Na današnji dan okončana je Bregalnička bitka

[Casual Observer]

И нико не спори да је порекло језика старословенско. То не мења чињеницу да је колевка бугарског језика Македонија.
Теофилакт Охридски први помиње бугарски језик у XI веку, називајући Климента „првим епископом бугарског језика“.
Овај развој догађаја био је изузетан у средњовековној Европи јер је успоставио прву независну националну цркву са сопственим литургијским језиком, одступајући од традиционалне тројезичне догме хебрејског, грчког и латинског језика коју је користила Римска црква.
Усвајање старословенског језика као званичног државног језика од стране Бугарског царства претходило је сличним развојима у другим словенским државама вековима, чинећи га темељним примером словенског језичког суверенитета у средњем веку.

Makedonija nije nikakva “kolevka bugarskog jezika”. Konstrukcija i nacionalistička laž iz viših interesa.

U pomenutom inače nema baš ničeg izuzetnog, pre toga je postojao ceo niz nacionalnih crkava, npr Irska crkva, onda Anlosaksinska crkva koja je koristila staroengleski obred sve dok joj papstvo nije nametnulo latinski posle Hejstingsa i Normanske invazije.

 

[Casual Observer]

У реду, значи ниси користиo дефиницију – "комисија да ревидира извештај"? У ствари, сад тврдиш да си мислио на делегацију за мировне преговоре у Паризу!









Твоја метод је да се правиш луд, да се ништа није десило,и да кривиш друге да су ненормални, мегаломани итд.
А чињеница је да не можеш ни да се правилно изразиш на свом језику. Kако се зове таква особа?
Злочини које је починила српска војска током Балканских ратова поткрепљени су обимним документарним доказима из више независних извора. Иако савремена српска историографија често користи одбрамбене стратегије и под утицајем је политичког национализма, неки српски правни стручњаци (нпр. Славенко Терзић) су признали тачност документованих злочина када су сведочили пред Међународним кривичним судом. Налази Карнегијевог извештаја у вези са српским злочинима поткрепљени су изјавама сведока и савременим дипломатским изворима, што доказе чини ван сваке сумње.



Дакле, да ли је рат био ослобођење за милион Турака, Албанаца и Грка који су живели на "ослобођеним" територијама у Македонији и Тракији?
Занимљиво је да и даље цитираш неке аматерске чланке из бугарских онлајн медија.
https://rnews.bg/балканска-война-българия/

Проглас краља Петра објављен је у јавности 19. октобра, а не 17. како тврди Стојић-ка. Написан је дан раније у Нишу.
Бугарска није објавила рат у име свих. Турска је предала вербалну ноту Бугарској рано ујутру 17. октобра, а два дана раније прекинула je дипломатске односе. Пошто је Бугарска такође представљала своје балканске савезнике на дипломатском фронту - ово се сматра прелудијумом рата.
Биљана Стојић је дипломирала са темом „Француска и Балкански ратови (1912–1913)". То не негира чињеницу да она прави грешку - једном са датумима објаве рата, а друго, Батлеру приписује речи које му не припадају, нешто што сам ископао из извора који је користила.
Ово су ствари које је важно запамтити - јер видим да чак и после 35 страница - ништа очигледно од њих није остало у твојој глави.


Важан је укупан број мобилисаних, а не мобилизациони потенцијал - престани са својим манипулацијама. Дакле, Бугарска је сакупила 700 хиљада, а Србија половину. Шта ти није јасно, и зашто Маркова називаш архиватор, када је он тренутно можда најбољи специјалиста за бугарску војну историју.
Опет лажеш - у претходном коментару си рекао да je "Турска већ мобилисана због рата са Италијом". Колико човек може сам да се закопа?!



Не само да није била велика победа, већ су последњу битку на Брегалници добили Бугари.
А Милутиновић и Блажарић су све одлично описали.
Па слави ако желиш, Велбужд. То је све што преостаје.




Па чекај, ни руски цар, ни руско министарство, па нити бугарски министар не знају за икакве бугарске гаранције за јадранске територије. Не само то, већ се Сазонов јасно противиo идеји независних српских територија на Јадрану. О каквој шизофренији причаш, шабане?
Турске територије је требало заштитити од спољне војне инвазије, а не од политичког мешања. Србија је веома добро знала да јој Аустрија и Италија неће дозволити да добије Скадар или Драч - ништа. То је било јасно. Causa perduta.
Србија би, као минимум, добила територије северозападно од линије Велес-Охрид и Санџак. Међутим, Србија је желела максимум, на рачун свог савезника.


Па, не баш. Прабугари су можда живели јужно од Дунава и пре Словена.
Прабугари или не, није случајно што се период краја IX и почетка X века назива Златним доба Бугарске.
Не можеш судити о овом Селишчевљевом делу јер немаш потребно знање да га разумеш.

Па, не баш. Прабугари су можда живели јужно од Дунава и пре Словена.

Kako je jedna naknadna konstrukcija “Prabugari” uopšte negde mogla da živi? U pitanju je nova kovanica od grčkog egzonima za turski narod Onogura, oblici Bulgar i slično su im bili potpuno nepoznati, sami su se nazivali Onogundur. Bugarska najzvaničnija istoriografija isključuje da ih je tamo bilo pre 681AD.

Прабугари или не, није случајно што се период краја IX и почетка X века назива Златним доба Бугарске.

Nije bilo nikakvih zlatnih doba u to vreme, definitivno ne za podložne i eksploatisane Slovene, u pitanju je nacional-mitološka konstrukcija iz perioda posle Ignjatijevljevog stvaranja Bugarske.

Не можеш судити о овом Селишчевљевом делу јер немаш потребно знање да га разумеш.

Seliščevljeve konstrukcije nastale na osnovu velikobugarskih teritorijalnih zahteva i egzarijstičkih “izvora” nemaju ne samo nikakvu naučnu vrednost nego na momente ni dodirnih tačaka sa stvarnošću - konstruisao je strogo na osnovu bugarskih nalaza u kojima se “videlo” ono što je tek planirano da se postigne lingvističkom bugarizacijom stanovništva.

 

[Boris T]

Makedonija nije nikakva “kolevka bugarskog jezika”. Konstrukcija i nacionalistička laž iz viših interesa.

U pomenutom inače nema baš ničeg izuzetnog, pre toga je postojao ceo niz nacionalnih crkava, npr Irska crkva, onda Anlosaksinska crkva koja je koristila staroengleski obred sve dok joj papstvo nije nametnulo latinski posle Hejstingsa i Normanske invazije.

Националистичка конструкција је да је Борис I лично организовао и координирао књижевну делатност Климента и Наума у Македонији као део бугарске црквене организације и био ктитор Охридског манастира у 9. веку?

Изузетанo је у поређењу са другим словенским земљама, на пример Русијом која је примила хришћанство 120 година после Бугарске, Србијом, чија се црква појавила око 3 века после бугарске цркве. А све се то одвија у позадини снажног бугарског књижевног утицаја новог ћириличног писма.

 

[Boris T]

Како нема када га је Србија послала да ревидира постојећи извештај комисије, како мислиш да је то требао да уради ако код себе није имао доказе да поткрепи захтев, а које су му дали!Говорим о комисијама које је свака балканска земља спровела посебно и независно од Карнегијеве.

Рајс је деловао на иницијативу српских власти, али с обзиром на његову званичну улогу члана српске делегације на Париској мировној конференцији, вероватно је да је ово био унапред планирани дипломатски подухват.
Рајс се посебно састао са Џастином Годартом, који је био члан Карнегијеве балканске комисије 1913. године. Ово је био стратешки покушај - приступити некоме ко је из прве руке имао упознавање са оригиналном истрагом.
Међутим, Батлер и д'Естурнел су одбили српске захтеве за ревизију. Алтернативно, разговарали су о могућности слања друге комисије, заједно са још једном у Русију, да истражи бољшевизам.
Рајсов покушај да ревидира Карнегијев извештај није био успешан. Руководство Карнегија је одржало валидност свог извештаја 1914. године, одбацујући притисак и грчких и српских представника да измене закључке које су сматрали „претерано пробугарским“. Ово показује да је, упркос политичком притиску на највишим дипломатским нивоима, Карнегијева задужбина заштитила своју ранију истрагу и став.
Ово је у јасној супротности са оним што неки аутори покушавају погрешно да утврде - на пример, да је више руководство Карнегија јавно признало пристрасност комисије као сопствену грешку у процени и да је то званично наштетило угледу организације.
Истина је да, иако је неколико њених чланова било наклоњено Бугарској, извештај комисије био и још увек јесте признат широм света.

 

[Boris T]

Срби су покренули поступак за ревизију тог извештаја после рата јер у сматрали да није тачан и истинит, и у томе је учествовао и Рајс као члан српске комисије у Паризу, а као доказе су изнели аргументе које сам ти већ наводио а са којима је и Рајс био упознат.

Као што се може видети из мог горњег коментара, „комисија“ није изнелa никакве аргументе, јер 1) Није постојала никаква српска комисија за ревизију извештаја 2) Српски захтев је одбијен на нивоу првих разговора и није постигнут никакав напредак по овој теми.
Има ли још питања?

 

[Boris T]

Seliščevljeve konstrukcije nastale na osnovu velikobugarskih teritorijalnih zahteva i egzarijstičkih “izvora” nemaju ne samo nikakvu naučnu vrednost nego na momente ni dodirnih tačaka sa stvarnošću - konstruisao je strogo na osnovu bugarskih nalaza u kojima se “videlo” ono što je tek planirano da se postigne lingvističkom bugarizacijom stanovništva.

Тролчино јадна, нема везе између Селишчева и било каквих егзархијских извора и бугаризације становништва. Објављивање књиге и Селишчевљев боравак у Македонији спонзорисани су донацијом Казањског универзитета.
Други том није објављен због недостатка средстава.

Где су хиљаде златних лева које је Бугарска платила Селишчеву да докаже да је Македонија бугарска? Где?

 

[Boris T]

Укратко – у епилогу свог колосалног дела – Селишчев каже „Македонија је колевка бугарске књижевности“.

............................................
Македонија — колевка и старе и нове бугарске писмености. Македонија — колевка бугарског препорода. Одатле су изашли рани „будитељи" бугарског народа. Ту су писане прве књиге на „препростejшем језик нeкњижном" за добробит народну. Ту је, у бугарској типографији у Солуну, и штампано неколико од тих књига. У манастирима Македоније, — у слепченском, трескавечком, кичевском (Пречиста), дебарском (св. Јоанна), лесновском и неколико других, словенска писменост није престајала и за време турског јарма, упркос разним угњетавањима од стране Турака и фанариота, и разбојништво Арнаута.
...........................................