Мощи на св. крал Стефан Урош II Милутин

[vujadin]

Наставак 2

и јавише му о свему што се догодило његовој држави, овако говорећи му: " Моћни цару, ми слуге твоје овако ти говоримо: ако му убрзо не учиниш одмазду и јачином силе твоје не одагнаш га од предела славне државе твоје, ваистину усудиће се да дође и до саме главе славнога ти царства, јер се веома узвеличио ". А овај цар чувши такве речи које се не дају трпети, и пошто му се догоди изненада таква скрб, веома ожалостивши се, и у великој недоумици испуни се великом јарошћу, и тако одмах са великом брзином сакупивши велику надмоћ своје војске народа грчкога, такође и многе друге иностране народе. Татаре и Турке и друге, и са свима пође, хвалећи се у своме безумљу, да ће не само озлобити отаџбину овога благочастивога, него да се неће више ни спомињати његово име у његовој држави, а није сам знао шта ће му се догодити, да ће, противно његову лукаву веровању: да ће се прославити у туђем наследству, убрзо изненадном смрћу завршити. Јер пророк и Богоотац давид рече говорећи:" Муж крви и варљив, неће дочекати половине својих дана ". Овом нечастивом цару не даде Господ ни да очима види државу и наследство овога благочастивога и христољубивога господина краља. Јер овај хулни цар, ђаволом наговорен, сличан је оном лукавом предатељу који одступи од светлости у таму, као што и овај цар Палеолог одлучивши се од хришћанске вере, узе веру латинску. После овога подигавши се са таквом силом многих желећи да као љута звер уграби незлобиво јагње. И отишавши од славног Града Константинова даље од три дана, и када је дошао са својом војском до места званога Илаигита, у коме је месту црква св. мученика Христова Георгија, и ту изненада, не боловавши ни мало, издахну поред народа својих војника, опровргнут чудном смрћу, да су се сви чудили. Јер рече: " Љута је смрт грешника ". И ту велику жалост и плач учинише над овим нечастивим царем. И узевши његово непотребно тело, опет вратише се, положише га у граду званом Силиврија, који је на обали мора. И сами не могоше вратити толике војничке снаге многих народа, које је сабрао цар тај Палеолог, а великоиманити сродници тога цара, као и телородна браћа, сабраше се и пођоше на државу овога благочастивога краља, журећи се на заклање светога, и да разоре његов добар спомен и искорене до конца, које мисли није одобрио Бог.
И када су дошли у пределе српске земље, до места званога Липљана и Призрена, и овај благочастиви господин мој подигавши руке у висину, молише се говорећи: " Господе, подигни силу Твоју и дођи да нас спасеш". И " Боже, у помоћ моју пази и пожури се, Господе да ми помогнеш" И " суди, Господе, онима који ме вређају и бори се с онима који се са мном боре". И ти господине мој свети преподобни оче Симеоне, пожури се да ми помогнеш, јер ако хоћеш, могуће ти је". И пошто су завојевали на те крајеве, и према толикој њиховој множини и сили, не учинише велике пакости отаџбини овога благочастивога, но се опет вратише у државу своју. И тада се један део њихов народа татарскога одлучи да дође на реку звану Дрим, који беше веома надошао, тако да се нико није могао усудити да га пређе. И ти нечастиви видевши с оне стране реке где се на једном месту збегло мноштво народа, као несите звери устремише се на стадо Христово, и уздајући се у снагу коња својих уђоше у Дрим. А вода нагло подигавши се, потопи многе од њих. А који су од њих хтели да пристану на обалу, такови засипани и убијани оружјем, опет се враћаше и скончаше у таквој реци, и погибоше због свога безакоња. И ту ухвативши самога старешину њихова званога Чрноглава, и одрезавши му главу украшену драгоценим бисером, и натакавши је на копље, донесоше благочастивоме краљу као нарочити дар.
После овога, благодаћу најмилосрднијега Христа, пошто се овај благочастиви краљ опростио од таквих тешких прилика, живећи Божјом помоћи у миру и тишини, пошто су се ове противне силе вратиле на своје место, овај христољуубиви господин мој не каснивши ни мало, заповеди да се скупе сви војници државе отаџбине његове и узевши себи у помоћ вазљубљенога свога брата краља Стефана са целом његовом војском, и тако спремивши се за бој, са овим пође на државу грчкога царства у намери да одмазди што су војевали на његову државу, свагда уздајући се љубављу срдачне вере у Господа, према пророку, који рече: " Уздај се у Господа и Он ће те избавити, како хоћеш. Јер блажен је муж, коме је име Господње његово уздање ". И опет: " На њ се поузда срце моје, и поможе ми и процвета тело моје ". Јер овај благочастиви од младости своје никада није имао наде ни уздања у људску помоћ, која брзо ишчезава, но у Бога, који је свима сила и помоћ. Његовом помоћу и заступством неповређено од оних који зло мисле, проводио је свој живот. А ови чувши за долазак господина краља у њихову државу, не могоше се ставити против његове велике силе, и овај благочастиви много време проведе са силама својима у држави грчкога царства, ограђујући се крсним знаком. Јер имаше успешан царски изговор, увек истичући божаствени закон, не узвеличавајући се царском влашћу, но више разгарајући се божанском љубављу, Када је био у тој држави, приспе време празнику Рођења Христова, и ту славно прослави празник са вазљубљеним братом својим и са војницима својима у месту званом Насуду, и отуда подигавши се, пође са својим силама до унутрашњости грчке земље, до Свете Горе атонске, и завојевавши све такве стране тога царства, земљу Струмску и Серску, Крстопољ и друге околне стране тих земаља, и узевши све имање њихово и богатство, опет се Божјом вољом врати у отаџбину своју, пун сваке добре намере.
И отпусти вазљубљенога свога брата у његову сремску државу, и сам отпочину мало са својим војницима.
Када је после овога прошло мало времена, опет хтеде ићи на државу грчкога царства. И скупивши се са свим силама својима, и од других околних царевина многи дођоше ка овом благочастивом, слушајући за велику његову врлину и славно име, И тако са таквим силама подигавши се пође, и узе земљу дебарску са свима градовима и државама њиховим; такође и државу земље кичевске са градовима и облашћу њиховом; поречку земљу такође, са градовима и облашћу њиховом. Те земље њихове државе додаде ка држави отаџбине своје, јер му се нико није противио, нити против говорио. Подвизавајући се у Господу, победи све своје непријатеље ратне непријатеље и оне који су му се противили. Пророк Исаија каже, јер рече: " И отпочинуће дух Божји на њему, дух премудрости и разума, дух савета и крепости; а словом уста својих убиће нечастивога". Исти опет каже: " И народи, који не знају тебе, прибегнуће ка теби, и људи који те не знају, служиће ти ради Господа и светога Израиљева, јер те је прославио". Ове земље и градове, које више указасмо, све заузевши и опет оде на државу земље влахиотске; и њих завојевавши својом великом силом, и ових народа све неисказано богатство одузевши, остави их у пустошу.
После не многога времена, када је ново примио власт земље сремске благочастиви краљ Стефан, нађоше се нека два велможе који су се укоренили у држави земље браничевске у месту званом Ждрелу ( сада Горњачка Клисура ) и од многих времена ту утврдивши се као самовласни, не бојећи се никојега насиља, браћа једне матере, наиме Дрман и Куделин. Ови веома хвалећи се својом силом и не дајући никоме да има власти око њихових предела, од ђаволског дејства наговорени, почеше се носити злом мишљу против овога благочастивога, желећи озлобити и њега и његову државу. И овај христољубиви краљ чувши ову злу њихову заверу, и сакупивши сву силу своје државе, пође у област њихову, хотећи их прогнати, да како год, мислећи зло из дана у дан, не окончају вољу своју. И када је он дошао у њихову државу, земљу браничевску, пошто је ова земља била веома утврђена, није им могао никакве пакости учинити, нити их одагнати из тих предела, и опет се врати у своју државу. И ови видевши насиље овога благочастивога краља против њих отишавши сакупише око себе многу војску народа татарскога и Кумане, давши им много злата. И са овима се једнодушно устремише на државу овога благочастивога краља Стефана. И тада завојевавши многе стране његове државе, веома нападајући чинише му велике пакости, не разилазећи се. А господин краљ Стефан виде се у толикој беди, и не имајући друго што чинити, уставши пође ка вазљубљеном свом брату краљу Стефану Урошу, и са њиме се састаде у држави жупе расинске на реци Морави, у месту званом Мачковци. И тако му јави многе своје скрби које су му се догодиле од његових ратних непријатеља. И поче му се са великом жалошћу молити, говорећи: " Дужност ти је, вазљубљени брате, да осетиш бол због моје скрби и да ми помогнеш, да се избавим од таква насиља оних, који војују против мене, као што сам и ја у прошло време помогао теби. Но пожуривши се помози ми твојом моћном силом". Чувши ове молбене речи, овај господин мој превисоки краљ Урош од вазљубљенога свога брата, и у тај час, не каснивши ни мало, заповеди да се сакупе сви војници његове државе у помоћ вазљубљеноме своме брату. И тако обојица сакупивши војнике своје, имајући у телу једну вољу и љубав братску, пођоше на државу оних који су подигли унутрашње ратове и буне. И тако Божјом помоћу постигавши сву своју вољу, прогнаше оне зломисленике са њихова наследства, и одоше посрамљени у погибли и великом презиру. Овај господин мој краљ Урош узевши сву државу њихову и имање, даде га вазљубљеноме своме брату краљу Стефану. Ту одадоше Богу хвалу и славу, јер његовом " крепком руком и високом мишицом" победише своје непријатеље, и пошто су се љубазно повеселили, и тако опростивши се, одоше сваки својој кући.
И после овога, вазљубљени, опет треба да одам похвалу, дивећи се животу благочастивога господина мога превисокога краља, када га Бог сачува неповређена од погибли које га сналазе. У та времена устаде у земљи бугарској неки кнез звани Шишман, живћи у граду званом Бдини, држећи околне крајеве и многе земље бугарске. Ђаволским наговором Шишман је завидео на отаџбини овога благочастивога. Узнесе се својом мишљу високо, да подигне силу своју на овога

 

[vujadin]

Наставак 3

христољубивога. Нећу казати силу његову, но лоповске узбуне, којима сам би поруган, а овоме превисокоме краљу нису ни на ум падале његове лукаве мисли. Овај скупивши триклету јерес татарског народа и своје војнике, и изненада уђе са војском у државу овога благочастивога краља до места званога Хвосна, и када су хтели ући у место звано Ждрело, да узму тамошње велико наследство цркве дома Спасова, т.ј. архиепископије, нису могли. Но ту побеђени силом Господњом и молитвама св. архијереја Христова Саве, би избијено велико њихово мноштво. Те ноћи, када су стојали близу тога места званога Ждрело, молитвама својих угодника св. Симеона и Саве и архијереја св. Арсенија, који ту лежи у дому св. апостола, јави им Бог велико знамење страха, таково знамење, да су видели велики огњени ступ где силази са неба, од кога су излазиле пламене луче и са јарошћу палише њихова лица, и огњени људи са оружјем у рукама и са великом жестином гонише их , секући њихове пукове. И тако видевши овај њихов зломислени вођ овако знамење за његову погибао и за све који су са њиме, поче бежати, гоњен гневом Господњим, са мало војске у своју државу, не могавши постићи своје воље, само навукавши себи погибао. И видевши овај господин мој краљ шта се догодило, и тако сакупивши сву своју војску, и са овом пође на овога нечастивога, ограђујући се силом св. Духа. И када је дошао у државу његову до града званога Бдиња, и ту заузе и сву његову област, а овај сујемудри даде се у бегство, ушавши у шуму, и пређе реку звану Дунав, смирен и посрамљен. Овоме господину превисокоме краљу све се даде у руке, а хтеде све његове станове разорити, и град тај, у коме беше његов двор, до краја срушити, и опустошити целу његову државу. А овај зломислени видевши како у један час би лишен све славе своје и богатства, поче слати ка овоме благочастивоме краљу молбене речи, овако говорећи: " Госпподине мој, славни краљу, одврати јарост гнева твога од мене; јер што сам учинио, према мојим делима ово све дође на мене. Но нећу наставити ка овом да имам такву зло мисао у срцу моме. Прими ме као једнога од вазљубљених твојих, са клетвом нарекавши, да до издисања мога нећу више погрешити твојој вољи." Господин краљ овако рече: " Ако хоћеш да будеш по мојој вољи, како ми обећаваш, учини што ти ја заповедам. Хоћу да узмеш кћер једнога од мојих велможа, и по томе ћу разумети да су твоје речи истините". А он са радошћу рече: " Господине мој, учинићу као што си ми заповедио". И када је ово било, уверивши га благочастиви краљ, како је по вољи његовој и хтењу, и врати му државу његову, коју му беше узео и град звани Бдињ. И све завршивши , како је по вољи његовој непоколебимо, и опет се са великом славом врати ка престолу своме. И после овога даде му кћер великога свога жупана Драгоша, да му буде жена, и одликова га великом чашћу и многим даровима. И опет видећи његову велику прврженост и сваку истиниту послушност и служење, овај благочастиви краљ, због његове свесрдачне љубави даде кћер своју за његова сина званога Михаила, који после постаде цар целој бугарској земљи. Јер тако чињаше добри Бог овом христољубивом, ако би ко наумио зло мисао против њега, но Господ разараше намере такових, и сви се после по невољи покораваше њему. По Божјој вољи, овај превисоки краљ принуди силом својом многи страни народ ка Богом дарованој му држави, земљи српској. Многи цареви од његова рода чинише силна дела, но господин мој превазиђе све.
И опет ђаво који мрзи добро, који испрва беше човекоубица, - који је учинио многе скрби и страдања оном праведном мужу Јову, но није могао изменити његову љубав ка Богу, - јер он подиже ратове и неуредне побуне, а тако је помислио да се косне и овога христољубивога. Ушавши у срце предатеља ( Јуде ), разлучи га од Владике, јер исти и овом безаконом и нечистом цару татарском званом Ногеју, ушавши у њега и наговори га против овога христољубивога и против целе његове отаџбине. И поче се спремати да се подигне са силама поганика, и пође на овога благочастивога, желећи уграбити његово наследство. Но судбине праведника су у руци Божјој. Овом цару поганском беше јавили они који су прво војевали на државу овога благочастивога краља, као што смо напред изнели у овом спису. И овај нечастиви подигавши се са татарским силама, пође на овога праведнога. И када чу превисоки краљ Урош за његов поход, тога часа посла своје посланике пред њега, да га доброразумним молбеним речима посаветује, да се врати од таква похода, и то против такве велике силе, повинујући се и осећајући бол за отаџбином својом, да је не озлоби нечастиви. А сам молећи се ка Господу и вапијући са сузама, говораше: " Добри човекољупче, Господе, уздање оних који те признају, Ти знаш немоћ нашег смртног тела, који си се у њега обукао. Због множине мојих безакоња, којима сам сапет од своје младости, нисам достојан да погледам и видим Твоју висину, или да са смелошћу призовем свето и страшно име Твоје. Но ка Теби доброме предлажем душу моју и мисао, да на утеху јавиш Твоју милост мени грешноме, молитвама пресвете Твоје Матере, јер ево обузет сам великом тугом, гледајући долазак поганика, који хоће да ме озлобе и да прогутају моје наследство даровано ми Тобом. " Јер ево ме опколише као пси и скуп злобних опседа ме, и нападоше на мене крепки ". А Ти, Господе, не удаљи Твоје помоћи од мене и погледај на заступство моје, и устани у сретање моје, и види, и узврати зло непријатељима мојима ". Изли на њих гнев Твој, и јарост гнева Твога нек их ухвати. И анђео Твој, Господе, нека им досађује и прогони их, и испуни лица њихова досадом, да се постиде и посраме сви који јављају слугама Твојима зло, јер Ти си заступник мој и уточиште, и у Тебе се оправдавам. А и вас молим, света господо моја, преподобни оче Симеоне и кир Саво, имајући смелост ка Владици, не презрите мољења мога, и не предајте отаџбину вашу у руке иностранаца, коју наследивши утврдисте непоколебиво вашим молитвама. Јер у телу сте пре боловали за њу а сада, и после смрти живи, не оставите мене грешнога роба вашега ".
А ови посланици послани од господина мога против тога цара поганскога, нађоше га где се сабрао са великом силом у држави царства свога, и где жури на овога христољубивога. И јавише му речи господина свога. И помоћу Божјом добро усаветовавши га, и учинише да се он опет врати натраг са силама својима, док не приспе време његова заклања. И опет тај цар посла своје поклисаре ка овоме благочастивоме и имали су састанак међу собом и са силнима његовима. И толику велику љубав утврдише међу собом, да је и овај превисоки краљ дао вазљубљенога сина свога званога Стефана на службу њему са великоименитом властелом земље српске. И пошто је овај његов син много времена провео у двору безаконога цара татарскога Ногеја, пошто нико није рекао да се опет врати у отаџбину своју, но добри Бог, који се брине за све нас, и овога младића неповређена врати ка својему родитељу. И када је после његова одласка прошло мало времена, ђаво не имајући да учини никакво зло овоме благочастивоме, хтеде да се повесели њиховом погибијом, гледајући где се међусобно сатиру. Јер подиже у њима мржњу, убиства, и устаде неки један силноименити тога татарскога народа са својом силом, и дође на овога нечастивога цара Ногеја, који се хвалио против државе овога благочастивога, и пошто је ту био међу њима велики рат и крвопролиће, и убивши га својим оружјем, узе његов престо. И од тада почеше сами да непријатељство воде, међу собом уништавајући се. За све ово " нека је благословено име Господње од сада и до века ", који даје победу овоме робу своме благочастивоме против свију саблазни, које му чине безаконици. И овај благочастиви краљ Урош, када је чуо за такву смрт цара татарскога, отворивши богохвална уста своја и подигавши руке своје у висину рече: " Господе Исусе Христе, оче векова, цару свију, хвалим Те, јер погледа на смирење моје, и ниси ме оставио у рукама мојих непријатеља, но што више укрепљавајући заштићујеш ме крепошћу снаге Твоје. Јер Ти си лекар онима који болују, радост онима којима се чини скрб, избавитељ увређенима, светлост онима који су у мраку, имајући увек пружену руку на уздизање оних који су пали. Јер њоме си срушио и ове моје хулноимените непријатеље, и разорио си сујемудре њихове намере против отаџбине моје а мени, недостојноме Твоме слузи, многе скрби и жалости изменио си на радост ". Јер ваистину, христољубимци, најмилосрднији Бог због неизмерне Своје милости не предвиде ни једне молбе овоме благочастивоме, према пророку Исаији, који рече: "и поставићу те на вечну радост у род и род, и сисаћеш млеко народа, и појешћеш богатство многих народа, и разумећеш да сам ја Бог који те спасава". Јер рече: " Узазваће ка мени, и услишаћу га, и са њиме сам у скрби ". " И благословен је Господ Бог наш, који нас не даде као ловину ( лов ) непријатељима нашим. Јер мрежа њихова подера се, и ми се избависмо, и помоћ наша је у име Господње, који је створио небо и земљу ".
После овог скончања свију зломислених непријатеља овога благочастивога краља Уроша, пошто је Бог непоколебиво утврдио његов престо и пошто је цела отаџбина његова живела тихим и безметежним животом, овај христољубиви хтеде оженити вазљубљенога сина свога званога Стефана, као отац који ваистину љуби децу, и узе кћер цара бугарскога, званог Смиљца, и ову заручи да му буде жена. И одели му достојан део своје државе, зетску земљу са свима њезиним градовима и облашћу њиховом. Одликова га сваком чашћу царскога достојанства давши све што му је на потребу од малога до великога, и отпусти га у такву државу коју му је сам оделио. И пошто је пребивао дуго времена у држави те земље са својом властелом, који зломислени побеђени ђаволском вештином, саставише своје лукаве намере, и улучивши време, приступише ка овоме благочастивоме и вазљубљеноме сину благочастивога краља Уроша, и превратише га ласкавим речима од љубави свога родитеља, говорећи му: " Достојно ти је да узмеш престо свога оца, а ево сви ми помажемо ти, да у свему буде воља твоја. Ако ли нас не

 

[vujadin]

Наставак 4

послушаш, то се ми више нећемо звати твоји". И говорећи му дуго такве варљиве речи, окончаше своју вољу, И овај његов вазљубљени син од тада одврати срце своје на лукаве речи, и не хтеде послушати речи својега родитеља, који га је васпитао у доброј вери и чистоти, у љубави и целомудрену смислу. И поче се узносити својом мишљу, да му узме престо његов , и пошто је било велико узмућење међу њима, поче велможе овога превисокога краља наговарати варљивим речима, да оставивши свога господина, иду к њему. Тако је и било. Многи, саблазнивши се, одступише од овога блаочастивога краља ка његову сину.
И видевши благочастиви краљ Урош такво дело свога сина, поче га саветовати кроткима и слатким речима, да дође к њему. А он не послуша ове речи, но се поче подизати на веће зло против свога родитеља. И видевши овај господин мој непроманљиву вољу његову, и сакупивши своје војнике, и са њима пође ка сину своме у његову државу, зетску земљу. А он видевши долазак свога родитеља, побеже на ону страну реке зване Бојане, и пошто је овај превисоки краљ богоразумне речи послао њему, којима би га могао привести на своју вољу, овако говорећи му: " Чедо моје мило и срдачно зовем те , и не одзиваш ми се. У жалости мојој изгледа ми да си близу мене, но пружам руку, и не налазим те. Многе сузе чине ми слепоћу, и љутим болом цепа ми се срце због твога разлучења и дели ме пламеновима од многог уздисања. Зар то беше чедо моје, чему се не надах од тебе? Но дођи, драги сине мој, да се утеши старост моја! " И многим таквим речима усаветова га да дође, и пошто је много говорио са родитељем од воде ( Бојане), и после овога припаде ка ногама његовим говорећи: " Сагреших, оче, пред тобом". И овај благочастиви узевши га љубазно целова га. А мислећи, у срцу своме говораше: " Ево видим како сам дошао у дубоку старост и видим унапред да ме и после очекују многе скрби и жалости од овога мога сина, ако га оставим слободна ." И са многим својим велможама саветоваше се о овом њему вазљубљеном, и они му рекоше: " Благочастиви краљу, добро смислено си наумио". И тако у тај час заповеди да ухвативши свежу његова сина и да ужета железна положе на његово тело, и одведоше га у славни град Скопље. И пошто је седео у том граду, посла овај благочастиви краљ неке вазљубљене од својих, и ухвативши ослепише га. Види, љубимче, шта ти чини непослушност. Зар не осуђује овако људе? Јер каже у причи: " Син хитар послушан оцу, а син непослушан биће на погибао". И опет: " Пошто сам позвао, и не послушасте, но одбацисте моје савете, зато ћу се и ја посмејати вашој погибли". А синови Илијеви, Офиније и Финеј, не послушавши глас оца свога, страшном смрћу скончаше. Као што си чуо и о Авесалому, који је подигао руку на Давида оца свога, како му се догоди, као што је било и код нас у садашње време, као што чусте. А шта је било после овога? Овај благочастиви краљ Урош узевши свога сина таквога ослепљенога даде га у славни град Константинов ка тадањем своме тасту, светом и васељенском цару кир Андронику.
А сада чујте, вазљубљени, ова дела благочастивога господина мога превисокога краља Уроша и видесте ли толику безмерну љубав Господњу према њему и победу на замке непријазне. Јер ко се слушајући неће дивити, или гледајући ово, неће одати Богу хвале, који га је прославио тако добрим делима двоструко? А ја грешни и недостојни роб Христа мога Данило, који сам пожурио да исповедим величија неисказаних чудеса овога мога господина, помишљам у моме уму, откуда ми и ове изречене речи, јер обузет веома страхом хтео сам ћутати, а љубављу богоугодних његових дела рањен, усуђујем се да изнесем њему похвале, ободрен силом св. Духа. Дело ми је драго, но добри мој Спаситељу Христе, колико хоћеш дај ми, јер посматрајући дивна и неисказана дела овога доброга и вернога слуге Твога, ужасавам се и дрхћем одакле ћу почети, чиме ли ћу окончати. Ко ће набројити његова чудеса? Који ће многоговорљив језик исказати тајна дела његова Богу, која не може сазнати човјечја природа? Које ће се усне отворити достојно на похвалу му, да га разумно узвеличају? Ево дивни и прекрасни призор за вас, Христови љубимци, који сте се скупили, прилежно слушајући ово о благочастивом. Треба смотрити његове трудове и знојење и топљење тела, ноћна бдења и топле сузе, неисказане милостиње па чак и до смрти његове, незлобиву нарав, тиху и послушну, о чему се потрудисмо да после овога проговоримо, од недостатка мога слабога ума. Јер ако изнесем по имену све о овом христољубивом, то је онда могуће и звезде небесне избројити или песак морски. Но колико грешни видесмо очима нашима или од којих дела његових постадосмо тајници, ако нам ко саопшти од пређашњих сведока живота овога христољубивога, тако изнесох вашем богољубљу, што је било на крају његова живота, којима га Бог прими.
Пошто је све ово било, што смо указали у овом спису, са овим господином мојим христољубивим краљем Урошем, колико му је помогао Бог да победи све своје непријатеље, и видећи да скончаше сви који ишту душу његову, живео је овај у миру и безметежности, а замке гордих и мреже величавих против њега прођоше као и снови ономе који устаје, и угасише се све непријатељске победе, а мир и тишина процвета у његовој отаџбини. А " истинита светлост Христос, који просвећује свакога човека који иде у свет", овај велики и славни и страшни творац све видљиве и умне природе, увек очекујући покајање свакога човека, тако не презре ни овога христољубивога, но му просвети срдачни разум, и сетивши се грехова младосних и дошавши у умиљење срца, поче се молити Богу јављајући пророчке речи и рекавши : " Господе, наведи ме на пут Твој, и поћи ћу у истини Твојој "; "јер године моје поучаваше се као паучина". Која добра дела живота мога да Ти принесем? Са каквом смелошћу да погледам на Тебе, праведнога судију? Покајања не стекох, а такође ни суза. Који грех и злоба назва се у овом животу, у чему ја грешни не напредовах? Но, о Господе, цару векова, не погуби мене са мојим безакоњима, " но пошаљи светлост Твоју и истину Твоју" на просветљење мојим мисаоним очима; управи сваки покрет срца мога на Твоје угађање. Пошаљи ми кишу суза, да угасим страсни пламен тела мога, да се не порадује непријатељ мој због мене. Многих и великих дарова овога живота наследио си ме; но ја недостојни веома повредих заповести Тебе, Бога мога. Какав ће ми суд бити, мени који сам зачет у греху? Која ће ме реч тада избавити, када Ти, Бог мој, будеш седео на судишту? Но, о тешко теби, убога душо моја, јер се век твој већ завршава, а ти ниси спремна".
Оваке речи говорећи благочастиви, предвиде природну смрт, и после овога одлучи се на богоугодна дела, у којима и сконча живот свој, од којих ћемо нека дела исповедити вама, ако Бог благоволи, у Христу вазљубљени. Хоћу да исповедим вашем богољубљу богоугодни живот и непорочна дела мужа праведна, јер постаде угодан Господу, украшујући безбројно свете цркве и делећи од праведних својих плодова многе милостиње ништима, што је имао богатство и славу земаљског царства, имање и богатство много, злато и сребро безбројно, и скотове који пасу, овце и волове и веома добре коње, и светле и драгоцене ризе, и многоплодне њиве испуњујући обилно. Да ли је ко од вас видео да је изменио свој обичај и добру нарав, коју је био навикао, или да је ослабио милостињу, или гордост до краја задржао? Овај имајући у срцу богољубазни страх и сећајући се речи Јова:" Од стрижења оваца мојих сагрејаше се плећа моја, и двери мојих соба милостињама се не затворише никоме". И не штедећи свога богатства, но узимајући као из неисцрпнога извора, и све своје душевно уздање имаше у Владици Христу. Овај блажени и светородни одевао је и хранио је маломоћне, безбројно је просвећивао, украшавао и утешио свете цркве, по речи Богооца Давида: " Господе, заволех красоту дома Твојега, и место стана славе Твоје". И " Ожедне душа моја ка Богу крепкоме и ка Богу живоме". И толика слава и богатство у дане богољубља његова би у Богом дарованој му држави отаџбине његове, да се није могао са њиме успоредити ни један од његових околних царева у слави и богатству његову, због његова богољубља и смерности и кротости. Ка Богу смеран и ка људима угодан, и ка ништима пружајући безбројне милостиње. Шта да кажем? Као што се не може избројити песак мора, тако и његове милостиње. И не само у Богом дарованој држави својој отаџбини, него и по целој великој Романији, и у самом великом и Новом Риму, Цариграду, сазда цркве, а осталима даде многе милостиње, и тамо маломоћне хранећи и грејући. О блаженога овог мужа, који је свакако хтео да испуни заповест апостола, коју рече: " дајући у милосрђу и чинећи милостињу са тихошћу, предњачећи у журби, и подражавајући праведнога Јова и блаженога Аврама патријарха Јакова, делом њихов подражатељ, и изгледом њима сличан". Тако је живео и тако чинио у многим годинама, тако да се прочуло име његово и пројављено је било у свима околним крајевима, источним и западним: Стефан Урош, превисоки и крепки и самодржавни и милостиви краљ српски.
Због премноге његове милости и милостиње ка ништима, није било могуће чувати свећњак под мерицом, и не сакри се град који стоји на врху горе. Убоги и ништи као од неке савести течеше ка њему, и то не само ближњи у његовој отаџбини, но и од прекоморских крајева и од свију морских острва и од светога града славнога Јерусалима. Њих са тихошћу примајући и чинећи им милостињу, испуни и свети град Јерусалим не малим милостињама, давши злато и сребро небројено, и примајући благослов и молбе за себе ка владици Христу од тамошњег светог патријарха и од свију, који се клањају вољним страдањима Христовим у томе светоме граду. И свету велику и Богом чувану гору Атонску испунивши многим милостињама, и саздавши свете цркве, украси их и просвети, да имају многе свете монахе са довољно телесне и душевне хране, и благослов и молбе примајући од њих, јер разгарајући се Христовом љубављу, увек се у том веселио, и неослабљено бринуо се сваким богоизабраним делима, којима би му било могуће угодити Богу,

 

[vujadin]

Наставак 5

ваистину сваку врлину учинивши, и сваку злобу од ума омрзе, праведно живећи, и Богом даровано му богатство земаљског царства мисаоно и разумно расточи на разноврсне начине: прво на дар Богу, друго на подизање светих цркава, ка ништима и странима и маломоћнима, и ко ће исповедити милостиве посете, дарове и обилне исхране овога благочастивога?
Јер овај христољубиви, божаствену цркву овога светога и Богом подигнутога места званога Хиландара, која беше првога здања, од основа разоривши и већу сазда и украси сваким различним лепотама, нештедице дајући много злато, и у том месту постави многе царске палате и изванредне ћелије, на пребивање монаха који су тамо, и законска уздржавања установи им, и за храну свако изобиље и за одећу им; а около тога светога места сазда град са великом тврђавом, због належеће напасти безбожних гусара. И подиже велике пиргове ( куле ) добри и благи пастир љубитеља свога Христа, волећи умне овце стада Његова, које су на томе светоме месту, и снабде их да их се не дотакне љута звер, и да не разграби туђин његова труда, но да ограђивани силом светога Духа и делом рукоположења овога христољубивога и у једномисленом скупу живећи, прослављају име пресвете Тројице. Ка овом светом и божаственом месту званом Хиландар испуни многа села и метохе сваким богатством, и то изобилно, а све ово прикупи од државе цара грчкога, много небројено мноштво злата за ово давши, и приложи га том светом месту, да од те државе иду свакојаке потребе ка онима, који су у том манастиру и ради покоја оних, који каквим послом иду у то свето место. О овом мислећи непокајано дан и ноћ, чинећи милостињу убогима, и испуњујући молбе свима који требају, и множећи умножи своја безбројна добра дела. И не само у том светом месту, дому Пресвете, званом Хиландар, но и у све манастире Свете Горе и ка свему братству свакога манастира довољно даваше, а где су хтели да му јаве каква монаха од подвижника или оне који су у пустињи Христа ради странствовали, или изволели живети у рову земаљском, таквима нештедице сваку потребу слаше скрушеним срцем и смерним духом, дајући им све сам својом руком. И ту на обали мора код места званог Хрусија, подиже велики пирг, и врх њега постави цркву на име вазнесења Христова, и около сазда град, и постави многе палате, и ту утврди цео црквени устав, и даде свако довољство онима који ће живети у том месту, што све утврђено овим христољубивим и до сада стоји непоколебимо. А овај пирг је близу места, где је био град у раније дане, звани Самарија. Ваистину овај христољубиви навиче да свагда служи Господу преподобијем и правдом, што чинећи јави се син бесконачне светлости и вечних добара.
У самом граду Цариграду, на месту званом Продром, сазда божаствену цркву давањем безбројнога злата свога, и начини многе дивне и прекрасне палате, и постави болнице, и ту начини мноштво одара ради почивања болнима, меке постеље поставивши поврх њих. И ту ако какав болесник нема никакве наде, заповеди да сваки такав иде ка тако спремљеном одру. Многа изабрана села такође прикупивши од грчке области, и ту приложи, од којих ће се данак давати ка томе месту; и многе веште лекаре нашавши, даде им много злато и што им је на потребу, да непрестано надзирају болеснике, лечећи их. Уз њих постави достоимените своје људе, који ће посећивати болне, чинећи им све корисно, да нико од болесних што не узнегодује, но ако што затражи да му се даде. Овај добри слуга вере Христове у сласт примајући речи Владичиних списа, хтеде их собом испунити, као што рече у светом еванђељу, говорећи: " Ходите, благословени Оца мога, у спремљено вам царство од постанка света; јер огладних, и дадосте ми јести; ожедних, и напојисте ме; болан, и посетисте ме". Погледајте, вазљубљени, величества милостиње овога христољубивога и диви те се. Колико је небројено велико мноштво који лежаше у таквој болници, да ли је ко од таквих био презрен, или каквим негодовањем увређен? Да ли ко од њих погреши ако је што молио? Јер напред спремљени добри нудиоци овога благочастивога подворили су их и ако је ко од такових болних исцељен одлазио на свој пут радујући се, опет је други болник долазио на његово место, такође примајући милостиво посећење, као што је и до данашњег дана неизмењено, на велики и диван спомен и похвалу овом благочастивом краљу Урошу. Јер у таквом месту код светога Продрома, као што је овај благочастиви за живота свога установио, и до данас се сваки дан износи на порту обилно вина и хлеба и друге различне хране, ради довољног давања ништима и странима, и свакоме који треба, непрестано увек желећи награде од Владике Христа у бесконачном пребивању, као што и получи толику благодат и славу и част, што се све не може исказати и испитати и избројити код овога христољубивога. Јер Бог даје дар пресветога Духа онима који нелицемерно прилазе Њему и према таквим трудовима и добрим делима његовим.
И у граду Солуну, и ту подиже царске дворе, и сазда цркву у име светога архијереја Христова Николе, и цркву у име светог мученика Христова Георгија. Прво рукоположење светога господина нам кир Саве било је на том месту, а од неког времена, пошто је опустело и оборено, обновивши, украси га, и сам веће од основа подиже, и многе дивне палате постави, и такво место сваким многим и часним потребама испуни, и то довољно, да сви они који ту пребивају имају свако довољство, што је коме на потребу. Ту приложи много небројено злато своје, да никада не оскудева то место и до сада никаквом потребом, и ту многа села и метохе такође прикупивши приложи том месту, све утврдивши да буде непоколебимо на блажени његов спомен и до данашњег дана, јер у свима околним царствима и земљама причало се велико богатство овога благочастивога и смерност његова. И сви мали и велики славише Христа Бога не малим хвалама и благодарењем, сматрајући блаженим овога богољубивога.
Ово чинећи неослабљено и у будуће обраћао је срдачну мисао на такве ствари, које су на Божју хвалу. Дом пресвете Богородице, добре хранитељке рода хришћанскога, у месту званом Трескавци, и њега испуни неисказаним приносима својим, што је све потребно на службу Богу и пречистој Његовој Матери, а себи на вечан спомен, молећи милостивога утврђења и помоћи од Пресвете својој отаџбини. И ту украси дом Пресвете многоразличним приносима, иконе божаствене златом оковане и украшене бисером, кадионице и свећњаке златне и сваке друге потребе црквене, које не можемо набројити по имену. Неисказано мноштво злата свога ту приложи и многа стада оваца и стада камила, лакимије коњске, укратко речено, и до свога пресртављења непрестано све безбројно даваше, и испуни дом Пресвете сваким добром.
Такође и дом св. мученика Христова Георгија у држави кичавске области, и ту великим частима и дивним лепотама украсивши, и испуни са истинитим благоверјем и топлом љубављу срца свога, све своје приносе шаљући икони светога, као и напред реченом манастиру Пресвете Богородице. И овде такође приложи сваке црквене правде: свештене сасуде златне и божаствене иконе, драгоцена кандила, кадионице и свећњаке и остало, све небројено злато и сребро, а све који живе у дому светога Георгија, од Богом дарованог му многог богатства све је наслађивао и различите им дарове давао са великом љубављу, и ради такве његове врлине и неисказане милости и безбројног прилагања томе светом месту, спомиње се ту и до сада.
И у држави своје отаџбине многе божаствене манастире од самог основа подиже, и одликова достаименитом славом, да ваистину будући обновљен Духом светим, обнављаше стара рукоположења родитеља и прародитеља својих и више од корена завршаваше по Божјем извољењу. И сазда цркву Успења Пресвете Богородице, звана епископија призренска, и такође цркву благовештења пресвете Богородице, која је епископија грачаничка, и цркву звана Тројеручица у славном граду Скопљу, и цркву св. Георгија на реци Серави, и цркву св. Константина у граду Скопљу и цркву св. Георгија Нагоричскога, и у месту званом Студеници, у дому пресвете Богородице, сазда цркву на име св. праведника Јоакима и Ане, и у Дабру цркву св. мученика Христова Георгија, у месту званом Ораховица, и цркву св. мученика Христова Никите, близу града Скопља.
У земаљском царству живећи и неисказаном славом прослављен од Господа, изнад многих древних царева, држаше имања и богатства неисказана човјечјој природи, пошто је Бог све ово јављао у дане његове, не узнесе се мишљу својом гледајући на толику славу своју и богатство, даровано му од Господа, но се сети у своме уму онога страшнога часа, који сви чекају и доласка Онога, који је вечан данима, и суда без милости за оне, који нису учинили милостиње. Ово помишљајући настави да чини милостињу, за коју нико не зна. Од свију градова и крајева и многих села и од околних земаља, идоше ништи и страни и маломоћни, хроми и слепи и губави, да нештедице приме милостиње од његове богоподатљиве руке, као што и беше; никада се не разилажише такови убоги од његова дома, нити ослаби кадгод таковим тиха и добра дарежљивост његова, Ко ће исказати што је он овима давао дању? А када је ноћ долазила, и пошто нико није знао овога богољубазнога и дивнога чуда, овај господин мој христољубиви свукавши са себе царске хаљине које је дању носио и положивши на себе худу и стару одећу, и прикривши лице своје да га нико не позна, и узевши са собом двојицу или тројицу неких верних својих слугу, којима беше заповидео да никома не говоре што виде, и узе са собом велико мноштво злата и друге потребе, колико је довољно за давање убогима, да испуни утробе њихове сваким добрим даром двоструко, с једне стране као истинити хранитељ хранећи гладне, с друге стране као нелицемерни давалац милостиње, волећи ништа и убога. И тајно изишавши из двора свога, и дошавши и посред станова њихових где су они спавали, и узимајући много злата даваше у руке њихове, такође и храну и одело, а ови су се дивили и нису знали, откуда им је ово дано, не знајући да је то добри њихов хранитељ, дању чинећи им милостињу, а у ноћи сам налазећи се посред њих,

 

[vujadin]

Наставак 6

и као слуга стојећи пред њима, ревнујући љубитељу своме Христу, који се смирио и узео слику слуге. Ово чинећи, никада није то изменио у своме животу и до последњег издисања, по све ноћи непресушним сузама постељу своју мочаше, говорећи сам у себи: " Подигни се, јадни, да будеш готов пре онога времена, ако си и навикао да чиниш грехе, но ипак подбоди се покајањем, јер те суд чека, мука вечна и огањ неугасими". Но хвалим твој богољубазни живот, о богољубива главо, коју вечна десница Владичина, и благодаћу пресветога Духа узведе на највећу врлину. Назва се отац сиротих и заступник удовица, хранитељ гладних, одећа нагих, поборник увређених, утеха жалосних.
Овај, увек крепљен силом Христовом, свакако хтеде да испуни Владичину заповест, коју рече: " Који ме љуби, биће вазљубљен Оцем мојим", и свима стопама Владичина ходања по земљи хтео је да од свога праведног стицања принесе, на славослов Владици Христу; на свети Синај блаженим оцима приносио је не мала приношења, и како да изречем неисповедиме његове милостиње? Но још чујте о овом блаженом дивно и преславно Божје милосрђе, како ово чинећи, и ово не остављајући, свагда боловаше за отаџбину своју као свети Димитрије, и толико се прочуо овај блажени и кротки врлином и силом и крепошћу дарованом му од маздодавца Бога, да се сви цареви и варвари бојаше само кад се спомене његово име. Као Александар, македонски цар, узвеличан силом на земљи, тако исто се и овај узвелича у Богом дарованој својој држави, као што се могао видети у часној слици својој и мушкости и доброти и царској пратњи, и томе дивећи се, рећи: " Већи си од свију силних царева, о славни краљу, јер многим премудростима борбени и непобедни твој живот прича се, да се сви диве Божјој сили и великој помоћи блаженоме, због смерности његове и кротости и врлине живота његова, да је био удостојен толикога чувања и покрова, да је чудно слушати и страшно разумети. Чудно је да се цар састане са иностраним царем, и да опет спроведе своју вољу.
Овај блажени имао је сву наду ка Владици Христу и говорио је: " Господ је заштитник живота мога, нећу се никога убојати" ; и опет не једанпут, но и двапут желећи да се састане са васељенским царем Новога Рима, Константинопоља кир Андроником, да добије од њега што жели, а не чувши о себи ни хулне речи, жељу срцу своме заврши, и не само у својој држави или у земљи грчкој, но и у самом столном граду му Солуну, постиже сваку своју вољу. Такође и са бугарским царем у Трнову саставши се, сваку правду краљевству своме пронађе.
Јер многи цареви од околних његових хвалише се на свечасну и Богом чувану његову главу и на Богом дароване му отаџбине, не знајући, јадни, Божје силе и помоћи овом блаженом и благородном. Но овај светородни краљ Стефан Урош из дубине срдачно говорише речи Богооца Давида: " Помоћ моја је од Господа, који је створио небо и земљу ", И ниједан се од таквих не нађе, да се похвали о овом, који је благословен Богом. И ваистину благословен од светог свог племена, благословен изданак благословенога корена и красни цвет светога сада, многокрасни изгледом изнад синова човечјих, пун милостиње, јер је по делима својих милостиња и молитвама светих његових прародитеља удостојен велике помоћи и покрова и заступства од Вишњега. Јер ево хоћу да исповедим велико и страшно и дивно чудо његово вашем богољубљу, слушајте и исповедите прав и истинити суд Божји о овом Богом благословеном Стефану Урошу. Као што се у старини за време Исуса Навина непријатељ виде од њега поруган, милостињама и сваким врлинама његовим, и изгледало је да у њему прими искушење, као што се искуша на праведном Јову, и Божјим допуштењем искуша се на Јову, и на његовим животињама и на деци, и самом телу његовом зададе ране. А на овом блаженом не доби власти, ни на његовим животињама, но непрестано не остављајући своје злобе, хвалећи се и мрзећи Хришћанство, наоружа безбожне Персијанце и Агарене на род хришћански, као Јудеје на Господа. И подигавши се од своје земље велика њихова множина и уђоше у Велику Романију, и уништаваше хришћане као вуци, не штедећи стада Христова, које стече својом часном крвљу, додирујући и сами велики град Константинопољ, и хвалећи се како неће постојати ни једно царство пред силом наше крепости, и остадоше у Великој Романији до двадесет година. Овај блажени краљ Стефан Урош, као цар ваистину примајући цареве свију, дозва један део од тих безбожних Персијанаца у Богом даровану своју државу, на похвалу и на част и на завист своме владичаству од околних царева. И када су они дошли у српску земљу, и видевши славу и величаство и богатство дано овом блаженом од Бога, испунивши се завишћу и преваром, почеше мислити на свечасну његову главу. А овај као и кротки Давид царствујући у Богом дарованој му држави, а ови ваистину безбожни Персијанци једући његов хлеб величаше на њега буну, мислећи да ће постићи вољу своју са овим блаженим Стефаном Урошем и са државом његовом и са светим црквама, не знајући, јадни, Божје помоћи и силе и заступства са овим блаженим, но говорећи ; " Ходите, убићемо га и његово наследство биће наше. А овај као безлобиви и кротки говорио је: " Ако је са нама Бог, ко ће против нас?" "јер се не уздам на свој лук" , " но помоћ моја је од Господа који је створио небо и земљу". А они безбожни као заборавивши се и изгубише свој ум, поучавајући се штетним против његове свечасне главе , и нападаше као пси онога који их храни. А овај уздајући се у помоћ Божју и свесрдачно уздање имајући ка Владици Христу, и пружајући не мале милостиње ка светим црквама и ка убогима и маломоћнима, није њихове нападаје рачунао ни у што, но свагда болећи за своју отаџбину, није пазио ни на своје тело од њихова нападаја тврдим градом или местом, но као небопарни орао посред њих пролазећи, јављаше се јасно. А они се напунише до конца својом погибли, са оштрим својим оружјем, на које се и уздаше, наваливши са коњима на блаженога овога, изрише јаму својој погибли. А он из дубине срдачне завапи ка најмилосрднијем Владици: " Погледај и услишај ме, и види насиље оних који неправедно војују; и погледај с неба и посети и саврши, што насади десница Твоја". И унапред видећи Божју помоћ према себи и чување, одмах је поучио свечасну властелу отаџбине своје и не мало своје сродство, спремивши се на бој против тих безбожних Персијанаца са својом телесном стражом, и одолевши победи, и њихово оружје уђе у њихово срце, а људи њихови сломише се, и не би ни спомена о њихову безбожном гневу. Једне предаде смрти а друге осуди на заточење, а остало и то не мало предаде у ропство српској земљи. Видесте ли Божју помоћ и покров и заступство овоме блаженоме? Видите и дивите се, како се људи упогодише Боговима, да виде и да избављају Хришћанство од беснога ђавола.
А чувши самодржавни цар велике Романије Андроник Палеолог ово велико и славно чудо и помоћ Божју овом блаженом, којом му поможе Владика Христос против ових поганих, зачудивши се и прослави Бога, и не мале молбе и мољења посла ка овом великом и крепком краљу Стефану Урошу говорећи: " Љубазни сине државнога ми царства, чуо сам велику помоћ од Владике Христа твоме превисокоме крљевству против поганика и свих језичника. Но и опет оснажи височаство ти и Богом даровану ти државу против преосталог дела ових поганика, и освети Хришћанство од насиља ових поганика." А он, као мудар и вешт муж подстакавши јастребе на оне који беже, своје сродство и телесну стражу научивши слатким својим речима, и тамо их посла, свагда призивајући Божју помоћ. А они као покорне слуге свога чедољубивога оца и господина, пођоше и у ту Романију, и желећи овога блаженога поштовати, и тамо спроведоше своју вољу против ових поганика, тако да се ни душа није избавила на слободу, и градове њихове до основа искоренише, а неправедно њихово много богатство себи разграбише, тако да су се дивили и прекоморски цареви и краљеви због помоћи и славе Божје овом блаженом, како не заборави Бог многа приношења овога блаженога праведника светим црквама и маломоћнима, и та приношења не мало га прославише, тако да је постао страшан непријатељима и свима диван.
И после кратког времена паде добра и богоугодна мисао на срце овом светом и васељенском цару кир Андронику. Јер удахну Бог у његов ум да објави такву тајну царску овом благочастивом и хрисољубивом краљу Стефану Урошу, и видећи како мали остатак оне предречене триклете јереси, т.ј. погани Персијанци, велику злобу и пакост чине држави његовој, и посла ка овом превисоком краљу Урошу, говорећи му : " Слатки и љубазни, па и најсрдачнији сине државнога ми Богом царства, усудих се да ово споменем твом христољубивом краљевству; они зломислени Персијанци побеђени од тебе у Богом дарованој ти држави и у другим крајевима, што скончаше од твоје крепости, још нека њихова грана оставши, чини веома велике туге држави мога царства, и много протививши се не могосмо одолети њима. Ако добију времена, то ће доћи велика злоба до саме моје главе. Но знам да си помоћу и заступством љубитеља твога Христа крепак да силом твојом погубиш спомен њихов са земље. Молим и убеђујем благочастиво и христољубиво твоје краљевство, пожури се, да их ускоро гневом јарости твоје сметеш и велику и сујемудру досаду уклониш од нас, да се не урачуна ни у што". И чувши ове речи превисоки краљ од таста свога цара грчког, и због толике безмерне љубави, коју су имали међу собом, ни мало не закасни, и у тај час заповеди да се скупе сви војници његове државе. Када је то било, и изабравши великоиманиту властелу своју која му је срцу мила, и укрепивши њихова срца разумним и слатким речима, и одликова их многом чашћу, давши све што им је на потребу, и пусти их да са великом силом иду журно на ове погане Персијанце. И даде им место себе великога војводу Новака званога Гребострека. И они као истнита чеда његова, не прекршивши никада такве заповести свога господина и хранитеља, као што су и први пут послушали да иду на победу такве јереси, тако и

 

[vujadin]

Наставак 7

тада одоше веселим ногама, призивајући помоћ Владике Христа на своју победу. И када су дошли у државу грчкога царства до града званог Ираклија, и ту оставивши своје војнике, дођоше ка светоименитом цару кир Андронику. А цар чувши за њихов долазак њему у помоћ, веома обрадовавши се, учини велико весеље због њихова доласка, и љубазно угостивши их, отпусти их с миром. И тако укрцавши се у лађе, пловише кроз Црно Море. И помоћу Божјом управљани, неповређено прешавши таку пучину, и изишавши од мора, уђоше у саму ту Анатолију, у државу безбожних. И пошто је био велики рат међу њима, не једном или двапут, и заступством доброга Бога, добро добивши снаге, победише их, секући њихова нечастива тела као траву пољску. И сасвим уништивши њихов спомен, све њихово богатство и славу уграбише у своје руке, које су они кроз много времена сабрали, и градове њихове и станове до основа порушивши, и испунивши сву вољу и жељу господина свога превисокога краља вратише се у своју државу са великом славом. И чувши васељенски цар грчки кир-Андроник за такву победу против њихових непријатеља, посла у сретање њихово са великом чашћу. А када су дошли ка цару, велику радост учини због њихова доласка, и љубазно повеселивши се са овима и многим даровима почастивши их, отпусти их. А када су дошли до доброга свога господина и хранитеља превисокога краља, известише га о свему како му послужише. И ту овај мој господин умножи многе хвале ка Господу Богу своме, а њима дужну част одавши, отпусти их својим кућама.
Сви они који су слушали живот овога блаженога и велику славу и прослављање отаџбине његове у дане самодржавнога његова господства, како да се не диве? Но о љубимци, удивимо се и прославимо Бога сматрајући блаженим, и принесимо овоме добру похвалу, говорећи: " О љубазни и прослављени Богом, и слични светим и великим царевима, кротком Давиду и славном Константину, достојниче Божје помоћи и покрова на прослављење и на узвишење своје отаџбине. О благословена утробо, која си носила такво и богомисаоно васпитање ка Богу и људима." Овај блажени и крепки краљ Стефан Урош видећи помоћ Божју и покров на себи од маздодавца Христа, и од тада подстаче себе на већу љубав и на виши подвиг ка своме љубитељу Христу, те поче зидати мноштво светих цркава не само у својој отаџбини, но и у светоме граду Јерусалиму и у Светој Гори Атонској, и у самом Царском Граду, и почевши зидати и друге свете цркве по свима изабраним местима и заврши, и испунивши не малим но великим богатством и просвећењем, и све утврдивши постављаше на сваком добром закону. Старе обнови и укрепи, давши небројено злато и сребро на исхрану и одело убогим и маломоћним, свагда се сећајући речи Владике Христа:," Небо и земља проћи ће а речи моје неће проћи"; " и који мене љуби, биће вазљубљен Оцем мојим"; и свагда горећи љубављу свесрдачном ка вишњем промислу, помишљаше у најбољем срцу своме на преподобнога свога прародитеља светога оца Симеона, какву грађевину и црквени украс постави на чување и на покој свога светога тела. И ражегавши се љубављу Христовом и договоривши се са светом и блаженом матером својом још за живота, монахињом Јеленом, и са телородним својим братом краљем Стефаном, и са преосвећеним архиепископом Савом трећим, и поче зидати храм у име светога првомученика и апостола Христова Стефана, када је у то времи био у том манастиру блажени и Богом изабрани монах, свеосвећени епископ кир Данило, који је био примио паству умних оваца да буде пастир и учитељ, који је имао савршену власт над онима који су у том манастиру и у целој области те цркве. Јер беше примио достојну заповест од благочастивога и христољубивога Стефана краља Уроша, да се брине о завршетку храма тога, и што је на потребу за подизање и устројство уметности црквене лепоте те свете цркве. Све ово било је његовом заповешћу тако. Јер овога свеосвећенога епископа Данила примаше господин краљ на свако већање у многочасну љубав и сласт, јер никада није погрешио његове воље. Јер видео је да свака врлина светли на њему, тако да га је и веома волео, и чинио је веће саветовање и поучавање са овим блаженим, како би било могуће помоћу Божјом завршити ову жељу срца његова, о завршетку храма тога светитеља. Јер овај епископ Данило беше рођење и васпитање српске земље, од своје младости вођен и крепљен и настављан Духом светим, и веома имађаше крепку и вишу мудрост у срцу своме за подизање цркве, да је он заповедао уметницима и многоизабраним вештацима који зидају, како ће постављати ступове и надступља, и лучне сводове и црквене преграде. Јер њговом заповешћу и мудршћу, даном му од Господа, старо здање од те цркве би разорено, и ново од основа подигавши и заврши, на слику св. Богородице Студеничке, заповешћу господина превисокога краља Стефана Уроша, за чување и покој блаженог и богоугодног његова тела, после одласка његова из овога сујетнога света ка Христу. И тако се заврши и украси овај свети храм, не само манастир и једина црква, но и цео двор манастирски испуни и украси, т.ј. палате царске поставивши и трпезарију и друго остало; овај све завршивши и украсивши и испунивши, и одликова сваким довољством, и правдама црквеним, као што се види и до сада, и сви који гледају говоре: " Блажен си, благочастиви и христољубиви краљу, јер нађе себи мирно место, и спомен твој биће у род и род."
Када се завршавао овај храм, но не до краја, приближи се време, када су се испунили дани његове матере, те предаде блажену душу своју Господу. Такође се и овај преосвећени архиепископ Сава престави.
Овај блажени превисоки краљ Стефан Урош царујући земаљским царством, и желећи вишњега, свагда бринући се душом својом, и науми у блаженом свом срцу, рекавши: " Ево сам у старости мојих дана, но, Господе цару векова, дај ми слузи Твоме по срцу моме мужа света и праведна, који ће ме водити до краја, страх Твој примивши, и држати га у моме малаксалом срцу, као што си даровао на просвећење душе многочасном Јоасафу преподобиога оца Варлаама, који га просвети разумом светлошћу и одагна од душе његове велику таму помрачења и усади страх Божји у многоразумном срцу његову, да чини добро пред Господом; и као господину светом моме прародитељу првовенчаном краљу Стефану телороднога брата просвећника српској земљи кир-Саву; јер он светим својим молитвама и себи и њему исходи небеско царство; такође, Господе, Твојим милосрђем и родитељу моме даровао си телороднога брата , који управља престо Твој светитељства и који му је држао духовна правила, и оба нађоше небеско царство. И мени даруј Господе, по Твојој милости и по мојој прозби Твога угодног мужа, да и мени буде Тобом брат и просвећеник и наставник души мојој". И изговоривши сведушевну молбу ка Владици Христу, и сабравши сав сабор отаџбине своје, свечасне епископе и игумане и монахе и великославну властелу, тражио је таквога мужа не једном но и трипут, и за целу годину, и много бринући се о томе. И Владика Христос који вазда слуша оне који Га се боје, и овом блаженом услишавши свесрдачну молбу, положи у сведобро срце његово и целом сабору његову сигурно разумети и сазнати о преподобном богопобожном и свечаном монаху у великој Светој Гори Атонској Никодиму, који беше и пород и васпитање отаџбине овога блаженога краља Стефана Уроша, и овоме од пре знан и од њега веома поштован, као прозорљиви, унапред виде ово што ће се догодити овом преподобном.
И одмах написа богољубиву оном мужу, говорећи: " Господине и свечасни оче мој, убеди се и дођи да Твоја чеда научиш страху Божјем, и да нам предложиш велику смерност, да живимо у Твојој послушности, да и ми чеда Твоја узвеличамо Господа са тобом, и потруди се на апостолком зидању, полажући основе свете и праве Христове вере, и ради тога примићеш велику награду. Дођи, пастиру добри Богом дарованога ти стада, уподобљавајући се Владици своме Христу начелнику пастира, да и ми будемо образац стаду своме; јер Владика твој Христос чека тебе, да му принесеш плод добре земље чисте твоје душе, коју си очистио својом великом уздржљивошћу и смирењем, и мене да нађеш и Христу принесеш." А он, богољубац и преподобни муж, послушавши реч Христова еванђеља, коју рече Владика Христос: " Шта вам се чини, ако човек има стотину оваца, и једна заблуди, неће ли оставити деведесет и девет, и поћи да тражи заблуделу? И ако је нађе, право говорим, радоваће се због ње више, него ли о оних деведесет и девет, које нису заблуделе". И опет рече: " Нисам дошао да призовем на покајање праведнике, но гешнике". И те речи помишљајући и не желећи не послушати цео српски сабор и овога превисокога краља Стефана Уроша, и са великим метанијем многих светогорских монаха убедивши се са свечасним монасима светогорским, и дође у српску земљу, и овом блаженом превисоком краљу као да дође нека велика радост, и Владика Христос испуни му вољу, давши му брата и оца и душевнога вођу. И договоривши се са целим сабором својим у нарочити дан празника, на Вазнесење Христово, и убедивши се са великом молбом, поставише га за архиепископа, рекавши: " Преосвећеному архиепископу све српске земље и поморске, многа лета"! И тако је овај преосвећени био узведен на престо светога господина нашега и учитеља и просветитеља српске земље преосвећенога архиепископа кир Саве; и поверено му стадо Христових оваца добро је управљао, имајући као законито предање свете апостоле и богоносне оце, према апостолу који је рекао: " Пасите умно стадо, у коме вас постави Дух свети епископима, да пасете цркву Бога живога, коју стече својом часном крвљу". И уз то се увек бринуо да се вредно труди за свако добро дело и приложење и обновљење цркве дома Спасова, т.ј. архиепископије, знајући трудове и прилоге, које приложише светитељи који су били пре њега, и ревновао је њима, да му буде могуће да испуни трудом меру оних, који су се пре њега трудили за

 

[vujadin]

Наставак 8

божаствене цркве. Пошто му је таква помоћ дана од Владике Христа, веома га љубљаше превисоки господин краљ, и неисказаном почашћу поштоваше га, као свога господина и учитеља.
Пошто знадоше да брзо има да иде на пут од овога сујетнога света у вечне обитељи, зато није од себе ништа штедео, не само богатство и славу земље царства свога, но и душу своју беше дао у руке овоме преосвећеному, говорећи му: " Узми моје имање, и подај ништима, не бих ли како год ја грешник постигао неки опроштај грехова". А милосрдни Бог увек бринући се о овом своме слузи превисоком краљу од његове младости па до сада, и желећи га узети од овог земаљског царства на вечни покој, пошто је прошло четири године, овом преосвећеном архиепископу Никодиму, и још неко време, паде овај превисоки господин краљ у љуту болест, и поче боловати у своме царском двору званом Неродимље, и унапред разуме овај блажени и превисоки краљ, да неће избећи смрти у тој болести. Ова болест његова изненада му дође, и вазљуби све који су ту, и отворивши своја богољубазна уста, слабим слатким гласом са умиљењем проговори, говорећи:" Ево разумите, чеда моја љубима, дође време мога одласка од вас, и ево се делимо. Но узвеличајте Господа са мном, јер одлазим у Његово наследство". И у то време престављења овога блаженога беше дошао к њему свеосвећени епископ Данило, који некада живљаше у рукотвореном му манастиру цркве светога мученика и апостола Христова Стефана, кога је веома волео у своме животу, јер се прилежно бринуо сваким богоугодним делима за овог блаженог и превисоког краља, што је било на корист његове душе. Када је овај био са малом децом неких властеличића српске земље, и отворивши уста своја, поче говорити ка блаженом и превисоком господину краљу: " Господару, зашто нам ништа не говориш" ? И не беше гласа ни слушања од њега, јер се беше свезао језик његов. И када виде свеосвећени епископ да се лучи душа његова од тела, и заповеди да почну надгробна пјенија. И када су почели појати: " Прежде слица слице зашадшеје ва гроб иногда", и пошто је био велики метеж и не мала узбуна и сметеност у време престављења блаженога, и пошто су биле борбе и велике пљачке од сујемудрих војника, као да су се међу собом сукобили пукови, желећи да једни од других узму богатство њихово, овај блажени и благочастиви краљ лежао је ту као многосветло сунце, које просвећује разуме и мисли свију који га гледају. А у време када се разлучаваше његова душа од тела, беше видети лице његово као лице анђела Божја, јер се просвети више од Мојсија. А када су се завршавала пјенија и надгробне песме, како припада овом блаженом, пошто је многи плач и вапај био од оних који су ту стојали, и овај свеосвећени епископ Данило заплакавши из добра срца, и тако бацивши се на тело овога блаженога, жалосно плачући говорише: " О, јаој мени, слатки мој господару, зашто се брзо разлучи од нас, пастиру добри и чувару наш. Сматрам блаженим много пресветло лице твоје, које се озарило од пресветога Духа, којим и многоразумна светлост засија нама и именом силе крепости твоје разорише се преваре и узбуне и лукаве силе безбожних поганика. Сматрам блаженим твој доброговорни језик, на који се нали сладост Духа светога; сматрам блаженим твоје златозарне очи, које су са милошћу гледале на ниште и убоге; сматрам блаженима твоје пречисте руке, које си имао увек пружене, дајући неоскудне дарове Богу и у божаствене цркве, и неисказане милостиње ка ништима; сматрам блажене твоје ноге које су ходиле незаблудним путевима богоугодних дела ништима и маломоћнима; сматрам блаженим, о преблаженим и богоизабраним дан твога покоја; ваистину сматрам блаженим и пречисти храм, у који се изволи положити богољубазно тело твоје."
Када је ово изговорио свеосвећени епископ Данило, заповедише да се спреме кола са изабраним кротким коњима, да положивши на њих тело блаженога и превисокога краља, и пренесу га ка спремљеном му гробу у цркву св. апостола Христова Стефана, у рукотворени му манастир. И када је ово заповеђено, положише његово тело на кола, и пођоше носећи тело блаженога. На многим местима јављали су се пукови војника, мислећи да постигну неку своју вољу и да уграбе нешто од оних који носе тело блаженога, јер у то време, као што рекосмо , беше велики метеж; а видећи да се носи тело овога блаженога и као од неке огњене јарости паљени, бежаше опаки покривши лице своје. Преневши га у манастир св. апостола Христова Стефана, и ту учинивши све обично што је по законском уставу са свеосвећеним епископом Данилом, који је пренео његово свето тело, и са игуманом Савом, који је тада био у том манастиру, и са целим црквеним клиром, и све учинивши по законском уставу, и тако предадоше гробу свето и часно и блажено тело овога благочастивога и христољубивога и превисокога краља Стефана уроша. И разиђоше се сваки својој кући.
А ми, вазљубљени, вођени нашим добрим крмитељем Христом, препловивши злу буру на валима и све што је нестројно у овом погубном животу, дошли смо у тихо пристаниште мира, наслађујући се божаственим списима, и овима хранећи саставе душа и тела наших, као и медним саћем, јер пророк рече: " Слатке су грлу моме Твоје речи, боље су од меда устима мојима". Јер кажем да нам требају многи трудови и подвизи, да се бринемо за богоугодне ствари, јер кроз њих можемо доћи у царство небесно. Као што смо сада проговорили о бившем животу овога христољубивога, чији је живот блажен, и смрт часна пред Господом; јер овај благочастиви кропљен росом духовне благодати, као неки добромирисни цвет преложи се на слатки и блажени сан; ваистину, љубимци, добро нам је време да проговоримо и после овога похвално слово овога благочастивога господина мога.
Када је прошло до половине треће године после његовог престављења, и пошто је његово блажено тело лежало у земаљском блату, добри и послушљиви Бог наш, казујући нам раније све у божанским списима што је на спасење, и који нам је завештао вечни живот, и који нам обилно даје улаз у Његово вечно царство, изабравши овога богољубивога као праведно семе слугу својих, и давши му добар дар, пошто је толико време минуло, као што смо више указали, јављаше се многа и различна чудна знамења и виђења на гробу његову. Када је једне ноћи црквени панамонарх ишао у цркву да упали кандила, јер беше време јутарњег пјенија, и виде неко страшно знамење на том месту. И обузет ужасом великога страха, брзо потече да јави тадањем игуману манастира тога, свечасном монаху Сави и целом црквеном братству. Када је чуо игуман такву добру вест, сви се стекоше у цркву, и не мале хвале одавши Богу, учинише ноћна пјенија. И када су завршили јутрењу и када је дан свитао, заповедише ударити у била и доброгласна звона. И пошто је био цео збор, сам игуман наложивши на себе подобу јерејску са свечаснима и изабранима монасима, појући божаствене песме дођоше ка његову гробу; и откопавши земљу нађоше тело његово Божјом заповешћу нетљено, да није отпала ни једна влас главе његове. И ту учинише велика славословља премилостивом Богу који га је хранио од његове младости и није га оставио ни до сада, но је показао велику милост човекољубља на његову мртвом телу. И извадивши његово тело од таквог рова земље, и заповедише начинити изабран ковчег, и узевши тело овога христољубивога понеше га, пренос чинећи са псалмима и песмама, појући надгробне песме, са кадионицама и добромирисним мирисима, положише његово тело у такву спрему, и поставише кивот пред иконом Владике свију Христа, где лежи и до овога дана изван олтарских двери. Неисповедима је благодат Божја, колико се на овом христољубивом чудна тајна прочу у околне народе и царства, све до славнога Града Константинова, када је још жив био таст овога благочастивога, благоверни цар кир Андроник, и жена његова благочастива краљица Симонида. И оваку вест чувши, обрадоваше се великом радошћу. И тако благочастива краљица Симонида начинивши кандило од скупоценог злата, и такође платна скупоцена и златна, имајући на себи дивну лепоту изгледа, којим ће покрити раку овога христољубивога, и друге многе почасти спремивши, ово све даде ка гробу овога благочастивога. А сама после овога одрекавши се светскога живота, обуче се у монашке ризе, раздавши много од свога имања ништима, и пође у манастир св. Андреја, где је велика множина монаха који ту пребивају. И поче се подвизавати великим подвигом, водећи свој живот у доброј вери, неокаљано чувајући чистотом целомудрија своје девство.
Заврши се богоугодно житије у Господу овога христољубивога краља Стефана Уроша, и би успомена престављења његова месеца октобра у двадесет девети дан. А молим вас и ја грешни, у Господу, оци и братијо и чеда вазљубљена, чувајмо заповести божаствене и немојмо малаксати противу њих, јер заповести Његове нису тешке, да се узрадујемо у дан доласка Његова, и да будемо учесници славе Његове. Чули сте колика се награда даде онима који су умножили добар таланат овога живота, и који су расплодили од Бога дани дар. Зато се не ленимо, јер је сваки од нас примио од Христа. Да, молим вас, будимо странољубиви и богољупци, милостиви и послушни, да и нас не лиши вечних добара Христос Исус Господ наш, коме нека је слава и моћ, сада и увек, и на векове векова, амин.

 

[Сребрена]

Zna li se kako su Milutinove mosti uopste zavrsile u Bugarskoj?

Koliko ja pamtim časove istorije, tada TO uopšte nije bila Bugarska.Pripala je ta teritorija Bugarskoj tek krajem 19. veka, kad su Turci otisli odasvud, i kad su uzeli lenjir u ruke da crtaju nove granice dva nemca (jedan sa titulkom Bugraskog vladara, drugi sa titulom ruskog cara) i nas nesrećni kralj Milan.

Sam Milutin (a potom i Dragutin, a pomalo i istovremeno) drzali su ogromnu teritoriju koja je danas, pogrešnom politikom kralja Milana i bugarofilskim Rusima- pripala Bugarima.
Tokom celog srednjeg veka, do Osmanlija tatrofono pleme Blgara držalo je samo krajnji istok današnje Bugarske, sa prestonidom u Durostorumu. Tek sa Turcima, koji su ih prepoznavali kao svoje, širili su se i lagano bulgarizovali stanovništvo.

Milutin je bio u Banjskoj..ali ne ovoj u raškoj današnjoj oblasti, nego u svojoj Banjskoj- to je današnji Ćustendil.Posle Milutina Bajnskom je upravljao rodjak cara Dušana, Konstantin Dejanović-Dragaš, pa je turski naziv "Konstantinova banja", s obzirom na mnoštvo izvora lekovite tople vode, govoren kao "Ćustendil".
Milutin je zadužbinar jedne male crkvice u tadašnjem Sredecu (središnjem mestu), neko kaže da je naziv bio i Srbica (zbog latinizovanog naziva Serdika, Serbika)..varošica manja od 20 000 stanovnika.Nazvao je crkvu Sv.Sofija..

Године 1319., краљ Милутин поклања цркви у Барију (Италија..била је православна до краја 12 века) СВОД ОД СРЕБРА СА ВЕЛИКИМ ОЛТАРОМ ПРЕКРИВЕНИМ СРЕБРНИМ ПЛОЧАМА УКРАШЕН ДРАГИМ КАМЕЊЕМ, КОЈИ СЕ У СТАРИМ СПИСИМА НАЗИВА "БЕСМРТНИ СПОМЕНИК".
Историчар Бартолини записао је како је на једној великој сребрној плочи БИО натпис:

"Године господње 1319. месеца јуна, Урош, краљ Рашке и Диоклеције, Албаније, Бугарске и целе приморске земље од залива адријатијског, од мора све до реке Дунава великог, дао је начинити ово дело олтара..."

Njegove su mosti prenošene i do pre nekoliko decenija bile u crkvi "Svetog srpskog kralja", naziv je skoro promenjen u crkvu "Sv.Nedelje""..a taj maleni gradić, poznat iz vremena Rašana, osvajački nastrojeni Bugari, kad su dobili na poklon od Rusa otprilike 800x800 kilometara srpske zemlje, prekrste u "Sofiju" i tu sazidaju glavni grad, ne bi li ucvrstili pozicije na 50 km od nove granice.(Godine 1878 Rusi su zauzeli gradić, isteravši Turke))
Za one sto imaju vremena, biblioteke i istorijski arhivi puni su spisa koji dokumentuju koja su srpska plemena ostala zarobljena tu, i sada bulgarizovana.. sačuvana su potresna pisma protesta sredečkog ("sofijskog") okruga napr sa molbama i vapajima Nemcu-ruskom caru i kralju Milana da ih ne daju Bugarima.

Taj deo istoriije naši istoričari uporno skrivaju i tako potpomažu bolesne blgarske tendencije., kao i opšte istorijske falsifikate.

Ako niste znali, naši istoričari sakrivaju još mnoge stvari sa teritorijom prema Crnom moru..da je Sv.Sava napr. prve episkopije postavio na srpskoj zemlji..ona u Raškoj uopšte nije u novopazarskoj selendri oko srednjevekovnog gradaRasa, što su ga Mongoli razrušili..nego je na reci Raškoj koju su Rusi poklonili Bugarima i Bugari je danas zovu Stara ili Vapča reka.. ispod Stare planine, uiliva se u Maricu (šta mislite štosu našli išli da ginu tamo ako nisu branili sopstvenu zemlju??) i još uvek ima ostatka razvalina starog grada Rasa.

Istoriji treba revizija pod hitno.Izvuci istinu na videlo, pa kome kako zapadne.

Sami Bugari zapadne i centralne Bugarske (dakle bivši Srbi, nasilno bulgarizovani) obožavaju mošti kralja Milutina i obilaze ih kao mesto hodočašća. Pravi Blgari (azijatskog porekla) njih nazivaju Šopima i "šopski" je ceo kraj oko Sofije i 50 km ukrug..Vidi se po nošnji i starim sačuvanim običajima, po kućama i jeziku da je polovina bugarskog stanovništa ustvari srpski živalj. Neki od njih to priznaju , neki ne.

Ovo je stari izgled crkve Sv.Kralja MIlutina u Sredecu-Sofiji pre 1880

Renovirana je tako da izgubi stari izgled, a teroristi- bugarski komunisti- su bombama razrušili renoviran izgled 1925.

 

[vujadin]

Изгледа да има више истина на Балкану. И ономе ко је јачи њему његова истиниа постаје истинитија, а како доћи до истините истине, како кажу француски левичари, није ми познато. Изгледа ми да су националисти у праву што бране националност и веру више него државу. Са ове две особине може се поштено живети у свакој држави. Проблеми настају кад те особине неко користи у државне циљеве. Државе су системи, а системи стварају себи законе ради опстанка, и тако се рађају сукоби. Ја сам у својих задњих 70 година променио 5 држава, и само сам са својом рођеном државом доживео неправилности због својих мишљења и осећаја. Неке државе воде рачуна више о себи него о народу, због којих и постоје.То су такозване диктатуре које теже да се служе народом, а не да служе наруду. Због таквог понашања државе ја још не видим излазак из тамног доба диктатуре.