Književnost Najdraži stih

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Pjesma o tišini

Ona se uvijek javi kad zanoća.
U večernjici svako veče sija.
U tami bdije, u lišću ćarlija,
a njena sestra zove se Samoća.

Ne laže nikad. Ne osvaja zvukom.
Blagoću ima stare mame.
Ko dobar drug je; zagrli te rukom
i punim smisla govori ti mukom,
ili ti ruku položi na rame.

Ako ti srce sija od vedrine,
milinom svojom ona je uveća,
ako je tamno, teret s njega skine,
i otvara mu vidik u dubine.
I katkad u njem zatreperi sreća.

Dobriša Cesarić
 
SNAGA

Okružena lažima
poželim da ne postojim.
Da se pretvorim
u sećanje ili zaborav.
Da ostanem u prošlosti.

Trpim i ćutim,
a java boli.

Samu sebe kradem
iz vaše stvarnosti.
Samu sebe čuvam
za neku svoju večnost.

U sebi pronalazim
dovoljno snage
da sebe zadržim nepromenjenu,
da sebe od vas sačuvam.

Uspevam da vaš lik
iz srca izbrišem,
da vas pretvorim u prolaznost
da vas ostavim prošlosti.

Jača sam od vas,
jer smeh je moje jedino oružje.
Ne možete mi ništa,
jer ja dobijam
i onda kada se vama
čini da gubim.
(nepoznat autor)
 
Niko osim tebe

Niko te ne može spasiti osim tebe.
Naći ćeš se ponovo i ponovo
u gotovo nemogućim situacijama.
Oni će pokušati ponovo i ponovo pod izgovorima,
pod maskama i silom
da te natjeraju da podlegneš,
odustaneš,
ili tiho umreš iznutra.

Niko te ne može spasiti osim tebe,
i biće dovoljno lako da ne uspiješ tako lako
ali nemoj, nemoj, nemoj.
Samo ih posmatraj.
Slušaj ih.
Zar želiš to da budeš?
Bezličan, bezdušan, bezosjećajan stvor?
Zar hoćeš da doživiš smrt prije smrti?

Niko te ne može spasiti osim tebe,
ti si biće vrijedno spasa.
To je rat koji nije lako dobiti
ali ako je išta vrijedno pobjede
onda je to ovo.

Razmisli o tome. Razmisli o spasavanju sebe.
Tvog duhovnog sebe. Tvog hrabrog sebe.
Tvog pjevajućeg magičnog sebe i tvog prelijepog sebe.
Spasi ga. Ne priključuj se mrtvima u duši.
Održavaj sebe humorom i skladom,
i na kraju ako je neophodno
uloži i cijelog sebe u tu borbu,
bez obzira na izglede,
bez obzira na cenu.
Samo ti možeš da spasiš sebe.
Učini to! Učini!
I tada ćeš tačno znati o čemu govorim.

Bukowski
 
NEMAM VREMENA

Nemam vremena
za prazne zagrljaje,
za uzaludne reči
izgovorene samo
da bi prekinule tišinu,
za varljiv treptaj duše,
za pogrešne dodire,
za skupljanje krhotina
razbijenih iluzija.

Nemam vremena
za duga iščekivanja,
za neostvarena nadanja,
za neispunjene želje,
za prekinute snove,
za besmislena
odlaganja
neminovnog.
(nepoznat autor)
 
Biti sam

Biti sam...

kao ono dvoje ljudi
što stoje na ivici

kao izgubljeni pas
što na stanici sačekuje putnike

kao starac iz komšiluka
što ne gasi tv

Biti sam...
u noćima nesanice
u danima mrmota
u nedeljnim jutrima
u snovima
i u zbilji

kao da je sve
priprema
za onaj konačni trenutak
suočenja
sa smislom

Aleksandra Leković
 
Vernost

Gajim cvet da te zakitim kad se vratiš.
Ničije oči ne smeju na njega pasti,
ničije oči do tvog povratka.
Niko sem tebe osetiti ne sme
kako mu je duša mirisna i slatka.

Pred ljudima spuštam zemlji oči,
čuvam ih za tebe kad se vratiš,
neka budu pune kao jutarnji zdenci,
kad priđeš u njima radost da zahvatiš.

Učim za tebe u potaji pesme,
niko od ljudi njime tople zvuke
pre tvog povratka nikad čuti ne sme.
Zapevaću ih tek kad izdaleka
spazim da ti si mi ispružio ruke.

Smiri napaćenu dušu, smiri,
čuvam srce do tvog povratka.
Sva patnja, ma kako duga bila,
tad činiće mi se da je bila kratka.

Zagrljaj naš biće dug kao čekanje,
biće dug beskrajno.
Uzeću te u suton na svoje grudi
i pustiti tek u jutro sjajno.

Desanka Maksimović
 
HAOS

U pogrešno vreme
na pogrešnom mestu
- među pogrešnim ljudima.

Telo mi je na zemlji,
srce u oblacima,
u glavi mi je haos.

Sebe pokušavam
da pronađem
negde izvan planeta.

Javi mi ako me sretneš
u nekoj drugoj stvarnosti.

( nepoznat autor)
 
Skriveno

Gde ideš?
U more
Gde si ti umislila da ideš?

Sunce je obasjavalo kauč tog dana
Sunčao si se na crvenom itisonu
Ja sam ti blokirala sunce
Dok sam ti utrljavala mleko

Tvoje ukočeno lice na njemu se odigravao ples
I gozba
Naizmenično

Tvoje su se usne rastegle u mutavi orgazam
Slatkasti grašci znoja iznad gornje usne

Gledajući netremice u tvoj mali privezak oko vrata
Počinjem da umišljam
Muškarac u bilijarskoj sali gricka karanfil usporeno i ubrzano istovremeno
Neoljuštene banane i dlakavi kiviji
Kolena na podu usputne kapele
Pena na usnama turističkog vodiča

Ti samu sebe štipaš
A ti?

U nepoznatom gradu
U nepoznatoj dolini
Na nepoznatoj kuli

U debelom hladu,
Svršio si tiho

Dobar i mišićav

A sad si nas rasplakala
Kao što to često radiš

Htela si da mi iščupaš ruku

Ti si kućna biljka
Duh kućne biljke

Sva crvena u licu
I još crvenija
Na stepeništu
Tako je toplo
Zamišljamo travnjak sa nepravilno
Raspoređenim prskalicama

Tvoja mokra košulja je cvetna
Divljina
Kuvamo školjke
Kasnije u hotelskim papucama knedlice i rezance

Tako je,
bili smo u pećini

Ali to je bila špilja

I šta još hoćeš
Upoznaj Bila, on će biti najžešći momak kojeg ćeš ikada upoznati
sve i ništa
On je voćka svih sezona
Hladan i elastičan
Divna stvar jednog kauboja u usporavanju

Malo drveno raspeće iznad zategnute tkanine i posuvraćenih beonjača
Restaurirani profil na zidu natapirane žene,
Tvoja majka, kad je bila mlađa
Tvoje izbrijano telo na selu. Jašeš magarca.
Ti u plavoj haljini pored puta
Ti preskačeš kapiju, tužno jezero zaklonjeno planinom
Ti sa blagotelećim pogledom ležiš u dvodelnom kupaćem kostimu na bračnom krevetu
Cerekaš se ispod ćebenceta
Na razularene delove mog tela

Htela si da ih preslikaš
Tu teksturu i taj kolor i tu izvanživotnu
Likovnost (lavova)

Ali ne može
Ali ti si mislila da
može

I zbog toga divljaš
Htela si da ih preslikaš
Ali ne možeš

Tamara Šuškić
 
Tvoj sam

Ako zelis ljubavnika,
Ucinicu sve da me pitas da to budem Ja.
I ako zelis neku drugu vrstu ljubavi
Nosicu masku za tebe

Ako ti treba partner
Uhvati moju ruku
Ili,ako zelis da me udaris u gnevu

Evo me
Tvoj sam…

I ako ti se prispava na trenutak
Na putu
Ja cu da te vodim
I ako zelis da radis sama,na ulici
Ja cu da se sklonim

Ako zelis oca za svoje dete
Ili bi samo da se sa mnom setas
Po pesku
Tvoj sam….

Leonard Koen
 
Tvoja dusa cuti i govori

Zbog tebe sam oboleo u sebi
gde si ti
I ne smem te vise videti
A gledao bih te
do dna vremena
koje cinis trenutkom
trenutkom sto je vecnost po tebi

Tvoje prisustvo brise staze moje tisine
po kojima lutam u tvome odsustvu
Nemoj da te vidim
Hocu da te naselim zivim sobom
i da prestanem izvan sebe ici tvojim zivotom

Pre nego iz mene moju svest izvedes
daj da te spoznam kao istinu
Pre nego neznano odsumi moj sluh
da te cujem
kao glas koji me na svet dozvao
I pre nego utopim te u svoj vid
da te vidim
kao svetlo koje ostaje u sebi

Traziti te ne znaci ziveti
vec slep moliti gluve ove predele
da se tobom napune
Videti te ne znači umirati
vec rvati se sa senama mutnoga sna
u kome ti iscezavas

Imati te ne znaci hraniti se
vec gladnim grlom tamaniti voce
i zednim grudima presusivati izvore
Izgubiti te ne znaci osiromasiti
vec bojati se pustosi
i naslucivati bedu
koju za sobom ostavljas.

Josip Pupacic
 
Mom Učitelju, Stojanu Živkoviću

Dragi gospodine Učitelju, ne znam
Da li si na ovom ili onom svetu
Tvoja reč je za mene bila kao sezam
Kojim se otvaraju gradine u cvetu.

Naučio si me da pišem i čitam
Da poštujem roditelje i sve stare ljude
Da ne budem lenj, gord, lukav i dvoličan
Da je zlato svaki grumen rodne grude.

Ti si nas učio, blag i tih ko dašak
Povetarca što nam je ćarlijao vazda
Da je bolje biti pošten siromašak
Nego nepošten bogataš i gazda.

Naučio si me da volim zastavu
Junačke pesme, Svetosavsku himnu
Da je mnogo bolje izgubiti glavu
Nego dušu i obraz, nego Otadžbinu.

Poslušao sam Te, dragi Učitelju
Nisam ni lenj, ni gord, ne marim za vlast
Najviše na svetu volim svoju Zemlju
Al to mi sad, izgleda, ne služi na čast.

Ne važe više priče o poštenju
I pravdi, čak ni za mnoge Pravoslavce
Ništa više nije po Tvome učenju
Pa mi se čini da stojim naglavce.

Stari ljudi dvore decu i unuke
Lenjost je vrlina, a pošten rad porok
Vlastoljupci niču svuda ko pečurke
I svaki je novi spasitelj i prorok.

Jedni nas kude, a drugi nas hvale
Treći nas uspavljuju šarenim lažama
Peti našu zastavu cepaju i pale
A tuđe im se viju nad glavama.

Gledam, Učitelju, i slušam u čudu
Mesto da je ljube kao kolač slavski
Dali bi za grumen zlata rodnu grudu
A za malo vlasti – i Hram Svetosavski!

Dali bi kosovske kosti i božure
Šumadinske voćnjake, Homoljske planine
Vojvođanske žitnice i raške klisure
Krajine i njine krvave haljine!

Dali bi staru ajdučicu i trojeručicu
Moravu i njeno zdravlje Pomoravlje
Mačvansko blato, borsko srebro i zlato
Pesmu petlova i Ružu vetrova!

Zlatiborsko zelenilo, podunavsku plavet
Snežni Kopaonik, župske vinograde
Studeničku riznicu, gospodstvo i pamet
Avalu i avaj, tebe, crni Beli Grade!

Dali bi sela i varoši, reke i Jezera
I sve naše svetinje nad kojima bruje
Zvona u kojima nam je prezimila vera
U Boga koji sve vidi i čuje.

Vidi valjda i mene: guram šezdeset i šestu
I polako se povlačim iz boja
Nisam uspeo da spasem planetu
Što lebdi u magli našeg nespokoja-

Pa sad, razbarušen kao hrast na vetru
Rasipam suvo lišće reči s grana
I lutam i pevam, usamljen u svetu
Kao crna ovca ili bela vrana…

Dragi Učitelju, Tvoje lice strogo
Blaži me u ovo predvečerje rano
Jer Tvoj nauk meni ipak znači mnogo
I ja sam Ti zato zahvalan beskrajno

Zbogom, gospodine Učitelju, zbogom!

Dobrica Erić
 
Anabel Li

U carstvo na žalu sinjega mora
pre mnogo leta to bi
življaše jednom devojka lepa
po imenu Anabel Li;
i samo jedno joj beše na umu
da se volimo mi.

U carstvu na žalu sinjega mora
deca smo bili mi,
al volesmo se više no iko
ja i Anabel Li,
ljubavlju s koje su patili žudno
nebeski andjeli svi.

I zato, u carstvu na morskome žalu,
pradavno ovo se zbi
poduhnu vetar noću sa neba,
sledi mi Anabel Li
i dođoše od mene da je odnesu
njezini rođaci svi,
u grob na morskome je spustiše žalu
da večni sanak sni.

Andjele zavist je morila što su
tek upola srećni ko mi
da! zato samo ( kao što znajuu carstvu onome svi)
poduhnu vetar sa neba i sledi
i ubi mi Anabel Li.

Al mi nadjačasmo ljubavlju one
što stariji behu no mi
što mudriji behu no mi
i slabi su andjeli sve vasione
i slabi su podvodni duhovi zli
da ikad mi razdvoje dušu od duše
prelepe Anabel Li

Jer večite snove, dok Mesec sjaj toči,
snivam o Anabel Li
kad zvezde zaplove, svud viđam ja oči
prelepe Anabel Li
po svu noć ja tako uz dragu počivam,
uz nevestu svoju, uz život svoj snivam,
u grobu na žalu, tu ležimo mi,
a more buči i vri.

Edgar Alan Po
 
Proklela me jedna žena – Milovan Petrović

Grešio sam u ljubavi
grešili su drugi tako
pravim putem uvek ići
u životu nije lako.

Proklela me jedna žena
a ljubav je moja bila
proklela me jedna žena
pa me sreća napustila.

Grešio sam kajao se
to je deo sudbe moje
sad me stiže kletva njena
bolom plaćam grehe svoje.

Proklela me jedna žena
a ljubav je moja bila
proklela me jedna žena
pa me sreća napustila.

Grešio sam, oprosti mi
svetac nikad biti neću
vrati meni prošle dane
vrati meni moju sreću.

Proklela me jedna žena
a ljubav je moja bila
proklela me jedna žena
pa me sreća napustila.
 
751883ec2664cc6e2f345fb7ed94071a.jpg
 
Da sam te ukrao

Da sam te ukrao
i legao pored tebe
da li bi ljeto zamirisalo
kao što tvoja kosa miriše
da li bi pisalo u mojim pjesmama
ono što sad ne piše
kad sam žedan tvojih uspomena
tvojih godina prije mene
ljubomoran na sve one
koji su s tobom dijelili
sve ono što nisam ja
Da sam te ukrao
i legao pored tebe
i ljubio tvoje lijepe prste
tebe bih isto napravio
od ljubavi čvrste
nježnu
s nebom u očima
da me pratiš
i vratiš s neba do sebe
da sam te ukrao
možda ne bih imao ništa
ali bih imao tebe.

Željko Krznarić
 
„Daleko u nama” - Vasko Popa

Očiju tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U malom našem stanu

Smeha tvoga da nema
Zidovi ne bi nikad
Iz očiju nestajali

Slavuja tvojih da nije
Vrbe ne bi nikad
Nežne preko praga prešle

Ruku tvojih da nije
Sunce ne bi nikad
U snu našem prenoćilo
 
„Možda spava” - Vladislav Petković Dis

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom živi ili počiva;
Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;
Možda spava, i grob tužno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.
Možda spava sa očima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviđena, njena lepota;
Možda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla.
 
„Mizera” - Miloš Crnjanski

O, da l’ se sećaš kako smo išli,
sve ulice noću obišli po kiši?

Sećaš li se, noćne su nam tice
i lopovi, i bludnice,bili nevini.

Stid nas beše domova cvetnih,
zarekli smo se ostat nesretni,bar ja i Ti.

U srcu čujem grižu miša,
a pada hladna, sitna kiša.

Gde si sad Ti?
 
Simonida

Iskopaše ti oči, lepa sliko!
Večeri jedne na kamenoj ploči,
Znajući da ga tad ne vidi niko,
Arbanas ti je nožem izbo oči.

Ali dirnuti rukom nije smeo
Ni otmeno ti lice, niti usta,
Ni zlatnu krunu, ni kraljevski veo,
Pod kojim leži kosa tvoja gusta.

I sad u crkvi, na kamenom stubu,
U iskićenom mozaik-odelu,
Dok mirno snosiš sudbu svoju grubu,
Gledam te tužnu, svečanu, i belu;

I kao zvezde ugašene, koje
Čoveku ipak šalju svetlost svoju,
I čovek vidi sjaj, oblik, i boju
Dalekih zvezda što već ne postoje,

Tako na mene, sa mračnoga zida,
Na iščađaloj i starinskoj ploči,
Sijaju sada, tužna Simonida —
Tvoje već davno iskopane oči!

Milan Rakić
 
Hocu da znam

Hocu da znam
kuda vodi ovaj put
mene, i zivot moj

Ciji je pocetak
ciji je kraj
koji to covek
vecnu tajnu zna

Tamo gde je srce
tamo sija Sunce
tamo gde je strah
tamo zivi mrak

Ref.
Biti isti, biti poseban
biti slobodan
biti samo svoj
isti, poseban
slobodan, biti samo svoj

Marijo, majko Bozija
da li vidis
sta rade sa tvojom decom
 
Smrt u ulici Merlin

Jednosmeran je to
sokak
kaldrmisan
strahom od napuštanja
strahom od
plutajućeg ludila
couch castings *

Postoje lica koja
poseduju
unutrašnju svetlost
onu što prodire
kroz
vrstu dečje puti
ona svetle samo noću
majstorski obasjana
spolja
postoje tela
koja zrače senzualnošću
i kroz
auru sna
pogotovo tada

Kada takvo lice
dobije takvo
telo
rezultat je neodoljiva privlačnost
za nevolju svake
vrste
strah od nedoraslosti
strah od sreće
obnovljeni
strah od napuštanja

Onda tom ulicom zakorači
udvajajući
samoću
biće koje je na tomboli
izvuklo pogrešno telo
i
koje sluti
da nikada neće svetleti
ni spolja ni iznutra

Biće koje zna
da je groteskna
kopija
ali da mu se ona
koju oponaša
ne bi
podsmehnula
i the end je
više nego predvidiv
brutalni
vatromet nestajanja
u ulici kratkoj
kao miholjsko leto

___________

* Uloge
dobijene na kauču

Zorica Bajin Đukianović
 
Duša

Ja vidim kad na te, topla i bijela,
Kroz tvoj pendžer mala mjesečina pada…
I šum svaki čujem tvoga odijela,
Na dušeke meke kada kloneš mlada…

Kao sjenka tvoja svake te minute
Moja duša prati i uza te dršće…
I ljubice svoje, čežnjama osute,

Prosipa na tvoju stazu i raskršće…
U baštama tvojim ono rosa nije-
To su suze sreće što ih ona lije,

Pri sjaju zvijezda u tihu pokoju…
U kandilu tvome kada žižak cepti,
Znaj, to duša moja prislužena trepti,
I prosipa na te zlatnu svjetlost svoju…

Aleksa Šantić
 
Šašava pesma

Mama mi kaže: Šašavo moje, šta se to zbiva u tvojoj glavi?
U njoj dečaci, kažem, postoje, dečaci smeđi, crni i plavi.

Mama mi kaže: Šašavo moje, zar mogu tamo svi da se slože?
Ja mami kažem: Kad već postoje, nek tu i stoje – šta se može!

Mama mi kaže: pusti priče – zbijeni tako na šta liče?
Ja rukom mahnemi uzdahnem:
Svi oni liče, svi mnogo liče na nešto lepo kao iz priče.
Na sve što čekam. Na sve što hoću. Liče na nemir i na samoću.

Mama mi kaže: Šašavo moje, pa oni, znači, ne postoje!
Postoje, kažem, kao na javi, dečaci smeđi, crni i plavi.

Šta da se radi? mama veli.
Ja kažem: ništa, već da se želi da nikad čekanje ne izbledi.

Mama me pita: a da l to vredi?
A ja se smeškam: videćeš – vredi!

Mika Antic
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

VranV
e.e. cummings - stihovi, pesme
Odgovora
3
Pregleda
354
VranV
VranV
VranV
Srđan Valjarević - stihovi, pesme, odlomci iz romana
Odgovora
17
Pregleda
510
Džudi S
Džudi S

Back
Top