Nastanak manastira Krka i njegova najranija prošlost

[Ebisclaus]

Ja ne znam da li je bilo nešto baš ozbiljnih i legitimnih kritika istorijske osnovanosti tradicije o Jeleni Šubić u vreme kada je ta ploča bila postavljena.

Naprotiv, baš je ne mnogo pre toga Nikodim Milaš bio izneo tu tvrdnju, tako da je sasvim logično da se u tom momentu takav natpis postavi.

Bilo bi kontroverzno da to neko učini danas, uz sva saznanja i rezerve koje sada imamo. Ali nema puno smisla smejati se nečemu što je tada bilo slučaj. Tada su i Srbi u velikom broju smatrali da je Tomislav imao veličanstveno kraljevstvo koje je pariralo Francima i Grcima, ogromnu silu koja se politički protezala u nekom trenutku maltene i do Kosova.

Brat Leko je iznad sve lijepi objasnio. Samo što se nešto slabo ruga ovoj komediji oko “zadužbine Jelene…”. A kad treba po Tomi onda je prvi.

Barem u njegovom slučaju imamo “falsifikat” papskog pisma u kojem ga zove kraljem, dok je Nikodim Milaš izmislio Končarevićev ljetopis pa se onda pobrinuo da “nestane”.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Brat Leko je iznad sve lijepi objasnio. Samo što se nešto slabo ruga ovoj komediji oko “zadužbine Jelene…”. A kad treba po Tomi onda je prvi.

Barem u njegovom slučaju imamo “falsifikat” papskog pisma u kojem ga zove kraljem, dok je Nikodim Milaš izmislio Končarevićev ljetopis pa se onda pobrinuo da “nestane”.

Nikodim Milaš je bio jedan od najvećih pravoslavnih kanonista prostora zapadnog Balkana. I kao episkop i svojevrsni pastir naroda, ima istorijsku ulogu i uživa izvesni ugled. On se poštuje i izvan striktno okvira Srpstva. Njega crnogorski suverenisti (govorim o dukljanomontenegrinima) izrazito poštuju.

Problem nastupa kada postoji neka osoba koja uživa veliki ugled i poštovanje, jer je onda jako teško kritikovati tu osobu, a da ne ispritiskaš nečije dugmiće. Ljudi takve stvari doživljavaju lično, kao napad na njih, pa još ako je osoba koja se kritikuje nacionalni radnik (što Milaš van svake sumnje jeste bio) onda dovođenje u pitanja reči doživljaju i kao vrlo specifično atak na nacionalni identitet.

Zato sve te najstarije rasprave i dr. naučni radovi sa srpske strane imaju tako blage i pažljivo odabrane reči. Ljudi su znali da hodaju po tankom ledu i trudili se da umekšaju izraze što je više moguće, zato što znaju da ako otvoreno kažeš neke stvari, zasuće te ljudi drvljem i kamenjem.

Najteže od svega je uvek bilo reći istinu. I tada se najčešće i plaća cena za to.

 

[Старо Браничево]

1640. године пише загребачки бискуп Бенедикт Винковић како је пећки патријарх дао власт владици Максиму Предојевићу над Власима или Србима који су живјели не само у краљевини Славонији и Хрватској него и у Штајерској и Угарској ("super Valachos siue Raschianos non solum in regno Sclavoniae et Croatiae, sed etiam in Styria et Hungaria residentes").
Алекса Ивић, Сеоба Срба у Хрватску и Славонију (1909), страна 12-13.

Да будем искрен нисам знао да је Марчанска епархија поред Хрватског Загорја (тачније Горње Славоније) обухватала и подручја данашње Словеније преко Муре и Сутле. Овде се под Штајерском подразумева тзв. Горња Штајерска која је данас у Словенији са центром у Марибору.
Такође, овде се јасно види да се појам Срби (Rasciani) и Власи (Valachos), употребљавају као синоними.

 

[Старо Браничево]

А сада мало о српском имену у Хрватској са Ријеком и Трстом:

1447. године (22. новембра) пише угарски краљ Владислав "Србима који су насељени у нашијем градовима, Медвједграду, Раковцу, у оба Калника и у Копривници." (Rascianis in castris nostris Medwe, Rukonok, utriusque Kemlek et Copronsza consitutis).
Дане Грубер, Вјестник Краљевине Хрватско-Славонско-Далматинске, земаљска архива VII (1905), страна 130.

1458. године (2. јануара), спомиње се Србин (rascianus) Богавац Милаковић и његови Срби (rasciani) у Медвједграду.
Иван Кр. Ткалчић, Повјестни споменици слободног краљевског града Загреба II (1894), страна 259.

1538. године (5. септембра), даде цар Фердинанд повластице Србима што се населише у сјеверној Хрватској (у Жумберку?). Цар каже да му је генерал Никола Јуришић јавио да су се доселили неки српски или рацки (Servianos seu Rascianos) капетани са народом који је под њиховом влашћу. У тој се повељи досељени Срби називају Serviani seu Rasciani (5 пута) и Rasciani (1 пут).
Radoslav Lopašić, Spomenici hrvatske krajine I (1884), str. 5-6.

1538. године (22. октобра), пише Никола Јуришић цару Фердинанду да се бан Петар Кеглевић вратио са војском из Турске и да је довео са собом много "Срба" (die Sirfen), са женама, дјецом и стоком.
Алекса Ивић, Сеоба Срба у Хрватску и Славонију, (1909), страна 11.

1538. године (6. новембра), пише цар Фердинанд бану Петру Кеглевићу о истијем Србима који су се тада преселили из Босне у Жумберак и зове њихове старешине "капетани и војводе Раџи или Срби и Власи, које просто зову српскима." (capitanei et wayuode Rasciani siue Serviani arque Valachi, quos vulgo zrbschy vocant.
види исто страна 11.

Толико о томе да Срби никада нису живели у Хрватској пре Сеоба у 17. и 18. веку.

 

[Pumpaj Dinstanović]

1640. године пише загребачки бискуп Бенедикт Винковић како је пећки патријарх дао власт владици Максиму Предојевићу над Власима или Србима који су живјели не само у краљевини Славонији и Хрватској него и у Штајерској и Угарској ("super Valachos siue Raschianos non solum in regno Sclavoniae et Croatiae, sed etiam in Styria et Hungaria residentes").
Алекса Ивић, Сеоба Срба у Хрватску и Славонију (1909), страна 12-13.

Да будем искрен нисам знао да је Марчанска епархија поред Хрватског Загорја (тачније Горње Славоније) обухватала и подручја данашње Словеније преко Муре и Сутле. Овде се под Штајерском подразумева тзв. Горња Штајерска која је данас у Словенији са центром у Марибору.
Такође, овде се јасно види да се појам Срби (Rasciani) и Власи (Valachos), употребљавају као синоними.

Pa kako je prozvana Vretanijom

 

[Mrkalj]

A sada malo o srpskom imenu u Hrvatskoj sa Rijekom i Trstom:

1447. godine (22. novembra) piše ugarski kralj Vladislav "Srbima koji su naseljeni u našijem gradovima, Medvjedgradu, Rakovcu, u oba Kalnika i u Koprivnici." (Rascianis in castris nostris Medwe, Rukonok, utriusque Kemlek et Copronsza consitutis).
Dane Gruber, Vjestnik Kraljevine Hrvatsko-Slavonsko-Dalmatinske, zemaljska arhiva VII (1905), strana 130.

1458. godine (2. januara), spominje se Srbin (rascianus) Bogavac Milaković i njegovi Srbi (rasciani) u Medvjedgradu.
Ivan Kr. Tkalčić, Povjestni spomenici slobodnog kraljevskog grada Zagreba II (1894), strana 259.

1538. godine (5. septembra), dade car Ferdinand povlastice Srbima što se naseliše u sjevernoj Hrvatskoj (u Žumberku?). Car kaže da mu je general Nikola Jurišić javio da su se doselili neki srpski ili racki (Servianos seu Rascianos) kapetani sa narodom koji je pod njihovom vlašću. U toj se povelji doseljeni Srbi nazivaju Serviani seu Rasciani (5 puta) i Rasciani (1 put).
Radoslav Lopašić, Spomenici hrvatske krajine I (1884), str. 5-6.

1538. godine (22. oktobra), piše Nikola Jurišić caru Ferdinandu da se ban Petar Keglević vratio sa vojskom iz Turske i da je doveo sa sobom mnogo "Srba" (die Sirfen), sa ženama, djecom i stokom.
Aleksa Ivić, Seoba Srba u Hrvatsku i Slavoniju, (1909), strana 11.

1538. godine (6. novembra), piše car Ferdinand banu Petru Kegleviću o istijem Srbima koji su se tada preselili iz Bosne u Žumberak i zove njihove starešine "kapetani i vojvode Radži ili Srbi i Vlasi, koje prosto zovu srpskima." (capitanei et wayuode Rasciani siue Serviani arque Valachi, quos vulgo zrbschy vocant.
vidi isto strana 11.

Toliko o tome da Srbi nikada nisu živeli u Hrvatskoj pre Seoba u 17. i 18. veku.

https://kovceg.tripod.com/1912_grujic_srpska_naselja.htm

 

[2ličan]

Tолико о томе да Срби никада нису живели у Хрватској пре Сеоба у 17. и 18. веку.

Такође, овде се јасно види да се појам Срби (Rasciani) и Власи (Valachos), употребљавају као синоними.

Ako su sinonimi zašto rečenica ne glasi....>Toliko o tome da Vlasi nikada nisu živeli u Hrvatskoj pre Seobe u 17. i 18. veku<

 

[Ovi jedan]

Толико о томе да Срби никада нису живели у Хрватској пре Сеоба у 17. и 18. веку.

Koga briga jeste se naselili na teritoriju današnje RH u 15. ili 17. st. kad ste 90ih polagali prava na njene zemlje ponašajući se ka da ste tu od 7. i 8. isto ka i mi.

 

[2ličan]

jene zemlje ponašajući se ka da ste tu od 7. i 8. isto ka i mi.

Mi....smo puno, puno duže na našim prostorima od 7-8 stoljeća. Samo jedan dio "nas" je došao u tom periodu a dalo bi se štošta govoriti na tu temu.

 

[Mrkalj]

Ako su sinonimi zašto rečenica ne glasi....>Toliko o tome da Vlasi nikada nisu živeli u Hrvatskoj pre Seobe u 17. i 18. veku<

Zato što je endonim Srbi, pa autor koji je Srbin koristi endonim, a ne egzonim Vlasi, kao ti.

Все ясно?

 

[Ovi jedan]

Mi....smo puno, puno duže na našim prostorima od 7-8 stoljeća. Samo jedan dio "nas" je došao u tom periodu a dalo bi se štošta govoriti na tu temu.

Ma dobro sad to su nijanse

 

[Старо Браничево]

Pa kako je prozvana Vretanijom

Вретанија (Британија) зато што је најзападнија епархија. То је зато што је у тадашњем хришћанском свету Британија била асоцијација за најзападнију земљу хришћанског света.

 

[Ovi jedan]

ŽENSKA LIČNA IMENA U POMENIKU MANASTIRA KRKE (XVII‒XIX VEK)

Kad smo kod imena simpatičan mi ovi popis bez iti jedne Jelene koje je vaše "vekovno" ime, a 18 Marija, 3 Naranče pa čak i jedna Prodana. Šta ne znači da nije bilo ili da danas nema Jelena koje su Srpkinje, al nije da polažete neko pravo na to ime kako se često zna pročitat u vezi nekih kraljica i vladarica koje su ga nosile.

 

[Лекизан]

ŽENSKA LIČNA IMENA U POMENIKU MANASTIRA KRKE (XVII‒XIX VEK)

Pogledajte prilog 1792684

Kad smo kod imena simpatičan mi ovi popis bez iti jedne Jelene koje je vaše "vekovno" ime, a 18 Marija, 3 Naranče pa čak i jedna Prodana. Šta ne znači da nije bilo ili da danas nema Jelena koje su Srpkinje, al nije da polažete neko pravo na to ime kako se često zna pročitat u vezi nekih kraljica i vladarica koje su ga nosile.

Јелена није ни српско ни словенско име него пореклом грчко.

 

[Ovi jedan]

Koga briga za porijeklo bitno je di se udomaćilo

 

[Лекизан]

Одомаћио се широм Европе у разним варијантама.