Da, razmisljao sam o tome. Krenuo sam sa prilicno velikim entuzijazmom, fizicki sam se skinuo sa cigareta, posle mesec i po dana sam osetio olaksanje misleci da je gotovo, da sam prebrodio sve muke. To je trajalo jedno vreme a onda se desilo ono sto nisam ocekivao - a to je da ne mogu tek tako da pobegnem od sebe i od nacina zivota na koji sam navikao i to samo zato sto sam rekao sebi da vise necu da pusim. Ta odluka '' zavrsio sam sa pusenjem'' je u teoriji jednostavna, ali u praksi nije. Mozda nekom jeste - meni nije. Shvatio sam da je odvikavanje od pusenja jedan veoma slozen i dugotrajan proces. Te price ''posle 3 dana ces se ocistiti pa ce ti posle biti lakse'' su ulepsane price za malu decu. Na ovom forumu ima i vrlo korisnih saveta za odvikavanje ali nazalost ne mozemo svi da ih primenimo jer nismo svi isti. Nekom na primer, odgovara fizicka aktivnost ali meni ne odgovara, cak sam i fizicko u skoli mrzeo iz dna duse. To je tako i ja tu nista ne mogu, nikad se time nisam bavio pa necu poceti ni sad sa 47 godina a cak i da pocnem znam da ce mi dosaditi za 3 dana. Ne pusim tek 4 meseca a to je vrlo kratak period u odnosu na 30 godina pusenja i vodjenja odredjenog nacina zivota. Ja ne mogu da se pravim da taj deo zivota vise ne postoji. Mozda cu moci za godinu ili dve a mozda nikad necu moci, u svakom slucaju, sada jednostavno ne mogu. Jos uvek su stare navike jake i zato mi se i pusi. Nisam mladic od 20 godina koji je pusio 3-4 godine i sad se skida sa duvana pa mu to ne predstavlja prevelik problem. Odvikavanje od pusenja dozivljavam kao muku a ne kao nesto jednostavno, leprsavo i lako izvodljivo. Zao mi je ako ovo obeshrabruje nekog pocetnika ali svoja iskustva ne mogu i necu da ulepsavam. Uostalom, ovaj forum i sluzi zato da pises ono sto zaista osecas. U pocetku sam bio optimista, sada je situacija drugacija.
Razliciti su nivoi zavisnosti. Neko moze da pusi par cigareta ponekad, kad je u drustvu i kasnije mesecima ne upali, pa opet paklu, pa pauza. Neko drugi nece ostaviti cigarete cak ni kad mu zivot o koncu visi.
I to je jedan od kriterijuma nikotinske zavisnosti, kad se pusi bez obzira na posledice. Ja nisam pusila 30 godina, ali zadovoljavam ovaj uslov zavisnosti. Ima veze i pusacki staz i koliko cigareta dnevno se pusilo, ali postoje i induvidualne razlike u delovanju nikotina, odredjena jedinjenja mogu da ometaju vezivanje nikotina za recptore, dalje u njegovom metabolizmu i to je gentski predodredjeno. Promene u centralnom nervnom sistemu usled delovanja nikotina, izazvace srazmerno i razlicite nivoe apstinencijalnih simptoma nakon prestanka pusenja i recidiv nakon perioda apstinencije.
I sasvim je u redu da pises kako je to kod tebe, upravo iz razloga sto nekome bas tvoje iskustvo moze da pomogne, ako moze da se poistoveti. Bez ulepsavanja i laznih obzira.
Meni je sad mnogo lakse nego prvi put, iako sam tada bila besna sto mi ujutru treba pola pakle da dodjem sebi, a jedva sam se budila, redovno je morao neko da me budi jer budilnik nisam registrovala. Tokom dana uvek neka utrnulost u rukama i nogama i osecaj da nisam potpuno budna. Svaki cas moram da izadjem da upalim cigaretu ili ode koncetracija. A sa stalnim prekdanjem onoga sto radis, mozes misliti na sta je taj rad licio. Uz to cesti bronhitisi, stalne respiratorne infekscije, pistanje i bolovi u grudima.
Tako sam nekako i posle kad bi se javile krize uspevala da ih ugusim. Ostanem sama, bez neta, televizora, novina i ostalih stvari koje odvlace paznju, bez kafe da bih sebi pravila ugodjaj, upalim jednu cigaretu i sve mi se vrati. Osecaj utrnulosi u celom telu, suv vazduh koji dere grlo, osecaj manje budnosti. Gasila bih u panici posle dva-tri dima, jednom sam i povracala koliko mi se bilo smucilo. Sad tako nesto ne bih smela ni da probam, to sam radila tek 9 meseci nakon sto sam bila ostavila pusenje. Tako sam sekla krize koje su me prethodno mucile danima, ne bi mi posle palo na pamet da upalim, par meseci... Ali taj sistem me je opet prebacio u pusacki tabor jer se ispostavilo da nisam imala kocnicu da ne upalim kad je stvarno bilo kriticno.
Hocu da kazem, koliko god da su jake krize, radi se o tome da je sve i dalje u nasoj glavi nakrivo postavljeno, adaptivne promene u CNS usled delovanja nikotina, te i dalje idealizujemo cigarete. Tu je sva nasa muka.
I da, uvek treba ponovo pocheti borbu ako se poklekne...
Imao sam sinoc veliki stres i veliku svadju u porodici tako da sam se prvo uhvatio za cigarete posle nekoliko dana ne pusenja. 
