Književnost Najdraži stih

[Baudrillard]

Orgije

Pijemo nas nekoliko propalih ljudi
I polusvet:
Bez svega, i bez radosti; mada nam grudi
Čeznu za cvet.

Zvuci violina, vino, jak dodir žena
Daju nam pir,
Al’ svuda se kreću senke mrtvih vremena,
Umrli mir.

Muzika s pesmom pruža nam stare jauke,
Opela trag;
Zgrljaj, za navek skrštene ruke
I život nag.

U samoći nam stanuje, k’o u ćutanje,
Veliki strah;
Bez leka smo. S nama tu je, noću i danju,
Ledeni dah.

U igri, u pupoljcima tražimo besno
Izraza, sna;
Plačemo mrtviam što je u paklu tesno,
Kad nema dna.

Jer svaki živi u grobu svom, samo što neće
Da vidi grob,
Ni svoje dane, što gore k’o mrtvom sveće,
Ni svoju kob.

Pijemo s usta i čaša. Maštom ludila
Stvaramo zrak;
Sve nas je dovela tajna što nas ubila,
Otkala mrak.

Pijemo nas nekoliko propalih ljudi
I polusvest;
I znamo, radost ne može da se probudi,
Opao cvet.

Vladislav Petković Dis

 

[Nina]

Kristalni brod- Dzim Morison.

Pre nego što pređeš granicu svesti,
poljubi me još jednom
da okusim blistavo blaženstvo
još jednog poljupca.

Dani su vedri i prepuni bola.
Obavij me svojom mekom kišom,
dani bez tebe su ludilo bez kraja
sve dok se ne sretnemo ponovo.

Reci mi gde se krije tvoja sloboda,
ulice su polja koja nikada ne umiru,
oslobodi me razloga zbog kojih
ti radije plačeš, a ja radije letim.

Kristalni brod se sprema na putovanje,
sa hiljadu devojaka, sa hiljadu drhtaja,
vreme se ubija na milion načina.
Kada se vratim, napisaću jedan stih.

 

[Nina]

Maja Miljković – Dotakla bih te

Dotakla bih te
kao nekad.
Da znam samo
kojim putem
snovima lutaš
trazeći ljubav,
našla bih te,
dotakla bih te,
kao tada...

Da samo mogu
da doletim,
uzalud pruzam
uvela krila
ovo nebo
ne razume sreću.

Dotakla bih te
kao želja;
znam da me želiš
i da me pratiš
nekim mislima
kad nikog nema
da te utešim.
U tom trenu
na nekom drugom
kraju čežnje
ja sam sama.

A dotakla bih te
kao san,
da smirim ti uzdah,
da začaram ti usne
i umirim te rukama
tražeći samo
da me čvrsto stegneš,
da mi samo kažeš
da sve prošlo je.

Dotakla bih te
kao miris
kad ideš poljem,
kad u njemu nadješ
neki mali svet.
I onda
kad sve nestane,
još uvek osećaš
miris poljskog cveća,
još uvek si tamo
još uvek me pratiš...

Dotakla sam te
svojim rečima
al nije to sve,
ne, nije još kraj,
još uvek čekam te...

 

[AbsolutelyNotMan]

"Злонамерници
сити и манити
све ми забранисте у рођеној кући
ал не може ми нико забранити
да певам и да се смејем умирући
а то се вама више не догађа
ни кад свадбујете
ни кад вам се рађа!"

Добрица Ерић

 

[Baudrillard]

Sažetak prve romanse

Vičemo:

Postojim! Tu sam, teško je
Osećam se crveno

Želimo da nam se uzvikne:

Postojiš! Vidim da osećaš
Teško je osećati

Buntovnik će savladati strah istine:
Možemo samo da vičemo
Niko ne može reći sem nas samih
Nama samima

Sve, samo permutacija simbola
Igra reči
Užas bola
Drugo neće da spreči

Volimo, kada vidimo osobu
Onda vičemo: postojiš!
Na isti način i podjednako meni

Mi se nismo voleli
Vikali smo u prazno

Kada sam govorio volim te
Vikao sam: osećam se voljeno

Kada si govorila volim te
Vikala si mojim očima

Te oči, toliko velike, našle su
Ogledalo u mraku
Zurile, toliko dugo, da sada
Mrak nije strašno

Dušan Cvetković

 

[Nina]

Ako voliš

Ako voliš,
pusti nek ljubav preuzme vlast,
nek preotme srce,
nek pomuti razum,
nek ukalja čast..

Trezan bi brinuo
da stvari ne krenu po zlu,
ako voliš samo dođi,
dođi i ostani tu..

Rumi

 

[Baudrillard]

Autoportret u dvadesetoj

Krenuh, uzeh put preda se, ne znajući zapravo
kamo me može
odvesti. Obuzeo me strah,
grčevi u crijevima, a u glavi
zujanje:
valjda zbog tog ledenog daha mrtvaca.
Ne znam.
Otputih se, misleći da je šteta
skončati tako rano, ali
eto
začuh onaj tajanstveni i uvjerljivi zov.
Taj zov ili
čuješ ili ne, a ja sam ga čuo
i umalo ne briznuh u plač:
stravičan zvuk
što se rađa u zraku i u moru.
Štit i
mač. A onda,
unatoč strahu, krenuh, priljubih svoj obraz
uz
obraz smrti.
Ali nikako nisam mogao sklopiti oči i ne
vidjeti
taj nesvakidašnji prizor, spor i neobičan,
premda
usađen u munjevitu stvarnost:
tisuće mladića poput mene,
golobradih
ili bradatih, ali svi odreda Južnoamerikanci,
stapaju
obraze sa smrću.

Roberto Bolanjo

Sa španskog preveo Darko Poslek

 

[Nina]

Kada mi nedostaješ – Mika Antić

Mislim tuđe misli
Kradem svoje vreme
Provlačim ga
Između oblaka, snova,
Daljine i snega…

Kada poželim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oči
I na kaldrmi zamislim
Cvet beli.

Kada te nema
Jer tako hoću
Zaledim osmeh
U sebi kažem ime
Udahnem duboko
I pomislim

Tako mi nedostaješ…

 

[sapiens]

"Noćas su me pohodili mrtvi.
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prolaznosti stvari."

- Vladislav Petković Dis

"Kuca, kuca! Ko mi pokoj kosi?
„Ja sam vetar, što uzdahe nosi."
Sa ljubavi meni srce puca, —
Zbogom, vetre. Al' ko opet kuca?

Kuca, kuca! Ko je u to doba?
„Smrt dolazi iz hladnoga groba."
Srce moje još se dragoj nada. —
Zbogom, smrti. Al' ko kuca sada?

Kuca, kuca! Ko to meni želi?
„Ja sam vreme, što zaborav deli."
Moju ljubav zar da vreme zbriše?
Zbogom, zbogom! Ne kucajte više."

- Milorad J. Mitrović

"Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog između prstiju
budim je zbog reči koje peku grlo
volim je ušima
treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove
ovde..."

- Branko Miljković

"Taj dan tako tužno zvonila su zvona,
Bolnu neku pesmu iz metalnog grla.
Nasred katedrale ležala je ona,
Kao Iluzija koja je umrla.

Tako plava, tužna. U belom odelu,
Legla je međ ruže i mirtino cveće.
Redovi vlastele na dugom opelu
Stojali su nemo i držali sveće.

U oknima crkve tiho, neosetno,
Poče dan da gasne, kad svršiše setno
Duge bolne psalme sveštenici sedi.

A polazak kada zapevaše zvona,
I kad mirno kovčeg podigoše bledi,
Tada, kao u snu, osmehnu se ona."

- Jovan Dučić

"Ostajte ovdje!…Sunce tuđeg neba,
Neće vas grijat ko što ovo grije;
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije.

Od svoje majke ko će naći bolju?!
A majka vaša zemlja vam je ova;
Bacite pogled po kršu i polju,
Svuda su groblja vaših pradjedova."

- Aleksa Šantić

"Vidim li koju ženu
tebi da liči:
u mantilu pepeljastom i sivom šeširu
dešava se na ulici da zastanem.
I mada znam
odavno već da truneš
pomislim: možda si ti.

Inače, ti znaš
u Boga nismo verovali
ni ja ni ti.
I zaista nema to sa njim veze
što želim
pred slikom tvojom kandilo da palim."

- Risto Ratković

Težak izbor.

Ali prema mom mišljenju - najveći svih vremena.

 

[Nina]

Ja nisam ja
onaj sam koji pored mene
nevidljivo ide
kog nekad vidim
kog nekad zaboravim

Ja nisam ja
onaj sam sto govori
kad cuti
sto prasta kad mrzi
onaj sto ostace
uspravan kad umrem

Ja nisam ja ...

Juan Ramón Jiménez

 

[Nina]

Ulice tvojih pogleda
Nemaju kraja
Laste iz tvojih zenica
Na jug se sele
Sa jasika u grudima tvojim
Lišće ne opada
Na nebu tvojih reči sunce ne zalazi

Vasko Popa.

 

[Nina]

Jin i jang – Valentina Berić

Čuješ li kako valovi nose samoću
U sumrak rađanja izgubljenog jutra
Da li se zvijezde smiju ili plaču noću
Odlaziš, ostaje sakriveni bol koji čeka sutra

I šta god da kažem iskoristiš protiv mene
Srce se bori, ali uzalud, lagano vene
Pred tobom ću biti jaka k’o stijena
Ti živi bez oprosta jer samo si sjena

Na krilima vjetra sjećanje neka te nosi
Uzalud govoriš „molim te, oprosti“
Za učinjeni grijeh neka prašta Bog
Daleko ostani, govorim ti zbogom

Umorna zemlja pod mojim nogama jeca
Korak težak, nejačko koljeno kleca
Ko žednom kap vode meni zaborav treba
Ne žalite munje, udrite gromovi iz vedra neba

Neka zađe sunce, nek’ mjesec se ne budi
Neka zora više nikada ne zarudi
Neka tuga zaspe u svom preteškom snu
Ti budi svijetlost, ja ću ostati tama na dnu.

 

[Nina]

Želim da ti prećutim

Želim da ti prećutim ružne stvari za koje znam
Želim da te poštedim od tužnih vesti i od zla

Žudim da tvoja čula miluje lira i sonet nežni
Žudim da tvoju dušu napaja ljubav i sreće plam

Ne dam da ikada spoznaš šta je patnja, tuga i bol
Ne dam ni slutnji nekoj da pomuti sjaj u oku tvom

Sanjam uz tebe da se budim i radujem zori što zri
Sanjam kroz cvetna polja da prati me osmeh tvoj

Momir Vasić

 

[Waterfall]

"Izvoli, izaberi šta je to sreća.
I nemoj da mi zakukaš nekad
da nisi dobro odabrao.
Sam si zidao svoje kule.
Sam si unapred dobro znao
na onome što se jednom stvori,
ili kad večito iznova stvaraš
i ne smeš da prestaneš da se boriš."

Mika Antic

 

[Nina]

Negde daleko
Na ogoljenom proplanku,
Srna drhti
Životom šibana.

Svuda sivilo.
A jablanovi
Avetno nemi.

Nikada srećna
Bila nisam.

Zašto živote?
Zašto suza samo
Oko mi krasi?

Toplinu zagrljaja
Osetila nisam
Nikada.

Hoću li
Ovu mrtvu tišinu
Savladati
I razbiti je
U paramparčad?

Hoće li
Krhko telo moje
Ljubavlju
Biti osnaženo?

Ja srna,
Na ogoljenom proplanku,
Jablanove molim,
Vetrove i lahore
Da zaustave na tren
I da, muzikom njihovom,
Razgale dušu
Ove
Uplakane srne.

I da poljupce odnesu.
Tamo…
Negde daleko
Onom koji žudi!

Koji ume da voli!
Koji oblake razgoni
I suze
U kristale pretvara
Čarobnom rečju

„Ljubavi!
Ne gubi nadu,
Voljena si mila“.

Njegov glas će
Umiriti telo srnice.
I…
Više drhtati neće.

Učinite to jablanovi
Zarad Ljubavi

Slobodan Jovanović Stubički

 

[Baudrillard]

Čitam Siorana

Čitam Siorana
kaže
mora da pije
i bludniči
da
bi pobegao od ludila dosade
a ja mu zavidim
svakim
delom svoje svesti
što može
što sme
što ume
da
iskali
da istutnji
tu potrebu
to gađenje
nad
sobom i svetom
što se samo
valjanjem u blatu
na
dnu
možda može
sagledati
i progutati
a da se ne
ispovraćaš
preko ivice stola
po svemu

Aleksandra Leković

 

[medozarr]

No1
Sve što si do sada postigao
Više je mnogo od sporta
Težim si išao putem
Srbi su takva sorta
Sve na šta pristao nisi
Mnogo je od igre više
Na tronu svetskog tenisa
Novak Đoković piše
Iz svake nepravde jači
Pobednik u svakoj borbi
Nisi se odrek'o sebe
I kad je glava u torbi
Hvala za svaku pobedu
Za poraz ne znaš ni šta je
Svi drugi dođu i odu
Najjači samo ostaje
Savo Cvijetinovic

 

[kalis]

Pola je dama, pola derište
Anđeo koga duša ište
Miris je njen boje kokosa
Ko cvet bagrema, svež kao rosa
Prepuna ukusa od milina
Od šampite i malina...
Nežna, golicljiva i pronicljiva
Njen osmeh...
Pomalo čežnjiv
Pomalo sramežljiv
Ali vragolast, oh i te kako
Jer ništa njeno nije, onako
Ona je svakom pesniku
Hiljade i hiljade strana
I par stotina romana
Koji govore o ljubavi...
O mislima hirovitim
I strastima maštovitim
Njena narav od inata
I srce koje shvata
I ne shvata
Na njoj je pogled teži od reči
A reč jača od dela
Eh kad bi smela...
Zbog nje se moja duša cela
Predaje ali i otima
Ona je nebo pilotima...
Ona je mera za lovore
O njoj pjesnici govore
Uz pomoć mašte i stiha
Ta čežnja i patnja tiha
Nedozvoljena zaliha...
Sa bujnom kosom koju je puštala
I kačila
S posebno lijepim usnama koje je
Šminkom naznačila
I sve te linije krhkoga tela
Sve je zavodljivo priroda izvela
Treptaji oka što obuzimaju
Daju živost pa oduzimaju
I sve što spoznajem više nijanse
Ma nema šanse...
Jer gde se njena ljupkost kreće
Mašta se s javom sreće
I nema treće...
Uzolud poskočim, uzalud sročim
Sve, sve al dočim...
Otera dilemu brzim hodom
'Delete' slobodom...
Često lud, prečesto štrčim
Ne mičem ni kada trčim
Puštam zvezde da mi stihove kroje
Njima praštam
I maštam, baš mnogo maštam...


Savo Cvijetinović

 

[kalis]

Veruj:

Da ozbiljno treba
razvući čitav osmeh do neba.

Pa stavi osmeh na lice
i razvuci ga preko cele ulice.

Jer osmeh treba od srca dati
nekome da tuge svoje skrati.

Pokloni osmeh prosjaku, deci, vojniku,
upleti te usne u ram, u nečiju sliku.

I smej se okom, može to tako, o da!
a smeje se i zagrljajem, onaj ko zna...

R.Petrović

 

[Richard III]

Zapis o čudu

Ja nikad ništa nisam vidio prvi put!

Ti lijevom rukom sklanjaš gust pramen kose sa čela i ja
netom selim u sjećanje taj pokret, i već ne vidim kako rukom
sklanjaš kosu sa čela nego se sjećam tog pokreta, sjećam se: ti
lijevom rukom sklanjaš gust pramen kose sa čela.

Ti kažeš, glasom koji treperi i pomjera plamen svijeće na
stolu pred nama: “Napolju je oluja”, i nešto što nisam ja, ali u
čemu me ima, itekako, seli u sjećanje taj glas, i dok te čujem,
ja kao da se sjećam kako te čujem, kao da se sjećam tvoga
glasa što treperi i pomjera plamen svijeće na stolu pred nama,
sjećam se večeri, i glasa što govori: “Napolju je oluja.”

A još je napolju oluja, i još traje veče, jednako kao što traje i
život, kojeg eto kao da ne živim, već kao da ga se sjećam,
poput glasa kojim govoriš “Napolju je oluja”, glasa kojeg se
sjećam, poput ruke kojom pomjeraš pramen kose sa čela dok
govoriš, poput ruke koje se sjećam, dodirujući je prvi put.

Abdulah Sidran

 

[Nina]

Odmor

Pod prozorom se zatitrali
sunčani zraci vreli
i na lice mu seli,
kao kad majka lampu pali.

On se probudi iznenada
i hitro, lako skoči,
ali se seti: odmor je sada –
i opet sklopi oči.

Soba se opet ispuni mirom,
smrt preti svakom zvuku;
zraci otvore vrata širom
pa se tiho povuku…

Dušan Vasiljev

 

[kalis]

" Odlučio sam srce da prodam.
Meni ne treba. Za koga da bije?
U oglas još ću i to da dodam :
Volelo jeste, voljeno nije.
Prodajem srce staviću oglas.
Prodajem srce u pola cene!
A ljubav nek' bude, tek mali ukras
Ljubav je eto, poklon za mene.
Dajem na probu. Kad možeš plati.
Ako ne valja, izvoli vrati.
Postoji negde znam neka blesa
Što zna da voli do nebesa.
Zato požuri. Nisi jedina.
Mnoge u red strpljivo stoje.
Da, jesam lažov. To je istina!
Blago nude, za srce moje.
Hajde požuri jer red je gust.
A ne bih baš svakoj srce dao.
Hajde požuri daću ti popust!
Nemoj da posle bude ti žao.
Jer kad ga druga zavoli strasno
Žal će gristi ko miš u rupi.
Zato te molim dok nije kasno...
Ne daj da druga srce mi kupi. "

Duško Dražić

 

[kalis]

Uobraženje


Voleo sam nekad bez potrebe da zamrsim stvari,
Kao što naopako u cirkusu klovnovi konje jašu,
Ali u krčmi,gde kiseli duvanski dim zidove garavi,
gde se čoveku svašta u glavi javi,
– Zašto u životu nijednu ja ne razbih čašu?

Rade Drainac

 

[Nina]

Ako te neko igrom slučaja
Za mene upita
Ili ime mi spomene reda radi

Molim te reci
Ko zna gde je

Valjda
Još uvek po sebi skita
Možda plače
Ili se naglas smeje

Sa njim čovek nikad načisto nije
On sam sebe laže
On se od sebe krije...

Lider

 

[kalis]

Ne žuri kroz život,
tako se samo prašina diže.
Život se živi lagano,
a svako na cilj stiže.
Mene su učili malenim stvarima koje su bitne,
srećan je samo onaj ko želi stvari sitne.
Ruke su tu da grle,
a ne da nose stvari.
Duša je uvek mlada,
jer samo telo stari.
Ne grabi nego stiči,
u sebi sreću gradi.
Vrednost se čuva unutra,
a ne na fasadi.
Zastani tek da shvatiš,
šta u životu vredi.
Da imaš kom da se vratiš,
da ima ko da te sledi.
Samo te jedno molim,
reči se ovih seti,
na cilj će stići svako,
bilo da gmiže il leti.
Uvek se sa dušom igra,
anđeo ili vrag.
Čovek de pamti po onom
Kakav ostavi trag !