Naša biblioteka

Parsifalov mozaik

Nastavlja se moja saga sa Robertom Ladlamom. U ovom romanu imamo agenta CIA srednjeg ešalona koji organizuje ubistvo svoje voljene jer otkriva da ona radi za mrski KGB. Ali ne lezi vraži, niti je ona mrtva niti kako stvari stoje radi za Ruse. I onda se njih dvoje tako jure po svetu...Maltene sam tek počeo da čitam roman, ima skoro 600 stranica. Za sada drži pažnju. Kad ovo završim razmišljam da se bacim na Bornovu trilogiju.
 
Здравоооо свима:cmok2:

Мислила сам да ћу бити редовнија овде, али нисам успела. И сад размишљам колико дуго нисам писала и не знам шта се овде збива па узех да се јавим.
Надам се да сте сви добро, а морам да се вратим уназад да видим шта се све читало и шта се дешава:D

Читуцкала сам, некад нисам имала времена, а онда ме ухавти налет па читам, али то је далеко мање него на шта сам навикла. Али боље и нешто него ништа. Вратила сам се и читању у бусу, па ту ухватим мало времена

Појма немам шта сам пријавила да сам прочитала или да читам.. Неке сам остављала па им се враћала, неке сам читала опет (неке ми се вуку од прошле године па кад их завршим пријавићу) па ћу сад да напишем шта ми се вртело по рукама претходних месеци..

Анђели и демони, Ден Браун
Библија отровне маслине, Барбара Кингсолвер
О мишевима и људима, Стајнбек
Оркански висови, Емили Бронте
Фабрика за флаширање вина организује излет, Берил Бејнбриџ
Помпеји, Маја Лундгрен
Снежно дете, Ејовин Ајви
Свеска са рецептима, Жаки Диран
Бијанкурске светковине/ Приче које нису о љубави, Нина Берберова
Тајна вечера, Хавијер Сијера
Долина страха, Артур Конан Дојл
Француска свита, Ирина Немировска
Ова прича, Алесандро Барико
Ко је та девојка, Александра Потер
Како новчић каже, Џејмс Бејли

Као и увек шарено код мене, али тако ми прија :lol:
 
Sitnice koje život znače– Lorenco Marone, Dereta 240 str, 9/10 VIII/2022
https://www.delfi.rs/knjige/98905_sitnice_koje_zivot_znace_knjiga_delfi_knjizare.html

Čovek po imenu Uve, ali daleko interesantniji, sa puno italijanskog šarma i bez onih malih patetičnih momenata kao kod Uvea.
Dobro ne baš da ih nema uopšte.
Tih patetičnih momenata. Samo su svedeni na najmanju moguću meru.
Uživala sam čitajući je.
 
Ćao, Pahuljice. Kod tebe kao da je Nova godina, spisak knjiga, samo im fale ocene.
Privukli su me sledeći naslovi, prosto su naslovi zanizmljivi:
Фабрика за флаширање вина организује излет, Берил Бејнбриџ
Свеска са рецептима, Жаки Диран

A kakve su knjige? O čemu?
 
Samo jedan korak od sna – Olaf Olafson, Samizdat B92, 280 str, 10/10
https://www.knjizare-vulkan.rs/roman/40861-samo-jedan-korak-od-sna


Mene Olafson prosto ne može da razočara.
Uvek nađe neku novu temu, sve knjige koje sam pročitala mu se razlikuju jedna od druge, nema ponavljanja ni sličnosti.
Čak je i mesto dogadjanja uvek neko drugo.

Ovo je takodje priča za sebe. Tema apsolutno jedinstvena.
Pokušaj da se dopre do tog graničnog stanja svesti kada je čovek u komi.
U onim slučajevima kada se pretpostavlja da osoba u komi ima moć „komunikacije“ sa okolinom. Taj deo priče mi je bio najinteresantniji.
Ali nisu puno zaostajali ni oni delovi o njegovoj ljubavi i porodičnim odnosima.
 
Ubistvo na visokom nivou, Dzon Le Kare

Mislio sam da je Kare iskljucivo pisac spijunskih romana ali ovo je klasican engleski krimic o ubistvu na selu. Da vidimo kakav rasplet je smislio, nije bas da je na nivou Agate Kristi.
 
Leto kada sam naučila da letim, Jasminka Petrović, Kreativni centar, 148 strana. https://kreativnicentar.rs/p/knjiga/leto-kada-sam-naucila-da-letim/

Knijga za mlade (10-13 godina i lektira za 7. razred) o odrastanju u našim (regionalnim) uslovima, sa svim specifičnostima koje su doneli raspad Jugoslavije, ekonomske krize, ratovi, i uticajima na porodicu. Ali sve je lepo skockano, sve uneto, pomenuto i prošlost i sadašnjost i budućnosti i starost i mladost, politika i porodica, sreća i nesreća, život i smrt, a ništa ne opterećuje i ne gnjavi, sve je prirodno i logično.
Može da stane rame uz rame sa najboljim knjigama o odrastanju.
 
Ja sam gledala film a nisam ni znala da ima knjiga!
I film je super, gledala sam ga u bioskopu u koji dugo, dugo pre toga nisam otisla.
I to je nesto. Kada te nesto tako lepo i pozitivno natera da se pokrenes.
 
Dovrših jedan grad u Nemačkoj od Džona Le Karea
Špijunsko-diplomatski roman (neći reći triler jer nije to) o diplomati iz britanske ambasade koji nestaje sa dokumentima. Na prvi pogled reč je o prelasku na suprotnu stranu ali ništa nije kao što izgleda. Le Kare je majstor razvoja priče i opisa karaktera. Kod njega nema puno akcije, može se reći da je ozbiljan pisac iako je omeđen žanrom.
 
Mrs.Bi:
Leto kada sam naučila da letim, Jasminka Petrović, Kreativni centar, 148 strana. https://kreativnicentar.rs/p/knjiga/leto-kada-sam-naucila-da-letim/

Knijga za mlade (10-13 godina i lektira za 7. razred) o odrastanju u našim (regionalnim) uslovima, sa svim specifičnostima koje su doneli raspad Jugoslavije, ekonomske krize, ratovi, i uticajima na porodicu. Ali sve je lepo skockano, sve uneto, pomenuto i prošlost i sadašnjost i budućnosti i starost i mladost, politika i porodica, sreća i nesreća, život i smrt, a ništa ne opterećuje i ne gnjavi, sve je prirodno i logično.
Može da stane rame uz rame sa najboljim knjigama o odrastanju.
Kliknite za proširenje...

Gledala sam film i bio mi je ok.
Nisam pročitala knjigu.
Ćerka je prvo pročitala knjigu i bila oduševljena knjigom
Posle pročitane knjige zajedno smo otišle da pogledamo film.
Film je nije nimalo oduševio.
Po njenim rečima samo su one ključne stvari iste.
 
Poslednja izmena:
Truman:
može se reći da je ozbiljan pisac iako je omeđen žanrom.
Kliknite za proširenje...
Ovo je tačno.
Mada, nije bez mana. U par knjiga koje sam čitao ženski likovi su dosta zanemareni, onako šablonski odrađeni.
Plus ima taj didaktizam (da objasni kako stoje stvari i da su Amerikanci krivi za sve), ali to je valjda normalno za političke romane.
Sve u svemu, što bi Džordž Orvel rekao, LeKare je dobra loša književnost.
 
quentin:
Ovo je tačno.
Mada, nije bez mana. U par knjiga koje sam čitao ženski likovi su dosta zanemareni, onako šablonski odrađeni.
Plus ima taj didaktizam (da objasni kako stoje stvari i da su Amerikanci krivi za sve), ali to je valjda normalno za političke romane.
Sve u svemu, što bi Džordž Orvel rekao, LeKare je dobra loša književnost.
Kliknite za proširenje...
Zanimljivo da i ovde na kraju romana preko govora jednog političara isto tako prenosi poruku kako su Ameri i Britanci krivi za sve. Da, ženski likovi su i ovde sporedni ali ne zameram mu to. Tim svetom ipak dominiraju muškarci.
I ne bih se složio sa Orvelom. :)
 
Ја, наравно, читам руске писце, врло су добри. Последње што сам прочитао је Фениксов синдром Алексеја Слаповског. Ево један цитат поучан за жене:

Руж на кошуљи, мирис туђег парфема, само су у анегдотама знаци мушког неверства. Очи! Мушкарца који је имао однос са женом издају очи. Мушкарац пре неверства је некако обичан, целовит. А после, он је с неким вишком или мањком, зависи с каквом женом је био. И бог ће знати кад је боље, кад је с мањком или с вишком. У првом случају, мушкарца вуче да се врати да надокнади оно што није добио. У другом, да још добије...
(Слаповски: Фениксов синдром)
 
Ево и за мушкарце:
Виктор није разумео њену грубост, чак се мало увредио. Он није знао да за жену нема ничег неподношљивијег од речи захвалности мушкарца који је напушта. Кад је он ружи при одласку, на прагу, проклиње и окривљује – то је разумљиво, то је жлосно, али није уверљиво. А кад неко развлачи надуго и нашироко – вели, ти си дивна, лепа, али... дође ти да га убијеш. И да га питаш: ако сам ја тако дивна, добра и лепа, зашто одлазиш.
(Фениксов синдром)

Иначе, ради се о човеку који је изгубио памћење после несреће са ватром. Не зна ни ко је ни шта је, па под утицајем околине стиче нека знања и особине те се верује да је био одређеног занимања. Али кад год се појави ватра и опасност по њега од ње, он наново губи памћење и умешност коју је стекао, па више пута постаје увек неко други.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top