmanovoj i Mesićevoj.
Pretpostavlja se da je u vreme krštenja u manastiru Orahovica mali Stipe imao pet godina. Kao i svuda tako je i u spomenutoj crkvi zabeležen čin krštenja, o tome uvek ostane pisani trag, ali u ovom slučaju stvari stoje malo drugačije.
Uspostavom nezavisne Hrvatske, 1991. godine, i njenim međunarodnim priznanjem u januaru 1992. godine, Srbi u Hrvatskoj svedeni su na nivo progonjenih zveri, bilo kakav napad i zločin nad njima nije se sankcionisao, naprotiv, zločinci su redom odlikovani, a lična imovina Srba bila je predmet brutalne otimačine.
Pokajničko priznanje

Mnogi danas u Srbiji zaboravljaju vreme i ulogu Stjepana Mesića najpre u satanizaciji a onda i u zločinima počinjenim nad Srbima. Uz ostalo, Mesić je stvarao atmosferu u kojoj je ubistvo Srbina ili otimanje njegove imovine bilo i normalno i poželjno. Širenje mržnje prema Srbima i veličanje Nezavisne države Hrvatske Mesiću niko osporiti ne može. Uostalom, on je to pokajnički priznao ovog februara na jednom predavanju u Nemačkoj.
U takvoj atmosferi nije bilo ni neobično ni čudno da neko od hrvatskih domoljuba upadne u hram Srpske pravoslavne crkve, uništi ikonostas, odnese vredne predmete, pretuče sveštenika... Tako se dogodilo da su "nepoznate osobe" provalile u manastir Orahovica i otuda odnele, zamislite, knjigu krštenih. Onu iz tridesetih godina prošlog veka.
Žena preko noći postala Ukrajinka

U vreme dok ga je treslo jugoslovenstvo Stipe se oženio Milkom Dudunić, iz sela Slabinja, kod Kostajnice. Znao je, naravno, da je Milka Srpkinja ali mu to tada nije smetalo. Problemi su nastali u vreme raspada Jugoslavije. Tada je Tuđman, uz ostale fašističke izjave, javno obznanio da njegova žena Ankica, "srećom, nije ni Židovka ni Srpkinja".
Uviđajući koliko je to važno Stjepan Mesić je izjavio da je njegova žena Ukrajinka. Oni u Slabinji nisu mogli da veruju šta čuju. Kakva crna Ukrajina? Svi Dudunići su Srbi, a veći deo te nekada velike porodice skončao je u logoru Jasenovac.

Iz Slabinje je u Jasenovcu smrt našlo gotovo pola sela a među stradalima čak 88 mališana, dece. Troje Dudunića, starosti od četiri do sedam godina, ubijeno je u Jasenovcu: Miloš (7) Petar (6) i Nada stara samo tri godine.

 

[Mrkalj]

Milorad Ekmečić:

Šta je sa hrvatskim nacionalnim identitetom?

- U istraživanju hrvatskog nacionalnog identiteta dominiraju teorije Milovana Gavacija, dragog mi profesora sa Zagrebačkog sveučilišta 1947, i nemačkog istoričara Mihaela Midliga (Gavazzi, Miedlig). Poslednji u raspravi iz 1994. „O predmetu hrvatskog mentaliteta i identiteta“ veli da ne postoji hrvatski nacionalni mentalitet. On je podeljen u četiri kulturne zone – dalmatinsku, dinarsku, panonsku i istočno-alpsku, čiju razdvojenost definišu italijansko, srpsko, mađarsko i češko kulturno obeležje. Tek se „danas izgrađuje svest o hrvatskom nacionalnom identitetu, u orijentaciji na Srednju Evropu sa njenim sistemom bazičnih vrednosti hrišćansko-zapadne civilizacije“.​

Stavovi hrvatskog i nemačkog profesora podudarni su sa ranije citiranim stavom Džonija Štulića, koji takođe negira hrvatski mentalitet. Štulić kaže "Hrvata ionako nema barem 600 godina. Što uostalom znači biti Hrvat i koji je to duh specijalni hrvatski?"

Ideja da se hrvatska nacija mora integrisati silom, prisutna je odranije. Na prvom mestu, genocid je sredstvo da se dovrši integracija hrvatske nacije, koja je toliko razdeljena u etničkoj podlozi da je integracija nemoguća bez nekog drugog pokrova koji će dezintegrisane temelje učvrstiti u jednu celinu.

Vasilije Krestić o tome više zna i zbog toga je napadan. U Aneksionoj krizi 1908. udareni su duhovni temelji hrvatske ustaške države. U krugu nadbiskupa Štadlera u Sarajevu, književnik i hrvatski nacionalni otac Ivo Pilar, i političar Iso Kršnjavi, čelnici su u toj grupi, stvaraju nacrt hrvatske države od Pule do Drine. Srbi, Jevreji i Cigani bi bili eliminisani, a katoličko stanovništvo preseljavano iz pokrajine u pokrajinu, kako bi se stvorila neka ujednačenost nacije, koja još nije predstavljala etničku celinu.

To se ponovilo 1943, kada je kapitulirala Italija i Dalmacija formalno pridodata NDH. Ustaško vođstvo je planiralo da stvori dobrovoljačku, ustašku „Dalmatinsku legiju“. Od nekoliko hiljada planiranih, javilo se samo 150. Franjevac dr Oton Knezović je tada pisao poglavniku Paveliću da su „Dalmatinci rasica izmješana od raznih etničkih sastojaka, da nikada nisu bili Hrvati... Taj soj ljudi treba raseliti po Bosni, Slavoniji i Hrvatskoj nigdje više od tri zajedno... Jedino će se tako stvoriti čisti hrvatski naraštaj“. U Dalmaciji je 1943. bilo više organizovanih četnika generala Mihailovića nego ustaša. Katolici su većina u „Šibensko-splitskom đačkom bataljonu“. Poručnik Franc Kovač komanduje Skradinskom brigadom, a četnici mešanog verskog sastava drže jedno vreme Šibenik. Samo u Dinarskoj diviziji Momčila Đujića pravoslavni Srbi dominiraju. Uništenje pravoslavlja u planiranoj NDH nije bilo delo samo hrvatskih umova.​

 

[gost 226460]

Milorad Ekmečić:

Šta je sa hrvatskim nacionalnim identitetom?

- U istraživanju hrvatskog nacionalnog identiteta dominiraju teorije Milovana Gavacija, dragog mi profesora sa Zagrebačkog sveučilišta 1947, i nemačkog istoričara Mihaela Midliga (Gavazzi, Miedlig). Poslednji u raspravi iz 1994. „O predmetu hrvatskog mentaliteta i identiteta“ veli da ne postoji hrvatski nacionalni mentalitet. On je podeljen u četiri kulturne zone – dalmatinsku, dinarsku, panonsku i istočno-alpsku, čiju razdvojenost definišu italijansko, srpsko, mađarsko i češko kulturno obeležje. Tek se „danas izgrađuje svest o hrvatskom nacionalnom identitetu, u orijentaciji na Srednju Evropu sa njenim sistemom bazičnih vrednosti hrišćansko-zapadne civilizacije“.​

Stavovi hrvatskog i němačkog profesora podudarni su sa ranije citiranim stavom Džonija Štulića, koji takođe negira hrvatski mentalitet. Štulić kaže "Hrvata ionako nema barem 600 godina. Što uostalom znači biti Hrvat i koji je to duh specijalni hrvatski?"

Ideja da se hrvatska nacija mora integrisati silom, prisutna je odranije. Na prvom mestu, genocid je sredstvo da se dovrši integracija hrvatske nacije, koja je toliko razdeljena u etničkoj podlozi da je integracija nemoguća bez nekog drugog pokrova koji će dezintegrisane temelje učvrstiti u jednu celinu.

Vasilije Krestić o tome više zna i zbog toga je napadan. U Aneksionoj krizi 1908. udareni su duhovni temelji hrvatske ustaške države. U krugu nadbiskupa Štadlera u Sarajevu, književnik i hrvatski nacionalni otac Ivo Pilar, i političar Iso Kršnjavi, čelnici su u toj grupi, stvaraju nacrt hrvatske države od Pule do Drine. Srbi, Jevreji i Cigani bi bili eliminisani, a katoličko stanovništvo preseljavano iz pokrajine u pokrajinu, kako bi se stvorila neka ujednačenost nacije, koja još nije predstavljala etničku celinu.

To se ponovilo 1943, kada je kapitulirala Italija i Dalmacija formalno pridodata NDH. Ustaško vođstvo je planiralo da stvori dobrovoljačku, ustašku „Dalmatinsku legiju“. Od nekoliko hiljada planiranih, javilo se samo 150. Franjevac dr Oton Knezović je tada pisao poglavniku Paveliću da su „Dalmatinci rasica izmješana od raznih etničkih sastojaka, da nikada nisu bili Hrvati... Taj soj ljudi treba raseliti po Bosni, Slavoniji i Hrvatskoj nigdje više od tri zajedno... Jedino će se tako stvoriti čisti hrvatski naraštaj“. U Dalmaciji je 1943. bilo više organizovanih četnika generala Mihailovića nego ustaša. Katolici su većina u „Šibensko-splitskom đačkom bataljonu“. Poručnik Franc Kovač komanduje Skradinskom brigadom, a četnici mešanog verskog sastava drže jedno vreme Šibenik. Samo u Dinarskoj diviziji Momčila Đujića pravoslavni Srbi dominiraju. Uništenje pravoslavlja u planiranoj NDH nije bilo delo samo hrvatskih umova.​

svaka cast za tekstove ,majstor si. . .

 

[Uzvišeni]

Imas lepu knjigu da skines sa neta a zove se "Srpstvo Dubrovnika". Da malo procitas o nekim stvarcicama koje se kriju od vas k'o djavo od krsta.

Jedino sto veze Dubrovnik sa ostatkom Hrvatske je katolicizam. Sve ostalo su izmisljotine nedavnog porekla.

Skoro se uguših od smijeha čitajući tu knjigu (besplatno na svemreži). Dubrovnik sa Srbima žive veze nema, hrvatski bio, jest i bit će.

A kada su se tvoji doselili u Dubrovnik?

Prvi moga prezimena u Dubrovniku pojaviše se francuski vojnik (znači oko 1808.). On na Pelješcu produlji vrstu s pripadnicom lokalnog stanovništva i tako nastanu ljudi moga prezimena u Dubrovniku. Ljudi majčina mi prezimena u Dubrovniku su stoljećima. Gledah popis svih srpskih prezimena te na njemu ne nađoh ni svoga ni djevojačkog mi prezimena majke ni obiju baka. Odahnuh. Dubrovčani sa Srbima veze nemaju. Vrhunac je civilizacije samo hrvatski!

Danas živi u njemu i šaka Srba, ali Srbina nijednoga nikad nije bilo da je živio u Dubrovačkoj Republici. Dubrovačku Republiku naseljavali su Hrvati i šaka Židova.

 

[Lesandar]

Skoro se uguših od smijeha čitajući tu knjigu (besplatno na svemreži). Dubrovnik sa Srbima žive veze nema, hrvatski bio, jest i bit će.



Prvi moga prezimena u Dubrovniku pojaviše se francuski vojnik (znači oko 1808.). On na Pelješcu produlji vrstu s pripadnicom lokalnog stanovništva i tako nastanu ljudi moga prezimena u Dubrovniku. Ljudi majčina mi prezimena u Dubrovniku su stoljećima. Gledah popis svih srpskih prezimena te na njemu ne nađoh ni svoga ni djevojačkog mi prezimena majke ni obiju baka. Odahnuh. Dubrovčani sa Srbima veze nemaju. Vrhunac je civilizacije samo hrvatski!

Danas živi u njemu i šaka Srba, ali Srbina nijednoga nikad nije bilo da je živio u Dubrovačkoj Republici. Dubrovačku Republiku naseljavali su Hrvati i šaka Židova.

О, хо ,хо, а јел имаш и седласт нос? Јер француски војници донесоше свашта на Пељешац измешавши се са прогнаницима из Дубровника ( својеврсна "карантена" ). И пријава. Јер износиш историјску неистину.

 

[matijakupa]

О, хо ,хо, а јел имаш и седласт нос? Јер француски војници донесоше свашта на Пељешац. И пријава. Јер износиш историјску неистину.

vas dva dežurna pljuvača (Mrkalj i ti, da ne bude zabune!) su zadnji koji bi mogli ovdje nekome prigovarati zbog iznošenja neistina....
toliko gluposti i falsifikata, izmišljanja i neprovjerenih teorija ne može se naći ni na nekom SF forumu koliko ih ima u vašim postovima i temama

i ne budi zajedljiv sa nacionalnim primjedbama.... mogao bih ja tebe pitati da nemaš koji pototak više anadolijskog gena?

sikter

 

[Lesandar]

vas dva dežurna pljuvača (Mrkalj i ti, da ne bude zabune!) su zadnji koji bi mogli ovdje nekome prigovarati zbog iznošenja neistina....
toliko gluposti i falsifikata, izmišljanja i neprovjerenih teorija ne može se naći ni na nekom SF forumu koliko ih ima u vašim postovima i temama

i ne budi zajedljiv sa nacionalnim primjedbama.... mogao bih ja tebe pitati da nemaš koji pototak više anadolijskog gena?


sikter

Охохо Србине, ја сам мислио да си ми сјашио? Немам ја ни делић анатолске крви а немаш ни ти, и твоји и моји су дошли из Србије.

За сиктер, наравно пријава, нећемо да дозволимо неотесаним примитивцима да нам кваре атмосферу.

 

[walter45]

evo nam jos jednog Hrvatine..

 

[matijakupa]

Охохо Србине, ја сам мислио да си ми сјашио? Немам ја ни делић анатолске крви а немаш ни ти, и твоји и моји су дошли из Србије.

За сиктер, наравно пријава, нећемо да дозволимо неотесаним примитивцима да нам кваре атмосферу.

tebe i tvoju babu nije sjašio neki aga tamo neke godine...... dok su moji ginuli protiv njih i onih koji su im se za repovima konja vukli (pogledaj sebe u ogledalo)
ja za svoju obitelj imam Nesumnjivo Hrvatski trag u crkvenim knjigama od kraja 18. st., dok ti za svoje vjerovatno moraš ići kopati po carskim fermanima
i da, ako si Nesumnivo iz Srbije, a nešto mi se čini da si rekao da nisi, onda će biti da sigurno imaš poveći postotak anadolijskog k...., pardon gena, u sebi - naravno.

evo ti još materijala za prijavu

sikter

 

[Lesandar]

tebe i tvoju babu nije sjašio neki aga tamo neke godine...... dok su moji ginuli protiv njih i onih koji su im se za repovima konja vukli (pogledaj sebe u ogledalo)
ja za svoju obitelj imam Nesumnjivo Hrvatski trag u crkvenim knjigama od kraja 18. st., dok ti za svoje vjerovatno moraš ići kopati po carskim fermanima
i da, ako si Nesumnivo iz Srbije, a nešto mi se čini da si rekao da nisi, onda će biti da sigurno imaš poveći postotak anadolijskog k...., pardon gena, u sebi - naravno.

evo ti još materijala za prijavu

sikter

Ha, ha , čak od kraja 18 stoljeća, svaka ćast na hrvatstvu, ti si jedan od starijih, isto ko Hrobi, neki su prelazili i za vreme WW2. Nego me jedino brine tvoja moć percepcije, ko da si iz Zagorja, nisam rekao da sam nesumnjivo iz Srbije nego da su moji došli u Vojnu Krajinu isto kad i tvoji , noseći gusle, iz Srbije. Tvoji su posle prešli na ženske pjesmice.

 

[Kor]

Sta se bre prepires sa ciganijom??
Znamo ko su i znamo zasto nas mrze a mi znamo kako treba da se branimo od istih i gotova stvar.

 

[Акај]

evo nam jos jednog Hrvatine..

Имаш 55 година, а још се ниси сетио да одеш до психијатра.

 

[čvrsnica]

Охохо Србине, ја сам мислио да си ми сјашио? Немам ја ни делић анатолске крви а немаш ни ти, и твоји и моји су дошли из Србије.

За сиктер, наравно пријава, нећемо да дозволимо неотесаним примитивцима да нам кваре атмосферу.

kad su tvoji dosli u cro upisani su kao vlasi.sad kad si opet u srbiji,vjerojatno si upisan ko srbin ?

 

[Lesandar]

kad su tvoji dosli u cro upisani su kao vlasi.sad kad si opet u srbiji,vjerojatno si upisan ko srbin ?

Ако су Рашани = Власи, онда си у праву. Али се зна одакле су дошли, којим су језиком говорили и које су пјесмице донијели:

ДИТЕ МОЈЕ , КРАЉЕВИЋУ МАРКО

 

[sakatilo1]

Stjepan Mesić je pravoslavac Poslano: 02-22-2010 22:50

http://www.pecatmagazin.com/2010/02/18/stjepan-mesic-krsten-u-pravoslavnoj-crkvi/
"Vesti" objavljuju nepoznate detalje biografije bivšeg hrvatskog predsednika: Pred Drugi svetski rat, pomajka Mileva krstila je tada petogodišnjeg Stjepana u manastiru Orahovica. Bivši hrvatski predsednik Stjepan Mesić, koji je početkom devedesetih izgradio karijeru na antisrpskoj politici, očigledno se svojski potrudio da od javnosti sakrije podatake iz prošlosti. I pored toga, "Vesti" su došle do jednog podatka koji u psihoanalizi može da objasni deo Mesićeve i ličnosti i ponašanja.
Naime, Mesić je kao dečak kršten u pravoslavnoj crkvi Sveti Nikola u slavonskom mestu Orahovica.

DETINJSTVO: Najstarija fotografija Stjepana Mesića (u sredini)​

Mesići su poreklom iz Like a tamo su, po nekim istraživanjima, doselili sa područja Banata gde i danas postoji manastir koji se zove Mesić. U potrazi za boljim životom spuštaju se u slavonsku pitominu.
Stjepan je rođen na katolički badnjak 1934. godine, u slavonskom mestu Orahovica. Bio je toliko sitan i slab da su mu roditelji (Josip i Magdalena) odmah zapalili sveću pored uzglavlja i čekali da umre. Po preporuci lokalnog fratra krstili su ga dva dana po rođenju kako bi, kad ode "gore kod svevišnjeg" mogao da uđe kroz vrata raja. Tako je rekao fratar, verujući da malom Stipi nema spasa.

Kada je iza sebe imao samo 17 meseci života Stjepan Mesić ostaje bez majke, koja umire u 24. godini. Nešto kasnije Josip Mesić se ponovo ženi. Njegova druga supruga bila je Srpkinja iz istog mesta, zvala se Mileva Jović, a koliko je bila predana u odgoju malog Stjepana i dvoje dece rođene u novom braku (Slavko i Jelica) govori podatak da je Stipe kasnije o Milevi nekoliko puta javno govorio kao o majci, sa velikim poštovanjem i neskrivenom ljubavlju.

I tu dolazimo do interesantnog podatka, potpuno nepoznatog široj javnosti. Naime, još uvek ima živih Slavonaca koji svedoče o tome da je Mileva Jović, kasnije Mesić, malog Stjepana krstila u pravoslavnoj crkvi, tačnije u crkvi Sv. Nikole u manastiru Orahovica.​

MESTO KRŠTENJA: Crkva Svetog Nikole u manastiru Orahovica​

Taj manastir iz 16. veka, smešten podno planine Papuk, okružen sa jedne strane šumom sa druge livadama i danas predstavlja duhovno vrelo ono malo Srba koliko je ostalo na tom prostoru nakon svega što im se dogodilo u dve samostalne hrvatske države, onoj Pavelićevoj i ovoj Tuđmanovoj i Mesićevoj.
Pretpostavlja se da je u vreme krštenja u manastiru Orahovica mali Stipe imao pet godina. Kao i svuda tako je i u spomenutoj crkvi zabeležen čin krštenja, o tome uvek ostane pisani trag, ali u ovom slučaju stvari stoje malo drugačije.
Uspostavom nezavisne Hrvatske, 1991. godine, i njenim međunarodnim priznanjem u januaru 1992. godine, Srbi u Hrvatskoj svedeni su na nivo progonjenih zveri, bilo kakav napad i zločin nad njima nije se sankcionisao, naprotiv, zločinci su redom odlikovani, a lična imovina Srba bila je predmet brutalne otimačine.
Pokajničko priznanje

Mnogi danas u Srbiji zaboravljaju vreme i ulogu Stjepana Mesića najpre u satanizaciji a onda i u zločinima počinjenim nad Srbima. Uz ostalo, Mesić je stvarao atmosferu u kojoj je ubistvo Srbina ili otimanje njegove imovine bilo i normalno i poželjno. Širenje mržnje prema Srbima i veličanje Nezavisne države Hrvatske Mesiću niko osporiti ne može. Uostalom, on je to pokajnički priznao ovog februara na jednom predavanju u Nemačkoj.
U takvoj atmosferi nije bilo ni neobično ni čudno da neko od hrvatskih domoljuba upadne u hram Srpske pravoslavne crkve, uništi ikonostas, odnese vredne predmete, pretuče sveštenika... Tako se dogodilo da su "nepoznate osobe" provalile u manastir Orahovica i otuda odnele, zamislite, knjigu krštenih. Onu iz tridesetih godina prošlog veka.
Žena preko noći postala Ukrajinka

U vreme dok ga je treslo jugoslovenstvo Stipe se oženio Milkom Dudunić, iz sela Slabinja, kod Kostajnice. Znao je, naravno, da je Milka Srpkinja ali mu to tada nije smetalo. Problemi su nastali u vreme raspada Jugoslavije. Tada je Tuđman, uz ostale fašističke izjave, javno obznanio da njegova žena Ankica, "srećom, nije ni Židovka ni Srpkinja".
Uviđajući koliko je to važno Stjepan Mesić je izjavio da je njegova žena Ukrajinka. Oni u Slabinji nisu mogli da veruju šta čuju. Kakva crna Ukrajina? Svi Dudunići su Srbi, a veći deo te nekada velike porodice skončao je u logoru Jasenovac.

Iz Slabinje je u Jasenovcu smrt našlo gotovo pola sela a među stradalima čak 88 mališana, dece. Troje Dudunića, starosti od četiri do sedam godina, ubijeno je u Jasenovcu: Miloš (7) Petar (6) i Nada stara samo tri godine.

Glede Stipe "plemenitog "Mesića krije se jedna tajna;naime,otac Jisipov,deda Stipin je Ciganin islamske vere,Salko Ujgurović,koji se oženio Hrvaticom katolkinjom i prešao u katoličanstvo...i prezime primio Mesić kao i veru.

 

[čvrsnica]

Ако су Рашани = Власи, онда си у праву. Али се зна одакле су дошли, којим су језиком говорили и које су пјесмице донијели:

ДИТЕ МОЈЕ , КРАЉЕВИЋУ МАРКО

gornja hrvatska krajina,turska hrvatska,dite moje...pa ti si jos i hrvat

 

[matijakupa]

Ha, ha , čak od kraja 18 stoljeća, svaka ćast na hrvatstvu, ti si jedan od starijih, isto ko Hrobi, neki su prelazili i za vreme WW2. Nego me jedino brine tvoja moć percepcije, ko da si iz Zagorja, nisam rekao da sam nesumnjivo iz Srbije nego da su moji došli u Vojnu Krajinu isto kad i tvoji , noseći gusle, iz Srbije. Tvoji su posle prešli na ženske pjesmice.

ne lupetaj
moji stari se jesu borili protiv tvojih, jer moji su Sisak branili od Turaka i tvojih predaka martologa
kad ti budeš imao u svojoj obitelji ovakav dokument onda ćemo moći razgovarati o tome koje je bio na kršćanskoj strani a tko je nosio polumjesec na barjaku....


Uploaded with ImageShack.us

i da, moji su od starine ovdje!
pogledaj datum povelje!



Uploaded with ImageShack.us

da ne bi rekao da ne vidiš tekst, dajem ti uvodni dio:

Ecclesiae Zagrabiensis Memoriae commendamum tenore presentium, quibus expedit universis. Quod cum nos ad bumillimam supplicationem fidelis nostri Michaelis Iantolosus, Castellani finitima Arcis nostrae Zisziensis, nobis demisse factam: tum vero attentis et consideratis tabili fidelitate, ac fidelium servitorum gratissimis meritis, quondam fidelium nostrorum Andrea, Stephani et Martini Iantholohyos, Ani utpote Gamtais et Patrui praelati Mihaelis Iantholohyos, quid ipsi, Ecclesia buic nostrae et consequenter nobis, dictus quidem Andreas Auus, tempore obsidiam praetactae Arcis nostrae Zisziensis, ab Hasan Passa agressae et periculose tentatae: Genitom (ili Gemitor?) vero Stephanus, etiam obsidionis, consequentera: expugnationis eiusdem Arcis a Beggler Beko teteramis Christiani nominis bostibus, ibidem occumbendo:

kod utvrđivanja granice posjeda ovog Mihaela Jantolovića spominju se susjedni posjedi i njihovi vlasnici, između ostalih i jedan koji je moj predak.

a o pjesmama neki drugi puta, prvo traži da ti pošalju pjesmaricu sa Porte!

 

[matijakupa]

gornja hrvatska krajina,turska hrvatska,dite moje...pa ti si jos i hrvat

kad bi on to još i razumio, kamo sreće

 

[Koča]

covece koji flesevi

Ajmo...leciliste Krstarica 00-24

pruzamo sve usluge lecenja kompleksa i frustracija...popust za Hrvate i Bosnjake...ubedjivanje sebe u po volji vam poreklo i sve sto to nosi sa sobom nikad nije bilo lakse!

pozovite sve svoje prijatelje