Zapravo, jesu. Sve što ti je ostavio kada si ga pitao na temu patrijarha Fotije bilo je
generisani sadržaj na osnovu
konekcija nastalih u njegovoj veštačkoj neuralnoj mreži.
Vrati se na
ovu objavu sa druge stranicu ove teme. Postavio sam jedan klip u kojem je relativno solidno objašnjeno šta je zapravo ChatGPT i kako on funkcioniše.
Поставио сам зи отигинал Ктесију!
Добио си шта си тражио налуццкао се мало и сад па па!
Оно што зовеш генерисаним садржајем би било и твоје тумачење извора!
" На овим планинама живе људи са псећом главом, чија је одећа кожа дивљих звери. Они не говоре језиком, већ лају као пси, и на тај начин се међусобно разумију. Зуби су им већи од оних код паса, нокти као код ових животиња, али дужи и округлији. Насељавају планине све до реке Инд. Тен им је тамноцрвен. Изузетно су праведни, као и остали Индијанци са којима се друже. Они разумеју индијски језик, али не могу да разговарају, само лају или праве знакове рукама и прстима као одговор, као глувонеми. Индијци их зову Цалистрии, на грчком Циноцепхали („псеће главе“). [Живе од сировог меса.] Има их око 120.000.
Близу извора ове реке 13 расте љубичасти цвет, од кога се добија љубичаста боја, квалитетна као грчка и још сјајније боје. У истом округу постоји животиња величине бубе, црвена као цинобер, са веома дугим ногама, и телом меким као у црва. Гнезди се на дрвећу које производи ћилибар, једе њихове плодове и убија их, као што уш уништава винову лозу у Грчкој. Индијанци згњече ове инсекте и користе их за фарбање својих хаљина и туника и свега што пожеле. 14 Боја је супериорнија од персијске.
Кинокефали који живе на планинама не баве се трговином, већ живе од лова . Када убију животињу, пеку је на сунцу. Такође узгајају овце, козе и магарце, пију овчије млеко и сурутку направљену од њега. Једу плод Сиптакхоре, одакле се набавља ћилибар, јер је сладак. Такође га суше и држе у корпама, као што Грци чувају своје суво грожђе. Праве сплавове које натоваре овим воћем заједно са добро очишћеним љубичастим цветовима и 260 таланата ћилибара, са истом количином љубичасте боје и 1000 додатних таланата ћилибара, које сваке године шаљу краљу Индије. Остатак мењају за хлеб, брашно и памук са Индијанцима, од којих купују и мачеве за лов на дивље звери, лукове и стреле, веома вешти у навлачењу лука и бацању копља. Они се не могу победити у рату, јер насељавају високе и неприступачне планине. Сваких пет година краљ им шаље поклон од 300.000 лукова, исто толико копаља, 120.000 штитова и 50.000 мачева.
Не живе у кућама, већ у пећинама. Кренули су у потеру са луковима и копљима, а пошто су веома брзи, јуре и убрзо сустижу свој каменолом. Жене се купају једном месечно, мушкарци се уопште не купају, већ само перу руке. Три пута месечно се мажу уљем од млека и бришу се кожама. Одећа мушкараца и жена подједнако није кожа са косом, већ преплануле и врло фине коже. Најбогатији носе платнену одећу, али их је мало. Немају кревета, већ спавају на лишћу или трави. Онај ко поседује највећи број оваца сматра се најбогатијим, па тако и у погледу њихове остале имовине. Сви, и мушкарци и жене, имају репове изнад кукова, као пси, али дуже и длакавије. Они су праведни и живе дуже од било ког другог човека, 170, понекад и 200 година.
Прича се да иза њихове земље, изнад извора реке, има других људи, црних као и остали Индијанци. Не раде никакав посао, не једу жито и не пију воду, већ узгајају велики број говеда, крава, коза и оваца, чије је млеко једина храна. Када ујутру попију млеко, а затим поново средином дана, једу слатки корен који спречава да се млеко згруша у стомаку, а ноћу их тера да повраћају све што су узели без икаквих потешкоћа.
У Индији има дивљих магараца 15 великих као коњ, или чак и веће. Тело им је бело, глава тамноцрвена, очи плавкасте, а на челу имају рог дужине око један лакат. Доњи део рога, удаљен око два длана од чела, прилично је бео, средњи је црн, горњи део, који се завршава шпицом, веома је пламено црвен. Они који пију из чаша направљених од њега су отпорни на грчеве, епилепсију, па чак и отрова, под условом да пре или после узимања попију мало вина или воде или друге течности из ових шољица. Домаћи и дивљи магарци других земаља и све остале пунопапке немају ни кости ни жучну кесу, док индијски магарци имају обоје. Њихова кост је најлепша коју сам видео, као што је она у вола по величини и изгледу; тешка је као олово и свуда је боје цинобера. Ове животиње су веома снажне и брзе; ни коњ ни друга животиња не могу да их претекну. У почетку трче споро, али што дуже трче њихов темпо се дивно повећава и постаје све бржи и бржи. Постоји само један начин да их ухватите. Када одводе своје младе на исхрану, ако их окружује велики број коњаника, не желећи да напусте своје ждребе, показују борбу, кундаком роговима, шутирају, гризу и убијају многе људе и коње. Најзад су узети, пошто су прободени стрелама и копљима; јер их је немогуће живе ухватити. Њихово месо је превише горко за јело, а лове се само због рогова и костију.
У реци Инду се налази црв који личи на оне који се обично налазе на смоквама. Његова просечна дужина је седам лаката, иако су неки дужи, други краћи. Толико је дебео да би га дете од десет година једва могло загрлити. Има два зуба, један у горњој и један у доњој вилици. Све што зграби овим
Уживај у Ктесији!
Ovi nije gpt chat on nije surov kao original!
