neprepoznavanje sopstvene subjektivnosti - osnovni psihološki problem čoveka?

Inače ne smatram ni Taoizam,ni Konfučijanizam,pa ni Budizam za krajnji domet mudrosti.
Krajnji dometi mudrosti statičnog ,završenog bića? Pih! O takvom završenom biću ***** i
Karlos Kasteneda i Guđirjev,pa Ošo i plejada nadrimudraca uključujući i moderne psihoanalitićare...
Već naš Milan Kangrga govori o reevoluciji čoveka,o njegovom nadrastanju istorije (hegelizam) i
sopstva te ostavlja za sobom i Hajdegerovo Biće i vreme...
Šteta što se Niče zakovao u grčku antiku,fasciniran lepotama koje eskiviraju priče o svakodnevnim ružnoćama-bio
je ,u startu,na dobroj raskrsnici! Zato ga etićari i danas uzimaju za polazište...
I Buda je bio na toj raskrsnici pre njega i nije odoleo fascinacijama...
Nadajmo se boljim mudracima!Koji će nas povesti s te raskrsnice uskim putem,ali pravo kako treba...
 
wirdz:
Nisam ja ni za kakvo menjanje sistema, nego pojedinca.

“Tragedija današnjeg čoveka nije u njegovom socijalnom stanju, već u nedostatku volje da se promeni. Vrlo je lako napraviti kolektivne revolucije, ali suštinski se promeniti, prekinuti sa samosažaljenjem, izbrisati ego, odbaciti naše navike i ćudi... Ah, to je nešto sasvim drugo! Čarobnjaci kažu da je prava pobuna i jedini izlaz za čovečanstvo kao vrstu, ako podigne revoluciju protiv svoje sopstvene gluposti. Kao što možete da primetite, to je samostalan rad.”

Kastaneda
Kliknite za proširenje...

Covek je toliko promenjen da vise nije covek.
Nego je prvo kupac.

Postoji nesto sto se u ekonomiji zove limun trziste. To je npr kazes frizider i svi misle koja god marka je isto je.
Kazes godiste, koji god auto je, isto je ili ajd prihvatljivije koji god auto iste marke, isto je.
Kad covek postane potrosac, mnoge stvari oko njega pocinje da vidi kao limun kategorije.
A to je onda po nekima mnogo inteligentnija deca su danas, a po meni mnogo tuplja deca su danas, ali su namazanija ka ..x..x..x..
Vec su izgubila neke pojmove i mnogo im je tesko pojasniti uopste, onima koji zele da spoznaju, a tek ostalima koji i ne zele da spoznaju nesto razlicito od npr limun kategorije.
Kad se naviknes na limun kategoriju onda je demagogija ili pretvaranje belog u crno, mnogo laksa.

Ja kazem nesto , ti umesto da se zapitas zasto je spojio nesto sto i nije bas toliko spojivo ,onako jeste, ali i nije, ti uzmes i kazes, pa to je uobicajeno svi to mogu...
Tako hteo ne hteo vuces u ekscentricitet ili u grupi, tj ljubitelja stereotipskih trendova.Obe stvari su isto , definisanje vrednosti preko ekstrema.
Kad se ljudi naviknu na definicije i spoznaje preko ekstrema, onda vise ono sto je ispred nosa ne moze da se otkrije.

Nijanse prestaju da postoje , sve postaje grublje rezolucije i covek kao da gleda kroz staklo hodnika a ne kroz prozor.

Filozofi danasnjice umesto da pomazu, oni odmazu...
Donekle neki i pomazu, ali oni su uglavnom sa strane, tj drze se nekih drugih stvari kao glavnog svog puta, a usput pipnu filozofiju kroz odnose..

Ti bi da menjas coveka ka cemu?
On ce se promeniti ka jos grubljim vizurama i manjim rezolucijama.
To ce pogodovati glupljima da zauzmu priblizno slicne pozicije u drustvu kao i inteligentniji od njih.
Neko to vidi kao dobro ,neko kao lose, ali se percepciono i svesno onda spusta...
Kad se pismenost bude odredjivala na fakultetu kao poznavanje pisanja latinice i cirilice, onda ce svi 3 razredi osnovne istovremeno biti i fakultetlije po standardu...
Snizavanje kriterijuma za razumevanje i razdvajanje i rezoluciju svesti , sto se stalno desava i sve vise i vise, radi upravo to...Sa faksa nam izlaze treceosnovci.
Slicno se radi sa zenskom psihom...ona se forsira da dominira, i uskoro ces imati mnogo muskaraca sa zenskom psihom...
Zenama bolje, isto kao i osnovnoskolcima na faksu, ali drustveno to je stvaranje novog drustva...neprepoznatljivog i sigurno ne unapredjenog...

Zamke subjektivnog nisu sitne pa da ih sad razglabamo kao japajaizam ili demagogija licnog lobiranja.
Te dve vi poznajete, ali onda sve ostalo je bas kao u nasem drustvu, nepoznato, nesto se desava ali ne znamo sta, on je kriv, nismo mi, iako je dozvoljeno , zabranite mu...i ostale licne vadimuoci seljacke papazjanije.
Srbija je toliko ogrezla u gluposti i seljakluku da nije daleko od retard nacije, ali naravno Tesla je potekao odavde (malo sutra, dinarski srbi nisu ni blizu po nakaradnosti sa ovim u Srbiji)..
Svejedno , lako se prihvati ista mentalitetna slika i kod njega i kod Pupina, klali su se i u USA kad su mogli da saradjuju.
 
USA ima slicno shvatanje. Oni prepoznaju jedan kod drugih reakciju ali i svest, a to im je razdvojeno i nezavisno jedno od drugog...
Klasika za glupe ljude je trougao stav, reakcija, spajanje demagogijom.
Kod pametnijih to je svest, obojenje, znanje....
Tu se primecuje razlika , pametan uporedjuje novu svest sa starom, ne izazivajuci reakciju, vec obojenje, trenutno vazeci misaoni tok ili sklonost njemu, jer ne mogu svi biti objektivni iako su pametni, a umesto demagogije kao alata da odrze sebe na putu pravednika ili da dokazuju drugima, oni imaju stavku znanje, koja isto ima negativnost u samopouzdanju, tj daje umanjenje samopouzdanja..

Inace glupi ljudi mesaju znanje i stav, to im je isto , pa ne razumeju zasto znanje umanjuje samopouzdanje, kad kod njih stav vrsi ojacanje samopouzdanja, jer ga biraju kao dogmu ili kao zajednicki imenitelj za grupisanje u drustvu , bandi, kolaboracija unutar mediokriteta.

A kad bi se islo dublje, videli bi da prevod naslova teme u ugao sagledavanja dubljih mislilaca ustvari ne postoji...
Ili se izrazava drugacije..
Introspektivan covek vise je obziran nego sto je nabedjen, a subjektivnost je problem nabedjenog a ne obzirnog , jer on je blizi metafizici, ali da ne mesam metafiziku u to.

Jer stav je osnova za vecinu, a stav mora biti povezujuci , zato vuce sve koji su povezani stavom ka dnu , ka najsurovijem i najglupljem i najalavijem , sa najmanjom cenom kostanja.
Posto je lakse oteti nego cekati da sazri, to je usmerenje uvek ka otimanju samo zataskanom ili nocnom tamom , ili licemerjem ili ratom prema nekom drugom...

- - - - - - - - - -

Obojenje je najlakse vidljivo kao trenutna okupacija percepcije, ali je neprecizno to nazvati fokus.
 
Nekako mi se cini da uopste ne vidite koliko je izvor informacija vazan...
To mi kazuje da ste duboko zasli u narcisoidnost ili neku egomaniju..
Jednostavno mislite da je sve tu vama na dohvat ruke od info sto vam je potrebno..

Ima jedno pravilo koje kazuje kakvo je drustvo ,
Ako pustis da prevlada glupost, onda je informacija , tj medij zaokupljen senzacijama, jer se trazi stalan trougao , stav, reakcija, demagogija...
Ako prevlada pamet, onda imas kriticke medije , slobodu medija i ne trenutne vesti nego feljtone, jer je bitniji trougao svest, obojenje, znanje.
 
Untitled.jpg


Emil Sioran

...

This state is a physical condition of your being. It is not some kind of psychological mutation. It is not a state of mind into which you can fall one day, and out of it the next day. You can't imagine the extent to which, as you are now, thought pervades and interferes with the functioning of every cell in your body. Coming into your natural state will blast every cell, every gland, every nerve. It is a chemical change. An alchemy of some sort takes place. But this state has nothing to do with the experiences of chemical drugs such as LSD. Those are experiences; this is not.

This state is a state of not knowing; you really don't know what you are looking at. I may look at the clock on the wall for half an hour -- still I do not read the time. I don't know it is a clock. All there is inside is wonderment: "What is this that I am looking at?" Not that the question actually phrases itself like that in words: the whole of my being is like a single, big question mark. It is a state of wonder, of wondering, because I just do not know what I am looking at. The knowledge about it -- all that I have learned -- is held in the background unless there is a demand. It is in the 'declutched state'. If you ask the time, I will say "It's a quarter past three" or whatever -- it comes quickly like an arrow -- then I am back in the state of not knowing, of wonder.

Krisnamurti
 
“Svako dete zivi svoje detinjstvo bezbrizno I bezazleno, bez da znaju ista o zivotu. Oni su cisti, ali ta cistota proistice iz neznanja. To se ne moze produziti. Sve dok to ne bude cistota mudrosti, ti ne mozes racunati na to.To ce morati nestati. Pre ili kasnije ti moras okusiti plodove spoznaje.I svako dete ce morati okusiti te plodove.
…
Svako dete mora da prodje kroz to, mora da se lisi svoje bezazlenosti , mora da postane uceno. Ovaj svet treba znanje, ova egzistencija treba spoznaju. Ti ne mozes ziveti u takvom svetu bez znanja I spoznaje.
…
znanje je nuzno zlo. Ti ne mozes pobeci od toga. Osoba mora da prodje kroz to: to je deo zivota.Ali ti ne moras ostati doveka u tome.
…
Um bez podela I razlika je um mudraca – kada razlika uopste nema ! On je slican detetu, ali I razlicit jer je spoznao te razlike. On je prosao kroz podele I preporodio se; on je otisao dalje od toga. On je spoznao mrak I svetlost, ali je otisao I iza toga.Sada on vidi mrak kao deo svetlosti a svetlost kao deo mraka. Za njega vise ne postoji podela.”

Osho

…

"Onaj ko je dovoljno željan neznanja, dozvoliće sebi da se u njega izlije Bog."

Majster Ekhart
 
Ako je ovo izgleda postavljeno tako da moraš imati dosta znanja da bi se odlučio hoćeš li bez njega ili s njim...
Da li je to izvodljivo, s obzirom da nataloženo znanje ima tendenciju da se ispolji, nesvesno ako ne svesno...
Ili nam zapravo svo znanje koje stičemo tokom života, služi samo tome da dođemo tamo odakle smo i pošli, a to je taj stav ''nema podela'', neko jedinstvo sa prirodom i svime što postoji :)
 
PUT I CILJ

Ostvari stanje krajnje praznine,
ostvari stanje potpunog mira,
stanje iz kojeg se sve stvari oblikuju,
stanje u koje se sve stvari vraćaju.
One rastu i napreduju u svijetu,
a zatim se vraćaju praizvoru.

Povratak i praizvor znači mir,
znači vratiti se svojoj vječnoj sudbini.
Preuzeti svoju vječnu sudbinu znači prosvjetljenje.
Tko ne zna svoju vječnu sudbinu boravi u mraku.
Prosvjetljenje znači razumijevanje,
razumjevanje znači velikodušnost,
velikodušnost znači sveprisutnost,
sveprisutnost znači živjeti u skladu s prirodom.
Biti u skladu s prirodom znači biti u skladu s Taom.
Biti u skladu s Taom znači besmrtnost.
Za takvog nema više patnje.

Lao Ce
 
wirdz:
„Čovek je morao da bude izgnan iz neznanja: to je prvi korak. Drugi je korak, ujedno i poslednji, da mora biti izbačen i iz znanja.“ Osho
Kliknite za proširenje...

Recimo da nije poslednji nego pocetni...


@tema istina je da je korak prepoznavanja subjektivnosti izlaz iz neznanja, zatim kontrola ega, pa sticanje znanja i shvatanje da zaista nista ne znas od onoga sto je vazno. Tako da sve to sto znas ostavis drugima kao stepenice do oblaka subjektivnosti, gde pravis prvi korak...valjda.
 
wirdz:
dobar je svestan, osvešćen?

evo nešto što sam ranije pisao o tome:

Dobro i zlo na ovom svetu postoje samo SUBJEKTIVNO.

šta mislite...
Kliknite za proširenje...

Principijalno ''dobro'' i ''zlo'' svakako ne postoje izvan granica ljudske spoznaje, osim ako ne zalazimo u sferu duboke metafizike gde bi dati pojmovi imali čak i svoju personifikaciju.

Ne, ne postoje iz okvira čovekove spoznaje (u načinu na koji ih mi prepoznajemo). No, to ne mora nužno značiti da je individua nesposobna da pruži objektivan zaključak o objektivnom dobru ili zlu koje se dešava u određenoj situaciji.

Primena nivoa objektivnosti je svakako moguća i sa psihološke, a i sa naučne osnove jer se principijalno traga za otklanjanjem ljudske greške (subjektivnosti).

Ono što čovek smatra objektivnim jeste u sferi subjektivnog, ali je i dalje svakako objektivno. Osoba može da konstatuje objektivnu misao i da pri tome ne bude pristrasna niti da pruža subjektivno posmatranje u nekim slučajevima.
 
N3Wz:
osim ako ne zalazimo u sferu duboke metafizike gde bi dati pojmovi imali čak i svoju personifikaciju.
Kliknite za proširenje...

da, to je veliko pitanje.
pretpostavljam da misliš na boga i đavola, kao personifikacije apsolutnog dobra i apsolutnog zla.
evo nešto što sam ranije pisao o tome, pa slobodno prokomentarišite ako hoćete.

da li verujem u boga?

da li verujem u boga?

bog.
da li je bog ličnost?
ako je ličnost, to bi značilo da je ograničen čulima i razumom, jel?
samim tim bi bio subjektivan?
ako bi bio subjektivan, ne bi bio objektivan?
a objektivnost je istina?

maybe something to think about...

...

Klasični hinduizam, najstarija od svih postojećih religija (tri i po hiljade godina), najapatičnija je i najpesimističnija. Za nju je život u svim svojim manifestacijama – neposredno zlo, a smrt, nebiće – neosporno dobro. Idealni put duše je onaj koji omogućuje da se što brže (to jest uz minimalni broj ponovnih rađanja) ispuni svoj zemaljski dug i ulije se u Veliku Prazninu.

...

možda je to veliko sve.
jedino što stvarno jeste.
istina.
ne znam šta bi drugo mogla biti objektivna istina.

šta drugo mogu da kažem, napišem o tome?
ništa, sve?
to su samo reči.
kako subjektivan da pišem o objektivnom?

...

što se tiče verovanja, napisaću još nešto.
verujem npr. u energiju.
u čudesne stvari koje se sa njom mogu činiti.
igrati se.
život je igra.

ljubav je lepa.
zainteresovanost.
lepo je kad te nešto interesuje.
interes.

ljubav shvatam kao iskrenu zainteresovanost za nekog ili nešto.

međutim, možda se biće vremenom umori od te igre.
možda shvati da je to ipak samo igra.
i ne želi više da čini ništa.

onda se vrati istini.

eto, o tome razmišljam.

...

"Ne vjeruj zato što je tako mudrac rekao, ne vjeruj zato što je takvo uobičajeno mišljenje, ne vjeruj zato što je tako zapisano, ne vjeruj zato što je to prorečeno, ne vjeruj zato što drugi u to vjeruje, vjeruj što si sam prosudio da je istina." Buda
 
na mene je nemali uticaj imao Taoizam.
možda može da se kaže da verujem u Tao.

...

U taoizmu se krajnja stvarnost često karakteriše kao nebiće, koje je osnova sveg bića. Pošto se tao smatra neizrecivim a pošto se sva bića mogu imenovati ili opisati, sledi da neizrecivi tao predstavlja nebiće (wu).

Nebiće nije suprotnost biću, već ono predstavlja prvobitno, neiskvareno biće koje postoji pre pojave svih razlikovanja i mnogostrukosti. Stoga se tao naziva i »neklesani kamen« koji prethodi pojavi svih stvari. Pošto sve stvari proishode iz bića, samo biće mora proisteći iz nekog izvora koji nije biće i koje se, shodno tome, naziva nebićem.
 
wirdz:
šta drugo mogu da kažem, napišem o tome?
ništa, sve?
to su samo reči.
kako subjektivan da pišem o objektivnom?
Kliknite za proširenje...

Ne mislim na tipičnu personifikaciju Boga i Đavola niti bih da ulazim u to, više sam mislio nešto tipa personifikacija postojanja

Ono je u metafizičkom i ne mora nužno biti povezano sa samom realnošću. Može biti univerzum za sebe, ali i to isto se može nazvati Bogom tako da suštinski nije pogrešno reći da to jeste Bog ako se posmatra idealizacija svega što Bog treba da predstavlja.

Postoji jedna izreka, a to je ono što sam želeo da napomenem sada nakon čitanja onoga što je napisano u temi, a to je da i neki od naučnika imaju izreku koja glasi

''Ljudski um može da razmišlja samo u sferi prepoznatljivog, opipljivog i poznatog. Sve čega ljudski um nije svestan jeste Bog''.

Moja poenta je da u sferi opipljivog, razumnog i poznatog ljudski um jeste u prilici da donese što objektivniji zaključak o nekoj sferi interesovanja bez da je nužno subjektivan o sferi interesovanja u datom trenutku.

Iz te perspektive ljudi i ono što je ljudsko već ima neki svoj predodređen tok i načela koja su suštinski filozofija o nenanošenju bola ili štete ljudima oko sebe, te patnje i povrh svega oduzimanja prava na život i iskustvo u samom životu. Iz te perspektive najveća šteta je nekome oduzeti život, na koliko delovao insignifikatno sa neke perspektive ili ma koliko delovao kao ''dobro'' delo sa neke treće perspektive.

Ono što ljude čini ljudima jeste i shvatanje sfere ljubavi, ali ne u biohemijskom smislu, već u onom ''božanskom'' i apstraktnom. Tu spadaju osobine koje su karakteristične za ljude, a to je samilost i saosećanje. Deljenje bola je ono što ljude čini ljudima.

Iz toga proizilazi i ljudska priroda. Iz velikih nepogoda i kada je situacija krajnje rizična, ljudi se menjaju, ponekad iz korena. I to ne samo zbog adrenalina u trenutku kada su ljudi u stanju da podignu daleko veći teret ili da u momentu budu brži no što su ikad bili, već i sa mentalnog aspekta. Vremenom to se menja i ljudi gube te sebi svojstvene ljudske osobine i karakteristike, pogotovo kada nema nužno loših situacija u okolini.

Odatle jeste tačna konstatacija da bez mraka nema ni svetla, i obrnuto.

- Dakle norme o dobrom i lošem postoje i moguće je načiniti objektivnu sliku o tome šta je čoveku činiti da bi bio što bolji kako prema sebi, tako i prema drugima.
- Moguće je biti subjektivno objektivan, tj. svojim mislima doneti zaključak o nečemu što nije nužno subjektivna volja već se odražava na celinu. U sociologiji, mojoj struci, to smo nazivali i ''holistički pristup''. Ovo je bitno jer kada postoji dedukcija toga šta je za neki plan ili ostvarenje bitno, tu se može načiniti prava odrednica izmežu ''dobrog'' i ''lošeg''. Taj plan ili cilj možda neće biti ''apsolutno dobri'' ili ''apsolutno loši'' kada se situacija posmatra sa velike udaljenosti pod lupom, ali svakako je da i takva jedna situacija može biti apsolutnost u obliku koji predstavlja. Za nekoga čak i situacija u kojoj se bira izmežu života i smrti. Tu dolazi moralni kompas i moguće je birati putanju

- Bitno
- Nije bitno
- Bitno je da je nebitno je da li je bitno ili nije bitno
- Nije bitno da li je nebitno ili bitno da nije bitno ili je nebitno
I tu se već dolazi do nihilizma i metafizike, a to odstupa od toga što se u ovoj temi postavlja kao ''Dobro'' ili ''Loše''.

Za mene, recimo, je nebitno da li je bitno ili nije bitno jer sve shvatam fatalistički. Samim tim je irelevantno da li je akcija ''dobra'' ili ''loša'', mada u nekoj dubljoj spoznaji svaka akcija i jeste dobra, a i loša istovremeno upravo zbog pomenutog da dobro i loše zavise od perspektive.

Evo jednog interesantnog pitanja i zanima me šta mislite o tome, hipotetički.

Gluvonema ili mentalno zaostala osoba koja instinktivno nekome spasi život bez znanja o tome šta čini, dakle sa disfunkcionalnim moralnim kompasom? Da li je to moguće da u ljudima postoji instink koji ih natera da u kriznim situacijama pomognu nekome ili je to samo čista slučajnost? Često se susrećem sa člancima gde su ljudi učinili naizgled čuda iako često ni sami nisu imali znanje ili predznanje o tome
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

neoplanta again
Rad je stvorio čoveka
2 3 4
Odgovora
78
Pregleda
1.088
maybell
maybell
Z
Da li nas namerno psiholoski razaraju podsvesno?
2 3
Odgovora
52
Pregleda
1.054
Sonatica72
Sonatica72
Redmond
Psihološki benefiti treniranja boksa ili generalno neke borilačke veštine
2 3
Odgovora
51
Pregleda
1.012
Cro_čvarak
C

Back
Top