Književnost Najdraži stih

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
NOSTALGIJA - Ivan Lalic

Možda je bio vetar, koji sklizne
cujno, k'o napadali sneg, s grana,
a možda pomak plamena što lizne
ivicu lista jesenjeg platana,
il' možda duh zalutao u sobu
kroz zakljucana vrata praznog stana,
il' davno leto maknu se u grobu -
a možda je to bila ona Ana;

I zvuk i slika, malo asinhrono
na pozadini avgustovskog zlata;
Glas iz daljine, kao sitno zvono,
zuj bumbara u caški sunovrata;
Pokret tek uoblicen, a vec pline
k'o kvarna svetlost, k'o fatamorgana,
vidljiva pena na rubu praznine -
da, možda je to bila ona Ana;

Ana iz knjige koju vetar lista
u travi, pored zaspalog citaca;
Ana iz raja što naknadno blista
udaljen iza plamenoga maca;
Ana, kneginja ograde balkona
nad jezerom, u cipki puzavice,
Ana u peni cipke svog žipona,
brbljavoj prozi svoje recenice -

Slucajnosti se u secanje sležu
k'o šecer na dno neoprane caše;
sitnice samo cine ravnotežu
tom ubrzanju prolaznosti naše.
Možda je bio vetar, možda kiša
zaostala u secanju platana;
Možda je htela smrt da me presliša,
a možda je to samo bila Ana.
 
Ljubavna pjesma


Kod tebe ležim u mraku
nalazim mir.
Nitko nije na svijetu
dobar kao mrak i ti.
Vezao sam se s mrakom.
Vezao sam se s tobom.
Da se rastanem s mrakom
rastao bi se s tobom.
Kod tebe ležim u mraku
kao ptica u gnijezdu.
Vjetar mi raznosi pjesmu.


B. Setterlind
 
POZNANJE DOBRA I ZLA


Poznanje dobra i zla dato nam je u samom
krvotoku.
U privijanju deteta uz majku, jer je u njoj
bezbednost i toplina.
U noćnim strahovima kad smo bili mali, u strahu
od životinjskih očnjaka i mračne borbe,
U mladalačkim zaljubljivanjima kad se ispunjava
detinji užitak.

I zar ćemo tako skromne početke okrenuti protiv
ideje?
Zar ćemo pre reći da je dobro na strani živih,
A zlo na strani uništenja, koje vreba da bi nas
pojelo?
Da, dobro je u srodstvu sa bivstvovanjem, a
ogledalo zla je nebivstvovanje.
I dobro je jasnost, zlo mrak, dobro je visina,
zlo nizina,
Po prirodi naših tela, našeg jezika.

Slično je s lepim. Da postoji prava,
Ne samo što nikakvog u njemu nema prava, nego
postoji dokaz protiv.
A ono je ipak nesumnjivo i razlikuje se od ružnog.

Onaj vrisak ptica pred prozorom kad pozdravljaju
jutro,
I kad se na podu žare svetlosne pruge, prelivajući
se u duginim bojama.
Ili horizont s talasastom linijom dodira kajsijastog
neba i tamnomodrih gora -
Zar to nije bilo, tako kako je danas, od vekova
prizivano,
Kao tajna, koja samo još trenutak, i naglo će
se otkriti,
I stari umetnik misli da je celog života samo
uvežbavao ruku,
Dan više, i ući će u samu sredinu, kao u
unutrašnjost sveta.

I dobro je slabo, ali lepo je, jako.
Nebivstvovanje se širi i pretvara u pepeo oblasti
bivstvovanja
Kiteći se bojama i oblicima koji izigravaju
postojanje.
I niko ga ne bi prepoznao da nije njegove ružnoće.
Kad ljudi prestanu verovati da postaji zlo i
postoji dobro,
Sama lepota će ih dozvati k sebi i spasti ih.
Da bi umeli reći: ovo je istinito, a ovo neistinito.

Česlav Miloš
 
Kad bi meni dali - Branislav Crnčević

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrošio sam.
Pola dana ja bih dao nekom
ko je dobar, a slučajno sam.

Igrali bi, pričali bi nešto,
trčali bi, skakali bi vešto
ja i dobar, a slučajno sam.

Kad bi meni dali kišobran,
ja ga ne bih potrošio sam.
Pola mesta ja bih dao nekom
ko je dobar a slučajno sam.

Kišilo bi, dok mi koračamo,
pola tamo a pola ovamo.
Stavili bi dan pod kišobran
ja i dobar, a slučajno sam.

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrošio sam.
 
MAŠTANJE

Imade pjesma, meni milija
Neg Mozart, Weber i Rossini s njima.
Starinska, tugom, čežnjom silnija,
Što za me tek skrivenu dražest ima.

I kad god čujem ta da s' pjesma glasi,
Pomlađujem se za dva vijeka ja:
Vijek Luja Petnaestog. . . Dan se gasi,
Brežuljak vidim zelen žut gdje sja;

I od opeke dvor, što kam ga rubi;
Crvenkaste je boje prozor svak;
Svud perivoj, a rijeka grič mu Ijubi,
Kroz samo cviljeće tok joj teče lak.

I crnooku plavušu Ijepotu,
Starinski odjevena ozgor zre.
Moguće da ju u prošlom životu
Već vidjeh nekom - pa se sjećam nje!

Žerar de Nerval
 
НЕСАНИЦА СНА - Анђелко Заблаћански

Ево – ноћ је
Утишала све знаке живота

А мој поглед лута
Између тишине и немира
Заглављен у сну наопаком – туђем

У жељи
Да дохватим оностране вртове
Залене и расцвале у јануару

Оне што не знају време
Ни лето – ни зиму
Ни дан – ни ноћ

Једино откуцаје у трену сваком
И путовање без стазе и пута

А ноћ ме стално вара
На избезумљени израз лица
Пале капи сна обичног

Остајем будан – или спавам већ
На лет без крила у беспуће
Опет сам закаснио

Или су ме из цветног врта
Вратили постељи живота.
 
OPOJNOST

Izgledala je zabrinuta.
Htjedoh da je zagrlim iznenada.
No tada iz njenih očiju
potekoše tople suze,
paleći ruže, što su venule
na njenim obrazima.
Ponudih joj čašu
i tako mi pođe za rukom
da prodrem do njena Raja.
Ali jao! Kad je izronila
iz valova svoje opojnosti,
pomislih da će me ubiti
jednim od mačeva
svog zaborava.
Ta više nisam znao
pravilno vezati
uzao njena pojasa.

Abu Nuvas
 
MALA MOJA IZ BOSANSKE KRUPE


Bilo mi je dvanaest godina
prvi put sam sisao do grada
iz mog sela tihog i dalekog,
kad susretoh tebe iznenada.
Eh, decacke uspomene glupe!
Mala moja iz Bosanske Krupe!

Jesi li me spazila il’ nisi,
zbunjenoga seoskoga djaka,
svijetlokosog i ociju plavih,
u oklopu novih opanaka,
kako zija u izloge skupe?
Mala moja iz Bosanske Krupe!

Naisla si kao lak oblacak,
tvoj me pogled na tren obeznani,
zaboravih ime i ocinstvo,
kako mi se zovu ukucani.
Iznevjerih poput sablje tupe,
Mala moja iz Bosanske Krupe!

Tekli tako gimnazijski dani,
uspomena na te ne ocvala,
modra una u proljetne noci
tvoje mi je ime saputala.
Lebdjela si ispod djacke klupe,
Mala moja iz Bosanske Krupe!

Brzo minu nase djakovanje
lagan leptir sa krilima zlatnim
ipak tebe u srcu sacuvah
kroz sve bure u danima ratnim.
Ta sjecanja mogu’l da se kupe;
Mala moja iz Bosanske Krupe!

Sad je kasno, vec mi kosa sijedi,
gledam Unu, cuti kao nijema,
zalud lutam ulicama znanim
sve je pusto, tebe vise nema.
Ej, godine, nemjerljive skupe!
Zbogom, mala, iz Bosanske Krupe!


Branko Copic
 
Koga li ljubi sada ona mlada žena? Ona mlada žena koju sam našao jednog ljeta lijepu i dozrelu od šesnaest godina, prolazi - bogzna zašto – jutros mojim sjećanjem.

Koga ljubi sada ona mlada žena?

Jednom sam na maloruskoj ravni našao crven i krupan cvijet: njegova sočna čaška , kratka cvata, nudila je, u široko rastvorenim laticama, svoje nadrasle prašnike svim vjetrovima.

Koga ljubi sada ona mlada žena?

Nikad nije bilo između nas riječi (ja sam teško i razumjevao njen jezik) i naš odnos nije imao nikada određenog imena. Pod zvijezdama sam je ljubio do umora i do ponoći sam ležao na travi, s glavom u njenom krilu.

To je bila žena za ljubav i predavala se nijema od strasti i suznih očiju, šapućući isprekidane riječi o vjernosti.
Koga li ljubi sada ona mlada žena?

Ex Ponto - Ivo Andric
 
OKRUTNOST

Bila je tako lijepa one večeri
i tako vedrih očiju.
U smionoj igri dopustila je
da joj skinem s ramena
bijelu maramu.
A kada je noć spustila preko nas
svoju crnu zavjesu,
postao sam još odvažniji.
No onqa mi se istrgla
i rekla:" Pričekaj- do sutra!"
Drugog dana, kada sam je sreo,
bila je još divnija.
I ja joj- uzdrhtavši od sreće-rekoh
što mi je obećala.
No ona mi je na to odgovorila:
"Mutne riječi što se kazuju u noći
gube danju svaki smisao!"
I nasmiješivši se blago reče mi
na odlasku: Budi strpljiv
i ne gubi nade nikada!"

Abu Nuvas
 
Ona ide u svetlu lepote
Ko noć blaga u zvezdanom sjaju.
Sve što ima u svetu krasote:
Svetlog, tamnog – njene oči daju
Sve nežnosti, i divote s njima,
Što dan blistav ne može da ima.

Ni zrak manje, ni ti više sama
Sen u valu crnih joj vitica
Il u skladu loknica, il prama
Što se spušta preko njenog lica,
Preko čela, gde čedne, spokojne
Misli – svoga mesta su dostojne

Na tom licu koje ozarava
Srećni osmeh večite vedrine;
Gde dobrotom svakog očarava
Mirni odsjaj večite vrline,
Na tome se divnom licu čita
Ljubav – mirna, nevina i večita.

Ona ide - Dzordz Gordon Bajron
 
a1c1d2bba7d10fc88b92953.jpg
 
KOMADIĆ SUNCA

Komadić sunca u bočici nosim ti,
nek se u tvojim očima rasvijetli.
Šareno dugino stakalce sam ti dao,
ako ti možda pogled nečiji učini nažao.
Komadić svjetla u bočici mirisni,
atom sunčanog jutra dražesni.
Kad ostaneš sama i noć se spusti,
ti malo njega iz bočice pusti.
Zrake će zaigrati posred stijene,
crtati kvadrate, bacati zlatno prstenje.
Komadić sunca u bočici zarobljeni
s tajnama o svakoj alkemijskoj mjeni.
Prašak da uzmeš kad želiš na spavanje poći
i ja ću ti noću opet u san doći.
Komadić svjetla ukradoh nebeskom svodu
tom za tvoje grudi, kao za broš s topazom.
Oboma nama da jasno svijetliti stane
kad više ni sunce nad zemljom ne grane.

Štefan Žáry
 
Zivot - Stevan Raičković

Tu vise nema bega
Svet je zatvorio krug.
Pa neka i biljka
I ptica
Budu kao covek
Drug.
I grana vec da postanem
Moje bi lisce mislilo.
(O ne bi se samo u jesen
Krvavo zlato
Lilo.)
U kamen da se pretvorim
Vec ne bih naso zaborav.
Bio bih na obali jedini
Kamen zamisljen
I plav.
Tu vise nema bega
Zivo je sklopio krug.
Pa neka i breg
I suton
Budu kao covek
Drug.
 
I´m singin´ in the rain
Just singin´ in the rain,
What a glorious feeling,
And I´m happy again.
I´m laughing at clouds
So dark, up above,
The sun´s in my heart
And I´m ready for love.

Let the stormy clouds chase.
Everyone from the place,
Come on with the rain
I have a smile on my face.
I´ll walk down the lane
With a happy refrain
Just singin', singin' in the rain.

Dancing in the rain.

I'm happy again.

I'm singin' and dancin' in the rain.

Dancin' and singin' in the rain.
 
We starve, look at one another, short of breath
Walking proudly in our winter coats
Wearing smells from laboratories
Facing a dying nation of moving paper fantasy
Listening for the new told lies
With supreme visions of lonely tunes
Somewhere, inside something there is a rush of
Greatness, who knows what stands in front of
Our lives, I fashion my future on films in space
Silence tells me secretly
Everything
Everything
Manchester, England, England
Manchester, England, England
Across the Atlantic Sea
And I'm a genius, genius
I believe in God
And I believe that God believes in Claude
That's me, that's me, that's me
We starve, look at one another, short of breath
Walking proudly in our winter coats
Wearing smells from laboratories

Facing a dying nation of moving paper fantasy
Listening for the new told lies
With supreme visions of lonely tunes
Singing our space songs on a spider web sitar
Life is around you and in you
Except for Timothy Leary, dearie
Let the sunshine, let the sunshine in
The sunshine in
Let the sunshine, let the sunshine in
The sunshine in
Let the sunshine, let the sunshine in
The sunshine in
Let the sunshine, let the sunshine in
The sunshine in
Let the sunshine, let the sunshine in
The sunshine in
Let the sunshine, let the sunshine in
The sunshine in
Let the sunshine, let the sunshine in
The sunshine in
Let the sunshine, let the sunshine in
The sunshine in
Let the sunshine, let the sunshine in
The sunshine in
...
 
Sunčane lestvice - Rastko Petrović

I

Videću opet one Lestvice Sunčane
Po kojima se sva Sunca dižu i spuštaju,
Svih svetova gde u čašu krv će da prisvane,
Videću opet jutra iz njih da igraju,
Grdna usamljena Sunca belih gledanja.
Zamučena, ženka, Sunca što stalno kapaju,
I jedva vidna, rođenja plavilom ogranja
Gusto spletenog neba, bez zvuka da igraju.

To more svetlosti, boja, spektralnih večera,
naći ću niklog iz trave pri voljenom vračanju
Il’ na ledenom tlu onih mladićkih glečera.

Osetiću tad smrtnu radost ponovnog mučenja,
No neću maći stopalu više u dizanju
Ni uterati međ sunca puls svojih grčenja.

II

Dignem tad oči nebesima, nada mnom se plavilo rađa,
Pogledam dole, i beskrajnih svetlih izviranja je java,
I kruži magleni daljnji dah, sedefom, dok mleko se rađa
Na očima ruke providne, čežnjama mi zanosi glava.
Govorim, a glas moj, sa nebom, ko šapatom se bolnim srađa
Niti ikada mogah izreći – koliko me to tad spasava
Zaćutim, jer van providnosti postoji li ikoja građa,
Spram koje život ovaj celi izgledaće kao da spava.

Ovde ni jedna zgrabljena strast ne primi se korenom sreće,
Nit udovoljstvo da dođe s njom, no mešanje je s tugom veće,
I od užasa evo samog da u smrti je glupost kraja.

Ali mi za novu onu boju otvaraće se oči druge,
I onda svaku strasnu žudnju tek tad odvešće nove pruge
Sa mojom zračnom suzom u samu tu sredinu raja.
 
TI IMAŠ SRCE MOJE

Ti imaš srce moje,a ja tvoje,
Izmjenom ravnom baš jedno za drugo;
Ja čuvam tvoje, a ti paziš moje,
Pogodbe bolje nije bilo dugo:
Ti imaš srce moje, a ja tvoje.
U meni tvoje, a u tebi moje
Jednim nas stvara, jednim čuvstvom grije;
Ti ljubiš moje, jer je bilo tvoje,
Ja tvoje ćutim, jer u meni bije:
Ti imaš srce moje a ja tvoje.

Philip Sidney
 
I'm only happy when it rains
I'm only happy when it's complicated
And though I know you can't appreciate it
I'm only happy when it rains

You know I love it when the news is bad
Why it feels so good to feel so sad
I'm only happy when it rains

Pour your misery down, pour your misery down on me
Pour your misery down, pour your misery down on me

I'm only happy when it rains
I feel good when things are going wrong
I only listen to the sad, sad songs
I'm only happy when it rains

I only smile in the dark
My only comfort is the night gone black
I didn't accidentally tell you that
I'm only happy when it rains

You'll get the message by the time I'm through
When I complain about me and you
I'm only happy when it rains

Pour your misery down (Pour your misery down)
Pour your misery down on me (Pour your misery down)
Pour your misery down (Pour your misery down)
Pour your misery down on me (Pour your misery down)
Pour your misery down (Pour your misery down)
Pour your misery down on me (Pour your misery down)
Pour your misery down

You can keep me company
As long as you don't care

I'm only happy when it rains
You wanna hear about my new obsession?
I'm riding high upon a deep depression
I'm only happy when it rains (Pour some misery down on me)

I'm only happy when it rains (Pour some misery down on me)
I'm only happy when it rains (Pour some misery down on me)
I'm only happy when it rains (Pour some misery down on me)
I'm only happy when it rains (Pour some misery down on me)
 
Odjevena i opet odjevena
o cemu si sanjala
razodjevena?

Svoj sam krzneni kaput ostavila
s tobom sam u pustinji bila
Zivjeli smo o ljubavi i vodi
i voljeli smo se u bijedi
gladni smo prljavo rublje jeli
na stolnjaku od crnog pijeska
zveckalo je sudje suncano
Voljeli smo se u bijedi
zivjeli o ljubavi i vodi
a ja sam bila gola i tvoja
ljubavi moja.

Zak Prever - O cemu si sanjala
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

VranV
e.e. cummings - stihovi, pesme
Odgovora
3
Pregleda
341
VranV
VranV
VranV
Srđan Valjarević - stihovi, pesme, odlomci iz romana
Odgovora
17
Pregleda
471
Džudi S
Džudi S

Back
Top