Mozak i svest

Ali,hajde da prihvatimo da je Ozi na dobrom putu razmišljanja...I da je naša svesnost našeg postojanja jedna složena
dinamićna ideja koja proističe iz sveukupne volje te i pojedinačnu volju itd...
I sad ja pitam:Odakle zaključak da takav duhovni svet ideja isključuje materijalni svet ?
Šta fali materijalnom svetu?
Pa zar se treba ograničiti samo na ideje o postojanju predstave koju opažamo u našoj svesti ili ta opažanja
možemo i verifikovati...
Pretpostavljam da svest koju tako izdvajamo iz predstave o stvarnosti ne dislociramo daleko od te predstave,več samo da je tu i da je svesna te predstave,pa
i predstave o sebi...
(Sve vreme pričam o reflekciji-primedba da bi me objektivni lakše razumeli...)
Jer,zar nije logično da naše ideje i nastaju u asocijacijama te svesti naše na osnovu opažanja materijalnog sveta?
Jedna stvar neopozivo naime zabranjuje da je svet oko nas samo naša predstava,a to je i Šopenhauer morao prihvatiti
-događanja u toj predstavi sveta ne teku po našim željama,htenjima i potrebama...Samo delimično.I samo toliko koliko
smo "prilagođeni" toku događanja.Naravno,nekim događanjima možemo da upravljamo i to ,uglavnom,u našoj okolini
u predstavi,a u istoj predstavi more lavina izmiću našoj kontroli.U najmanju ruku-neko drugi režira predstavu za nas...:mrgreen:
Tu dolazimo do tačke u kojoj Aristotel naznačuje da je u pitanju biće koje nam gomba naše sagledavanje sveta...Potonji tu
konkluziju njegovu nazvaše čika Godoom...:mrgreen: A on samo nastavio gde je Platon stao...

Eto koje probleme izazivaju isključiva filozofska mehanicistička učenja...
Otud i moj bezgranični skepticizam i u odnosu na sopstvena saznanja koja su mi stalno sumnjiva i koja počesto izlažem preispitivanju...
Ipak,shvatio sam da je najgore sedeti "skrštenih ruku " i držati se jednog sistema saznavanja...Što ne bih koristio i Aristotelove
silogizme i Okamovu britvu i algoritme dinamičkih nizova,pa čak i dijalektiku za društvene odnose i ekonomiju...
Nisu svi sistemi dobri,ali bar nešto se da iskoristiti...bar za potpalu...:mrgreen:
 
mozak producira neku svijest. ali dok bilo šta dođe do mozga, obradile i filtrirale su svaku informaciju druge svijesti. a mnogo šta mozak ne dobiva na znanje jer to niti može obraditi niti je to njegova zadaća. tak je ta moždana svijest dostatna za pisanje komentara i maštanja o tvrdom i bijelom.
00006574.gif
 
oziman:
Уобичајено мишљње многих јесте да је свест везана за мозак и да тим телесним органом могу објашавати исту.
То није тачно зато што није свест у мозгу, већ мозак у свести. А то ћу на овом теми појаснити :

Одузмимо овом опажају мозга, или појму "мозак" свеједно, све оно што му је додала наша свест и што постоји једино у тој свести, значи све ткз. секундарне и примарне квалитете:

276969_213198898733541_4890456_n.jpg


Дакле, одбацимо све осећаје боје, јер они су у свести а не на овом мозгу. Затим, одузмимо све осећаје чврстоће, топлоте итд. јер и ти осећаји су само у свести а не на овом мозгу.

Затим, одузмимо облик и просторност јер и облик и просторност су само форме опажања нашег разума или нешто што егзиситира само у свести а како су то велики Баркли и Имануел Кант давно доказали.

Пошто смо одузели све то, шта је остало од тог мозга којим многи машу као ултимативним објашњем.. као "деус екс махина"?

Ја ћу рећи. Није остало ништа! Одузевши све оно што је у свести, од мозга је остало једно НИШТА за сазнање.

Наравно, остала је ствар по себи. Међутим, њу не можемо звати "мозак".

Додатак:
Ovaj уводни пост je исувише кратак за ову тему тако да је испао пун нејасноћа. па га морам појаснити:
Прво, мора се разумети ово одбацивање секнударних и примарних квалитета на прави начин:

Што се тиче одбацивања секундарних квалитета или боја, чврстоће, топлоте и слично погледајте овај унос.
http://forum.krstarica.com/entry.php/6319-Primarni-i-sekundarni-kvaliteti

А што се тиче одбацивања просторности и облика...овај:
http://forum.krstarica.com/entry.php/4886-KORELATIVNOST-SUBJEKTA-I-OBJEKTA

Сви ти елементи који сачињавају опажај мозга јесу субјективни и постоје само у свести. Тако да мозак , који је састављен од субејктивних осећаја или од садажаја свести да тако кажемо, не може обајшњавати свест јер је део исте . Мозак је у свести а не свест у мозгу.

И не ради се ту само о мозгу. Он је узет зато што се он уобичајено везује за свест. Док је он заправо само опажај међу другим опажајима. Слика међу другим сликама.Оно што важи за њега важи за сваки други опажај, самим тим и цео ткз. спољашњни реалан свет. Од сваке опажене сцене можемо одузети секунударне и примарне квалитете који су сви до једног субјекитивни, или део свести ..тако дошавши до ствари по себи.
Kliknite za proširenje...

mozak i svest se nalaze u dve sasvim razlichite ravni.
mozak je u primarnoj, ravni materijalnog, odnosno telesnog, dok je svest nadogradnja i zahvata ravan mentalnog i virtuelnog, kod retkih ljudi i ravan mistichnog.
 
forum romanum:
mozak i svest se nalaze u dve sasvim razlichite ravni.
mozak je u primarnoj, ravni materijalnog, odnosno telesnog, dok je svest nadogradnja i zahvata ravan mentalnog i virtuelnog, kod retkih ljudi i ravan mistichnog.
Kliknite za proširenje...
Još kad bi nam znao objasniti"ravan mentalnog i virtuelnog,a i mistićnog"...:mrgreen:
Ja mogu da tvrdim da Boža održava svačiju svest povremeno je zalivajući i dajući joj neke virtuelne vitamine...Dokaž da nije!:hahaha:
 
fisherman1:
I sad ja pitam:Odakle zaključak da takav duhovni svet ideja isključuje materijalni svet ?
Šta fali materijalnom svetu?
Pa zar se treba ograničiti samo na ideje o postojanju predstave koju opažamo u našoj svesti ili ta opažanja
možemo i verifikovati...
Kliknite za proširenje...
Uh brate. Ko je rekao da ideje isključuju materijalni svet. Samo mi ne znamo ništa o materijalnom svetu sem onoga što zapažamo u svojoj predstavi. Sam materijalni svet je metafizički, a ono što zapažamo je za nas realnost i sve što zapažamo čulima zovemo materijalnim. Pa je onda pojmovno odvojena "stvar po sebi" od ove materijalnosti.
A sva svoja opažanja jedino možeš da verifikuješ u svojoj svesti. Kako uopšte izaći iz okvira svog uma?

Pretpostavljam da svest koju tako izdvajamo iz predstave o stvarnosti ne dislociramo daleko od te predstave,več samo da je tu i da je svesna te predstave, pa i predstave o sebi...
(Sve vreme pričam o reflekciji-primedba da bi me objektivni lakše razumeli...)
Jer, zar nije logično da naše ideje i nastaju u asocijacijama te svesti naše na osnovu opažanja materijalnog sveta?
Kliknite za proširenje...
A ono što konstatuješ da opažaš je zapravo tvoja predstava. Šta zapravo opažaš, ne možeš da imaš pojma.

Jedna stvar neopozivo naime zabranjuje da je svet oko nas samo naša predstava, a to je i Šopenhauer morao prihvatiti
-događanja u toj predstavi sveta ne teku po našim željama, htenjima i potrebama...Samo delimično. I samo toliko koliko
smo "prilagođeni" toku događanja. Naravno,nekim događanjima možemo da upravljamo i to, uglavnom, u našoj okolini
u predstavi, a u istoj predstavi more lavina izmiću našoj kontroli. U najmanju ruku-neko drugi režira predstavu za nas...:mrgreen:
Tu dolazimo do tačke u kojoj Aristotel naznačuje da je u pitanju biće koje nam gomba naše sagledavanje sveta... Potonji tu
konkluziju njegovu nazvaše čika Godoom...:mrgreen: A on samo nastavio gde je Platon stao...
Kliknite za proširenje...
Naša predstavu zovemo svojom zato što je mi osvešćujemo, a ne zato što vladamo njome. Finta i jeste u tome da ne znamo šta to učestvuje u njenom stvaranju, kakvi to procesi. Ali znamo da nešto učestvuje. Ono što možemo da vidimo to su slike koje su formirane u našem umu. Mi znamo da te slike osvešćujemo i verujemo da se stvaraju u našem umu pod uticajem impulsa iz čula. Takođe verujemo da do naših čula dolazi nešto što je neki objekat odaslao (recimo fotone). I kako ti ovo sada izgleda. Mi čak, ne da ne vidimo materijalni objekat, mi ne vidimo ni fotone, jer se oni zaustavljaju u našim čulima pa vidimo samo neku sliku u umu. Ali... do našeg uma je mogao da dođe impuls i iz nekog, recimo, kompjutera. Ali i to šta je naš um i gde se nalazi, mi ne znamo. Mi smo složili priču o realnom svetu, čulima, impulsima koji putuju do CNS-a pa se tu obtađuju... A šta se zapravo odigrava, nemamo pojma. Samo znamo da osvešćujemo nekakve čulne informacije koje dolaze do naše svesti u obliku koji prepoznajemo i to je za nas realni svet. Taj svet ne kontrolišemo, kao ni svoj um. Mada smo uvereni da imamo volju i da upravljamo svojim umom. Da nismo u to uvereni... ne bih da nastavljam.

Eto koje probleme izazivaju isključiva filozofska mehanicistička učenja...
Otud i moj bezgranični skepticizam i u odnosu na sopstvena saznanja koja su mi stalno sumnjiva i koja počesto izlažem preispitivanju...
Ipak,shvatio sam da je najgore sedeti "skrštenih ruku " i držati se jednog sistema saznavanja...Što ne bih koristio i Aristotelove
silogizme i Okamovu britvu i algoritme dinamičkih nizova,pa čak i dijalektiku za društvene odnose i ekonomiju...
Nisu svi sistemi dobri,ali bar nešto se da iskoristiti...bar za potpalu...:mrgreen:
Kliknite za proširenje...
Sopstvena saznanja u realnom svetu, pripadaju realnom svetu i uklapaju se u taj svet, a mi u tom svetu i živimo. Saznanje idealizma je samo proširenje razumevanja sopstvenog bivstvovanja i naše realnosti. Ovo za posledicu ima nešto što nisam do sada uočio da se pominje, a to je da je u našem realnom svetu moguće da se pojavi nešto što je totalno nelogično, neobjašnjivo i naizgled nekauzalno. A to je zato što je naš realan svet samo dostupan deo nečeg šireg što nam u celini nije dostupno.
 
Cesti prigovori protiv idealizma generalno idu u pravcu tvrdnje da svi idealisticki fil. pravci vuku svoje korene iz refleksivnosti
ludskog uma i iz igre recima. Naime, kaze se da je misao jos uvek nije dobro, egzaktno definisana, nije nam uopste
poznata njena prava priroda. Idealisti koji se pozivaju na misao i korelativnost sub. i obj. tj. kada pravi distinkciju noumen - fenomen,
po recima materijalista nemaju prava na takvu tvrdnju jer ne poznajemo jos uvek dovoljno neurologiju mozga da bi mogli i samu misao pojmiti na pravi nacin.
Njima se prigovara da je njihova misao o sopstvenom postojanju samo uobrazilja jedna, pojam koji i nema jasnog znacenja.

Da li se namerno ili nehotice previdja gomila argumenata koji dokazuju da je i upotreba cisto empirijskih pojmova supstancija , tj. materija skopcana sa nizom nedoumica kao:

- ukoliko je materija osnov postojanja svega, sta je to zapravo materija.

- kako je ustrojen mikro svet, koje su osnovne elementarne cestice, STA JE TO TAMNA MATERIJA

- da li je svaka definicija o stvarima materijalnoga sveta u stvari zrtva velikog redukcionizma, iduci logikom da o tom materijalnom svetu saznajemo dominantno koristeci kauzalne odnose i princim indukcije

- koje je racionalno opravdanje za koriscenje induktivnog nacina razmisljanja, koje je strogo probabilisticko i nikako potpuno izvesno

- kako resiti ocigledan problem beskonacnog kauzalnog regresa koji je neizbezan kod analize sveta preko kategorija UZROK - POSLEDICA

- koji je dokaz tvrdnje da u kosmosu vlada uniformnost koja je osnova za pozivanje na induktivno zakljucivanje
 
šta je svijest. isprdak nad- ili podsvijesti? imaju li pojedine stanice i organi svijest o svojim pojedinim funkcijama?
je li mozak svijestan svoje funkcije? ne baš svaki, hehe.

najveći dio vitalnih funkcija tijelo iz vrlo dobrih razloga ne prepušta svijesti - barem ne onoj moždanoj, s kojom se poneko identificira.
tko ili što određuje, kada ćemo slijediti zamisli/svijest mozga, a kada "srce" ili "trbuh" ili nešto o čemu ne znamo?

mozak je zadnja instanca koja dobiva informaciju (od koga?) o bilo kojem pokretu i odluci tijela ili njegove okoline - i to samo selektivno.


tak je i pitanje, da li je tijelo kućište mnogih svijesti, koje jedna o drugoj vrlo malo ili ništa ne znaju, ali su umrežene u funkcijama i interakcijama. tko kaže da druge svijesti (ako postoje – zašto ne?) u trenutku ne doživljavaju neki drugi život nego mi sada? a naš mozak ima pauzu i može se zabavljati sam sobom i laprdati na forumu - dok drugi šljakaju.
00006574.gif
 
Poslednja izmena:
mozak jeste svest ali mozak nije svest vec ogledalo svesti a svako ogledalo pojednostavljuje ono sto reflektuje zbog cega mozak ipak nije svest ali u isto vreme jeste svest. isto kao sto mapa teritorije jeste teritorija ali ipak nije teritorija ali svejedno je vezujemo za teritoriju. dakle, mozak jeste u svesti (slika mozga) i mozak (pravi mozak) jeste svest. no, mi ti nikad ne vidimo pravi mozak jer smo ti mi delic univerzima i kao delic ne mozemo u sebi da sadrzimo ni univerzum ni sebe.

i ajde sad sta tu ima da se toliko diskutuje? jasno je da rec "transcendentno" jednostavno znaci "nepoznato". i ultrazvuk je jednom davno bio "transcendentan".
 
minutus:
imaju li pojedine stanice i organi svijest o svojim pojedinim funkcijama? {...} tak je i pitanje, da li je tijelo kućište mnogih svijesti
Kliknite za proširenje...

Да, одлично си питање покренуо.

Свака ћелија у телу има свест о себи као "ја", и онда одатле навише, скаларно - ткива, органи, тело у целини. Али не завршава се ни ту, већ иде навише, планете, соларни системи, галаксије, итд. Све је живо и има свест о себи као "ја".

Погледајмо шта се дешава у случају спонтаног исцељења канцера. Није важно шта су те особе којима се то десило радиле, да ли су медитирале, молиле се, практиковале јогу, храниле се сунцем, све, али дословце све су рекле да су у једном тренутку осетиле да су део нечега бескрајног, интелигентног, живота који еманира кроз све што постоји. Канцер је, по мом мишљењу, блокада нормалног протока те животне енергије у екстремном степену. У блажем степену, та препрека, тј блокада ће довесто до ружног, издеформисаног облика, а у случају канцера та дисторзија је екстремна, толико да ћелија која "једе" друге ћелије постаје практично бесмртна. У случају спонтаног исцељења, оно се дешава моментално, као да наједном отклониш блокаду и нормалан ток животне енергије се поново успостави, исправљајући све до тада створене аномалије. На нивоу ћелије, то уопште није моментално :) Тај период може за једну ћелију бити и "80 година" њеног живота, будући да ни перцепција промене, тј оно што ми називамо време, није иста на нивоу ћелије и рецимо галаксије.
Ћелије нашег тела играју улогу у одржавању нашег телесног комплекса, као што наша тела играју улогу у одржавању много већег комплекса који називамо Универзум.

Илити другим речима: "You are playing part in a much bigger show"
 
Poslednja izmena:
User Unfriendly:
vi mozak jer smo ti mi delic univerzima i kao delic ne mozemo u sebi da sadrzimo ni univerzum ni sebe.

i ajde sad sta tu ima da se toliko diskutuje? jasno je da rec "transcendentno" jednostavno znaci "nepoznato". i ultrazvuk je jednom davno bio "transcendentan".
Kliknite za proširenje...

Потпуно погрешно.Трансцендненто је нешто садвим другачије од просто непознатог. Не ради се ту о нечему што нам је данас непознатно а сутра ће можда бити познато, већ о нечему што нам је непознато данас, сутра и за вјеки вјекова.

Епистемологиија је коначно дошла до граница могућности људског сазнања и та открића су апсолутна , аподиктичка из једноставног разлога што се она односе на форму, а не на садржај.

Или да ти то појасним на примеру:

Један бокал воде може бити напуњен разним матерјалима, познатим и непознатим... рецимо литром воде, ексерима, или било чиме што је нама људима данас потпуно НЕПОЗНАТО а некада ће бити позанто. Па ипак можемо апсолутно знати да у тај бокал никада неће стати два литра воде или 100 килограма ексера. Јер шта у њега може стати а шта не, јесте занње које се односи на форму а не на садржину и оно је апсолутно.

Исто тако, шта наш разум може а шта не знамо на основу увида у његове априорне форме у које свако искуство улази.А ако нешто не може ући у те форме сазнавања значи да је то трансцендентно и да је изван могућности сазнања. данас и за вјеки вјеков
 
oziman:
Потпуно погрешно.Трансцендненто је нешто садвим другачије од просто непознатог. Не ради се ту о нечему што нам је данас непознатно а сутра ће можда бити познато, већ о нечему што нам је непознато данас, сутра и за вјеки вјекова.

Епистемологиија је коначно дошла до граница могућности људског сазнања и та открића су апсолутна , аподиктичка из једноставног разлога што се она односе на форму, а не на садржај.

Или да ти то појасним на примеру:

Један бокал воде може бити напуњен разним матерјалима, познатим и непознатим... рецимо литром воде, ексерима, или било чиме што је нама људима данас потпуно НЕПОЗНАТО а некада ће бити позанто. Па ипак можемо апсолутно знати да у тај бокал никада неће стати два литра воде или 100 килограма ексера. Јер шта у њега може стати а шта не, јесте занње које се односи на форму а не на садржину и оно је апсолутно.

Исто тако, шта наш разум може а шта не знамо на основу увида у његове априорне форме у које свако искуство улази.А ако нешто не може ући у те форме сазнавања значи да је то трансцендентно и да је изван могућности сазнања. данас и за вјеки вјеков
Kliknite za proširenje...

одлично си се дефинисао.
до апсурда.
кад би само могао да помислиш да и духовност нешто значи...
 
@ nasdaq
ne bi ulazio u detalje naših slutnji. ne možemo i nije nam sila sve znati.

na takva razmišljanja jedna lijepa rečenica čuang tse-a:
ja i sve stvari smo jedno - šta tu još ima reći

u vezi s tim je mark aurel također nešto zanimljivog napisao:
predstavljam si cijelu planutu kao jedno jedinstveno biće
 
fisherman1:
Mora da i stena ima misao,samo nešto jednostavniju...
A šta je stena?....Ne ,a šta je misao?
A šta misao o misli stene?
Kliknite za proširenje...

Ne lupetajte o tim apsolutima i jednom...
Na gornje pitanje niko da se usudi! ! !
Kakav crni apsolut-skupio se čova u čoškiću postojanja i cepti od straha
što će ta deduktivna procedura ubrzo prestati...Koga vi folirate i kojim
bajkovitim Božama se nadate?! A da vam pustim onaj Ozijev Enterprajs klip?!
Kakav Jung i Lao Ce...Mučenici duša svojih napaćenih strahom od nestajanja i
ljubitelji iluzija...
Odgovorite na gornje pitanje pa može dalje...
(Čovek ne može istovremene ni na dva mesta da bude,a kamo li svuda da bi bio apsolut-svašta...)
 
minutus:
@ nasdaq
ne bi ulazio u detalje naših slutnji. ne možemo i nije nam sila sve znati.

na takva razmišljanja jedna lijepa rečenica čuang tse-a:
ja i sve stvari smo jedno - šta tu još ima reći

u vezi s tim je mark aurel također nešto zanimljivog napisao:
predstavljam si cijelu planutu kao jedno jedinstveno biće
Kliknite za proširenje...

Nasdaq:
Не откриваш ти мени топлу воду уопште, слутњама да је све једно.
И не бих то мистификовала.
Kliknite za proširenje...

Нисам баш сигуран из овога да вам је ставрно јасно то јединство свега јер износите појам "једно" без да нагласите да се ради о метафори а не о буквалном једном које значи оно што је супротно мноштву и има своје значење једино у простору, као јединство математичке тачке, тј. оно што се не може даље делити.

То није јединство о коме говоримо а које је метафизичко а не математичко јединство, што значи да оно уопште не улази у форме сазнавања које су простор и каузалитет. Дакле, појам једно можемо узети само као метафору а не буквално.

А ако желимо приближити себи то метафизичко јединство које није супротност мноштву најбољи пример је Бергсонова квалитативна множина, којој опет најближе можемо прићи узимајући мелодију за пример. Где имамо свјевсрстан осећај мелодије који у себи садржи све тонове потенцијално, али не поређане један до другог ,већ стопљене на неки начин а деоба и дељење настају тек уласком у форме нашег сазнавања.
То мноштво у потенцији јесте метафизичко јединство.


Пошто то нисте нагласили добили сте и овакав Фишерманов одговор изнад где он очито схвата једно у математичком смислу а не метафизичком.
 
oziman:
Нисам баш сигуран из овога да вам је ставрно јасно то јединство свега јер износите појам "једно" без да нагласите да се ради о метафори а не о буквалном једном које значи оно што је супротно мноштву и има своје значење једино у простору, као јединство математичке тачке, тј. оно што се не може даље делити.

То није јединство о коме говоримо а које је метафизичко а не математичко јединство, што значи да оно уопште не улази у форме сазнавања које су простор и каузалитет. Дакле, појам једно можемо узети само као метафору а не буквално.

А ако желимо приближити себи то метафизичко јединство које није супротност мноштву најбољи пример је Бергсонова квалитативна множина, којој опет најближе можемо прићи узимајући мелодију за пример. Где имамо свјевсрстан осећај мелодије који у себи садржи све тонове потенцијално, али не поређане један до другог ,већ стопљене на неки начин а деоба и дељење настају тек уласком у форме нашег сазнавања.
То мноштво у потенцији јесте метафизичко јединство.


Пошто то нисте нагласили добили сте и овакав Фишерманов одговор изнад где он очито схвата једно у математичком смислу а не метафизичком.
Kliknite za proširenje...

Ozi,metafizičko jedno može biti( loš izraz-srpski je to...) nepostojanje-ništavilo!
U postojanju postoji mnoštvo pojedinih postojanja kaja teže (tenzori u bitku-entropija)ništavilu...
Ako ti je baš do metafizike...
A bolje bi bilo da se pozabaviš prvo malo ozbiljnije fizikom...Odnosom čestice i "prostora" recimo...
Tu je Bergson kao psihijatar bio prilično uskraćen,mada ni Ajnštajn nije mogao do kraja da shvati
crveni pomak ,a i samo kretanje u odnosu na kontinium...Borio se s kvantima i njihovim "čudnim"
ponašanjem u drugoj polovini svog života...Svet materija i prostora krije daleko veće tajne nego
svet ideja koji je uproščen materijalni svet...Bolje reči,ljudskom mišlju uopšten...kategorisan...:mrgreen:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Skafander
Koliko smo zaista stari? (Svest čoveka vs. godine tela)
Odgovora
6
Pregleda
230
Џорџи
Џорџи
Metronomy
Istina i laž
2 3 4
Odgovora
84
Pregleda
1.305
luda nasta
luda nasta
Gerda
Filozofija i forum
Odgovora
4
Pregleda
446
prsho
prsho

Back
Top