Književnost Najdraži stih

[hakim bej]

Jesenji vetar kida lisce
zbacuje ga i odnosi daleko
Vatrena kruna javora postaje gola
plamen pozara zamenjuje tugom

Zanos strasti, treptaj vatre
iz nasih dusa odnosi tok sudbine
Ljubav prestaje, opija nezni trepet
topi se ko uvelo cvece

Strasna je pomisao kako se sve promenilo,
ohladila se krv i opusteo moj vrt.
Izgubljen smisao, dusa se ledom pokrila,
prosla je strast ljubavne parade.

Ali ponovo sam danas uhvatio tvoj vreo pogled,
i zrak sunca je razbio moje krvi led
i vetar strasti, vruc, nemiran,
oduvao raniji pozar u mojim grudima.

Burna bujica proleca se uvukla u dusu.
Dosla je zima i odleteo mir.
I uhvatio me ponovo nalet zbrke ljubavi
ja sam ponovo javor sa zelenim liscem.

 

[lejla.al.dbuni]

Pesma

Znao sam da ti postojiš negde,u svetu,
radi mene.
I ja sam te naslućivao u svakom šušnju,
i u najmanjem pokretu,
kao kad se od plavog gutljaja daljina
zagrcnu zene.
Mi smo bili tako usamljeni,
ali smo se kroz snove jedno drugom uputili.
Znali smo da se medju tolikim ljudima
ne može sam biti
...i mi smo se naslutili.

Branko Miljkovic

 

[lejla.al.dbuni]

EPILOG

Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.
Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim
Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam.
Hiljadu puta od jutros ja se ponovo plašim
za tebe izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe,podeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima.
Da li sam još uvek ona mera,
po kojoj ti znaš ko te voli
i koliko su pred tobom svi drugi samo bili goli?
Ona mera po kojoj znaš ko te otima i plaća?
Da li sam još uvek medju svim tvojim životima,
onaj komadić najplavljeg oblaka u grudima
i najkrvavijeg saća?

MIROSLAV ANTIC

 

[lejla.al.dbuni]

Ti,jedina koja znaš

Na nakovanju tvom
k`o usijano gvoždje čekam
da mi oblik daš..
Ti,jedina koja znaš
od koje sam rase sazdan
i koja sila treba
da me vatrenog uništi..
Da iz mene ljubav zapišti,
sa zadnjim nestane krikom
i da jutro osvane
sa mojim skovanim likom..

MIOMIR JOVANOVIĆ

 

[Neponovljiva Gracija]

PUTUJU ČAROBNJACI

Putuju svetom čarobnjaci
da nađu mira suncu svom
Nad njima sunce i oblaci
i pesme nežne planinom

Kuda idete čarobnjaci
i što po svetu tražite vi
Idemo kuda nas vode znaci
kroz gustu šumu ljubavi

Zar nije bilo dosta čuda
Zar svetu nije dosta vas
Kuda vas nosi pamet luda
Zar u njoj neko vidi spas

Mi znamo da nama nema leka
i naš je život strašni krug
Al sve dokle nas neko čeka
mi ćemo ići – naš put je dug.

Duško Trifunović

 

[Neponovljiva Gracija]

LJUBAV

Da li si, sestro, rasla na livadi
s vetrom koji se mlad zamrsi u cveće
pa ti je lice kao da ga gladi
krilom senke leptiri što u snu proleće.

Da li si, sestro, rasla kraj žala
pa su ti oči šumne kao more,
pa su ti dojke kao dva vala
što se igranja ne umore.

Ili si došla iz toplih ruda,
iz bakarnih žica, iz tamne lave
pa ti je glas tunel pun čuda
a suza tela, nemir poplave.

Ili si rasla međ peskom zlata,
na dnu reke, u korenju vode
pa su ti ruke oko mog vrata
dva mala izvora željna slobode.

Oskar Davičo

 

[gost 236766]

...



III




Na krajevima vatre


predmeti koji ne svetle


niti se necim drugim odlikuju


traju u tudjem vremenu




Ptica koja sama cini jato


iz nje izlece




Uzmite saku svezeg pepela


ili bilo cega sto je proslo


i videcete da je to jos uvek vatra


ili da to moze biti










B.M.​

 

[fitolend]

Ljubav ti dlanom
skriva ceo svet

 

[lejla.al.dbuni]

Ti ne znaš..

Ti ne znaš kako je čarobno
znati da negdje postojiš,
jednako draga i krhka
i na poludjelom moru..
u ovu tetoviranu jesen
koje se sve manje bojiš,
u svijetu u kojem leptiri
i ne dočekaju zoru.

Sakriven u tvojim venama
ja sam kap sto ne otiče,
ma kako bili daleko,
ma kako izgledali tudji..
Srećom,ne gube klovnovi
na kraju svake priče,
mada iz nje izlaze
bar za milimetar ludji.

A ti..ti si zvijezda
zaspala na mom dlanu
i ja te čuvam i ne dam
i nemoj da se bojiš..
Ako vec budeš bodež
i napraviš nekakvu ranu
i tad ću biti sretan,
još uvijek negdje postojiš..

MILADIN BERIĆ

 

[lejla.al.dbuni]

Kao rani mraz...

…sva se mudrost može svesti
na par Božjih zapovesti
i par ljudskih grehova…

…ima salaš,odmah,iza svega
nit` ko svrati,nit` ko zna za njega…
poznajem ga po bluzi od tila,
na mom je štriku jedared bila...

…za oblakom u spokoju lebdi
salaš ni na nebu ni na zemlji…
nedostupan,ni drumom,ni morem,
valja mi tamo,dok parlog tuge ne preorem…


Djordje Balašević

 

[Neponovljiva Gracija]

Istinita pesma

Tako sebi uvrtimo u glavu,
da smo nešto bolji od drugih…
I čekamo, da nas zadesi sudba neka veća,
a, na kraju, svima po dva metra zemlje preko,
i po koja sveća.

I sve zvezde jednako sjaje,
kad ih gleda neko treći…
Gledaj da za nekog ti sjajnija budeš,
i provedi život ceo, u ljubavi i sreći!

Ne gubi vreme na zle ljude,
jer, biće kako ti kažeš da bude!
Uzmi stvari čvrsto u svoje ruke,
sudbinu ti šiješ, s nitima i sreće i muke!

Jer to klupko, uvek zajedno je,
levo, bez desnog, nigde nema…
Gde god je Sunce žarko sjalo,
sutra se već oluja ljuta – sprema!

Probaj ljubavi,
i probaj osmehe…
Probaj noći i dane!
Dok god si živ,
vidaće se, i sve rane!

E… kada odeš, tu je kraj!
Neće svet stati…
Ali i da stane!
Nećeš to ni znati…
Bićeš s druge strane!

S druge strane,
gde se možda sneva?
Možda voli?
Možda, ne postoji?
Ali verujem, kako bilo…
bićeš sa onima boljim!

E, tamo već negde, boljih ima!
Boljih, ali opet jednakih međ’ sobom.
Čija su dela i reč ostala živa,
a, ne utihnula s grobom!

Nismo svi rođeni,
da u krvi, i junaštvu,
sve svoje najbolje damo!
Niti da breme celoga sveta nosimo!
Već dušu i reč svoju samo…

Ako je sreće, da i život neki posejemo,
pa da tek onda, sve ima smisao…
A, ako nam to, Bog, zbog nečega i oduzme?!
Ne pletimo, crnu, tešku misao…

Život jeste, radi života tu samo.
Zato volimo, volimo i volimo…
Kako god?! Jer je to,
ono, što najbolje znamo.

I negde će… možda?!
sve doći na svoje.
Ali nemoj da se život, u samoći spozna,
jer, mnogo je… mnogo! Lepši u dvoje!

p.s.

Ne budi bolji od drugih!
Prvo, budi bolji od samoga sebe!
Da bi bio dobar otac sutra,
prvo budi najbolji sin…

Ratko Petrović

 

[lejla.al.dbuni]

...

Pretvaraj se da postojiš


Znam ja dobro,kao i ti,
kako su ti ruke slabe,
ne možeš mi dohvatiti
rubin zvezde iznad glave,
ne možes me zakloniti
ne možeš me odbraniti
ni od bola,ni od mraka
ni od strave.

Ja sam tebe izmislila
po merama svog ludila,
po merama svojih snova
i širina
i teskoba.

Ja sam tebe izmislila
izatkala iz očaja
izvajala iz nemira
braneći se od nemoći
od praznine postojanja
od beznadja.

Znam ja dobro,ali ćuti,
nemoj ništa da mi sporiš.
Ogrni me dlanovima
pretvaraj se da postojiš.


Ljiljana Ninković-Mrgić

 

[Negativegirl]

Sve više sam, sve luđe sam,
sve tuđe i sve tužnije,
sve tamnije, sve sramnije,
sve biva ružnije.

Sve hladnije, sve gladnije,
sve ledenije,
samoća prazna, jesenja,
a biva sve jesenije..

Miroslav Krleza

 

[gost 182607]

ZAVODNIK

....Oklevajući, ruku ka novom cvetu pružam,
da novom uhu svoju pesmu šapnem:
Brani se, najlepša moja, zakopčaj haljinu svoju
opčini me,izmuči me… nikad mi ne reci DA.

Herman Hese

 

[lejla.al.dbuni]

Bože,koliko je volim !!


Ponedeljak je pred vratima,
al` niko ne sme ni da ga pomene
i ljubimo se,ljubimo se satima
sve dok nas jutro ne opomene.
Bože..koliko je volim!

Spavaš na mome ramenu,
umesto jastuka sam ti ga ponudio,
ja se ne usudjujem da dišem
da te slučajno ne bih probudio.
Bože..koliko je volim!

I dok se borim da ne izgorim,
jer kao šumski požar plamtim
gledam te dugo,o..moja tugo
svaku sitnicu želim da pamtim!

Ja se,zaista,ne sećam
kada sam bio ovako nesrećan..

Ponedeljak je pred vratima,
al` niko ne sme ni da ga pomene
i ljubimo se,ljubimo se satima
sve dok nas jutro ne opomene.
Boze..koliko je volim!


Bora Djordjević

 

[lejla.al.dbuni]

Strašno je voleti te


Strašno je voleti te
na mestu tako krhkom,
kao što je Svet..

Mučno je voleti te
u tom kraju Vasione,
punom nesavršenstva.

Gde nas sve lomi i ućutkuje,
gde nas sve vara i rastavlja.


Sofija De Melo

 

[lejla.al.dbuni]

...

Rekla sam


Rekla sam ti:
"Vetar prošlosti je opustošio
moju dušu,
i više ne znam ko sam".

Rekla sam ti:
"Čovek se ne radja jednom,
kao što se i ne umire samo jedanput.
Život je nešto iskonsko-
tanka,ali neprekinuta nit"

Rekla sam ti:
"Čovek stvarno živi
samo ako ume da voli,
dok vetrovi dolaze i odlaze"

Rekla sam
toliko toga
što sam mogla da prećutim.

Prećutala sam
toliko toga
što sam mogla iskreno da kažem..

...čak i to da te volim.



Violeta Milićević

 

[hakim bej]

Više se ne bojim

Više se ne bojim ni života, ni smrti.
Samo bih, pre nego sto odem
da neke lepe stvari za sobom ostavim.
Kad zaklopim umorne oči,
na ovu ljudsku tugu da zaboravim
i miran u oblak zakoračim.

Ono sto ce uvek da me tišti:
Što znam da sve bolje moglo je...
Normalnom čoveku malo potrebno je.
Ali ne, ne, ne... Neko je rešio da otme sve.
Da i za to malo pogineš,
Da te kao šraf u ludilo zavrte,
Iz dana u dan... Kost po kost.
Iz dana u dan, Kost po kost.

Ja znam da sam pobedio, Jer
i posle svega nikoga ne mrzim
I nikoga ni za šta ne jurim.
Žao mi je samo sto neke ljude nisam voleo više.
Ali... ali bice trista šezdeset pet dana,
prolece, leto, jesen i zima.
i da li se tome radujem? Pa moram.
Zasto da ne uzmem to sto mi se daje?
Ionako kad dodje - doslo je
kad prodje - proslo je.

I srescu ja tebe opet,
te tvoje oci i miris.
I ovoga puta ostajem do kraja.
Kad se ujutru probudim,
ti ces mirno pored mene
da spavas.
Ne znam da li je nesto lepse
od tebe i mene na zivoj svirci
uhvaceno vreme...

Ni sada ne znam zasto se nisam prepustio,
opustio,
zasto sam vise sa svojim demonima bio,
u svojoj rupi se krio.
Prokletstvo!
Secam se svega,
i boli, ali moram da idem dalje,
da se borim za bolje dane.

Više se ne bojim ni života, ni smrti.
Stojim sam na ovoj planini,
cekam svoje vreme,
da jos neki vir zavrtim...

 

[lejla.al.dbuni]

....

"I dok huji sa visova
snažna planinska pomama
i vreme dolazi opet
za maglama skita,
ti što si noćivala nekad
u pesmama mojim,
sad drhtiš negde sama
k`o jela tankovita."

ŽIVODRAG ŽIVKOVIĆ
narodni pesnik
selo Ramaća
Gornja Gruža

...

 

[lejla.al.dbuni]

...

"Ja nisam znao
da na mom čelu rudi
tvoja plamteća senka
sa usana.
Ako moja krv
ovog proleća
poludi,
sidji na dno bezdana,
moju zasapalu ruku
nežno probudi."

ŽIVODRAG ŽIVKOVIĆ
narodni pesnik
selo Ramaća
Gornja Gruža

...

 

[lejla.al.dbuni]

...
ŽENA

Prista da mu osvetljava noć.
Zakle se da će ga pratiti uz put..
Reče joj:
"Da delimo što nemamo?"
Prista.
Reče joj:
"Sve kule i bregovi su tudji".
"A sunce?"
-upita ona.

BOŠKO LOMOVIC
narodni pesnik
Gruža

..

 

[lejla.al.dbuni]

...

ŽENA

Zorom se radjam bela,
jutrom sam
sa istoka
-žarka.
U podne obećavam
leta vrela,
a uveče sam
-varka.


BRANKA KRILOVIĆ
narodna pesnikinja
selo Prnjavor Mačvanski
Banat

 

[lejla.al.dbuni]

...

KIŠNO JUTRO

Kišne kapi su budile
usnulog psa.
Nebeska voda je tekla
niz rebra čadjavog svoda.
Dimi se usijani kamen
i trnu zvezde..

KAMEN

Stoji nem i gluv,
kao slepac.
Tinjaju mu ugarci
spaljenih udova,
u zalasku sunca..


DRAGAN V. SARAČEVIC
narodni pesnik
selo Crnuća
Gruža

...

 

[lejla.al.dbuni]

Jastuk za dvoje


Ovo je pesma za tvoja
usta od višanja
i pogled crn.
Kad jesen duva u mehove,
ja umem u svakoj kapiji
da napravim jun.
I nemam obicne sreće
i nemam obične grehove.
Podeliću sa tobom
sve bolesti i zrdavlja.
Zavoli moju senku
što se tetura
niz mokri dan.
Sutra nas mogu susresti
ponori il` uzglavlja,
svejedno:lepo je nemati plan.
Zavoli trag mog osmeha
na rubu čaše,
na cigareti.
I blatnjav hod duž ulica
sto sigurno nekud vode.
Čak i kad ti se čini
da ih mi nekud vodimo,
one se smeškaju blago
i nekud nas vode.
Bićemo tamo negde
možda suviše voljeni,
potpuno neprimetni
ili javno prokleti.
Budi uz mene kada odem.


Miroslav Antić


...

 

[Neponovljiva Gracija]

HEMISFERA U KOSI

Dopusti mi da udišem dugo, dugo,
miris tvojih kosa,
da uronim u njih svoje lice
kao što žedan uranja glavu u vodu izvora
i da mašem njima
kao mirišljavom maramicom
istresajući iz njih uspomene.
Kad bi samo mogla znati šta sve vidim
šta sve osećam
šta sve čujem u tvojim kosama
moja duša lebdi na mirisima
kao što duša drugih lebdi na muzici.
Tvoje kose kriju ceo jedan svet
pun jedara i jarbola,
u njima leže velika mora
čiji me monsuni nose prema
blaženim podnebljima
gde je prostor plavetniji i dublji
gde je vazduh mirišljav
od plodova lišća i ljudske puti
U okeanu tvojih kosa
nazirem luku
punu tužnih pesama
krepkih ljudi
svih nacija
lađa svih oblika
koje ocrtavaju svoju tananu složenu arhitekturu
na beskrajnom nebu
gde počiva večna toplota.
U milovanju tvojih kosa
ponovo nalazim malaksalu tugu
dugih časova
provedenih na divanu
u kabini neke lepe lađe
koju jedva primetno ljulja zanjihana voda bure
između saksija sa cvećem
i praznih posuda iz kojih struji svežina
u toplom domu tvojih kosa
udišem miris duvana izmešan s’ opijumom, šećerom
u noći tvojih kosa vidim
blistavo plavetnilo tropskog neba.
U maljavim pribežjima tvojih kosa
opijam se mirisima sačinjenim od šumske smole, mošusa i kokosovog ulja.
Dopusti mi da ujedam
tvoje crne teške pletenice,
Kada grickam tvoje gipke i nepokorne kose
čini mi se da jedem uspomene…

Šarl Bodler