U pravu si 100%,ja sam ovde (boldovano).
Cigarete batalih,ali pusti sex...to jos gora muka.Nadao sam se da ce to sa godinama da se stabilizuje.Sipak,jos gore.
)))10. dan!
Samo polako...treba tu jos vode da protece za tako velike izjave...Epa nema odustajanja, sad kad si usla u ovo nase kolo
Meni je danas 73. dan. I da vam kazem posteno, cigare mi vrlo retko padaju na pamet, a jos manje imam zelju da zapalim. Izgleda sam se izlecio od ove droge, ako sam mogo ja posle 18 godina pusenja, onda mogu i drugi.
Evo me, nisam odustao, jos uvek nekako guram. Pratim forum ali se ne javljam jer ne znam sta bih napisao. Jos uvek mi se pusi, hocu iz koze da iskocim. Danas mi je 126. dan i kriza traje vise od mesec dana. Rado bih bodrio druge ali trenutno nisam u stanju da to radim jer sam na ivici da propusim pa mislim da je licemerno i bezveze da nekom solim pamet i govorim da je pusenje stetno kad samog sebe jedva mogu da iskontrolisem - '' ljudi, nemojte da pusite, pusenje je jako stetno", rece ex piksla razmisljajuci kako bi divno bilo kupiti kesu duvana i smotati jednu cigaru.
, zapravo lovis sebe u greskama koje cinis, a nisi ih svestan.
Uh, potpuno sam se bila zaprepastila kad sam procitala ovo nocas. Bas si mi zadala temu za razmisljanje.
Mislila sam da je potrebno sa jedne strane stvoriti odbojnost prema cigaretama zbog svega loseg sto nam cine i na kraju preuzmu citav nas zivot, a sa druge strane imati razloge zbog kojih se radujemo sto ostavljamo cigarete ili sto smo ih vec ostavili. Ali u mom slucaju bar, tacno je da kad nas motivi izdaju ili izblede ili kad je sve na tankim nogama i postavljeno, sve se opet dovodi u pitanje i tu je rizik. Jos sam mislila da je moja greska i da treba imati rezervne motive, a ne da mi pristup ne valja.
Nisam sigurna ni da umem da kazem samo NE, nikad na takav nacin nisam ni razmisljala, sad mi se tek krcka ta misao u glavi.
A mastanje jeste korak blize padu, za pocetak je svakako korak ka dugotrajnim iscrpljujucim krizama koje opet sve dovode u pitanje. Ali danas sam dobra.
Pa ispravno si mislila. To vazzi da pochetnu fazu. Ali posle nam se i okolnosti menjaju i mi imamo sve vechu distancu i ne mozzemo se drzzati pochetne faze nikako nadalje. To bi bilo kao kada bi, kada jednom prevazidjemo fizichku krizu, nastavili da se ponashamo kao da smo josh uvek u pochetnoj fazi pa konstantno pili lekove, spavali i grickali ko ludi. Moramo da pratimo razvoj dogadjaja, inache chemo neshto da zabrljamo.
Da, razmisljao sam o tome. Krenuo sam sa prilicno velikim entuzijazmom, fizicki sam se skinuo sa cigareta, posle mesec i po dana sam osetio olaksanje misleci da je gotovo, da sam prebrodio sve muke. To je trajalo jedno vreme a onda se desilo ono sto nisam ocekivao - a to je da ne mogu tek tako da pobegnem od sebe i od nacina zivota na koji sam navikao i to samo zato sto sam rekao sebi da vise necu da pusim. Ta odluka '' zavrsio sam sa pusenjem'' je u teoriji jednostavna, ali u praksi nije. Mozda nekom jeste - meni nije. Shvatio sam da je odvikavanje od pusenja jedan veoma slozen i dugotrajan proces. Te price ''posle 3 dana ces se ocistiti pa ce ti posle biti lakse'' su ulepsane price za malu decu. Na ovom forumu ima i vrlo korisnih saveta za odvikavanje ali nazalost ne mozemo svi da ih primenimo jer nismo svi isti. Nekom na primer, odgovara fizicka aktivnost ali meni ne odgovara, cak sam i fizicko u skoli mrzeo iz dna duse. To je tako i ja tu nista ne mogu, nikad se time nisam bavio pa necu poceti ni sad sa 47 godina a cak i da pocnem znam da ce mi dosaditi za 3 dana. Ne pusim tek 4 meseca a to je vrlo kratak period u odnosu na 30 godina pusenja i vodjenja odredjenog nacina zivota. Ja ne mogu da se pravim da taj deo zivota vise ne postoji. Mozda cu moci za godinu ili dve a mozda nikad necu moci, u svakom slucaju, sada jednostavno ne mogu. Jos uvek su stare navike jake i zato mi se i pusi. Nisam mladic od 20 godina koji je pusio 3-4 godine i sad se skida sa duvana pa mu to ne predstavlja prevelik problem. Odvikavanje od pusenja dozivljavam kao muku a ne kao nesto jednostavno, leprsavo i lako izvodljivo. Zao mi je ako ovo obeshrabruje nekog pocetnika ali svoja iskustva ne mogu i necu da ulepsavam. Uostalom, ovaj forum i sluzi zato da pises ono sto zaista osecas. U pocetku sam bio optimista, sada je situacija drugacija.Ali nije licemerno uopste, samim tim sto nisi propusio, pa cak ni tad ako se ja pitam. A ovo i jeste neki vid grupne terapije (koliko god ja imala averziju prema tom obliku terapije u prvom redu zbog americkih filmova), kad drugome dajes podrsku, zapravo bodris i sebe. Soleci dugima pamet
Nego jesi li objasnio sebi sta se promenilo u odnosu na vreme pre ove krize, pre tih mesec dana?
Ne mozzesh zziveti kao do sada a i na silu nishta ne menjati kad ti evo organizam vech sad, posle samo 4 meseca to zahteva od tebe.
Ja i dalje tvrdim da se svi mi razlikujemo i da ne mozemo da razmisljamo na isti nacin, ne mozemo svi da se suocavamo sa problemima na isti nacin, ne mozemo svi da se smejemo na vic koji je neko proglasio smesnim, ne mozemo svi da prihvatimo odredjena pravila ponasanja samo zato sto je neko rekao da ih treba slediti, ne mozemo svi da volimo sport i fizicke aktivnosti i ne mozemo svi da se odvikavamo od duvana na isti nacin. Kod odvikavanja od pusenja nema pravila i ja pokusavam da se sa tim problemom izborim kako najbolje znam. Meni ovo predstavlja veliku muku ali vec cetiri meseca odolevam. Da li cu uspeti da sve ovo prevazidjem vreme ce pokazati. Ja nisam super junak i nemam kristalnu kuglu da bih unapred mogao da kazem da li cu ikad vise pusiti ili necu. Blago onom ko to moze.- Odluka je i u praksi jednostavna. Ili hochesh da budesh pushach ili nechesh. Nema tu filozofije mnogo.
- Posle tri dana je muka sa fizichkom zavisnoshchu gotova. To nema veze sa mukama koje nastaju zbog odbijanja da se promeni pushachki nachin razmishljanja i zzivota.
- fizichka aktivnost svakome pomazze pri odvikavanju, jer se tako aktivira organizam da luchi dopamin - a to je ono shto nam nikotin zameni.
- zaista je potrebno da revidiramo stavove iz srednje shkole. "mrzeo sam fizichko" je tada imalo opravdanje iz ko zna kojih, sada verovatno smeshnih razloga. Treba prevazichi, i ne graditi chitav zzivot na dechijim konstatacijama.
- Svaki pushach mrzi fitnes jer ne mozze, mrzi voche jer nema ukus, voli kafu na litre ujutru i josh kojeshta. Ako prestanemo da budemo pushachi, nash organizam se menja, postaje zdrav i treba mu dozvoliti da otkrije shta mu sada prija, umesto tvrdokorno se drzzati stavova iz pushachke ere.
- 47 godina je zaista poslednji voz da se u zzivotu promene stvari na bolje. Ne vidim ni jedan razlog da godine budu prepreka da se zablude otklone i zzivot unapredi. I nachin razmishljanja. Da nismo imali pogreshnih stavova, ne bi bili pushachi. U redu je pogreshiti ako si vloljan da priznash sebi i ispravish.
- i ja sam pushila 30 godina i ista smo generacija. Nema to je nemoguche pod tim uslovima Moguche je, evo ja sam uspela. Prestani da dramoserash i suochi se sa problemom!
- Ne treba se praviti da prethodni, pushachi, zzivot ne postoji. Treba ga sagledati realno, treba evoluirati, treba dozvoliti da odrastemo, prevazidjemo motive zbog kojih smo pushili, propushili bili slabi i kukavice i vukli se kroz zzivot kukavichki samo zato da ne bi priznali da smo mozzda pogreshili. I to pre 30 godina.
- Ja ne mogu je pushachka lazz. Ja mogu sve ( ako hochu i ako se potrudim) je istina. Dosta lenjosti!
- Ne vadi se na godine i pushachki stazz. Prestani da ropchesh. Ajd malo istrpi neshto, popravi neshto, promeni neshto. Nisam ni ja mladich od 20 godina sa 3 godine stazza. Ni njemu nije lako. Ko je rekao da je zzivot lak? Ako hochemo rezultate, neche nam pasti u krilo. Moramo da se malo borimo, a ne odmah da cvilimo i vichemo ja ne mogu, ko pushach neki.
- Generacije 60-tih su odrastale u dobu koje je mrzelo zdravlje. "Zzivi brzo i budi lep lesh" je bila simpatichna parola koja se nashim generacijama nududila uz duvan, heroin i LSD. Pa mozzda smo tada bili cool u srednjoj shkoli sa pljugom na velikom odmoru, ali sada je zaista krajnje vreme da evoluiramo.
Nije mi namera da te naljutim. Potpuno ti direktno govorim bez uvijanja u shareni papir i takt, da bi brzze i bolje doprlo.
Teshko ti je jer NECHESH da zzivish kao nepushach. Nechesh da menjash navike i zzivot. Znash koliko je to glupo? Kao da si 30 godina u invalidskim kolicima, i onda kada konachno ozdravish, odbijash da hodash jer zaboga, to nisi radio 30 godina.
Sad, kad si nepushach, mozzesh sve. Na primer da otkrijesh ko si ti zaista, shta sve mozzesh, shta volish i istrazzish nove moguchnosti u zzivotu.
Vreme je da preuzmesh odgovornost za svoj zzivot. Nije tebi nishta tezze nego shto je meni bilo, nije kriv ovaj ili onaj ili ovoono, i jako je loshe da druge obeshrabrujesh tvrdechi tako.
Nije teshko prestati pushiti. Nije teshko priznati greshke i popraviti sebe kao lichnost i svoj zzivot. Teshko je samo ako ochekujesh da mozzesh i dalje da se krijesh iza cigarete a da pri tom ne pushish. Odrastao si chovek, i vreme je da prevazidjesh odluke koje si doneo kao srednjoshkolac.
