Književnost Najdraži stih

[Say it right]

Zavrsila se igra:
vatra pocetka,
slast i tajanstvo tvog prvog grijeha,
gotovo je...
To nije vise ni veselje ni slatka dosada.
Ti, mala moja,
zenska sa zura, dzepna damo,
nasmijana i onesvijestena ljubavnice,
moje dijete i moja majko-
Postala si neizreciva, a
pocelo je bezznacajno..
Zatekao sam se kako ti telefoniram
u ljepoti vecernje kise,
koja je samo provalija nada mnom..
... potreba da te dotaknem,
tvoja usta...
Pokucstvo, topli namjestaj mojih starih ljubavi
osipa se...
Zatekao sam se u njeznosti koja je vec spavala,
u rijecima koje su mi pripadale,
ali me nisu mogle naci.
Ti si postala moja odbrana,
dobrovoljno progonstvo,
pobjeda nada mnom, moja muka,
ljubomora na zivot,
moja mrtva sestra uspavana u velikim ruzama,
nemoguca zemlja, potrebno tijelo,
moja ruka i glava.
I zagrljaj u kojem sam se jucer igrao
sada me obuhvaca, ovdje, daleko i zauvijek-
u svim uglovima zivota.
Postajes bezimena,
nepoznata i smrtnonosna,
moj zivot i spas od zivota-
MOJA LJUBAV !!!


A.D

 

[smilingSun]

nije najdrazi stih...ali spada u red onih koji mi se prilicno svidjaju

Znam nebo što munjama cepa se; stub vode,
I udarce talasa, i struje znam veče,
Zore, kao golublji narod kad se rode
I videh što videti van sna čovek neće.

Sunce videh spušteno, sa pegama strave,
Gde lije svetlucanje ljubičaste skrame
Na treptaje kapaka koje vali prave
Kroz dalj, slični glumcima neke drevne drame!

( A.Rembo)

 

[hakim bej]

Voleo bih da si tu

Dakle,tako ti misliš da možeš razlikovati
Blaženstvo od pakla,
Plavo nebo od bola
Možeš li razlikovati zeleno polje
Od hladne čelične šine?
Osmeh od vela?
Da li misliš da možeš razlikovati?

I da li su te pridobili da prodaš
Svoje heroje za duhove?
Vruć pepeo za drva?
Vruć vazduh za hladan povetarac?
Hladnu udobnost za promenu?
I jesi li razmenila
Hod za učešće u ratu
Za glavnu ulogu u kavezu?

Kako želim,kako želim da si tu.
Mi smo samo dve izgubljene duše
Koje plivaju u akvarijumu
Iz godine u godinu,
Protrčavamo onaj isti stari teren.
Šta smo našli?
Iste stare strahove.
Voleo bih da si tu.

PINK FLOYD "Wish you where here"


Ps.Život je samo osećaj blizine...

 

[lejla.al.dbuni]

Tebi


Slutim dolazi strašna zima
izmedju nas će sneg da veje,
mene će tada samo da greje
misao da te negde ima.

Bila si..bila,dovoljno nežna
za one moje noćne dane,
kada si u meni brda snežna
lako pretvarala u vulkane.

Kao gradski vrabac si bila
na ulici,medj` ljudima,
s` nekim za stolom,s` nekim u postelji,
al` meni uvek u grudima.


PETAR PAJIĆ

/ "Gradovi neona i dima"/

 

[lejla.al.dbuni]

ХАЉИНА

Нико на њој не види твоје руке
када пролазим улицом.

Нико на њој не види твоје прсте
кад је вратим кући.

Малено дугме је опет ушивено,
и закопчани сви снови високо до врата.

Ја ову хаљину нежно скидам,
ја ову хаљину пажљиво облачим:

Она за мене моћ магије има.
Волела бих да твоје руке на њој
могу да покажем свима.



Мира Алечковић

 

[lejla.al.dbuni]

POGREBNI BLUZ

Nek` svi satovi stanu i neka telefoni zaneme,
I psima,da ne laju,dajte sočnu kost,
Utišajte klavire i uz prigušeno dobovanje bubnja
Iznesite kovčeg,nek ožalošćeni priđu..

Nek avioni,tugujući iznad naših glava
Ispišu preko neba poruku `On je Mrtav`.
Stavite crne florove na bele vratove golubova,
Nek saobraćajci svoje bele rukavice zamene crnim.

Bio je moj Sever,moj Jug,moj Istok i Zapad.
Moja radna sedmica i nedeljni odmor,
Moje podne,moja ponoć,moj govor,moja pesma;
Mislila sam da je ljubav večna..prevarih se.

Zvezde sada nisu poželjne;pogasite ih sve,
Spakujte Mesec,skinite Sunce;
Izlijte okeane i posecite šume:
Jer ništa od toga više nema svrhe...


V.H.Odin

 

[lejla.al.dbuni]

Ljubomora

Tada je pevao dan u granama topola.
Setim se tebe i odmah mi grešna mis`o.
Jutrom reka, a ti ludo gola.
Pa mišljah: da je reka muško,
ja bih od bola vrisk`o.

I ja sam mogao ribe klati.
Nisam verovao grmu niti ženskoj jovi.
Ti si se mogla i mladom klenu dati.
Iz tvog su čela nicali beli rogovi.

Tada je pevao dan u granama topola.
Da bi te videla, trska je porasla za dva
kolenca.
Dolazile su zveri oba pola.
Iz tvojih grudi htela su poteći
dva bela studenca.

I ja sam samo mogao da padnem na kolena.
Bio sam snažni junac, a ti mlada mati.
I gledao sam dva tvoja oka zamagljena
zbog kojih ključa krv i snaga ludo pati.

Tada je pevao dan u granama topola.
Tvoja sam bedra zvao sapima, igračice.
Osećao sam: iz mog čela rastu dva roga vola.
Kako da stignem noge takve trkačice.

Bio je to ludi galop od jutra do noći.
Povaljali smo trave i izranili žita.
I gledali smo se na svetlu, svojoj bledoći,
ja zdepast, debelog vrata, ti bela, tankovita.

I presta da peva dan u granama topola.
Čudno: rasle su šume sa korenjem nagore.
U vuka oči pune vučjeg bola.
U vodi ribe vode tajne razgovore.

I bila su dva neba, jedno je u reci.
I svaka je grana imala toplinu ruke.
Plovili su neki čudni, crni meseci
s usnama da ljube, s rukama za kurjake.

I presta da peva dan u granama topola.
Bi veče. Ti si ležala na paprati.
A ja sam bio mladić, slab, bez ona dva roga
vola.

I videh: ti bi se mogla i mladom kurjaku dati.
Da sam ti bičje reči riknuo, ti bi znala.
I nikad bliže nožu ne bi moja ruka.
Pobegoh, sa mnom su i debla posrtala.
Pratila su me dva grozna oka, tvoja ili tvog
vuka.


Branko V. Radičević
(1925 - 2001)

 

[32-956]

Познајем часове празне као лимени
просјачки тањирић у кишни дан,
празне као рукав војника без руке.

Причај ми ....

(Карл Сандберг)

 

[lejla.al.dbuni]

HIMNA OČEVA ŽENSKIH BEBA


Srce mi radost ne štedi
kad trepte dugini zraci
-naprotiv,krv mi se ledi
kad prolaze dečaci..
Dečaci,kao dečaci
ne uzrujavaju mene,
al` katkad od njih muškarci
postanu - pa se žene.
Dugo se,dugo rešavaju,
al' se na kraju venčavaju,
krmci međ veknicama
-žene se sekicama!

Ah..negde,negde dečkić se igra;
maze ga,hvale jezikom brzim
i razdraganim kao čigra,
a ja počinjem da ga mrzim.
To dete za mene bezimeno
mrzim bestidno,neizmerno!
Taj mali neženja što rano leže
i ne pomišlja da se veže,
Al pre no što se kaže:"šuga"
on će da ulovi ženu,iz cuga..!

Kad god ugledam muško dete
koje je uspavao sunčev sjaj,
pobledim-valjda me razumete,
i upitam se: je l' to taj?!
Prvo će tražiti da mu odseku
uvojke,pa da mu loptu daju,
pa će da misli na svaku seku,
i na svetinju braka,na kraju.
Manuće loptu,na dati znak,
kad samo baci oko na brak.
K`o mačor što bez miša vene,
tako se oseća on bez žene.

Oh,negde on sisa prstić,što duže,
il` mleko guta,stani-pani;
obrazi su mu svilene ruže,
zubi u desnima ututkani.
Al` kad se zubima naoruža,
i klokot mleka prestane,eto,
porašće strnjika mesto ruža -
čekajte samo još koje leto!
Čim proda nešto,napiše knjigu,
ždraknuće vešto, ne ber'te brigu!
I uz halapljivi skok divlje zveri
tražiće ruku moje kćeri..?!
Taj što mu pupu greju pelene,
tražiće ruku moje Helene?!

Nek slatko vlaži pelene svoje -
moje su misli zlokobne boje.
Taj Leongrinov embrion,ipak,
dobiće,bogme,od mene šipak!
Jer,raspoviću tog ukakanka,
so ću da stavim umesto talka,
zapapriću mu bocu sa mlekom,
nakljukaću ga Kantom,Senekom,
biber ću da mu sipam u usta,
pesak u kašu,da bude gusta.
Kroz vatru i vodu nek` misli odu,
njegove da traže drugi smer -
nečiju drugu nek` uzme kćer !!


OGDEN NEŠ

/u sjajnom prevodu Dragoslava Andrića/

 

[lejla.al.dbuni]

....


Sto vekova cu da te volim


Britvom ću morati
da te ljustim sa sebe,
da te do krvi kao krljušt,skidam.

Moraću da te otkidam
kao ljušturu školjke
uraslu u škrapu krečnu.

Jer video sam te svu,
Do stida,
I mnogo dublje od stida.

Jer video sam te večnu,
i isprljanu,
i mlečnu.

Sto vekova ću ostati ukopan korenjem
u bele peskovite bregove
tvog užarenog tla.

Sto vekova ću zbog tebe
noktima da se krstim
i kutnjacima molim.

Mesečinu cu kao ražanj
u grkljan da zabodem.

Sto vekova ću ovako da te volim,
užasno da te volim,
sav od paperja i sav od zla.


Miroslav Mika Antić

 

[Bambina]

Osmjehom otvori vrata

Izvuci sunce iz šešira

stisni me jako da boli

u zagrljaju ja sam mirna

 

[lejla.al.dbuni]

MASLAČKU


Maslačku moj lepi
ludi maslačku,
jedini si koji ne priznaješ noćas
golomrazicu novembarsku..

Ti što vatrenim namiguješ okom
na beznačajnom seoskom proplanku,
pokraj puta,sto prvog reda
- za koji se ozbiljno sumnja
da ikuda vodi..

Lud si - koliko je Nebo visoko
i naivan si kao stara dobra Zemlja
što nas je porodila
- zato što ne zna za pobačaje,
kontracepciju i slične stvari.

Ludoglava vatro mala
u daljinu zagledana..
Uzalud se samo nadaš
i uzalud Nebo moliš
- sto puta ćeš umirati,
al` suncokret ipak
nikad nećeš biti..


Ljiljana Ninkovic-Mrgic

 

[lejla.al.dbuni]

SLOMLJENI SNOVI

Kao što nam deca u suzama

donose svoje igračke na popravku,

tako ja dadoh moje slomljene snove Bogu,

jer boljeg prijatelja naći ne mogu..


Ali umesto da ga ostavim

da svoj posao radi na miru,

muvao sam se okolo i pomagao mu

-učeći ga da radi u mom maniru..


”Mnogo si spor !” - bio sam ljut,

i iz ruku sam počeo da mu ih vadim.

”Dete moje, šta sam mogao - rece On

"kad me nisi me pustio da radim” ..
.


~ Nepoznat autor ~

 

[lejla.al.dbuni]

UMJESTO MOLITVE ZA DALEKU

Ponekad,davna,sjetim te se,
a nesto toplo zasja u dusi
kao od dobre stare pjesme
sto se slucajno zapjevusi.

Gdje li si nocas,ti daleka,
da li si negdje svila dom
ili jos uvijek,k`o nekada,
lutas ponocnim Beogradom.

Da li jos trazis onog cudnog,
onog iz tvojih snova vrelih,
koga si trazila uzaludno
i one noci kad smo se sreli.

Trazi,samo trazi,tragaj,
on,ipak,jednom mora doci
iz tvojih lijepih snova,draga,
u tvoje nimalo lijepe noci.

Kao sto dodju ove pjesme
iz divnih suma nepoznatih,
pravo u nase ruzne nesne
u gorku zbilju kasnih sati.

Ponekad,tako,sjetim te se
a nesto toplo zasja u dusi,
kao od dobre stare pjesme
sto se slucajno zapjevusi.


Vitomir Nikolic

 

[lejla.al.dbuni]

Samoća

Samoća je poput kiše,
U večeri iz mora se diže,
Iz ravnica pustih i dalekih stiže,
Ide u nebo, gdje je uvijek ima.
I tek sa neba pada po gradovima.

Pada prije neg' svjetlost je izašla,
Kad ulice se okreću spram zore,
I kad se tijela što nisu ništa našla,
Razočarano dijele puna mora,
I kada ljudi što od mržnje gore,
U postelji jednoj moraju da noće.

Tad dolaze valovi samoće…

Rajner Marija Rilke

 

[lejla.al.dbuni]

Kad ptica prestane voljeti drugu pticu


Kad ptica prestane voljeti drugu pticu,
ona joj ne kaže:
"Odleti sada tisuću milja daleko,
da ne bi gledala
kako se gomila ravnodušnost
u mojim zjenicama!"
Jer ptica nije troma kao čovjek;
daljina je za nju lepršanje slatke svjetlosti
koja raspiruje ljubav.
Ne kaže joj: "Sada se sakrij
tisuću stopa duboko ispod zemlje,
da ne čuješ kako pjevam u predvečerje
nježnu uspavanku drugoj dragani,
koja leži s kljunom u mome krilu !"
Jer ptica nije površna kao čovjek;
ona zna da se otkucaji srca
pod zemljom propinju još snažnije,
i umjesto umirujućih zvukova
uspavanke cijela bi šuma
morala slušati tutnjavu podzemlja
koju je izbacila bol.
Zato kad ptica prestane voljeti drugu pticu,
ostane pokraj nje da tu umre,
u samoći.
A čovjek kad prestane voljeti drugog čovjeka,
od stida i pomutnje ne zna što bi
i bježeći sve to dalje od njega,
ugnijezdi zauvijek u svome srcu
njegovu tugu...

/odlomak/

VESNA PARUN

 

[lejla.al.dbuni]

Plašio sam se...

Uvek sam se plašio da ti tepam.
Plašio sam se sa ti kosu držim u ruci.
Prestrašen bio da naglo možes da se okreneš
i da mi uhvatiš nežno oko na vratu svom..
Jer,glupavo sam verovao
da ću,ako ti ruku na rame stavim
da ću,ako ti prstima čelo dodirnem
da ću,ako ti u tople oči grudi slijem
da cu tada izgubiti sebe..
Sad kada si otišla,imam sebe
...isuviše!

Zoran Radmilović

 

[bud@]

Žudnje

Nemaš ih
u noćima gde ni žaba se ne čuje
gde zrikavci
hladno u snovima od tebe gone,
mislim na zimu
a hranim šta čujem kroz godine,
sad ugušen u dimu.

Želish ih
samo kada legitimaciju otac pregleda?
Gde prijatelji
biraju piće i jela ako su posna,
znam najbolje je tako
ali volim i ja tvoje oči tamne,
sad plačem i neznam kako to!?!

 

[capljara]

Kad bagrem dogodine zamirise
ko zna gde cu biti
U tisini slutim
Da joj se imena ne mogu setiti
Nikad vise.....

Crnjanski

 

[capljara]

I umri, da spaseš verovanje cisto,
Da si kadgod stao pred istinom golom
I da u životu nisi jedno isto,
jednom zvao srecom, a drugi put bolom

P.S. Koliko me secanje sluzi Dučic je ovo napisao

 

[bud@]

Dučic

 

[lejla.al.dbuni]

...
Jednom sam usnio tebe

Jednom sam usnio tebe
usnio delić zime
najmanje što se moglo
od one davne boli:
bilo je kao vrisak,
kao da grumen soli
prinose mi na ranu
-nije ti čak ni ime..

Zaostalo u mom sluhu
sišla si niz sutone,
kao srušen vetar
postala senka leša:
da krenem i ja za tobom,
kao vuk kojeg gone,
i budem iznova sam
i budem iznova grešan.

Uzalud tamnim putem
mamiš me u krv slapa,
razišle su se reči
koje sam za tebe skriv`o:..
..ostade samo san
da jedem meso živo.

U noći koja pritiska
kao samrtna šapa:
od tada te nije bilo
u mome hlebu i vinu..
..kao zazidan odjek
ti sišla si u prazninu..

Kristivoje Ilić

 

[lejla.al.dbuni]

......

Sve ima svoje-i vatra i led
U kap se spoje-i čemer i med
Sve ima svoje-vrlina i greh
Tuge postoje da bi prizvale smeh.

Sve ima svoje-kad mrzne i vri
Kad menja boje-kad vene i zri
Sve ima svoje-pocetak i kraj
Tame postoje da bi prizvale sjaj..

Balašević

 

[lejla.al.dbuni]

......

Ovo je pesma jedne košulje,zaljubljene do okovratnika u jednu sasvim banalnu drvenu štipaljku i glasi:
Držiš me na ovoj ljuljašci da se ne okliznem.
Da mi suze ispare na suncu.
Zahvaljujući tebi moći ću malo da se našalim sa stokom i živinom u ovom dvorištu.
Nadimaću se.
Raskopčaću svu dugmad na svom platnenom telu.
Celo popodne biću zastava koja rukavima šamara vetar i miriše na sapunicu i nebo.
Drži me čvrsto,ali nemoj da mi zavidiš.
Mene popodne peglaju.


Miroslav Mika Antić

 

[Say it right]

Kroj

Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima. Bićeš moj način odevanja
svega neznog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.

M A