Književnost Najdraži stih

[on mercury]

"Kao dva nejednaka kamena osecam u utrobi strah od minulog dana i neizvesnost sutrasnjeg.
Sve je zamrseno, nesigurno i nejasno, a sve se moze desiti. Cak i dobro. Ali sada nije dobro. Sada treba leci bez utehe, bez izgleda na resenje i smirenje, ali sa kukavnom, nepriznatom nadom da ce sutra resenje biti ili izgledati lakse. Drugim recima, da cemo u nocasnjem snu malko umreti. Jer, smrt resava sve."
(Ivo Andric)

 

[on mercury]

ГИ ДЕ МОПАСАН
"Никада нисам усамљенији него кад отворим срце некоме пријатељу, зато што онда још јаче осећам да је јаз непремостив. Тај човек је ту; ја видим његове јасне очи које ме гледају, али ништа не знам о његовој души која је иза њих. Он ме слуша. Шта ли мисли? Јест, шта мисли? Ти не знаш каква је то патња! Можда ме он мрзи? Или ме презире? Или ми се руга? Он мисли о ономе што му кажем, процењује ме, подсмева ми се, осуђује ме, налази да сам просечан или глуп човек. Како да сазнам шта мисли? Како да сазнам да ли и он мене воли онако како и ја њега волим? и шта ли се кува у тој малој округлој глави? Велика је тајна незнана мисао неког бића – мисао скривена и слободна, коју ми не можемо сазнати, ни управљати њоме, ни потчинити је, ни победити је!

А ја узалуд желим да се предам, да отворим сва врата своје душе, и никако да се предам! На дну душе, на самоме дну, чувам своје ЈА у скривеном куту, а до њега нико не допире. Нико га не може пронаћи, ни ући у њ, зато што ми нико није сличан, зато што нико никога не разуме."
(Усамљеност, Изабране новеле)

 

[gost 147532]

Mesta koja volimo

Mesta koja volimo postoje samo po nama,
Razoren prostor samo je privid u stalnom vremenu,
Mesta koja volimo ne možemo napustiti,
Mesta koja volimo zajedno, zajedno, zajedno,
Pa zar je ova soba soba ili je zagrljaj,
I šta je pod prozorom; ulica ili godine?
A prozor, to je samo otisak prve kiše
Koju smo razumeli koja se stalno ponavlja,
I ovaj zid ne međi sobu, nego možda noć
U kojoj sin se pokrenu u krvi tvojoj zaspaloj,
Sin kao leptir od plamena u sobi tvojih ogledala,
Noć kad si bila uplašena od svoje svetlosti,
I ova vrata vode u bilo koje popodne
Koje ih nadživljuje, zauvek naseljeno
Običnim tvojim kretnjama, kada si ulazila,
Kao vatra u bakar, u moje jedino pamćenje;
Kad odeš, prostor za tobom sklapa se kao voda,
Nemoj se osvrtati: ničeg van tebe nema,
Prostor je samo vreme na drugi način vidljivo,
Mesta koja volimo ne možemo napustiti.

Ivan V. Lalić

 

[gost 147532]

Duša

Zašto plačeš,draga, svu noć i dan ceo.
Izgubljena sreća još je uvek sreća!
I taj jad u duši što te na nju seća,
To je jedan njezin zaostali deo.

Ne daj mutnoj suzi na sumorno oko:
Sreća nikad ne mre, i onda kad mine.
Taj eho kog jedva čuješ iz daljine,
To još ona zbori u tebi duboko.

U samotne noći kad žalosno šume
Reke pune zvezda, gore pune sena...
Do sluha ta pesma ne dopire njena,
No duša je sluti, čuje i razume...

Jovan Dučić

 

[gost 147532]

U prolazu

Prošla je kraj mene nečujno ko miris,
Bleda kao ljiljan, ponosna ko iris;
A kad dalje tiho i svetački minu,
I trag joj pod korakom zlatnim bleskom sinu
...O, ko si ti, ženo sa neznanih strana,
Obasjana čudnim, nadzemaljskim sjajem?
Imena ti ne znam, ali te poznajem,
- Ti uskrsla pesmo rumenih mi dana.
Ti si ko uvelak iz kog tajno struji
Prva moja ljubav, ona sreća tija -
Ah, u srcu mome probuđena bruji,
Ona slatka, slatka stara melodija...

Veljko Petrović

 

[gost 147532]

Ne daj se, Ines

Ne daj se Ines, ne daj se godinama, moja Ines.
Drukčijim pokretima i navikama,
Jer još ti je soba topla, prijatan raspored
I rijetki predmeti...
Imala si više ukusa od mene
Tvoja soba... divota
Gazdarica ti je u bolnici
Uvjek si se razlikovala po
Boji papira svojih pisama, po poklonima,
Pratila me sljedećeg jutra oko 9 do stanice
I ruši se zeleni autobus tjeran jesenjim vjetrom kao list niz jednu
Beogradsku padinu.
U večernjem sam odijelu, i opkoljen pogledima
Ne daj se, mladosti moja, ne daj se Ines.
Dugo je pripremano naše poznanstvo
I onda slučajno uz vruću rakiju i sa svega nekoliko rečenica loše
Prikrivena želja
Tvoj je način gospođe i obrazi seljanke
Prostakušo i plemkinjo moja...
A tvoje grudi, krevet i moja soba obješena u zraku kao narandža, kao
Narandžasta svjetiljka nad zelenom i modrom vodom Zagreba
Proletirskih brigada trideset i devet
Kod Krković. Pokisla ulica od prozora dalje
I šum predvečernjih tramvaja...
Lijepi trenutci nostalgije, ljubavi i siromaštva,
Upotreba zajedničke kupaonice
I molim vas, ako me tko traži...
Ne daj se, Ines.
Evo me, ustajem tek da okrenem ploču
Da li je to nepristojno u ovakvom času, Mozzart, Requiem, Agnus Dei?
Meni je ipak najdraži početak...
Raspolažem s još milion nježnih i bezobraznih trenutaka naše mladosti,
Koja nas pred vlastitim očcima
Vara, krade i napušta.
Ne daj se, Ines.
Poderi pozivnicu, otkaži večeru,
Prevari muža odlazeci da se počešljaš u nekom boljem
Hotelu...
Dodirni me ispod stola koljenom,
Generacijo moja, ljubavnice.
Znam da ce još biti mladosti, ali ne više ovakve. U prosjeku tisuću devetsto
Trideset osma. Ja nećcu imati s kim ostati mlad, ako svi ostarite, i ta će mi
Mladost teško past. A bit će ipak da ste vi u pravu jer sam sam na ovoj
Obali koju ste napustili i predali bezvoljno.
A ponovo počinje kiša, kao što već
Kišni listopad, na otocima more od olova
I nebo od borova, udaljeni glasovi koji se mješaju, glas majke, prijatelja,
Kćeri, ljubavnice, roda, brata ...
Na brzinu pokupljeno rublje pred kišu
I nestale svjetlastom bjelinom , još malo šetnje uz more i gotovo
Ne daj se, Ines...

Arsen Dedić

 

[mesec u biku]

V. Majakovski

O tome

Ovom temom,
i plitkom i licnom,
prezvakanom
kroz strofe i strofe,
k'o pesnicka veverica vicno
vrteh se i vrtecu se opet.
''Ona'' i ''on'' balada je sva.
Nisam uzasno nov ja.
Uzasano to je
sto ''on'' - sad sam ja
i sto je ''ona'' - moja.

 

[mesec u biku]

NE ČUDI MENE

Ne čudi mene što između sviju
ostalih žena vi ste poput cvijeta
i što se svakoj sve ljepote skriju
kad uz vas budu, jer im vaša smeta;

jer vaše se vrline sravnit smiju
sa zvijezdom što se ranom zorom sreta;
što više gledam, više iz vas siju
ljubavna čuvstva prirodna i sveta.

Stoga su misli moje uvijek iste
kad svjetlost vidim u vama toliku:
da ženski stvor sa ovog svijeta niste,

već mislim da u svome divnom liku
po volji veličanstva božjeg vi ste
anđela jednog pokazali sliku.

Chiaro Davanzati

 

[mesec u biku]

Teče i teče, teče jedan slap;
Što u njem znači moja mala kap?

Gle, jedna duga u vodi se stvara,
I sja i dršće u hiljadu šara.

Taj san u slapu da bi mogo sjati,
I moja kaplja pomaže ga tkati.

D. Cesarić

 

[gost 147532]

Čeznem da ti kažem najdublje reči

Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći
ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocenije reči što imam za te;
ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim nemo pored tebe, ali bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvek, ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosno dižem glavu i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju čine da je moj bol večito svež.

Rabindranat Tagore

 

[gost 147532]

Ja nisam ja

Ja nisam ja.
Onaj sam
koji nevidljiv pored mene hodi;
kog nekad nazrem,
nekad zaboravim.
Onaj koji ćuti kad zborim,
koji prašta kad mrzim,
koji ide kud ne idem,
koji će ostati uspravan,
kad umrem.

Huan Ramon Himenes

 

[kalis]

Ne,ni od čega neću polovine!
Daj mi celo nebo,zemlju celu,
mora,reke i gorske lavine-
ne priznajem nikakavu podelu.
Ne,moj život ništa krnje neće.
Samo celo na bujna ramena!
Ja ne želim polovinu sreće,
ne treba mi tuga podeljena!
Samo hoću polovinu tog jastuka
gde čarobno ispod tvoga lica
cveta prsten i divna ti ruka
kao zvezda,zvezda padalica...
Evgenij Jevtušenko

 

[Osvrt]

"Noćas se moje čelo žari,
noćas se moje vjeđe pote;
i moje misli san ozari,
umrijet ću noćas od ljepote.."

Tin Ujević

 

[mangagirl]

"Koraci tvoji sa pločnikom
Razgovaraju
Koraci tvoji pevaju
U mome telu
Bosi koraci tvoji vesele
Stidljivu rosu
I duboke ostavljaju tragove
U snegu moga sna"(Vasko Popa)

Panter

Njegove oči muti i sputava
rešetki tamnih stalni mimolet.
Tisuću rešetaka poigrava
i okončava sobom njegov svet.

Povitljiv korak njegov, pun čvrstine,
liči, dok uskog kruga meri luk,
na igru snage okolo sredine
u kojoj vlada silne volje muk.

Tek ponekad se zastor s oka skloni
nečujno. Tada udje neki lik,
kroz napregnuti mir udova roni -
i mre u srcu kao daleki krik. (R.M.Rilke)

 

[gica]

emancipate yourselves from mental slavery
none but orselves can free our minds

 

[BettyBlue]

http://www.wsum.nl/EchoBalkana/Algemen/NasiKnjizevnici/Poezija/Pero_Zubac/kad_dodje_cas.htm

I posle neko kaže da je ljubav prema poeziji umrla. Pa mi smo je svi žedni. Kad je jasna i iskrena.

 

[kalis]

A kad te za mnom srce zaboli:
zagrli i ljubi granu što vene.
Ah,niko nema časti ni strasti
ni plamena dosta da mene voli.
M.Crnjanski

 

[Ketrizita]

Najsnažnija srpska poezija je ratna:
"Ja sam gazio u krvi do kolena
i nemam više snova. Sestra mi se prodala,
a majci su mi posekli sede kose.
I ja u ovom moru bluda i kala
ne tražim plena.
Oh, ja sam željan zraka! I mleka.
I bele jutarnje rose.
Ja sam se smejao u krvi do kolena,
a nisam pitao zašto?
Brata sam zvao dušmanom kletim
i kliktao sam kad se u mraku napred hrli,
a onda leti k vragu i Bog, i čovek i rov.
I danas mirno gledam kako mi željenu ženu,
gubavi bakalin grli.
I nemam snage -
il volje da mu se svetim."

 

[Gargamela]

''Moj prijatelju, mene vise nema
Al nisam samo zemlja, samo trava.
Jer knjiga ta, sto drzis je u ruci,
Samo je dio mene koji spava.

I ko je cita - u zivot me budi.
Probudi me, i bit cu tvoja java....''
Pjesma mrtvog pesnika-Dobrisa Cesaric

 

[gost 147532]

Povratak

Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav
Desiti-velim,
Ali ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim.

U moru života što vječito kipi,
Što vječito hlapi,
Stvaraju se opet, sastaju se opet
Možda iste kapi -
I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem
Jedna vječnost pusta,
Mogla bi se opet u poljupcu naći
Neka ista usta.

Možda ćeš se jednom uveče pojavit
Prekrasna, u plavom,
Ne sluteći da si svoju svjetlost lila
Mojom davnom javom,
I ja, koji pišem srcem punim tebe
Ove čudne rime,
Oh, ja neću znati, čežnjo moje biti,
Niti tvoje ime!

Pa ako i duša u tome trenutku
Svoje uho napne,
Sigurnim će glasom zaglušiti razum
Sve što slutnja šapne;
Kod večernjih lampa mi ćemo se kradom
Pogledat ko stranci,
Bez imalo svijesti koliko nas vežu
Neki stari lanci.

No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće
Ko sunce u krugu,
I nosi nam opet ono što je bilo:
I radost, i tugu.
I sinut će oči, naći će se ruke,
A srca se dići -
I slijepi za stope bivšega života
Njima ćemo ići.

Dobriša Cesarić

 

[Gargamela]

Povratak

Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav
Desiti-velim,
Ali ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim.

U moru života što vječito kipi,
Što vječito hlapi,
Stvaraju se opet, sastaju se opet
Možda iste kapi -
I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem
Jedna vječnost pusta,
Mogla bi se opet u poljupcu naći
Neka ista usta.

Možda ćeš se jednom uveče pojavit
Prekrasna, u plavom,
Ne sluteći da si svoju svjetlost lila
Mojom davnom javom,
I ja, koji pišem srcem punim tebe
Ove čudne rime,
Oh, ja neću znati, čežnjo moje biti,
Niti tvoje ime!

Pa ako i duša u tome trenutku
Svoje uho napne,
Sigurnim će glasom zaglušiti razum
Sve što slutnja šapne;
Kod večernjih lampa mi ćemo se kradom
Pogledat ko stranci,
Bez imalo svijesti koliko nas vežu
Neki stari lanci.

No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće
Ko sunce u krugu,
I nosi nam opet ono što je bilo:
I radost, i tugu.
I sinut će oči, naći će se ruke,
A srca se dići -
I slijepi za stope bivšega života
Njima ćemo ići.

Dobriša Cesarić

,dobar izbor

 

[Gargamela]

EKSTAZA

Ostaće daleko za mnom ovi puti,
Nestaće i ove suze kud i druge,
Ja ću nove želje u svom srcu čuti,
Kao nove laste. U večeri duge,

Prah srebrnih zvezda dok lagano pada,
I s cveća se diže svila, kao kose,
Moja nova ljubav rodiće se tada
Kao novi listak i nova kap rose.

I kraj druge žene ja ću da se nadam,
I da svoje srce rasipam i gubim:
I opet misleći da prvi put stradam,
I prvi put želim, i prvi put ljubim.
Jovan Ducic

 

[rumenka]

EKSTAZA

Ostaće daleko za mnom ovi puti,
Nestaće i ove suze kud i druge,
Ja ću nove želje u svom srcu čuti,
Kao nove laste. U večeri duge,

Prah srebrnih zvezda dok lagano pada,
I s cveća se diže svila, kao kose,
Moja nova ljubav rodiće se tada
Kao novi listak i nova kap rose.

I kraj druge žene ja ću da se nadam,
I da svoje srce rasipam i gubim:
I opet misleći da prvi put stradam,
I prvi put želim, i prvi put ljubim.
Jovan Ducic

Dučićevi ljubavni stihovi su ....neponovljivi

 

[Gargamela]

Dučićevi ljubavni stihovi su ....neponovljivi

I puni istine

 

[Exaybachay]

Piloti su problem,
Kiša i gladno more,
Pohlepno za čelikom...

Jimbo