Književnost Najdraži stih

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
DA SU ME UKRALI CIGANI

Da su me ukrali Cigani u tužnom gradskom parku,
U mornarskom odijelu, i nestali u mraku,
Odveli bi me daleko, gdje stiže samo želja,
Pred začuđenim licem mojih roditelja.
Da su me ukrali Cigani, ne bi me bilo briga,
Jer bih mislio da se samo nastavlja igra.
Svi bi tvrdili da sam sa sretne zvijezde pao
I ništa o svom životu ja nikad ne bih znao.
Da su me ukrali Cigani, imao bih slobodu
Da pijem svoje vino i pijem svoju vodu.
Bio bih bogat i voljen, a vračara bi mi rekla
Da nemam svog imena i da sam bez porijekla.
Da su me ukrali Cigani, još dok sam bio dijete,
Iz ovog mrtvog grada, iz nevolje i sjete,
Imao bih svoj šator i medvjeda na lancu,
Svoju zvjezdanu kuću, konja i kruh u rancu.
Da su me ukrali Cigani, provodio bih dane
Ležeći u travi kraj autostrade,
Svirao bih gitaru i prelazio milje,
Ljubeći jedno biće slobodno i divlje,
Da su me ukrali Cigani,
Da su me ukrali Cigani,
Da su me ukrali Cigani,
Da su me ukrali Cigani,
Da su me ukrali Cigani…

Arsen Dedić
 
PITANJE

Ima li smisla čekati san
kada znaš da ti neće doći
može li iko usporiti vrijeme,
kada zna da će brzo proći
ima li smisla gajiti nade
kad nezahvalnost im dobro znaš
i pjevati sreći balade
kad do tebe joj nije stalo
I da li je smisao laž
što obavija sjene života
odsjaj zlatnog omota
sopstvenog očaja zabluda
I ima li smisao smisla?
I da li bi opasno bilo
bez utjeha životnih živjeti
što kriju životno sivilo
Prezrenih ljepota na hiljade
ti ludi svijete nudiš
ali sve su tamo zablude
jer upravo ti sudiš
ko na njih ima pravo
a za većinu ljudi one
ostaju samo san.
Ima li smisao smisla?

Angel Kalinovik
 
PRE IGRE

Zažmuri se, na jedno oko.
Zaviri se, u sebe u svaki ugao.
Pogleda se, da nema eksera, da nema lopova.
Da nema kukavičijih jaja

Zažmuri se i na drugo oko.
Čučne se, pa se skoči.
Skoči se, visoko, visoko, visoko...
Do na vrh, samoga sebe.

A odatle se padne, svom težinom.
Danima se pada, duboko, duboko, duboko...
Na dno svoga ponora

Ko se ne razbije u paramparčad,
Ko ostane čitav i čitav ustane.
Taj igra...

Vasko Popa
 
MAJSTORI U KUĆI

Majstore zatekoh
na krovu stare kuće
menjaju slomljen crep
majstori na krovu
majstori unutra
majstori, majstori
ko vas je zvao
zašto dirate moj crni krov
na kome stoji roda bela
na kome raste trava kudrava
moj krov u podnožju dugog veka
zašto ste mi kuću zauzeli
zašto ste napali
čekićima, ekserima
četkama, bojama
majstori, majstori
izlazite, pustite me
da sam kuću uređujem
Ne čuju oni
ukucavaju moje kosti
farbaju mojom krvlju
iznose iz mog srca
nameštaj stari
nepodnošljivi majstori
njih trideset sede na meni jednom
Doći će, kažu, čuven gost
loviće maglu po šumarcima
sa tvojom će se kućom sudarati
mora da bude kao iz bajke
evo tebi ogledalo
češljaj smeh u njemu
lice ti je poduprto
železnom tugom
Majstori, majstori
šta ste učinili
to nije moja kuća
to moj gost više nije
to više nisam ja

Aleksandar Sekulić
 
MODRA RIJEKA

Nikto ne zna gdje je ona
malo znamo al je znano

iza gore iza dola
iza sedam iza osam

i još huđe i još luđe
preko mornih preko gorkih

preko gloga preko drače
preko žege preko stege
iza devet iza deset

i još dublje i još jače
iza šutnje iza tmače

gdje pijetlovi ne pjevaju
gdje se ne zna za glas roga

i još huđe i još luđe
iza uma iza boga

ima jedna modra rijeka
široka je duboka je

sto godina široka je
tisuć ljeta duboka jest

o duljini i ne sanjaj
tma i tmuša neprebolna

ima jedna modra rijeka

ima jedna modra rijeka-
valja nama preko rijeke.

Mak Dizdar
 
LJUBAVNA PESMA


Ti si moj trenutak i moj san
I sjajna moja rec u sumu
I samo si lepota koliko si tajna
I samo istina koliko si zudnja.

Ostaj nedostizna, nema i daleka
Jer je san o sreci vise nego sreca.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve sto seca.

Srce ima povest u suzi sto leva,
U velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo sto dusa prosneva.
Poljubac je susret najlepsi na svetu.

Od mog prividjenja ti si cela tkana,
Tvoj plast suncani od mog sna ispreden.
Ti bese misao moja ocarana,
Simbol svih tastina, porazan i leden.

A ti ne postojis, nit' si postojala.
Rodjena u mojoj tisini i cami,
Na Suncu mog srca ti si samo sjala
Jer sve sto ljubimo - stvorili smo sami.
 
PLAVI ŽAKET

Baš sam bio u plavom žaketu
kada sretoh Vasiljević Cvetu.
Da l zbog mene, da li zbog žaketa,
prevari se, okrete se Cveta.

Ja joj rekoh:"Dobar večer, Cveto,
s dopuštenjem - malo bih prošeto..."
Da l zbog mene, da li zbog žaketa,
prevari se i pristade Cveta.

Taman sve to - kad zalaja pseto!
Ja joj rekoh:"Drž se mene, Cveto!"
Da l zbog mene, da li zbog žaketa,
prevari se, pridrža se Cveta.

Beše leto kad je božur cveto,
ode pseto, ja u polje skretoh.
Da l zbog mene, da li zbog žaketa,
prevari se pa skrete i Cveta.

I logično, s obzirom da skretoh,
plavi žaket na livadu metoh.
Da l zbog mene, da li zbog žaketa,
prevari se i spusti se Cveta.

Prodje leto i još pet-šest leta,
sad se Cveta mojom kućom šeta,
iz razloga ekstra kvaliteta
- da li mene ili mog žaketa.

Dušan Radović
 
Zaboravit ćemo ga, srce - Emily Dickinson
Zaboravit cemo ga, srce,
Nocas, ti i ja!
Ti toplinu smetni s uma
Ja svjetlo sto mi da.

Kad molitvu okoncas, reci
Da pamet zatamnim.
Pozuri! Ako kasno dodjes
U misli bit cu s njim.
 
LJUBAV
Jе li ovo ljubav, ili bolna jеdna
Potrеba da ljubim? Ova žеlja plava,
Jе li žеlja srca moćnoga i čеdna?
Ili napor dušе koja malaksava?
Jе li ovo žеna koju ljubim, zbilja?
Il' sеn na prolasku prеko moga puta,
Tumaranjе misli bеz svеsti i cilja,
I svе dеlo jеdnog bolnoga minuta!
Nе znam; no na mеđi toga sna i javе,
Vidim mojе srcе da čеznе i pati.
I suzе kad dođu, ranе zakrvavе —
Ja ni onda od tog ništa nеću znati.
 
Срце

Моје тамно срце, то је део свега -
Са звездама трепти, хуји с ветровима;
И онда кад стоји безгласно међ свима,
Један громки ехо ћути у дну њега.

На обали морској моје срце има
Жамор неког вала што вечито плине;
Што чува свег мора звуке и горчине,
И сву хуку давно нестанулих плима.

У залазак звезда изнад тамног хума,
Кроз сан поју птице у дубокој сени;
А безброј се гнезда одзивљу у мени,
И трагични одјек замркнулих шума...

И то звучно срце када једном заспе,
Свој бол откуцавши силним ритмом свега,
Неће бити страшног престанка за њега:
У звук и у светлост све ће да се распе.

Увек заљубљено у вечност, док брује
Њиме сјајне сфере, страсно и далеко...
И кад очарано куцне срце неко,
То је моје срце што се опет чује...

Дучић
 
OČI
Beskonačne tvoje oči, mlada ženo,
Dve duge večeri u pustinji mora;
Dve sumorne bajke što uznemireno
Imaju šum slutnje u granama bora,

Dve mirne galije s crnim zastavama;
Dve žene u crnom, na molitvi neme;
Dve ponoćne reke kroz kraje od kama;
Dva glasnika bola koji kroz noć streme.

Oči moje žene, mračni triumf ploti,
Koje večnom tugom opijene behu,
Svoj su prostor našle u njenoj čistoti,
A svoj car nebeski u njenom grehu.

Od suza prosutih u velika bdenja,
Te beskrajne oči sijaju se s toga,
Dalekim i čudnim sjajem ushićenja,
Kao neke oči što videše Boga.

Čuvaju na svojoj beskonačnoj mreži
Sve tamne ekstaze snova koje sanja,
Oči nepregledne, na čijem dnu leži
Velika i mračna slabost očajanja.
-Dučić-
 
Ponekad,onako bez razloga
kada se osećamo dokono,
u osami odnekud
naidje neizbežno "ono"...
Prelete senke prošlosti
i tuga se desi
i ti se predaš i shvatiš
da tu si,gde jesi...

I naprosto glavom kolaju
misli od trista čuda
obojene varljivim koloritom
pogubnih predrasuda.
I sve se to ispreči
izmedju nas
i onda postajemo
nemi statisti,
bez stvarne nade
da potražimo spas...

I tako to,obično,biva
u sličnim danima
kad prošlost nam se
na ledja navali
kao planina.
I moramo,u mislima,
tim putem da prodjemo
i svom početku
da dodjemo
i na njen vrh moramo
da se uspemo,
ako želimo da sazremo.
Jer,samo sa tog vrha
možemo da nazremo
-nas...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Bez Lakih Reči
Književnost Ne prodajem stihove. Samo ih više ne mogu ćutati.
Odgovora
1
Pregleda
112
Zelena milja
Zelena milja

Back
Top