Na današnji dan okončana je Bregalnička bitka

[Casual Observer]

И нико не спори да је порекло језика старословенско. То не мења чињеницу да је колевка бугарског језика Македонија.
Теофилакт Охридски први помиње бугарски језик у XI веку, називајући Климента „првим епископом бугарског језика“.
Овај развој догађаја био је изузетан у средњовековној Европи јер је успоставио прву независну националну цркву са сопственим литургијским језиком, одступајући од традиционалне тројезичне догме хебрејског, грчког и латинског језика коју је користила Римска црква.
Усвајање старословенског језика као званичног државног језика од стране Бугарског царства претходило је сличним развојима у другим словенским државама вековима, чинећи га темељним примером словенског језичког суверенитета у средњем веку.

Makedonija nije nikakva “kolevka bugarskog jezika”. Konstrukcija i nacionalistička laž iz viših interesa.

U pomenutom inače nema baš ničeg izuzetnog, pre toga je postojao ceo niz nacionalnih crkava, npr Irska crkva, onda Anlosaksinska crkva koja je koristila staroengleski obred sve dok joj papstvo nije nametnulo latinski posle Hejstingsa i Normanske invazije.

 

[Casual Observer]

У реду, значи ниси користиo дефиницију – "комисија да ревидира извештај"? У ствари, сад тврдиш да си мислио на делегацију за мировне преговоре у Паризу!









Твоја метод је да се правиш луд, да се ништа није десило,и да кривиш друге да су ненормални, мегаломани итд.
А чињеница је да не можеш ни да се правилно изразиш на свом језику. Kако се зове таква особа?
Злочини које је починила српска војска током Балканских ратова поткрепљени су обимним документарним доказима из више независних извора. Иако савремена српска историографија често користи одбрамбене стратегије и под утицајем је политичког национализма, неки српски правни стручњаци (нпр. Славенко Терзић) су признали тачност документованих злочина када су сведочили пред Међународним кривичним судом. Налази Карнегијевог извештаја у вези са српским злочинима поткрепљени су изјавама сведока и савременим дипломатским изворима, што доказе чини ван сваке сумње.



Дакле, да ли је рат био ослобођење за милион Турака, Албанаца и Грка који су живели на "ослобођеним" територијама у Македонији и Тракији?
Занимљиво је да и даље цитираш неке аматерске чланке из бугарских онлајн медија.
https://rnews.bg/балканска-война-българия/

Проглас краља Петра објављен је у јавности 19. октобра, а не 17. како тврди Стојић-ка. Написан је дан раније у Нишу.
Бугарска није објавила рат у име свих. Турска је предала вербалну ноту Бугарској рано ујутру 17. октобра, а два дана раније прекинула je дипломатске односе. Пошто је Бугарска такође представљала своје балканске савезнике на дипломатском фронту - ово се сматра прелудијумом рата.
Биљана Стојић је дипломирала са темом „Француска и Балкански ратови (1912–1913)". То не негира чињеницу да она прави грешку - једном са датумима објаве рата, а друго, Батлеру приписује речи које му не припадају, нешто што сам ископао из извора који је користила.
Ово су ствари које је важно запамтити - јер видим да чак и после 35 страница - ништа очигледно од њих није остало у твојој глави.


Важан је укупан број мобилисаних, а не мобилизациони потенцијал - престани са својим манипулацијама. Дакле, Бугарска је сакупила 700 хиљада, а Србија половину. Шта ти није јасно, и зашто Маркова називаш архиватор, када је он тренутно можда најбољи специјалиста за бугарску војну историју.
Опет лажеш - у претходном коментару си рекао да je "Турска већ мобилисана због рата са Италијом". Колико човек може сам да се закопа?!



Не само да није била велика победа, већ су последњу битку на Брегалници добили Бугари.
А Милутиновић и Блажарић су све одлично описали.
Па слави ако желиш, Велбужд. То је све што преостаје.




Па чекај, ни руски цар, ни руско министарство, па нити бугарски министар не знају за икакве бугарске гаранције за јадранске територије. Не само то, већ се Сазонов јасно противиo идеји независних српских територија на Јадрану. О каквој шизофренији причаш, шабане?
Турске територије је требало заштитити од спољне војне инвазије, а не од политичког мешања. Србија је веома добро знала да јој Аустрија и Италија неће дозволити да добије Скадар или Драч - ништа. То је било јасно. Causa perduta.
Србија би, као минимум, добила територије северозападно од линије Велес-Охрид и Санџак. Међутим, Србија је желела максимум, на рачун свог савезника.


Па, не баш. Прабугари су можда живели јужно од Дунава и пре Словена.
Прабугари или не, није случајно што се период краја IX и почетка X века назива Златним доба Бугарске.
Не можеш судити о овом Селишчевљевом делу јер немаш потребно знање да га разумеш.

Па, не баш. Прабугари су можда живели јужно од Дунава и пре Словена.

Kako je jedna naknadna konstrukcija “Prabugari” uopšte negde mogla da živi? U pitanju je nova kovanica od grčkog egzonima za turski narod Onogura, oblici Bulgar i slično su im bili potpuno nepoznati, sami su se nazivali Onogundur. Bugarska najzvaničnija istoriografija isključuje da ih je tamo bilo pre 681AD.

Прабугари или не, није случајно што се период краја IX и почетка X века назива Златним доба Бугарске.

Nije bilo nikakvih zlatnih doba u to vreme, definitivno ne za podložne i eksploatisane Slovene, u pitanju je nacional-mitološka konstrukcija iz perioda posle Ignjatijevljevog stvaranja Bugarske.

Не можеш судити о овом Селишчевљевом делу јер немаш потребно знање да га разумеш.

Seliščevljeve konstrukcije nastale na osnovu velikobugarskih teritorijalnih zahteva i egzarijstičkih “izvora” nemaju ne samo nikakvu naučnu vrednost nego na momente ni dodirnih tačaka sa stvarnošću - konstruisao je strogo na osnovu bugarskih nalaza u kojima se “videlo” ono što je tek planirano da se postigne lingvističkom bugarizacijom stanovništva.

 

[Boris T]

Makedonija nije nikakva “kolevka bugarskog jezika”. Konstrukcija i nacionalistička laž iz viših interesa.

U pomenutom inače nema baš ničeg izuzetnog, pre toga je postojao ceo niz nacionalnih crkava, npr Irska crkva, onda Anlosaksinska crkva koja je koristila staroengleski obred sve dok joj papstvo nije nametnulo latinski posle Hejstingsa i Normanske invazije.

Националистичка конструкција је да је Борис I лично организовао и координирао књижевну делатност Климента и Наума у Македонији као део бугарске црквене организације и био ктитор Охридског манастира у 9. веку?

Изузетанo је у поређењу са другим словенским земљама, на пример Русијом која је примила хришћанство 120 година после Бугарске, Србијом, чија се црква појавила око 3 века после бугарске цркве. А све се то одвија у позадини снажног бугарског књижевног утицаја новог ћириличног писма.

 

[Boris T]

Како нема када га је Србија послала да ревидира постојећи извештај комисије, како мислиш да је то требао да уради ако код себе није имао доказе да поткрепи захтев, а које су му дали!Говорим о комисијама које је свака балканска земља спровела посебно и независно од Карнегијеве.

Рајс је деловао на иницијативу српских власти, али с обзиром на његову званичну улогу члана српске делегације на Париској мировној конференцији, вероватно је да је ово био унапред планирани дипломатски подухват.
Рајс се посебно састао са Џастином Годартом, који је био члан Карнегијеве балканске комисије 1913. године. Ово је био стратешки покушај - приступити некоме ко је из прве руке имао упознавање са оригиналном истрагом.
Међутим, Батлер и д'Естурнел су одбили српске захтеве за ревизију. Алтернативно, разговарали су о могућности слања друге комисије, заједно са још једном у Русију, да истражи бољшевизам.
Рајсов покушај да ревидира Карнегијев извештај није био успешан. Руководство Карнегија је одржало валидност свог извештаја 1914. године, одбацујући притисак и грчких и српских представника да измене закључке које су сматрали „претерано пробугарским“. Ово показује да је, упркос политичком притиску на највишим дипломатским нивоима, Карнегијева задужбина заштитила своју ранију истрагу и став.
Ово је у јасној супротности са оним што неки аутори покушавају погрешно да утврде - на пример, да је више руководство Карнегија јавно признало пристрасност комисије као сопствену грешку у процени и да је то званично наштетило угледу организације.
Истина је да, иако је неколико њених чланова било наклоњено Бугарској, извештај комисије био и још увек јесте признат широм света.

 

[Boris T]

Срби су покренули поступак за ревизију тог извештаја после рата јер у сматрали да није тачан и истинит, и у томе је учествовао и Рајс као члан српске комисије у Паризу, а као доказе су изнели аргументе које сам ти већ наводио а са којима је и Рајс био упознат.

Као што се може видети из мог горњег коментара, „комисија“ није изнелa никакве аргументе, јер 1) Није постојала никаква српска комисија за ревизију извештаја 2) Српски захтев је одбијен на нивоу првих разговора и није постигнут никакав напредак по овој теми.
Има ли још питања?

 

[Boris T]

Seliščevljeve konstrukcije nastale na osnovu velikobugarskih teritorijalnih zahteva i egzarijstičkih “izvora” nemaju ne samo nikakvu naučnu vrednost nego na momente ni dodirnih tačaka sa stvarnošću - konstruisao je strogo na osnovu bugarskih nalaza u kojima se “videlo” ono što je tek planirano da se postigne lingvističkom bugarizacijom stanovništva.

Тролчино јадна, нема везе између Селишчева и било каквих егзархијских извора и бугаризације становништва. Објављивање књиге и Селишчевљев боравак у Македонији спонзорисани су донацијом Казањског универзитета.
Други том није објављен због недостатка средстава.

Где су хиљаде златних лева које је Бугарска платила Селишчеву да докаже да је Македонија бугарска? Где?

 

[Boris T]

Укратко – у епилогу свог колосалног дела – Селишчев каже „Македонија је колевка бугарске књижевности“.

............................................
Македонија — колевка и старе и нове бугарске писмености. Македонија — колевка бугарског препорода. Одатле су изашли рани „будитељи" бугарског народа. Ту су писане прве књиге на „препростejшем језик нeкњижном" за добробит народну. Ту је, у бугарској типографији у Солуну, и штампано неколико од тих књига. У манастирима Македоније, — у слепченском, трескавечком, кичевском (Пречиста), дебарском (св. Јоанна), лесновском и неколико других, словенска писменост није престајала и за време турског јарма, упркос разним угњетавањима од стране Турака и фанариота, и разбојништво Арнаута.
...........................................

 

[Лекизан]

У реду, значи ниси користиo дефиницију – "комисија да ревидира извештај"? У ствари, сад тврдиш да си мислио на делегацију за мировне преговоре у Паризу!
Налази Карнегијевог извештаја у вези са српским злочинима поткрепљени су изјавама сведока и савременим дипломатским изворима, што доказе чини ван сваке сумње.

Какву дефиницију погубљени, рекао сам да је Рајс после рата учествовао у разговорима у Паризу како би ревидирао извештај поменуте комисије, о извештају и његовој веродостојности је била реч, то је била сврха његовог помињања, ти си негирао да се то десило уопште, пре тога си тврдио да је некомпетентан јер није ни био у Србији у то време него је дошао касније, да ли је био сам том приликом, члан неке комисије или у чопору са њих двеста је небитно, скренуо си тему на тривијалности како би покрио своје брљотине.
Наравно да нису, сасвим је сигурно да је извештај непоуздан, политизован, изјаве сведока спорне и преувеличане далеко од места на којима се то наводно десило и где чланови комисије нису ни били, чему је такође допринело пробугарско држање два члана те комисије аутора 5 од 7 делова извештаја, и који су углавном и били у Софији.

Дакле, да ли је рат био ослобођење за милион Турака, Албанаца и Грка који су живели на "ослобођеним" територијама у Македонији и Тракији?
Занимљиво је да и даље цитираш неке аматерске чланке из бугарских онлајн медија.

Рат је био ослободилачки из визуре Бугара то ти кажем.Него кога треба да цитирам турске медије по том питању!Нема теби спаса.

Проглас краља Петра објављен је у јавности 19. октобра, а не 17. како тврди Стојић-ка. Написан је дан раније у Нишу.
Бугарска није објавила рат у име свих. Турска је предала вербалну ноту Бугарској рано ујутру 17. октобра, а два дана раније прекинула je дипломатске односе. Пошто је Бугарска такође представљала своје балканске савезнике на дипломатском фронту - ово се сматра прелудијумом рата.
Биљана Стојић је дипломирала са темом „Француска и Балкански ратови (1912–1913)".

Очигледно је у тексту грешка јер у референцама наводи тачан датум:

није у свим новинама објављено у исто време, што опет твој покушај дискредитације чини смешним.
https://www.academia.edu/115409597/...ИЗОВАНОЈ_ПЕРИОДИЦИ_И_МУЛТИМЕДИЈАЛНОМ_САДРЖАЈУ
што значи да је за ову тему потребан познавалац балканских ратова а не неки османиста како си ти тражио, а Стојићева то јесте.
И наравно најглавније сасвим је јасно да су балканске државе објавиле рат Турској а не обратно, поента целе приче.

Важан је укупан број мобилисаних, а не мобилизациони потенцијал - престани са својим манипулацијама. Дакле, Бугарска је сакупила 700 хиљада, а Србија половину. Шта ти није јасно, и зашто Маркова називаш архиватор, када је он тренутно можда најбољи специјалиста за бугарску војну историју.
Опет лажеш - у претходном коментару си рекао да je "Турска већ мобилисана због рата са Италијом".

Све је важно овде, само треба разликовати термине а не манипулисати њима.Е ако ти је он најбољи специјалиста какви су вам онда други.
Па јесте мобилисана како мислиш да води рат са Италијом, ово је мобилизација преосталих ефектива за рат на Балкану, и то непотпуно извршена.

Не само да није била велика победа, већ су последњу битку на Брегалници добили Бугари.
А Милутиновић и Блажарић су све одлично описали.
Па слави ако желиш, Велбужд. То је све што преостаје.

Дакле ипак сам у праву да сматраш да су битку на Брегалници добили Бугари, запамтићемо то као још један твој "допринос" дискусији.Коју последњу битку, на Брегалници је бугарски окупатор заустављен и Србија је успела да заустави њихову офанзиву и сачува стечено из предходног рата што је био циљ, дакле комплетан тријумф.Јесу описивали стање у својим дивизијама и на терену а то не значи да је Бугарска победила у тој битки нити они то кажу.Тебе ћу да питам шта ћу да славим, какав будак.

Па чекај, ни руски цар, ни руско министарство, па нити бугарски министар не знају за икакве бугарске гаранције за јадранске територије. Не само то, већ се Сазонов јасно противиo идеји независних српских територија на Јадрану. О каквој шизофренији причаш, шабане?
Турске територије је требало заштитити од спољне војне инвазије, а не од политичког мешања. Србија је веома добро знала да јој Аустрија и Италија неће дозволити да добије Скадар или Драч - ништа. То је било јасно. Causa perduta.Србија би, као минимум, добила територије северозападно од линије Велес-Охрид и Санџак. Међутим, Србија је желела максимум, на рачун свог савезника.

Наравно да знају јер пише у уговору, и то Сазонов преноси свом француском колеги већ речено.Ако се противио значи да је знао за њих, опет баљезгаш о његовим мемоарима.Србија и Бугарска штите турске територије од стране инвазије док истовремено деле турску територију и спремају војску да их саме анектирају...о овој шизофренији причам....Није битна овде Аустрија и Италија већ шта Србија и Бугарска раде, а оне деле ту територију између себе тако што су хтеле да предухитре поменуте земље.Шта би добила Србија пише у уговору, то није добила, какав је био савезник боље да га није ни имала.
„Господин Пашић је 12/25 маја коначно послао Софији своје предлоге у вези са ревизијом уговора.
Нове српске захтеве он образложио са две главне тачке. Прво, услови уговора су промењени током његове примене; друго, спољашње околности које уговором нису биле предвиђене суштински су промениле његово значење.
Чланови уговора нарушене су тиме што Бугари нису пружали војну помоћ Србима, док су Срби, заузврат, помагали Бугарима. У овој ситуацији Србија је имала право на територијалну компензацију.
Извештај Карнегијеве комисије, стр. 61."
Све већ познато па је твоје батргање бесмислено.

Не можеш судити о овом Селишчевљевом делу јер немаш потребно знање да га разумеш.

О томе не могу да судим јер га нисам читао, али како је изашло 1914 могу мислити на шта личи.