Koja mora naravno da ima svoje žensko društvo za blebetanje.
Ту серију нисам пратио помно, гледао сам је на фрагменте, у пролазу, нисам се детаљно посветио њеном гледању (као што сам манијакално-опсесивно пратио нека друга остварења), али.... Чини ми се, да у тим тренуцима... пролазности, када је моја пажња на кратке моменте била посвећена том телевизијском феномену, да сам у друштву те четири рибе уочио и неког феминизираног-геј-фешн дизајнера, да је тај човек био укључен у њиховим трач партијама. Јел тако или није? Да ли је тај наведени лик био део те серије или сам га побркао са неким другим ликом из неке друге серије?
Gde se naravno sve vrti oko muškaraca. Ima opsesiju šopingom... Msm... Klasika...
И јесте класика. То је класично женско понашање. Шопинг - тегле се цегери са најновијим ципелицама, купују се ''најпрестижније'' ташне и најквалитетнији прибори за шминкање, посећују се најеминентније фризерке код којих се одржавају ритуална трачарења (ко је кога шутнуо, ко је фејк, а ко је ин), реномирани клубови служе као места на којима ће ловити (или бити уловљене), а кафићи служе за приче о томе ко је најбољи фрајер, а ко је највећи сељобер (од љубавника) са обавезним изношењем прљавог веша.
Jbg, i ja sam indoktrinirana mizogina žena, ali poslednjih godina čini mi se uspešno brišem iz mozga taj pogubni uticaj na svoju psihu.
Леба ти, откриј ми ту технику. Годинама сам свој мозак тровао разноразним глупостима захваљујући којима је дошло до озбиљних оштећења. Верујеш да је дошао до те тачке да озбиљно... трза, багује, искључи се. Како да елиминишем тај токсични материјал, да ребутујем мозак и да поново функционишем нормално?
Mrzim tu glupavu ograničenu seksističku ulogu koju je ženi dodelio patrijarhat, ja volim da radim više stvari koje se smatraju muškim, pa sebe ne smatram muškarcem, nego ženom.
Волиш да цепаш дрва, волиш да радиш на мешалици, волиш да шуриш свињу?
Ne, ta serija nema veze sa ženskim principima prirodnim, niti sa feminizmom...
Не, него има везе са постулатима фашизма.
Управо и носи ту недвосмислену, феминистичку црту, о снажним и самосталним женама, које су у позицији да раде шта хоће, да бирају мушкарце какве хоће и да таквим мушкарцима управљају. Јуче, док сам спремао подварак, сам оставио телевизор да ми прави друштво, да се не осетим усамљеним док спремам ручак. Мењао сам канале док се одвијао сложен процес спремања купуса. Слушао сам и народњаке, било је и рок музике, али при крају спремања подварка, пребацио сам на један од канала који емитује серије. Кад тамо! Секс и град. Ништа, оставим тај канал, јело се фино крчка, ја гледам и ћутим. Епизода која се базира на односу Кери и Зверке и Миранде и њеног ћоравог дечка. Кери нервира понашање Зверке - гунђа што пуши томпус, што гледа остале женске, што му она није центар Универзума и тако разјарена седне за лаптоп и очајнички куца -
како променити мушкарца? Сад, не знам, можда сам толико мождано сјебан, али мени се то чини као питање - како потчинити мушкарца, како га укротити. Миранда је па задовољна са свим особинама њеног ћоравог дечка, осим једне, обоје устају у седам ујутру, с тим што дечко кад устане, навали ко сивоња и хоће да се крешу, а ова неће, вели - хоће да се спрема за посао. То савршено одсликава женску природу - ма колико неко био супер, сјајан, увек ће се наћи нека ''мана'' или ''замерка''.
Nežne i smerne... (Smaračice.)
