Književnost Najdraži stih

[Sarayu]

Liši me vida: gledaću tvoj lik,
zapuši uši moje: slušaću te,
onemi me: al' zvaću te kroz krik,
bez nogu još ću k tebi naći pute.
Slomij mi ruke: hvataću te srcem;
zaustaviš li srce meni, sam
moj mozak tad će kucati i bdeti;
a ako mi i mozgom užgaš plam -
na krvi svojoj ja ću te poneti

 

[Tumaram_i_dalje]

na ocnim kapcima mi stoji
u mojoj kosi njena kosa
i ima oblik mojih ruku
i ima boju moga oka
i utapa mi se u senci
kao neki kamen na nebu...

 

[uvek_nasmejan]

NAPOR- Jovan ducic
Kada me zamori ravnodusno, bedno
vreme, u casima bezbojnim i sivim,
Radja mi se zelja : ja bih da dozivim
Ili srecu ili nesrecu,svejedno.

I ta tamna zelja negde u dnu grudi
raste, ko polava kakve mracne sene.
I svakoga jutra budna je pre mene;
i cesto zagreje, i cesto zastudi.

U dusi zasvetli...koje je to doba:
Zora ili vece? Plam sto je zablisto;
Sta je?
mislim ljubav, a ono je zloba!
A meni se cini tako jedno isto ...

 

[s.ivancevic]

Mislim da bi najdraži stih trebao da bude najdraži stih a najdraža pesma.Ovde su napisane čitave pesme.Sigurno da su lepe ali svaka za sebe.
Moji stihovi su sledeći ( moto )

Malo nas je koj bi smeli
al nas jaka sila kreće
a ko behu oni divi koji su nam
snagu dali ,koji su nas ojačali
to bejahu ideali.( Svetli grobovi )

 

[s.ivancevic]

Nijedan čovek nije ostrvo
sam po sebi celina.Svaki
čovek je deo Zemlje deo kontinenta..
Ako grudvu Zemlje odnese more,
Evrope je manje,kao da je odnelo
neki rtili posed tvojih prijatelja.
Smrt ma kog čoveka smanjuje mene
jer ja sam obuhvaćen čovečanstvom.
Zato nikada ne pitaj za kim zvono zvoni
ono zvoni za tobom (Džon Don)
(U romanu "Za kim zvona zvone " Ernesta Hemingveja)

 

[nezaboravak]

Potrebno mi je mnogo sunca,
i to i noću, jedno da me susreće,
jedno da zamnom svetlost baca,
u ponoru jedno dubokom,
jedno da nosim u ruci
kad od jada ne vidim prst pred sobom.

Potrebno mi je mnogo nežnosti,
i to svakog dana, i mnogo od milošte reči:
potrebno mi je primirje
između srca i sećanja
između neba
i bola koji pred njim kleči.

Potrebna su mi dobrodošlicom ozarena
lica mnoga,
i to svakog trena,
potreban mi prijatelj i to što veći,
potrebni su mi mostovi viseći
preko mržnje,
preko nesporazuma nepremostivoga.

Desanka Maksimović, Pesma za mene, pesma za tebe

 

[Иван Чонкин]

Da li postoji neki stih pjesme koji ste procitali u kom ste se odmah nasli i koji vas je privukao tom pjesniku?
Ili uopste, jedan stih ili odlomak pjesme koju znate napamet i koji ostaje sa vama bez obzira na vrijeme koje je proteklo od kad ste ga prvi put culi/procitali?

Ja na primjer jos uvijek znam "Djacki Rastanak" napamet a toliko godina je proslo.

Stih: "Jaoh meni do Boga miloga, đe pogubih od sebe boljega"
Za mene je ovo najbolji stih u srpskoj epskoj poeziji koji je ni sam ne znam zašto, prilično zapostavljen. Marko Kraljević i Musa Kesedžija.

 

[dollyy]

Ovde su postirane citave pjesme, mada je tema bila "Najdrazi stih" , al nema veze...Uvijek mi prija podsjetiti se lijepih pjesmica!

Inace, jedan od mojih najdrazih stihova , a koji mi je tenutno pao na pamet ( valjda zato sto se osjecam slicno! ) je stih od Djure Jaksica:
" NI RIJEC NI STIH NI ZVUK
TUGU MOJU NE KAZA ".

 

[nezaboravak]

 

[cuca muca]

Poznala sam te kad kopni led,
led, dok se budi proletnji dah;
kad dan je čas rumen, čas setan, bled,
kad sretno se i tužno u isti mah.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.

Desanka Maksimovic, Predosecanje

 

[gagili48]

Jesen je...
sta da ti kazem, Ana?
i sama valjda vec shvatas
draga,
nisu potrebne ni neke reci,
ovo je surovo vreme...

 

[32-956]

(Из збирке "исповјест мангупа")

Што сам ,тко сам ?
Ја сам само сањар чији
поглед гасне у магли и мемли
живио сам као успут , ко да сањам,
као многи други људи на тој земљи.
И тебе сад љубим по навици , дијете,
зато што сам многе љубио болећив.
Зато успут , к`о што палим цигарете,
говорим и шапћем заљубљене ријечи:
"увијек" и "љубљена" и "упамтићу"...
А у души вазда иста пустош зрачи.
Ако дирнеш страст у човјекову бићу,
истине без сумње нигдје нећеш наћи.
Зато моја душа не зна шта је језа одбијених жеља,
несхваћене туге.
Ти си , моја гипка , лаконога брезо,
створена и за ме и за многе друге.
Али ако тражећ` неку сродну душу ,
везан против жеље утонем у сјети,
никад нећу да те љубором гушим.
Никад нећеу тебе мрзити
и клети.

Што сам , тко сам?
Ја сам само сањар ,
чији поглед гасне у магли и мемли.
И волим те , успут ,к`о да сањам
као многе друге на тој земљи.

С. Јесењин

 

[Majat.]

Odlican izbor

 

[nezaboravak]

Sa lepih grana je letela
(Slatka sred uspomena)
Kiša cveća na bedra njena;
A ona je sedela
Skromna u tihoj slavi, tu
Oblakom ljubavi već pokrivena;
Neki cvet joj pado na haljina rub,
Neki na letenice plave što je krase,
Što kao biser i ko zlatna vatra
Behu onog dana kada je posmatrah;
Neki je pado na zemlju, neki u talase,
Neki je nastavljao zrakom da krstari
Kao da kaže: Tu Ljubav gospodari!.

Frančesko Petrarka

 

[nezaboravak]

Ne vidim te. Ali znam
da se nalaziš tu,
iza tankog zida
od kreča i opeke, i čula bi
moj glas, kad bih te zvao.
Ali neću te zvati.
Zvat ću te sutra,
kad te ne budem vidio,
kad budem sanjao
da si tu, do mene,
i da je dovoljan glas
koji sam jučer uskratio.
Sutra... kad budeš
gore, iza tankog
zida vjetra,
nebesa i godina.

Pedro Salinas

 

[Tumaram_i_dalje]

...
Opusci jeftinih snova
U pepeljari se dime
Nisam vise tu

...
Vasko Popa

 

[nezaboravak]

Ljubavna pesma


Kako da dusu sputam, da se tvoje

Ne takne. Kako, mimo tebe, njom

Da grlim druge stvari i daljine?

Ah, rado bih je sklonio na koje

Zaboravljeno mesto usred tmine,

U neki izgubljeni kut, u kom’

Nece je tvoje njihati dubine.

Al’ ipak, sve sto dirne nas dvoje

Ko gudalo nas neko spaja, koje

Iz dveju struna jedan mami glas.

Na kom smo instrumentu? Ko nas satka?

I koji ovo svirac drzi nas?

O, pesmo slatka.

R.M.R.

 

[picololeone]

"Vinogradi, zbogom, umiljati,
Zbogom grozdje, necu te ja brati,
Ao berbo, tebe zalim kletu,
Ta sta lepse od tebe na svetu?

----------------------

Ao dance, ala si mi beo
Jos bi dugo gledati te 'teo
Al' kad mi se vece smrci mora,
Nek' se smrkne izmedj' ovi' gora,

--------------------

Zbogom ostaj, krasno Strazilovo!
Mlogi te je u zvezdice kov'o,
mlogi rece: "Ao rajska sliko!"
al' ko ja te rad ne im'o niko!"

B. Radičević

 

[nezaboravak]

Ne, vise nije vazno sta cu reci.
Vec bese sve to nekad ko zna kad
u nekom snu il nekoj cudnoj reci.
Ja posle sna tog ne znam kuda sad.

Miljković

 

[Vuk Mandusic]

Ti zelis
da ne zaboravis san koji plasi te,
a nemas reci da opises njegove zvuke,
a cuju se.

Nisu ko zemlja kad drhti
na sekund pre smrti,
ni vetar kad odnosi umrlo lisce sto truli
i mirise
na topli miris sto cedi ti suze iz ociju,
oci mu svetle, strah trci od srca do kostiju.
Vristis.

Crn je taj ogromni pas,
skace, napada, branis se rukama,
nema ti spasa, probudi se,
oteraj svog davola iz sna.

Nikola Vranjkovic

 

[kafeholicarka]

NE MARIM DA PIJEM

al` sam pijan često.
U graji, bez druga, sam, kraj pune čaše.
Zaboravim zemlju, zaboravim mesto
Na kome se jadi i poroci zbraše.

Ne marim da pijem. Al` kad priđe tako
Svet mojih radosti, umoren, i moli
Za mir, za spasenje, za smrt ili pak`o,
Ja se svemu smejem pa me sve i boli.

I pritisne očaj, sam, bez moje volje,
Ceo jedan život, i njime se kreće;
Uzvik ga prolama: "Neće biti bolje,
Nikad, nikad bolje, nikad biti neće."

I ja žalim sebe. Meni nije dano,
Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi,
Oči plave, tople kao leto rano,
Život u svetlosti bez mraka i studi.

I želeci da se zaklonim od srama,
Pijem, i zaželim da sam pijan dovek;
Tad ne vidim porok, društvo gde je čama,
Tad ne vidim ni stid što sam i ja čovek.

Vladislav Petković - Dis
(1880-1917)

 

[kafeholicarka]

ne govorite mi o starim, bolnim ljubavima...
one se povlace
kad se suoce
sa velikim zahtevima.
nisu uspele da opstanu
bledele su
i ostale da se kriju u pecinama "izgubljenog raja".

sve sto vredi, boli...
i tesko je.


Gia tis palies agapes mi milas
, sta pio megala thelo kanoun piso
Den anteksan mazi
kai xathikan makria,
kryftikan stis spilies "xamenon Paradeiso"


Oti aksizi ponai...
ke ine dyskolo.

 

[tbmdeluxe]

Doći će hladne noći, ledene kiše,
i vetrovi što cvile, vetrovi što pate.
Osetićeš kako u tebi samoća diše,
plakaćeš kroz najtanje somotske sate.

Poletećeš tad u ove pesme, bilo kamo
i nisi se nadala, da će na kraju ispasti,
kako bila si pahulja malena samo
u nečijim usputnim smetovima strasti.

A umesto uspavanke za svoje nemirne sne,
grcaj pesmu, koju si dosad pevala,
znam ja dobro, znam ja baš sve,
al’ sama si birala, sama si snevala...

I kad je već tako, dajem ti... evo!
privi noćas ovu pesmu uz svoje grudi,
pisanu, dok sam te dečački snev’o...
sama si birala mila, pa sada sama i budi.




Ratko Petrović

 

[Say it right]

Missing you...

Every time I think of you, I always catch my breath
And I'm still standing here, and you're miles away
And I'm wonderin' why you left
And there's a storm that's raging through my frozen heart
Tonight

I hear your name in certain circles, and it always makes me smile
I spend my time thinkin' about you, and it's almost driving me wild
And there's a heart that's breaking damn this long distance line tonight

I ain't missing you at all since you've been gone away
I ain't missing you, no matter what I might say

There's a message in the wire, and I'm sending you this signal tonight
You don't know how desperate I've become
And it looks like I'm losing this fight
In your world I have no meaning, though I'm trying hard to understand
And it's my heart that's breaking down this long distance line tonight

I ain't missing you at all
Since you've been gone away
I ain't missing you,
No matter what my friends may say

And there's a message that I'm sending out,
Like a telegraph to your soul
And if I can't bridge this distance,
Stop this heartbreak Overload

I ain't missing you at all
Since you've been gone away
I ain't missing you,
No matter what my friends may say

 

[maslacak93]

Nijedan čovek nije ostrvo
sam po sebi celina.Svaki
čovek je deo Zemlje deo kontinenta..
Ako grudvu Zemlje odnese more,
Evrope je manje,kao da je odnelo
neki rtili posed tvojih prijatelja.
Smrt ma kog čoveka smanjuje mene
jer ja sam obuhvaćen čovečanstvom.
Zato nikada ne pitaj za kim zvono zvoni
ono zvoni za tobom (Džon Don)
(U romanu "Za kim zvona zvone " Ernesta Hemingveja)

I him