Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Pa ipak ako sam stvoritelj ja, time sto postojim, a nemam mogucnost da uticem na sve oko mene, onda jedan deo Boga nema smisao, to nema veze da li se meni svidja ili ne svidja, stvar je u slobodi izbora, sto je i sustina verovanja, ako nje nema, nije vazan ni Bog ni ja ni ti ni kamen i onda je ovo besmislena rasprava!
Мало појашњење, нисам ја рекао да Бог не утиче. Мада може да се гледа и тако.
Прецизније: Бог не мора да утиче јер све већ јесте његова воља.
Је ли сад јасније?!
п.с. Кад кажеш није важно мислиш није важно за тебе или за Бога? Човек ипак има илузију слободне воље (у апсолутном смислу)
Dobro je međutim pokazati kako ta zavisnost slobodnih postupaka ne sprečava da u temelju stvari postoji čudesna "spontanost" u nama, koja u izvesnom smislu dušu u nekim njenim odlikama čini nezavisnom od "fizičkog uticaja" svih ostalih stvorenja. Ova dosada malo poznata spontanost, koja uzdiže našu vlast nad našim radnjama, koliko je moguće, predstavlja ishod "sistema prestabilisane harmonije.
Највећи антропоморфизам, у смислу да из њега следе сви остали, је сматрати да Бог делује. Бог не делује, Бог јесте. Видећемо зашто је то тако.
Пре тога, шта све следи из овог антропоморфизма. Па, све оне бесмислице, да не кажем нешто друго, да Бог нешто "воли" или "мрзи", да је на нешто "гневан" (понављам да је гнев одлика немоћних), да је некоме нешто "рекао", па онда "слободна воља" (јер подразумева да се Бог "уздржава" од интервенције, односно "пушта" ствари да иду другачије од "његове воље"), наравно ту је и "есхатон"... Можда сам врхунац такве "мисли" управо прочитао код Хамваша који цитира Мерешковског "Бог је дигао руке од овога човешанства". Та реченица само показује ниво очаја једног, иначе великог, ума који је спао на то да подржи инвазију нациста на своју земљу. И то само зато (да, само зато) што је та земља била комунистичка...
Но, објаснимо оно од чега полази тема. Ја само полазим од дефиниције дел(ов)ања и представа које људи имају пред појмом који зову "Бог". Те дефиниције су несагласне. Делање је:
1. У времену
2. У простору
3. Зависи од узрока (каузално).
За Бога време и простор не постоје, и Он је акаузалан. Богу узрок није потребан, док последицу може да одреди изван човеку познатих закона.
Тешко је човеку да размишља на такав начин, ево и сам сам у искушењу да напишем како Бог делује... Најближе мисли какву овде износим је таоизам са својим концептом делања кроз неделање - wei wu wei. У индијској традицији је то тачка око које се точак збивања окреће, а она сама је непокретна - Чакравартин. Такво мишљење се преносило и на људе, појединце - свете краљеве и хероје. За њих се сматрало да могу самим својим присуством решити ствари... Или што би рекли Цепелини на крају свог највећег хита (да то је онај што је занимљив кад се слуша унатрашке) - to be a rock and not to roll...
Но, ако је данас нама немогуће да се искобељамо из жалосног антропоморфизма, могли бисмо се одрекнути свих његових последица, а оне су описане у првом пасусу.
Antropomorfizam je izraz kojim se opisuje davanje nekih specifično ljudskih karakteristika životinjama, biljkama, prirodnim ili natprirodnim fenomenima kao što su božanstva. Karakteristika antropomorfizma je da se svi ti fenomeni simbolički prikazuju sa ljudskim karakteristikama (lice, odjeća i sl.), odnosno tumače kao ličnosti sa ljudskim motivima.
Antropomorfizam ima drevnu tradiciju, odnosno predstavlja karakteristiku gotovo svih svjetskih mitologija, kao i dijela religija. Pojavljuje se u obliku basni, a u modernom dobu predstavlja karakteristiku dječje književnosti.
Sve što bismo mogli saznati o onom što zovemo bog različitim imenima kojima se čak i atributi pridaju (obasjano postojanje-recimo) to možemo samo
ontološkim pristupom...
Postoje dva ppristupa:intro-kroz sebe i ekstro-van sebe...
Introvertan pristup se nalazi u Upanišade,Šopenhauer,Jaspers,Jung,Kasteneda... itd,a ekstrovertan Spinoza,Lajbnic,Bakon,Vitgenštajn,Rasel,Derida...
Moje shvatanje je najbliže razumevanju Baruha Spinoze...Panteizam kao sve sile postojanja koje su indolentne...
Vanvremenost ili nevremenost je teško čoveku da misli,ali postojanje je zaista takvo:sve postoji samo SADA.
svaki covek stvara od sebe ono sto misli da treba da bude. bog tu ne pomaze mnogo. bog uvek ima preca posla. kada ti treba i zoves ga na 911 on obicno pije kafu u vrtu okruzen zanosnim sisatim muzama. da bi mu privukli paznju moramo da budemo nesto cisto, iskreno, nepotkupljivo i samoistrajno u razotkrivanju svoje sustine. mozda se i jednom umilostivi i kroz nekog nam posalje poruku bez da moramo da budemo pravi vernici, citamo bibliju, bicujemo ledja ili se samopotapamo u reci krshteci nase nedozivljene grehove u nesto bozansko i vredno mozda za ceo zivot. zato su zene jaca bica od muskaraca, zbog tog neverovatnog dualizma preispitivanja u sebi i samo one mogu spasiti svet od nas i nase potrebe da stvarajuci unistavamo sve pred sobom. umetnost koja uvek ide ispred svog vremena to najplasticnije pokazuje....
nije apokalipsa sveta pred nama vec apokalipsa boga u nama. ako se to desi novocovek ma kakav on bio, ma koje religije bio, ma kog pola bio, nece nam dati to parce dusevnog mira sto je jednom nepovratno izgubljeno.
Sve što bismo mogli saznati o onom što zovemo bog različitim imenima kojima se čak i atributi pridaju (obasjano postojanje-recimo) to možemo samo
ontološkim pristupom...
Postoje dva ppristupa:intro-kroz sebe i ekstro-van sebe...
Introvertan pristup se nalazi u Upanišade,Šopenhauer,Jaspers,Jung,Kasteneda... itd,a ekstrovertan Spinoza,Lajbnic,Bakon,Vitgenštajn,Rasel,Derida...
Moje shvatanje je najbliže razumevanju Baruha Spinoze...Panteizam kao sve sile postojanja koje su indolentne...
Vanvremenost ili nevremenost je teško čoveku da misli,ali postojanje je zaista takvo:sve postoji samo SADA.
uostalom, moram jos i ovo nema tog logicara zivog ili mrtvog koji bi mogao poreci delovanje boga...hajnrih nojhausova tvrdnja vise nego solidno utemeljena.
znaci intro ili ekstro nije toliko pitanje koliko pitanje kreativnog razmisljanja bez obzira na skepticizam agnosticizam ili sta vec...da ne spominjem majster ekharta i njegovo poimanje plemenitog coveka.
На филозофији (Крстиној) имају неки фазон... па рецимо да није мој. Сувише користе туђе мисли, онда улазе у колизије око истих...
Исто и са писањем. Има неко друштво љубитеља фантастике, фурају фазон који никако није мој.
Него, ја нађем особе с којима сам на фреквенцији, било да је реч о религији, филозофији, фантастици...
Узгред, мој став је да религија која не може филозофски да се одбрани нема смисла.
In fact, there are 10^10^10^7 of universes like ours on a single bubble which is more like an expanding infinite sheet than a finite spherical surface (suppressing 1 space dimension for ease of visualization).
Мада је већ и на Вики тешко разумљиво, а тек кад му видиш књигу све са интегралима и диференцијалним једначинама... Мада то је фер, тешко можеш да се зезнеш па после "мислио сам биће ми све јасно"
Да ли се Америка јавила Колумбу?!
Иначе, постоје у науци ствари које се никад не могу видети, рецимо теорија струна барата са димензијама које никада неће бити видљиве, ако је тачно оно до чега је квантна физика већ дошла. Значи ли да не могу постојати?!?
А што се тиче идеје... имам неколико предлога за почетак 1) колективно несвесно 2) ванземаљска интелигенција.
Ово друго би могло објаснити како се ведска Химна стварања слаже са савременом космологијом - настанак света из "златног зрна" (неке друге религије помињу "јаје").
Ево још нешто о мултиверзуму, испада да Линде може и да буде разумљив, кад хоће...
Inflationary theory describes the very early stages of the evolution of the Universe, and its structure at extremely large distances from us. For many years, cosmologists believed that the Universe from the very beginning looked like an expanding ball of fire. This explosive beginning of the Universe was called the big bang. In the end of the 70's a different scenario of the evolution of the Universe was proposed. According to this scenario, the early universe came through the stage of inflation, exponentially rapid expansion in a kind of unstable vacuum-like state (a state with large energy density, but without elementary particles). Vacuum-like state in inflationary theory usually is associated with a scalar field, which is often called ``the inflaton field.'' The stage of inflation can be very short, but the universe within this time becomes exponentially large. Initially, inflation was considered as an intermediate stage of the evolution of the hot universe, which was necessary to solve many cosmological problems. At the end of inflation the scalar field decayed, the universe became hot, and its subsequent evolution could be described by the standard big bang theory. Thus, inflation was a part of the big bang theory. Gradually, however, the big bang theory became a part of inflationary cosmology. Recent versions of inflationary theory assert that instead of being a single, expanding ball of fire described by the big bang theory, the universe looks like a huge growing fractal. It consists of many inflating balls that produce new balls, which in turn produce more new balls, ad infinitum. Therefore the evolution of the universe has no end and may have no beginning.
Ово последње је заправо идеја Ајнштајна која произилази од Спинозе. Ако је Универзум вечан, то је онда Бог-Природа и то решава све спорове задртих атеиста и верника...
Ово последње је заправо идеја Ајнштајна која произилази од Спинозе. Ако је Универзум вечан, то је онда Бог-Природа и то решава све спорове задртих атеиста и верника...
То је твоје мишљење, уосталом ствар семантике.
Један дрзник (боље рећи смарач) ме је "својатао", као ја сам атеиста. ОК, ако атеизам подразумева да човек (односно наука) неке ствари можда никада неће знаћи, и да смрт не мора бити анхилација свести, онда нека сам и атеиста...
пази ово, ако је свет = бог, онда се бог (нужно!) влада по природним законима, који су самим тим изнад њега јер су оквир његовог постојања. према томе, бог није свет, бог је математика.
пази ово, ако је свет = бог, онда се бог (нужно!) влада по природним законима, који су самим тим изнад њега јер су оквир његовог постојања. према томе, бог није свет, бог је математика.
пази ово, ако је свет = бог, онда се бог (нужно!) влада по природним законима, који су самим тим изнад њега јер су оквир његовог постојања. према томе, бог није свет, бог је математика.
Зашто робовати картезијанском уму, раздвајати вештачки ствари?! Природа има своје законе, ерго закони су део природе.
И према савременој космологији нису први настали, барем не они за које знамо. Некада је постојао сингуларитет - област где природни закони не важе...
п.с. То за математику си можда у праву, то је онда платонизам.
Да ли се Америка јавила Колумбу?!
Иначе, постоје у науци ствари које се никад не могу видети, рецимо теорија струна барата са димензијама које никада неће бити видљиве, ако је тачно оно до чега је квантна физика већ дошла. Значи ли да не могу постојати?!?
А што се тиче идеје... имам неколико предлога за почетак 1) колективно несвесно 2) ванземаљска интелигенција.
Ово друго би могло објаснити како се ведска Химна стварања слаже са савременом космологијом - настанак света из "златног зрна" (неке друге религије помињу "јаје").
da otkacim ovu ekipu od avrama pa nadalje kome se bog otkrio(lazovi) i da poverujem filozofima...koji je bio prvi pametnjakovic koji se setio boga...zivo me interesuje ...verujem da znas..
da otkacim ovu ekipu od avrama pa nadalje kome se bog otkrio(lazovi) i da poverujem filozofima...koji je bio prvi pametnjakovic koji se setio boga...zivo me interesuje ...verujem da znas..
Ради шта хоћеш... Сократ барем није био приправан да прекоље рођеног сина зато што му је то НЕКО рекао (а ко? право питање... Бог или онај други... мени иначе Јахве углавном делује као онај други... што му тепају Лу )
Знам ко се први сетио Бога. Онај што је цртао бизоне на зиду пећине. Јер тад није мислио на конкретног бизона, него на његов "дух" преко којег би себи могао обезбедити месо на столу. Тај је био претеча научног мишљења, такође... Те ствари нису уопште различите.
Ради шта хоћеш... Сократ барем није био приправан да прекоље рођеног сина зато што му је то НЕКО рекао (а ко? право питање... Бог или онај други... мени иначе Јахве углавном делује као онај други... што му тепају Лу )
Знам ко се први сетио Бога. Онај што је цртао бизоне на зиду пећине. Јер тад није мислио на конкретног бизона, него на његов "дух" преко којег би себи могао обезбедити месо на столу. Тај је био претеча научног мишљења, такође... Те ствари нису уопште различите.
Ја сам ти на питање одговорио. Можда ти се одговор није свидео, можда га ниси видела, но не значи да ти нисам одговорио...
И да - мени је Сократ испред Аврама
Зашто робовати картезијанском уму, раздвајати вештачки ствари?! Природа има своје законе, ерго закони су део природе.
И према савременој космологији нису први настали, барем не они за које знамо. Некада је постојао сингуларитет - област где природни закони не важе...
п.с. То за математику си можда у праву, то је онда платонизам.
наравно да су ти закони део природе, али то не мења чињеницу да природа постоји по њиховом обрасцу. још горе, природа је спутана каузалношћу- ако постоји сама по себи (прихватимо ли да је универзум вечан) значи да постоји по нужди.
nema tog logicara zivog ili mrtvog koji bi mogao poreci delovanje boga...hajnrih nojhausova tvrdnja vise nego solidno utemeljena.
