Christadelphian
Aktivan član
- Poruka
- 1.554
što smo počeli na temi "Da li su ateisti srećniji?"
U svetu uglavnom, posebno takozvanom 'hrišćanskom' svetu, postoji ideja da dobre stvari u životu dolaze od Boga a loše stvari od đavola ili sotone. Ovo nije nova ideja; ona nije čak ni ideja ograničena samo na hrišćanski apostolat. Vavilonci, na primer, su verovali da ima dva boga, bog dobra i svetla, i bog zla i mraka, i da su njih dva u smrtnom sukobu uhvaćeni u koštac. Kir veliki kralj Persije, verovao je samo u to. Stoga mu je Bog rekao, "Ja sam Gospod, i nema drugoga, osim mene nema boga… Koji pravim svetlost i stvaram mrak, gradim mir i stvaram zlo (nesreću); ja Gospod činim sve to" (Is.45:5-7,22). Bog stvara mir i On stvara zlo, ili nesreću. Bog je tvorac, stvoritelj "zla" u ovom smislu. U ovom smislu postoji razlika među "zla" i greha, koji je čovekova krivica, on je ušao u svet kao rezultat čoveka a ne Boga (Rim.5.12).
Bog govori Kiru i narodu Vavilona "osim mene nema (drugog) boga". Hebrejska reč 'el' prevedena "Bog" u osnovi znači 'sila, ili izvor moći'. Bog veli da nema nikakav izvor moći koji postoji odvojeno od njega. Ovo je razlog zašto istinski vernik u Boga ne može prihvatiti ideju o nadprirodniom đavolu ili demonima.
Biblija obiluje primerima o Bogu koji donosi "zlo" u živote ljudi u ovom svetu. Amos 3:6 kaže da ako ima zla u nekom gradu, Bog ga je učinio. Ako na primer, ima potresa u jednom gradu, često se oseća da je 'đavo' delovao na taj grad, i da je doneo nesreću. Ali istinski vernik mora razumeti da je Bog odgovoran za to. Ovako Mih.1:12 govori da je sišlo "zlo od Gospoda do vrata Jerusalemskih". U knjizi o Jovu čitamo kako je Jov, pravedan čovek, izgubio stvari koje je imao u ovom životu. Knjiga uči da iskustvo 'zla' u životu osobe nije direktno razmerno sa njegovom pokornosti ili nepokornosti Bogu. Jov je priznao da "Gospod dade, Gospod uze" (Jov 1:21). On ne kaže da je 'Gospod dao a sotona uzeo'. On je rekao svojoj ženi: "dobro smo primali od Boga a zla zar nećemo (isto tako) primati?" (Jov 2:10). Na kraju knjige, prijatelji Jova teše "za sve zlo što bješe Gospod pustio na nj" (Jov 42:11 up. 19:21; 8:4). Ovako je Bog izvor "zla" u smislu da je krajnji propusničar problema koje imamo u našim životima
"Jer koga Gospodin ljubi, onoga stegom odgaja… Poradi vašeg odgajanja trpite… onima koji su njime uvježbani poslije donosi mironosni plod pravednosti" (Jev.12:6-11 D.F.), ovo pokazuje da nedaće koje nam Bog zadaje mogu eventualno da nas vode k našem duhovnom rastu. Postavljanje je Reči Božije protiv same sebe reći da je đavo biće koje nas prisiljava na greh ili nepravdu, dok istovremeno navodno donosi probleme u naše živote koji vode našem razvoju 'mironosnog ploda pravednosti'. Pravoslavna ideja o đavolu nailazi ovde na ozbiljne probleme. Naročito ozbiljni za nju su pasusi koji govore o ispraćaju čoveka kod sotone da bi se spasio duh", ili "da nauče ne huliti" (1Kor.5:; 1Tim.1:20). Ako je sotona zaista biće nagnuto da tera ljude na greh i ima negativni duhovni učinak na ljude, zašto ovi pasusi govore o 'sotoni' u pozitivnom svetlu? Odgovor leži u činjenici da jedan protivnik, "sotona" ili poteškoća u životu, može često proizvesti pozitivne duhovne efekte u životu vernika.
U svetu uglavnom, posebno takozvanom 'hrišćanskom' svetu, postoji ideja da dobre stvari u životu dolaze od Boga a loše stvari od đavola ili sotone. Ovo nije nova ideja; ona nije čak ni ideja ograničena samo na hrišćanski apostolat. Vavilonci, na primer, su verovali da ima dva boga, bog dobra i svetla, i bog zla i mraka, i da su njih dva u smrtnom sukobu uhvaćeni u koštac. Kir veliki kralj Persije, verovao je samo u to. Stoga mu je Bog rekao, "Ja sam Gospod, i nema drugoga, osim mene nema boga… Koji pravim svetlost i stvaram mrak, gradim mir i stvaram zlo (nesreću); ja Gospod činim sve to" (Is.45:5-7,22). Bog stvara mir i On stvara zlo, ili nesreću. Bog je tvorac, stvoritelj "zla" u ovom smislu. U ovom smislu postoji razlika među "zla" i greha, koji je čovekova krivica, on je ušao u svet kao rezultat čoveka a ne Boga (Rim.5.12).
Bog govori Kiru i narodu Vavilona "osim mene nema (drugog) boga". Hebrejska reč 'el' prevedena "Bog" u osnovi znači 'sila, ili izvor moći'. Bog veli da nema nikakav izvor moći koji postoji odvojeno od njega. Ovo je razlog zašto istinski vernik u Boga ne može prihvatiti ideju o nadprirodniom đavolu ili demonima.
Biblija obiluje primerima o Bogu koji donosi "zlo" u živote ljudi u ovom svetu. Amos 3:6 kaže da ako ima zla u nekom gradu, Bog ga je učinio. Ako na primer, ima potresa u jednom gradu, često se oseća da je 'đavo' delovao na taj grad, i da je doneo nesreću. Ali istinski vernik mora razumeti da je Bog odgovoran za to. Ovako Mih.1:12 govori da je sišlo "zlo od Gospoda do vrata Jerusalemskih". U knjizi o Jovu čitamo kako je Jov, pravedan čovek, izgubio stvari koje je imao u ovom životu. Knjiga uči da iskustvo 'zla' u životu osobe nije direktno razmerno sa njegovom pokornosti ili nepokornosti Bogu. Jov je priznao da "Gospod dade, Gospod uze" (Jov 1:21). On ne kaže da je 'Gospod dao a sotona uzeo'. On je rekao svojoj ženi: "dobro smo primali od Boga a zla zar nećemo (isto tako) primati?" (Jov 2:10). Na kraju knjige, prijatelji Jova teše "za sve zlo što bješe Gospod pustio na nj" (Jov 42:11 up. 19:21; 8:4). Ovako je Bog izvor "zla" u smislu da je krajnji propusničar problema koje imamo u našim životima
"Jer koga Gospodin ljubi, onoga stegom odgaja… Poradi vašeg odgajanja trpite… onima koji su njime uvježbani poslije donosi mironosni plod pravednosti" (Jev.12:6-11 D.F.), ovo pokazuje da nedaće koje nam Bog zadaje mogu eventualno da nas vode k našem duhovnom rastu. Postavljanje je Reči Božije protiv same sebe reći da je đavo biće koje nas prisiljava na greh ili nepravdu, dok istovremeno navodno donosi probleme u naše živote koji vode našem razvoju 'mironosnog ploda pravednosti'. Pravoslavna ideja o đavolu nailazi ovde na ozbiljne probleme. Naročito ozbiljni za nju su pasusi koji govore o ispraćaju čoveka kod sotone da bi se spasio duh", ili "da nauče ne huliti" (1Kor.5:; 1Tim.1:20). Ako je sotona zaista biće nagnuto da tera ljude na greh i ima negativni duhovni učinak na ljude, zašto ovi pasusi govore o 'sotoni' u pozitivnom svetlu? Odgovor leži u činjenici da jedan protivnik, "sotona" ili poteškoća u životu, može često proizvesti pozitivne duhovne efekte u životu vernika.
