Književnost Najdraži stih

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Čovjek u ogledalu

Kada postigneš ono što si želio u borbi za sebe
i svijet te učini kraljem dana,
samo priđi ogledalu, pogledaj se
i vidi što Taj čovjek ima reći.

Jer to nije tvoj otac, majka ili žena
čije sudove moraš proć;
Osoba čije mišljenje najviše znači u Tvom životu,
ona je koja te gleda iz ogledala.

Neki ljudi mogu misliti da si iskren prijatelj
i smatrati te divnim,
ali čovjek u ogledalu veli da si samo protuha,
ako mu ne možeš pogledati u oči.

Njemu treba ugoditi, ostali nisu važni,
jer on je s tobom otvoren do kraja.
I prošao si svoj najteži ispit,
ako je čovjek u ogledalu tvoj prijatelj.

Jer na putu života možeš prevariti cijeli svijet
i u prolazu će te ljudi tapšati po ramenu,
ali će ti konačna plaća biti bol srca i suze,
ako si prevario čovjeka u ogledalu.

Dale Wimbrow
 
Dodje mi ponekad

Dodje mi ponekad
Da legnem kraj reke,
Da se istecem sa njom ili
Da ostanem na dnu, da mi isperu vode
Srce i dusu.
Dodje mi ponekad
Da brojim rastajuce zvezde
I da gledam plavetnilo neba kuda
Krstare namrgodjeni oblaci.
Dodje mi ponekad
Da legnem kraj reke,
Jer obuhvata me neka luckasta tuga
Onda kad stojim i pratim
zelene talase
Od obale do obale.
Dodje mi ponekad
Da se valjam po travi
Zajedno sa senkama pasa koji laju
Na duvarskom satu,
(Sat koji ne otkucava ponoc).
Dodje mi ponekad
Da pijuckam reku od izvora
do usca,
Jer hocu da sretnem
zlatnu ribicu
I da je zamolim da mi nacrta
Svoj lik, da je ne bih izgubio
U bezdanu svojih secanja.

Dusan Bajski
 
U moju kucu


Doci cete u moju kucu
Zapravo to i nije moja kuca
Usao sam tako jednoga dana,
Nikoga nije bilo unutra.
Samo je venac crvenih paprika visio na belom zidu.

Dugo sam ostao u toj kuci
Niko nije dolazio
Ali svakoga dana i svakoga dana
Cekao sam vas.

Nisam nista radio
Mislim nista ozbiljno
Nekada izjutra njakao sam iz sve snage
Kao magarac
I to mi je godilo
Onda sam se igrao nogama
Te noge su jako inteligentne
Odvedu vas jako daleko ako vam se bas ide jako daleko
A opet,ako vam se ne ide nikud i one ostaju kod kuce i prave vam drustvo
Kakve gluposti
Jednom nogom u grobu a to znaju i vrapci na grani
A zasto bi to uopste vrapci znali
Vrapci znaju kad znaju a ne znaju kad ne znaju ili kad su samo delimicno obavesteni;
Sem toga oni se uopste tako i ne zovu
To su ih samo ljudi tako nazvali
Vrabac vrabac vrabac

Martin Igo Viktor tako mu je bilo ime
Bonaparta Napoleon tako se zvao
Zasto tako a ne drugacije
Imperator se zove deva jednogrba
Ima trkaci sto i konja s ladicama
Izdaleka ide covek ima samo tri imena
Zove se Tim Tam Tom a ni prezime mu nije veliko
Malo dalje stoji bilo ko
Jos malo dalje stoji bilo sta
I kakve sve to uopste ima veze
Doci ces u moju kucu
Ja mislim stosta ali u stvari samo na to mislim
I kad dodjes skinuces se i stajaces tako gola sa usnama crvenim
Crvenim kao venac crvenih paprika sto visi na belom zidu
I onda ces leci i ja cu leci kraj tebe

Eto.
U moju kucu koja zapravo i nije moja kuca
Doci ces

Žak Prever
 
Herman Hesse - BITI SREĆAN

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti srećan.
Samo smo zato na svetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
retko činimo jedno drugoga srećnim,
jer i sebe time ne činimo srećnima.
Ako čovek može biti dobar,
može to samo onda
kada je srećan,
kada u sebi ima sklada,
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.
 
ZAKLETVA


Kad na vešala stane život goli,

u poslednjem casu, kad me sve zaboli,

kad me svi prezru, visoki, oholi,

ti veruj u mene i tada me voli.

Kad nestanem, nesreca me skoli,

kad me pozovu crni apostoli,

kad ne bude nikog da za mene moli,

ti veruj u mene, dve-tri suze proli.

Kada mi sudbina najteže dozvoli,

kada me tama potpuno opkoli,

kad me pod svoje uzmu svi davoli

ti veruj u mene, ti svemu odoli.

Petar Pajic
 
trenutno...

Da me vide dodju oci, i ja vidim tad
I te oci, i tu ljubav, i taj put srece;
Njene oci, njeno lice, njeno prolece
U snu vidim, ali ne znam, sto ne vidim sad.
Da me vide, dodju oci, i ja vidim tad.

Mozda spava - Dis
 
Ja znam pa zato to i kažem:
da moji prohtevi imaju razloga.
Ja neću da mi prođemo
preko blata,
ja hoću da sunce utiče
na naše bolove,
da nas oduševi vrtoglavo.
Ja hoću da naše ruke i naše oči
od užasa se povrate raširene, čiste.

Ja znam pa zato to i kažem:
da moje ogorčenje ima razloga.
Nebo je bilo ukaljano,
ljudsko meso mrcvaljeno,
ledeno, podjarmljivano, razbacivano.
Ja hoću da mi se povrati pravda,
pravda bez milosti,
i da se tresnu posred lica dželati,
gospodari bez korena između nas.

Ja znam pa zato to i kažem:
da moje očajanje nema razloga.
Svuda ima nežnih trbuha
da izmisle ljude
istovetne meni.

Moja gordost ne greši,
stari svet me ne može tronuti.
Ja sam slobodan.
Ja nisam kraljevski sin, ja sam čovek,
uspravan koga su hteli da obore.


- Pol Elijar -
 
Uteha

Misao se gubi, nestaje i tone
u dolini plača, gde se nada kupa,
gde stradanja žive, gde se suze rone
i gde točak patnji klopara i lupa.

I dok miso spava, klonula, u miru,
izvija se ljubav na krilima noći,
i sa sobom nosi razlupanu liru,
i kreće se, čebdi po mojoj samoći.

Kao eho sreće, bez šuma i glasa,
preko tajnih snova visinama stremi,
kao zora nebom zračno se talasa,
kao veče u noć gubi se i nemi.

I trag joj ostaje, i slika se stvara:
Nebo plavo, vedro, kao njeno oko,
pogled koji priča, teši, razgovara,
pojima i voli i gleda duboko.

Ja osećam dušu i svoju i njenu:
Obe, večne, stoje na jednom osmehu,
na jednom prostoru, u dalekom vremenu,
koje katkad stupa i šapće utehu.

DIS
 
Prva jeza

Desi se: da se začudim,
kad me iznenada rastuže:
kišica plaha,
il jedna smeđa dečija glava
u koju se zagledam duže.

Desi se da se probudim,
od noćna bliza neba plava,
i stavim ruku na srce
što kuca jako.

I kad se tad u mislima zanesem,
i osetim polako, polako:
da je mladost prošla,
pa se stresem.


M.Crnjanski
 
Stenje

Danas sam bio tako veseo!
A sad? Gle, jedva dišem,
sa osmehom mutnim, umorno.

Daleko, negde, iza škotskih obala,
diže se, iz mora, modro stenje,
tako grdno, tako pusto, sumorno.

Ja ga se setih! Ja ga vidim!
Njegova modrina mrsi mi dušu,
i mene obuzima grozna jeza,
i neka, beskrajna, žalost.


M.Crnjanski
 
-na posletku ti si navek znala tko sam ja
od kud sad te suze, moja mila
rekla si da se za točak bršljan ne hvata..
zalud izgužvana svila..
to je tako, ne pravi od tuge nauku..(Balašević)

...ja naći ću za te bisere kiše makar i u kraju gdje kiše nema...(nemoj poći sad)

...ako me sretneš negdje u gradovima stranim
po kojima se muvam
u posljednje vrijeme
sretni me, kao da me srećeš prvi put...(Šerbeđija)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

VranV
e.e. cummings - stihovi, pesme
Odgovora
3
Pregleda
303
VranV
VranV
VranV
Srđan Valjarević - stihovi, pesme, odlomci iz romana
Odgovora
17
Pregleda
412
Džudi S
Džudi S

Back
Top