Zaljubljen budi
XI
Mozda u paklu vreme ima
Varljivu meru koju mu dajemo ovde,
A mozda onu nesamerljivost divnih
Casova iz zivota. Ne znam.
Kazu da vreme, kada istekne, krece unazad
Kako bi moglo da nas raz-zivi.
Tako cemo i ovu nasu pricu, moju i tvoju
(Bolje bi bilo da kazem moju,
Mada su motiv i prilika od tebe dosli,
Sto nije malo), proziveti jos jedanput
Skupa (ili cu je proziveti sam),
Od kraja prema pocetku.
Cudnovato ce mi biti da krenem
S pocetka zaborava
Do one sanjalacke zestine
Kada su tobom odisale ove stvari,
A onda prema neznanju o tebi,
Pre naseg susreta.
Ali u takvom slucaju paklove ne bih
Mogao vise ozbiljno da shvatam,
A ideja o raju izgubila bi vrednost;
Nisu li onda i pakao i raj
Nasa stvar, delovi ovog zivota,
Zemaljskog, i nije li nam to dosta?
Raj i pakao stvaramo ovde, delanjem nasim
Gde ljubavi i mrznje skupa izbijaju
I natapaju zivot. A ja ne zelim
Zivot u kome ne bi bilo tebe:
Zaborav da, ali ne i neznanje o tebi.
Put koji uzbrdo vodi i onaj koji se spusta
Jedan te isti su put; zelim
Da tamo gde je jednom i drugom kraj,
S ljubavlju ili sa mrznjom,
Sa zaboravom ili secanjem bolnim
Zateknem tvoje prisustvo, moj pakao i moj raj.
L.S.
