Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
mislis ti si je takvom proglasio?..U njoj je sigurno ucestvovala cela nemacka oklopna armija, sa vazdusnom podrskom
Немци су је тако прогласили. Ево о целој операцији Форстрат.
OПЕРАЦИЈА ,,ФОРСТРАТ'' И НАРЕЂЕЊЕ ХАЈНРИХА ХИМЛЕРА
Никола Кордић који је остао на Репуташици пише како су око 15. 5. четници посели положаје на вест да надиру Немци и љотићевци, али они ,,овај пут нису дошли''(као две недеље раније.) 38) У ствари то су биле само извиднице за до тада највећу операцију на овом простору, названу ,,Форстрат'' што је Кордић дознао сутрадан, када је стигло Дражино наређење за хитно повлачење према планини Златар.
О новој немачкој акцији Дража је известио Врховну команду депешом од 16. 5.: ,,Са поуздане стране обавештени смо да Немци спремају напад на Голију са неколико дивизија. Груписани у Рашки, Краљеву, Чачку, Пожези и од Босне. У нападу учествоваће само Немци...Привремено прекинућемо везу.'' 39)
Немци су довели 714. и 717. пешадијску дивизију, али први пут и једну јединицу опремљену и обучену за специјалне подухвате-чувени Бранденбуршки пук(800 пук ,,Бранденбург''), који ће касније прерасти у истоимену дивизију. У свом саставу ова јединица је имала и фолксдојчере који су одлично говорили српски па су се често пресвлачили у недићевце, четнике или сељаке.
Наиме из низа претходних сукоба Немци су извукли два закључка. Прво класичне пешадијске јединице-нарочито оне из серије 700 са војницима старијих годишта-не дају жељене резултате у борбама против лако опремљених и покретљивих герилских формација. Друго трупе под командом Милана Недића не могу се натерати у борбу против четника. Изузетак су, наравно били љотићевци, али они никад нису успели да окупе довољно људи, пошто су у народу били још и више омражени него окупатор, нарочито од кад су опонашајући Немце увели одмазду ,,десет за једног.'' 40)
Док су се Немци прилагођавали четничком начину ратовања четници нису седели скрштених руку. Тако је средином априла према наређењу мајора Захарија Остојића Горска Гарда поручника Николе Калабића, који је сматран једним од најбољих борбених команданата, реорганиована у 4 вода од по 30 људи, сваки са аутоматским оружјем. ,,Тако ћемо имати једну јаку ударну снагу за сваки случај'' извештавао је Остојић Дражу писмом од 26. 4. Истовремено формиран је и Митраљески вод од 4 тешка митраљеза које је капетан Петровић успео да склопи од од делова више митраљеза поломљених приликом избацивања из енглеских авиона. 41)
Операција ,,Форстрат'' трајала је од 15. 5.-3. 6. 1942. У извештају немачке команде Србије од 2. 6. записано је да операција није успела и поред ,,вишенедељних брижљивих припрема. '' Немци су затим повели ,,Акцију 800'' као подоперацију операције ,,Форстрат. '' Седма чета капетана Милера, вероватно пресвучена у четничка одела имала је специјални задатак: ,, Хватање Драже Михаиловића.''
О свим операцијама генерал Бадер, немачки командант Србије, послао је 10. 6. следећи извештај генералу Леру, команданту Југоистока(тј. Балкана): ,,717. пешадијска дивизија је извршила чишћење око Чачка и Гуче. Одстрањене су мине које су устаници положили код Гуче. Заробљено је 29 устаника. ,,Акција 800'' за хватање Михаиловића је прекинута, пошто је по свој прилици на време побегао за Пријепоље. Ухваћени су један енглески капетан и један важан Михаиловићев курир...'' 42)
У исто време, 714. пешадијска дивизија ,,извела је многобројне акције чишћења око Г. Милановца и северно од Тополе и запленила оружје, опрему и муницију. '' Другим речима ова дивизија упућена је у реон претходног Дражиног боравишта, недалеко од Равне горе.
По саслушању заробљеног енглеског капетана и на основу заплењеног материјала Немци су закључили ,,да се Михаиловићев рад у погледу стварања новог устаничког покрета није променио но да му недостаје још оружја и погодног нижег руководећег кадра. ''43)
У директиви команданту Србије од 10. 7. генерал Александар Лер пише о ,,проширењу организације Михаиловића из Јужне Србије на Црну Гору и Босну, а можда и на Словенију и Хрватску, северно од Саве.'' Пошто и у Србији ,,има вести о разбијачкој и организационој активности Михаиловића'' Лер закључује: ,,Најопаснији противник је Михаиловић. Његова организација не сме доћи од изражаја. Сопственим мерам треба спречити обједињавање банди. Евентуалне покушаје устаника треба разбити путем напада још у току настајања. ''44)
Како су у Берлин свакодневно стизале вести о немирима у српским крајевима, праћене вестима о неуспесима операција против вође покрета отпора генерала Драже Михаиловића, то се за њега заинтересовао и Хајнрих Химлер, шеф немачке полиције и командант СС јединица, у то време најважнији човек из Хитлерове околине. Он је 17. 7. 1942. године једном од својих најповерљивијих људи, полицијском генералу Х. Милеру познатом као ,,Гестапо Милер'' издао следеће наређење: ,,Oсновица сваког успеха у Србији и целој Југоисточној Европи лежи у уништењу Михаиловића. Употербите све снаге да М. и његов штаб пронађете тако да би он могао бити уништен. Свако средство које томе допринесе је згодно. Очекујем најтешњу сарадњу свих установа које долазе у обзир, од полиције сигурности до СС и полиције. Шеф СС и полицие(у окупираној Србији-прим. аут.) Мајснер већ је о том случају добио од мене наредбе. Молим јавите ми исто каква обавештења ми већ имамо о Михаилећовом месту боравка. Молим обавештавајте ме једанпут недељно о напретку ове акције. '' 45)
Пошто је ова наредба дошла од Хитлерове десне руке, и то у време врхунца немачке моћи Авакумовић је коментарише следећим речима: ,,Веће признање Михаиловић и његов покрет нису могли добити. ''
Признање на највишем нивоу са питањем генерала Драже на дневном реду Немци су одржали 28. и 29. 8. 1942. године у Београду. Председавао је генерал Александар Лер. На основу поднетих извештаја он је видео да на готово свим територијама делују јединице четничке гериле. Опасан противник у Тимочкој крајини био је мајор Велимир пилетић, а јужно од њега на скоро свакој шумовитој планини постојао је наоружан четнички одред. Немачко бугарске акције између Велике Мораве и српско бугарске границе по правилу су остајале без успеха. Извештаји са запада, из Босне указивали су да се четнички покрет већ опоравио од ударца нанетог заробљавањем мајора Јездимира Дангића. Центар Шумадије као симбол отпора Немци су стално држали на оку. Само на основу вести да је капетан узелац виђен у једној колиби на Равној Гори немачка команда упутила је 714. дивизију у том правцу ,,да извиди ствар.''
Самарџић користи следеће изворе:
38. Н. Кордић, Кроз рат са Дражом, 72
39. Зборник Докумената, том 14, књига 1, 357
40. Звонко Вучковић пише да је овакве прогласе виђао током 1942. У књизи о Дражи(браћа Кнежевић) том 1, стр. 252. ево наредбе Мушицког из 22.1.1944.:,,У више махова до сада прилиокм пуштања добровољаца на одсуство дешавало се да су исти одвођени од стране ДМ. Да би се овоме стало на пут...наређујем да се из дотичног места где се овакав случај буде догодио одмах похапсе 10 аоца-присталица и симпатизера ДМ за сваког одведеног добровољца. У случају да се одведени добровољац не јави у своју команду у року од 10 дана таоце стрељати.''
41. Зборник докумената том 14, књига 1, 213
42, 43 и 44 Зборник докумената том 12, књига 2, 480, 530, 55-6
45. и 46. И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 55, 53-4.
